Gijom de Sonak
Gijom de Sonak (franc. Guillaume de Sonnac) je bio osamnaesti veliki majstor vitezova Templara. Na toj funkciji bio je od 1247. do 1250.
Gijom de Sonak | |
|---|---|
 Grb Gijom de Sonaka | |
| Mesto rođenja | Rouergue |
| Datum smrti | 1250. |
| Mesto smrti | Mansura |
Lični život uredi
Sonak je rođen u porodici plemića u Francuskoj, tačan datum njegovog rođenja nije poznat. Redu je pristupio pre nego što je izabran za velikog majstora ali je u Svetu zemlju došao iste godine kada je i izabran za vođu templara. Jedan monah (franc. Matthieu Paris) ga je opisao kao diskretnog i obazrivog čoveka koji je takođe bio i veoma vešt u vođenju rata.
Vojnička karijera uredi
Sonakov mandat je bio jedan od nasilnijih, do 1247. hrišćani su izgubili svoje baze u Tiberijadi, Tavoru, Askalonu. Ovo je navelo francuskog kralja Luja IX da povede sedmi krstaški rat.
Veliki majstor je krenuo u susret Luju kada mu je od egipatskog sultana (engl. As-Salih Ayyub) stigao emir sa ponudom o primirju. Gijom je o ponudi obavestio francuskog kralja koji mu je naredio da ne čini nikakve pregovore bez njegove dozvole. Ovo je bio dokaz kraljeve želje da nova kampanja bude zasnovana na ratu a ne na diplomatiji. Francuska krstaška vojska potpomognuta templarima je 5. juna 1249. počela sa opsadom Damijeta. Borba na egipatskim plažama je bila teška, kralj i vojnici su se borili u vodi koja im je bila do struka. Posle duže borbe muslimanska vojska se povukla ostavljajući grad gotovo nebranjen. De Sonak je pisao prijatelju obaveštavajući ga kako je sutradan ujutru, tj 6. juna, Damijeta osvojena sa samo jednim ranjenim krstašem. Krajem novembra kralj i veliki majstor su započeli marš ka Kairu preko Mansure.
Bitka kod Mansure uredi
Sledeći angažman de Sonak je imao u bici kod Mansure, branjeni grad je bio poslednja prepreka za prolaz ka centralnom Egiptu. Muslimane je pored vojske štitio i nabujali Nil ali su krstaši pronašli mesto preko kog su mogli da pređu reku. Sa kraljem su, pored templara, u bitku krenuli i njegov brat Robert I od Artoa (engl. Robert I of Artois) i Vilijem II (engl. William II Longespee), vođa engleskih trupa. U prvi napad krenuli su Robert i Vilijam koji su zajedno sa templarima zatečene egipatske snage naterale u beg prema gradu, po Robertovom naređenju odvojeni od glavne vojske krenuli su za njima u poteru. Sonak je bio protiv ovakve odluke ali je ipak naredio svojim ljudima da se spreme za poteru. Tri komandanta sa umornim ljudima i bez pojačanja bili su vrlo brzo uvučeni u tešku borbu i potpuno okruženi, gotovo kao ″ostrvo u moru″. Vilijem II i Robert I ginu u ovom sukobu. Gijom je uspeo da se izvuče iz grada sa teškim povredama i izgubljenim okom ali se nakon ukazane lekarske pomoći vratio u borbu gde je zajedno sa francuskom vojskom uspeo da odbije muslimanski kontranapad, sa njim su krenula i dva preostala viteza templara kojih je na početku bitke bilo 280. Kralj je u ovom sukobu zarobljen ali je kasnije oslobođen uz veliki otkup.
Smrt uredi
Hrišćanske snage koje su se ulogorili izvan grada bile su pod stalnim napadom. Glavni napad je pokrenut od strane muslimana 6. aprilaa, de Sonak je krenuo u susret egipatskim vojnicima gde je ponovo ranjen u glavu i ovaj put potpuno oslepljen pao u ruke muslimanima koji su ga ubili. Na mestu velikog majstora nasledio ga je Reno de Višije.
Vidi još uredi
Spoljašnje veze uredi
