Википедија

Ginekologija

Ginekologija je grana medicine koja se bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti ženskog reproduktivnog sistema.[1]

Ginekologija
Dilatirajući vaginalni spekulum, alat za ispitivanje vagine, na modelu ženskog reproduktivnog sistema
SistemŽenski reproduktivni sistem
PodspecijalnostOnkologija, medicina majke, materično-fetusna medicina
Bitne bolesti:ginekološki kanceri, neplodnost, dismenoreja
Bitni testovi:Laparoskopija
SpecijalistaGinekolog

Naziv ginekologije potiče od grčkih reči „gine"'-žena i „logos"-nauka, tako da je ginekologija, u bukvalnom prevodu, nauka o ženama.

Moderna ginekologija je usko povezana sa akušerstvom te proučava i prati promene u ženskom telu vezane za trudnoću i porođaj, od momenta začeća do kraja postpartalnog perioda.[1]

Istorija ginekologije uredi

 
1822

Stari vek uredi

Prvi pisani podaci o ginekologiji datiraju iz 1800. godine p. n. e.i bave se ginekološkim bolestima, trudnoćom i kontracepcijom.

Hipokratovi pisani dokumenti govore o velikom značaju ginekologije u antičkom svetu. U ovom periodu koriste se i prvi ginekološki instrumenti. Kroz stari vek ginekologija se sporo razvija sve do VII veka kada počinje da stagnira.

U nekim kulturama religija je zabranjivala muškim lekarima da sprovode preglede na bolesnim i trudnim ženama.

Srednji vek uredi

U srednjem veku ginekologija je bila pod uticajem misticizma i sholastike.

Ponovni razvoj ginekologije počinje sa renesansom, sa težnjom da se ginekologija oslobodi od praznovernih shvatanja.

Novi vek i savremeno doba uredi

U ovom razdoblju dolazi do ogromnog napretka mnogih naučnih disciplina, pa samim tim i ginekologije. 1737. godine na Kraljevskoj hirurškoj akademiji u Parizu ginekologija zauzima značajno mesto. Primenjuju se novi principi dijagnostike i lečenja u skladu sa naučnim saznanjima. Dolazi i do razvoja i primene novih instrumenata u procesu lečenja.

U XX veku srazmerno sa razvojem drugih medicinskih disciplina ginekologija zauzima značajno mesto u zdravstvenoj kulturi.

Metode pregleda u ginekologiji uredi

  • Anamneza
  • Pregled vagine spekulumom
  • Bimanuelni pregled
  • Pregled vaginalnog sekreta
  • Citološki pregled epitela vagine i grlića materice
  • Ultrazvučni pregled

Problemi savremene ginekologije uredi

  • Trudnoća i poremećaji trudnoće
  • Abortus
  • Kontracepcija
  • Sterilitet
  • Maligna oboljenja ženskog reproduktivnog sistema

Obrazovanje i obuka uredi

Sjedinjene Države uredi

Prema Američkom odboru za akušerstvo i ginekologiju (ABOG), koji je odgovoran za izdavanje OB-GYN sertifikata u Sjedinjenim Državama, prvi korak ka sertifikaciji je završetak medicinske škole za dobijanje diplome doktora medicine.[2] Nakon toga lekari moraju da završe četvorogodišnji program specijalističkog staža za akušere i ginekologe koji je odobrio Savet za akreditaciju za diplomirano medicinsko obrazovanje (ACGME).[2][3] Prema evidenciji elektronske službe specijalističkog staža (ERAS) 2021, bilo je 277 specijalističkih programa za ginekologe koji su primali kandidate.[4]

U četvrtoj godini staža, uz pismenu izjavu kojom njihov direktor potvrđuje završetak programa, ginekološki specijalizanti mogu da izaberu da li da započnu proces sertifikacije, tako što će se prijaviti za polaganje ABOG kvalifikacionog ispita, koji je pismeni test.[5] Ako stažisti polože kvalifikacioni ispit, pokazujući da poseduju znanje i veštine da potencijalno postanu sertifikovani ginekolozi, oni tada imaju pravo da polažu usmeni ispit za sertifikaciju.[5] Pre ispita za sertifikaciju, stažisti takođe moraju da prikupe listu slučajeva pacijenata na kojima su radili tokom svog boravka kako bi pokazali svoju kompetenciju i iskustvo u ginekološkoj nezi pacijenata.[2]

Specijalistički stažisti zatim polažu tročasovni usmeni ispit u ABOG-ovom ispitnom centru, a ako polože ispit, postaju „sertifikovani“ ginekolozi.[3] Od 2013. godine najmanje 82% svih ispitanika za sertifikacioni ispit je položilo.[6]

Ovo dodaje do 11–14 godina obrazovanja i praktičnog iskustva. Prvih 7-9 godina je opšta medicinska obuka. Iskusni ginekolozi mogu tražiti sertifikate u pod-specijalističkim oblastima, uključujući medicinu za majke i fetuse.

Ujedinjeno Kraljevstvo uredi

Svi lekari moraju prvo da završe medicinsku školu i steknu MBBS ili ekvivalentan sertifikat.[7] Ovaj deo obično traje pet godina. Nakon toga, oni ispunjavaju uslove za privremenu registraciju kod Generalnog medicinskog saveta. Zatim moraju da završe dvogodišnju osnovnu obuku.[7][8] Nakon završene prve godine obuke, pripravnici imaju pravo na punu registraciju kod Generalnog medicinskog saveta.[7] Nakon što završe osnovnu obuku, kandidati polažu prvi deo MRCOG ispita[9] koji sprovodi Kraljevski koledž akušera i ginekologa. Sledi dodatnih sedam godina obuke nakon ovoga i još dva ispita (Deo 2 i Deo 3 MRCOG ispiti) što daje ukupno devet godina minimalne obuke, iako nekim polaznicima može biti potrebno više vremena.[10]

Inkluzivni pristupi nezi uredi

Ne postoji globalni standard za nastavne planove i programe ginekologa, tokom ili nakon specijalističkog staža. Bolnice i univerziteti sprovode svoje obrazovanje o nezi i pružaocima usluga imajući u vidu različite prioritete, pri čemu se neke institucije fokusiraju na poštovanje zahteva svog upravnog tela, dok druge prevazilaze postavljene standarde da bi postavile presedan u nezi koju nude.

Međutim, Američki koledž za akušerstvo i ginekologiju (ACOG) podstiče pružaoce ginekološke nege da ponude negu koja je inkluzivna za sve pojedince, u kontekstu obezbeđivanja bezbednog prostora za lezbijke i biseksualne žene, kao i za transrodne i rodno različite osobe.[11][12] ACOG plasira ovu preporuku kroz seriju mišljenja odbora, od kojih su poslednja #525[13] i #823,[14] objavljeni 2012. i 2021. godine. ACOG-ov prvi komentar o potrebi za LGBTQ+ inkluzivnom negom od strane ginekologa ginekologa došao je 2011. kroz mišljenje Komiteta #512, „Zdravstvena zaštita za transrodne pojedince“, koje je od tada povučeno i zamenjeno mišljenjem #823 iz 2021. godine.

Potreba za LGBT+ i afirmacijom ginekologa uredi

Transrodne, nebinarne osobe i lezbijke ili biseksualne žene često se suočavaju sa dodatnim izazovima, uključujući strukturnu i otvorenu diskriminaciju, pristup stigmi osiguranja i cisnormativnost — kada pokušavaju da pristupe uslugama i pružaocima ginekološke i reproduktivne zdravstvene zaštite.[15] Akušerstvo i ginekologija je polje za koje se smatra da tradicionalno služi ženama zbog svog fokusa na ženski reproduktivni sistem, što navodi pružaoce usluga da prave pretpostavke o rodnom identitetu i izražavanju pacijenata u „ženskim zdravstvenim klinikama“ kada mnogi transrodni ili nebinarni pacijenti takođe mogu da traže usluge ginekologa.[15] Pored toga, LGBTQ+ pacijenti su izloženi riziku i doživljavaju jedinstvena zdravstvena stanja koja pružaoci usluga možda nisu spremni da reše — tj. pružaoci usluga nemaju kulturalnu kompetenciju — bez LGBTQ+ specifične zdravstvene obuke.[15]

Interakcije sa pružaocima nege koji nisu dovoljno pripremljeni ili dovoljno obrazovani da ponude sveobuhvatnu i efikasnu negu mogu da pojačaju „negativna i traumatska iskustva koja su mnoge nebinarne i transrodne osobe imale kada su pristupile nezi“, i odvratiti ih od traženja neophodne zdravstvene zaštite u budućnosti.[15][16] Čak i ako transrodni ili nebinarni pacijenti nisu imali lično negativno traumatsko iskustvo, kolektivna trauma takođe može doprineti strahu od medicinskih ustanova i pružalaca usluga.[15] Ovo dovodi do toga da skoro 25% transrodnih ili nebinarnih osoba prijavljuje izbegavanje zdravstvenih usluga iz straha da će biti maltretirani zbog svog pola.[16] Nega koju obično nude ginekolozi, poput karličnih pregleda i procedura, može biti „posebno teška ili traumatična“ za transrodne i nebinarne pacijente, što pružalac može nadoknaditi angažovanjem pristupa nege na osnovu informacija o traumi na pregledima.[15]

Postepeno se radi više istraživanja kako bi se utvrdila potreba za nastavnim planom i programom LGBTQ+ zdravstvene zaštite za sve studente medicine, pripravnike i doktore. Mnogobrojni istraživači su takođe sugerisali da je akušerstvo i ginekologija idealno polje za ovo obrazovanje koje bi trebalo da se primeni, pošto ga priroda rada ginekologa vezuje direktnije za pol nego druge medicinske specijalnosti.[15][17] Akušerke-ginekologi su takođe istorijski imali više obuke o kulturološkim kompetencijama oko rodno zasnovanih pitanja.

Reference uredi

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 26. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ a b v „Overview for Specialty Certification”. American Board of Obstetrics and Gynecology (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-08. 
  3. ^ a b „Education, Training, and Certification for OBGYN” (na jeziku: engleski). The University of Illinois College of Medicine. Pristupljeno 2021-12-08. 
  4. ^ „ERAS 2021 Participating Specialties & Programs”. Electronic Residency Application Service. 2021-01-11. Arhivirano iz originala 2021-01-11. g. Pristupljeno 2021-12-09. 
  5. ^ a b „Speciality Certification Requirements”. American Board of Obstetrics and Gynecology (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-08. 
  6. ^ „Specialty Certifying Exam Pass Rates”. American Board of Obstetrics and Gynecology (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-08. 
  7. ^ a b v „Entry requirements, skills and interest (obstetrics and gynaecology)”. Health Careers (na jeziku: engleski). 2015-05-27. Pristupljeno 2019-04-11. 
  8. ^ „UK Foundation Programme”. www.foundationprogramme.nhs.uk. Pristupljeno 2019-04-11. 
  9. ^ „Part 1 MRCOG exam”. Royal College of Obstetricians & Gynaecologists (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-04-11. 
  10. ^ „Training and development (obstetrics and gynaecology)”. Health Careers (na jeziku: engleski). 2015-05-27. Pristupljeno 2019-04-11. 
  11. ^ „Health Care for Lesbians and Bisexual Women”. www.acog.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-10. 
  12. ^ „Health Care for Transgender and Gender Diverse Individuals”. www.acog.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-10. 
  13. ^ #525, Health care for lesbians and bisexual women
  14. ^ #823, Health care for transgender and gender diverse individuals
  15. ^ a b v g d đ e Crissman H, Stroumsa D (2020-08-05). „Gynecologic care considerations for transmasculine people”. Contemporary Ob/Gyn Journal. Vol 65 No 08. 64 (8). 
  16. ^ a b James S, Herman J, Rankin S, Keisling M, Mottet L, Anafi MA (2016). The Report of the 2015 U.S. Transgender Survey (PDF) (Izveštaj). Washington, DC: National Center for Transgender Equality. 
  17. ^ McKenzie ML, Forstein DA, Abbott JF, Buery-Joyner SD, Craig LB, Dalrymple JL, et al. (mart 2020). „Fostering Inclusive Approaches to Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender (LGBT) Healthcare on the Obstetrics and Gynecology Clerkship”. Medical Science Educator. 30 (1): 523—527. doi:10.1007/s40670-019-00886-z. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Ginekologija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гинекологија&oldid=27558712”