Giljotina

Giljotina je mehanička sprava koja je služila za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave. Nazvana je po lekaru Žozefu Injasu Giljotenu (franc. Joseph Ignace Guillotin) koji je predložio njenu upotrebu. Ova mehanička sprava je bila zamena za sekiru kojom se vekovima pre toga u Francuskoj vršila smrtna kazna nad osuđenicima.

Škotska Devica

Slična sprava je upotrebljavana u Škotskoj od 1564. do 1708. godine pod nazivom „Škotska devica“ (engl. Scottish Maiden),[1][2] a u knjizi Aleksandra DimeGrof Monte Kristo“ slična sprava se opisuje kao italijansko oružje smrti – „mandaja“.

Giljotina je karakteristična po velikom i oštrom sečivu mase oko 60 kg, koje sa visine od oko 2 metra oštricom pada na potiljak žrtve i odseca joj glavu. Ideju o upotrebi, radi humanijeg načina izvršenja smrtne kazne, predložio je 1792. godine Žozef Injas Giljoten, francuski lekar, koji je, kao poslanik u Francuskoj narodnoj skupštini, predložio giljotinu kao sredstvo humanijeg izvršenja smrtne kazne.[3] Pored ovog predloga o giljotini, Žozef Giljoten je podneo i predlog o zabrani javnog izvršenja kazne. Predlog je prošao, ali samo onaj o giljotini, tako da su 1792. godine Šarl-Anri Sanson — glavni francuski izvršilac, dželat — i nemački majstor Tobijas Šmit, napravili prvi prototip giljotine. Mada se često misli da je Žozef Giljoten čovek koji je napravio giljotinu, on je samo izdejstvovao da zakon o giljotini bude prihvaćen u skupštini, a nije učestvovao u njenoj izradi i osmišljavanju.

Portret dr Giljotena

Na samom početku oštrica giljotine je bila polukružnog oblika – slično kao kod sekire za izvršenje smrtne kazne, ali već posle prvih isprobavanja ona je zamenjena sečivom pod uglom od 45 stepeni. Ovakvo ugaono sečivo se pokazalo mnogo efikasnijim. Eksperimenti i isprobavanja su vršena oko tri nedelje. U početku su vršeni na životinjama, a kasnije su u tu svrhu poslužila tela mrtvaca krupnije građe, čije je posthumno obezglavljivanje proteklo bez nekih većih problema. Posle definisanja ugla sečiva i brzine padanja sečiva giljotina je bila spremna za upotrebu. Prvo javno pogubljenje giljotinom izvršeno je 20. aprila 1792. godine, a žrtva je bila neprijatelj revolucije Nicolas-Jacques Pelletier.[3] On je bio prvi od nekoliko hiljada onih koji su svoj život skončali pod sečivom giljotine. Kada je francuska revolucija bila na svom vrhuncu, za samo četiri meseca pod giljotinom je ubijeno preko 4.000 ljudi. Najslavniji među njima je bio Luj XVI koji je 1793. godine bio smaknut kao građanin Luj Kapet.

Tokom 19. i 20. veka u zatvorima u kolonijama za osuđenike u Francuskoj Gvajani i na Đavoljem ostrvu, giljotina je, slobodno se može reći, bila zaštitni znak i simbol okrutnosti. Desetog septembra 1977. godine pogubljen je poslednji osuđenik na smrt giljotinom - Hamid Djandoubi, da bi ukidanjem smrtne kazne u Francuskoj 1981. godine, giljotina bila izbačena iz upotrebe.

U toku perioda u kojem je giljotina korišćena (1792 – 1977) bilo je različitih tumačenja njene delotvornosti i humanosti. Mnogi su tvrdili da glava, i ako odvojena od tela živi još neko vreme, pa tako žrtva pati i trpi više nego što je to potrebno. Pre ukidanja giljotine u Francuskoj, ona je bila ukinuta 1910. godine u Švedskoj, a 1949. godine u Nemačkoj. Humana ili ne, giljotina je obeležila jedan istorijski period u Francuskoj, naročito period francuske revolucije.

Javno pogubljenje
Marije Antoanete

Giljotinirane istorijske ličnostiUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „BBC - History - Scottish History”. www.bbc.co.uk. Pristupljeno 2021-01-21. 
  2. ^ „The Scottish Maiden”. guillotine.dk. Pristupljeno 2021-01-21. 
  3. 3,0 3,1 „Giljotina”. Veliki Rečnik. Pristupljeno 19. 1. 2019. 

Spoljašnje vezeUredi