Genetička struktura populacije
Genetička struktura populacije predstavlja učestalost gena (jedinki koje ih sadrže) u toj populaciji. Da bi se utvrdila učestalost gena (njihovih alela) ili njihovih kombinacija (genotipova) prate se fenotipske osobine jedinki koje čine neku populaciju.
Osobine koje se prate i služe za utvrđivanje genetičke strukture neke populacije mogu da budu:
- morfološko-anatomske: oblik, veličina, boja nekog telesnog dela;
- fiziološko-biohemijske. različite forme nekog proteina, enzima;
- osobine u ponašanju jedinki.
U određivanju genetičke strukture humanih populacija neophodno je da se zadovolje određeni kriterijumi:
- koriste se osobine određene jednim genom ili malim brojem gena, kvalitativne osobine, kao što su:
- boja očiju
- boja kose
- nasledne bolesti
- krvne grupe ABO, Rh, MN sistema i dr.
- uzorak koji se ispituje mora da bude dovoljno velik i da nije odabran.
Populacija je u ravnoteži ako se njena genetička struktura održava nepromenjenom iz generacije u generaciju.
Genetičku strukturu populacije određuju:
- faktori koji održavaju njenu genetičku ravnotežu
- faktori koji tu ravnotežu remete.
Međusobno dejstvo ovih faktora određuje stabilnost populacije koja nije statična već dinamična:
- kada se u populaciji učestalost gena ne bi nikada menjala, tj. ne bi remetila njena ravnoteža, ne bi dolazilo ni do evolucije.
Faktori koji remete genetičku ravnotežu populacije su istovremeno i faktori evolucije i pripadaju im:
Vidi još
urediGenetička ravnoteža populacije