Википедија

Glavni štab NOV i PO Vojvodine

Војно-политичко руководство партизанског покрета у Војводини

Glavni štab Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Vojvodine bio je kolektivno vojno-političko rukovodstvo čiji je zadatak bio organizovanje ustanka, stvaranje Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP), formiranje i komandovanje jedinicama i ustanovama Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda (NOV i PO), učešće u stvaranju i izgradnji organa narodne vlasti i delom vršenje funkcije civilne vlati na području Vojvodine tokom Narodnooslobodilačkog rata od 1941. do 1945. godine.[1]

Crvena zvezda petokraka, znak koji su nosili jugoslovenski partizani

Formiran je 23. juna 1941. kao Štab NOP odreda Vojvodine, a septembra iste godine je preimenovan u Glavni štab NOP odreda Vojvodine. Usled stradanja većine članova, tokom 1941. i 1942. godine, Glavni štab je prestao da postoji, a obnovljen je polovinom maja 1943. pod nazivom Operativni štab NOV i PO Vojvodine. Odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ 2. jula 1943. formiran je novi Glavni štab NOV i PO Vojvodine koji je funkcionisao do 1. januara 1945. kada je njegovu ulogu preuzeo Štab Treće armije NOVJ.[1]

Tokom čitavog postojanja Glavni štab Vojvodine bio je potčinjen Vrhovnom štabu NOV i PO Jugoslavije.

Istorijat uredi

Formiranje Glavnog štaba i delovanje 1941. uredi

Nakon Pete zemaljske konferencije KPJ, održane oktobra 1941. u Zagrebu, pri Centralnom i Pokrajinskim komitetima KPJ formirani su Vojne komisije, sa zadatkom da rade na pripremi otpora na vojnom planu, u slučaju moguće agresije fašističkih zemalja, kao i da uspostavi kontakte s antifašistički orijentisanim oficirima u Jugoslovenskoj vojsci. U vreme priprema za oružani ustanak, Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu je sredinom maja 1941, u skladu sa odlukama Majskog savetovanja CK KPJ, umesto dotadašnje Vojne komisije formirao Vojni komitet od osam članova, na čijem je čelu bio Radivoj Ćirpanov. Na sastanku je razmatrano dalje aktiviranje masa na prikupljanju oružja, kao i formiranje vojnih desetina i diverzantskih grupa, organizovanje rada na vojnom obrazovanju i otvaranje kurseva prve pomoći.[2]

 
Detalj spomenika Sloboda na Iriškom vencu, rad Sretena Stojanovića

Posle napada na Sovjetski Savez, Pokrajinski komitet je 23. juna 1941. u Petrovgradu održao sastanak na kome je sekretar PK Žarko Zrenjanin prisutne upoznao sa odlukama Politbiroa CK KPJ, u skladu sa kojima je odlučeno da se ubrzaju pripreme za oružani ustanak — da se vojne desetine i udarne grupe po selima i gradovima pretvaraju u partizanske desetine i odrede; da se članovi KPJ i SKOJ-a uključe u odrede ili da pređu u potpunu ilegalnost. Na sednici je doneta odluka da se umesto Vojnog komiteta pri Pokrajinskom komitetu formira Štab Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Vojvodine u sastavu — komandant Danilo Grujić, politički komesar Toza Marković i zamenik komandanta Žarko Turinski. Istog dana je upućena direktiva da se formiraju štabovi pri okružnim i sreskim komitetima KPJ i sastavljen Proglas narodima Vojvodine, sa pozivom na borbu, koji je kasnije umnožen na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku.[3][4]

Štab NOP odreda Vojvodine je nakon osnivanja počeo sa izradom plana formiranja partizanskih odreda. Prema načelnoj odluci Pokrajinskog komiteta, da se u svakom srezu formira po jedna partizanski odred, određena su njihova operativna područja. Štab je izradio Uputstvo za formiranje i delovanje odreda i plan značajnijih akcija. Kako se Štab nalazio u Banatu, on je postao centar ustanka i izvršena je njegova podela na dva okružna štaba — u Štab partizanskih odreda za severni Banat imenovani su Žarko Turinski (komandant), Vladimir Kolarov (politički komesar) i Voja Bošnjak (zamenik komandanta), a u Štab za južni Banat Dejan Brankov (komandant), Slavko Munćan i Strahinja Stefanović.[5]

Članovi Pokrajinskog komiteta i Štaba NOP odreda Vojvodine, krajem juna i početkom jula 1941. su otišli u razne delove Vojvodine, kako bi neposredno radili na organizovanju ustanka. Od diverzantskih i udarnih grupa, tokom leta 1941. formirani su prvi partizanski odredi u Vojvodini — devet u Banatu, dva u Sremu i jedan u Bačkoj. Po izbijanju ustanka, nemačke poterne jedinice otpočele su sa napadima i razbile nekoliko odreda, pa je u toku avgusta izvršena reorganizacija partizanskih odreda u Banatu. U skladu sa odlukama savetovanja Vrhovnog štaba u Stolicama, kod Krupnja, održanog septembra 1941. Štaba NOP odreda Vojvodine preimenovan je u Glavni štab Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Vojvodine.[1]

Podeljenost Vojvodine na tri okupaciona područja, ravničarski teren nepovoljan za gerilsko ratovanje, kao i razdvojenost njenih oblasti Dunavom i Tisom, stvorili su velike teškoće u održavanju veza i rukovođenju Narodnooslobodilačkom borbom. Gubitak velikog broja kadrova, pogibijom ili hapšenjem, krajem 1941, kao i niz drugih okolnosti, uključujući jaku zimu i dva neuspela pokušaja da se članovi Glavnog štaba i Pokrajinskog komiteta sa dva odreda iz Banata, u manjim grupama prebace u Srem, gde su postojali bolji uslovi za borbu, naveli su Glavni štab i Pokrajinski komitet da donesu odluku o primeni oblika borbe, koji prvenstveno obezbeđuju čuvanje ljudi, što je imalo za posledicu jenjavanje aktivnosti jedinica. Baziranje pripadnika odreda i članova rukovodstva po selima, uslovilo je potpuni prekid veza, čime je Glavni štab Vojvodine prestao da funkcioniše.[1]

U toku Narodnooslobodilačkog rata, ubijeni su ili zarobljeni svi članovi Glavnog štaba NOP odreda Vojvodine — predsednik Vojnog komiteta Radivoj Ćirpanov poginuo je oktobra 1941. u Novom Sadu; komandant Glavnog štaba Danilo Grujić uhapšen je 1942. i odveden u logor u Mađarskoj; politički komesar Glavnog štaba Toza Marković uhapšen je novembra 1942. u Novom Sadu i potom u januaru 1943. obešen; zamenik komandanta Glavnog štaba Žarko Turinski poginuo je januara 1943. u Petrovgradu. Pored njih stradali su i gotovo svi članovi Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu — Sonja Marinković (jul 1941), Slavko Munćan (septembar 1941), Erne Kiš (oktobar 1941), Jusuf Tulić i Otmar Majer (novembar 1941), Stevica Jovanović (decembar 1941), Žarko Zrenjanin i Branko Bajić (novembar 1942).

Štab NOP odreda Srema uredi

Usled prekida veza sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Vojvodinu, oružanom borbom u Sremu samostalno je rukovodio Okružni komitet KPJ za Srem, predvođen sekretarima Aćimom Grulovićem i Jovanom Veselinovim. Nakon savetovanja u Pećincima, decembra 1941. Okružni komitet formirao je Glavni štab NOP odreda za Srem (kasnije preimenovan u Štab NOP odreda za Srem). Za komandanta Štaba postavljen je Pavle Tarabić Zmaj, a za političkog komesara Stanko Paunović Veljko. U cilju uspostavljanja veze sa Vrhovnim štabom, politički komesar Štaba napisao je izveštaj, koji je januara 1942. odnet u Bosnu Vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu.[6] Usled nemogućnosti uspostavljanja veze sa Glavnim štabom Srbije, koji se nalazio u fazi reorganizacije, Vrhovni štab NOP i DVJ doneo je odluku da se Štab NOP odreda za Srem organizaciono podredi Glavnom štabu NOP odreda Hrvatske, odnosno Štabu Treće operativne zone Hrvatske (za oblast Slavonije i Srema), koji je formiran maja 1942. godine.[7] Komandant Štaba Treće zone bio je Karlo Mrazović, politički komesar Grga Jankes, a načelnik Štaba Mane Trbojević.[8] Usled loših veza, ali i početka neprijateljske ofanzive, veza sa Štabom Treće operativne zone, uspostavljena je tek avgusta 1942, pa je Štab NOP odreda Srema do tada delovao samostalno.[9]

 
Spomen-obeležje „Jabuka” na Fruškoj gori

Juna 1942. izvršena je reorganizacija Štaba NOP odreda za Srem — za komandanta je postavljen poručnik Đorđe Marković Đilas, za zamenika komandanta Luka Mrkšić, dok je politički komesar ostao Stanko Paunović.[10] Komandant i komesar poginuli su avgusta 1942, u toku neprijateljske ofanzive na Frušku goru, čime je Štab NOPO za Srem prestao da postoji.[11][12] Naredbom Štaba Treće operativne zone Hrvatske, septembra 1942. izvršena je reorganizacija partizanskih odreda u Sremu i formiran jedan Odred, koji je nazvan Treći odred Treće operativne zone (poznat kao Treći sremski odred). Komandant Odreda bio je Stanko Lužajić, zamenik komandanta Sreta Savić, politički komesar Luka Mrkšić, a zamenik političkog komesara Stevan Jovičić.[9]

Nakon prelaska Šeste istočnobosanske brigade u Srem, oktobra 1942. Štab Trećeg sremskog odreda i Okružni komitet KPJ za Srem uspostavili su vezu sa partizanima u istočnoj Bosni. Kako bi izbegao uništenje tokom zime u Sremu, Štab Trećeg sremskog odreda je novembra 1942. doneo odluku da se glavnina Odreda (tri bataljona), zajedno sa Šestom istočnobosanskom brigadom, prebaci u istočnu Bosnu, gde su postojali bolji uslovi za borbu. U Sremu je tada ostao samo jedan bataljona sa oko 150 boraca. Odlaskom Trećeg sremskog odreda u Bosnu, on je samo formalno ostao pod komandom Štaba Treće operativne zone Hrvatske, sa kojim usled teške i neuredne veze, nije imao kontakt, jer je teren između Srema i Slavonije (područje Vinkovaca i Šida) bilo pod jakom kontrolom neprijatelja.[13][9]

Odlukom Centralnog komiteta KPJ januara 1943. formiran je novi Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu, na čijem su se čelu nalazili — Jovan Veselinov, politički i Isa Jovanović, organizacioni sekretar, dok su članovi bili — Aćim Grulović, Nikola Grulović, Geza Tikvicki, Nikola Petrović, Pal Šoti i Vladan Đuranović, sekretar PK SKOJ za Vojvodinu.[14] Nakon toga, u proleće iste godine je reorganizovan Okružni komitet KPJ za Srem, na čijem čelu su bili — Petar Relić, politički i Stanka Veselinov, organizacioni sekretar. Usled priliva novih boraca, koji su većinom upućivani u istočnu Bosnu, a manjim delom zadržavani u Sremu, u martu 1943. formiran je novi Treći sremski odred,[a] (komandant Sreta Savić, politički komesar Jovan Beljanski)[15] a u aprilu su u Bosni formirane Prva i Druga vojvođanska brigada.[16][17]

Obnavljanje Glavnog štaba Vojvodine 1943. uredi

Razvoj Narodnooslobodilačke borbe u Sremu, kao i formiranje prvih vojvođanskih brigada, uslovilo je potrebu za formiranjem novog Glavnog štaba za Vojvodinu. Usled priliva novih boraca, Treći sremski odred porastao je na četiri bataljona, pa je Okružni komitet KPJ za Srem, uz saglasnost Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, polovinom maja 1943. izvršio njegovu reorganizaciju na dva manja bataljona, a od preostalih boraca je formirana Treća grupa vojvođanskih udarnih bataljona (od juna Treća vojvođanska brigada). Uporedo sa reorganizacijom partizanskih snaga, Pokrajinski komitet je formirao Operativni štab NOV i PO Vojvodine. Komandant ovog štaba bio je Aćim Grulović, zamenik komandanta Sreta Savić, a politički komesar Slobodan Bajić Paja, tadašnji politički komesar Prve vojvođanske brigade, koji se nalazio u Bosni.[18][19]

 
Aćim Grulović komandant Glavnog štaba Vojvodine

Zajedno sa transportom, koji je sprovela Treća vojvođanska brigada, iz Srema u istočnu Bosnu su prešli Aćim Grulović i Sreta Savić. Oni su 1. jula 1943, zajedno sa Slobodanom Bajićem, došli u Vrhovni štab NOV i POJ, koji se nalazio u blizini Kladnja. Ovde su Vrhovnom komandantu NOV i POJ Josipu Brozu Titu izneli vojno-političku situaciju u Vojvodini i dobili direktive za dalji rad. Nakon sastanaka sa predstavnicima Operativnog štaba Vojvodine, Vrhovni komandant je 2. jula 1943. doneo odluku o formiranju Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Vojvodine.[20] Za članove Štaba tada su imenovani — komandant Aćim Grulović, zamenik komandanta Sreta Savić, politički komesar Slobodan Bajić Paja, načelnik Štaba Savo Orović i članovi Jovan Beljanski i Triva Savić. Ubrzo nakon formiranja, poginuo je politički komesar Glavnog štaba, pa je na njegovo mesto u avgustu imenovan Stevan Jovičić.[21]

Istog dana kada je formiran Glavni štab, Vrhovni štab NOV i POJ doneo je odluku o formiranju 16. vojvođanske udarne divizije, u čiji su sastav ušle Prva, Druga i Treća vojvođanska brigada, ukupne jačine oko 1.500 boraca. Za komandanta divizije postavljen je Danilo Lekić Španac, političkog komesara Stefan Mitrović, a za načelnika Štaba Ljubiša Urošević.[22]

Nakon formiranja, Glavni štab NOV i PO Vojvodine se iz istočne Bosne vratio u Srem, gde je 19. jula 1943. izdao svoju prvu naredbu u kojoj je upoznao sve partizanske jedinice u Vojvodini o svom imenovanju i izvršio reorganizaciju Trećeg sremskog odreda, nakon čega su formirani Prvi i Drugi sremski odred. Ubrzo potom, Glavni štab je 11. avgusta 1943. formirao Treći bačko-baranjski odred. Krajem jula 1943. Glavni štab je obrazovao Oficirsku školu NOV i PO Vojvodine, čiji je zadatak bio da vrši školovanje starešinskog kadra za partizanske jedinice.[23] Po formiranju u okviru Glavnog štaba su formirani su odseci, a početkom 1944. odeljenja — personalno, artiljerijsko, ekonomsko, sanitetsko, propagandno, za vezu i odsek za naoružanje.[24]

Neposredno pred oslobođenje Vojvodine, septembra 1944. odlukom Vrhovnog štaba NOV i PO Jugoslavije izvršena je izmena u Glavnom štabu Vojvodine — za komandanta je postavljen Kosta Nađ, dotadašnji komandant Trećeg bosanskog korpusa; za političkog komesara Ljubomir Momčilović, dotadašnji politički komesar 36. vojvođanske divizije; za zamenika komandanta Aćim Grulović, dotadašnji komandant Glavnog štaba. Nakon Momčilovićevog premeštaja za dužnost političkog komesara 42. vazduhoplovne divizije, decembra 1944. na dužnosti ga je zamenio Branko Petričević.

Komandni sastav Glavnog štaba uredi

 
Portret Slobodana Bajića Paje u Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici

Pregled komandnog sastava Glavnog štaba Vojvodine od jula 1943. do januara 1945. godine:

  • Komandanti Glavnog štaba:
  • Zamenici komandanta Glavnog štaba:
    • Sreta Savić — od jula 1943. do septembra 1944.
    • Aćim Grulović — od septembra 1943. do januara 1945.

Napomene uredi

  1. ^ U junu prerastao u Treću vojvođansku brigadu
  2. ^ poginuo na dužnosti

Reference uredi

  1. ^ a b v g Leksikon NOR 1 1980, str. 334.
  2. ^ Atanacković 1968, str. 132.
  3. ^ Atanacković 1968, str. 144.
  4. ^ Momčilović 1977, str. 63.
  5. ^ Momčilović 1977, str. 64.
  6. ^ Atanacković 1968, str. 178.
  7. ^ Atanacković 1968, str. 180.
  8. ^ Zbornik NOR 1955, str. 139.
  9. ^ a b v Atanacković 1968, str. 257.
  10. ^ Atanacković 1968, str. 215.
  11. ^ Atanacković 1968, str. 254.
  12. ^ Zbornik NOR 1955, str. 45.
  13. ^ Zbornik NOR 1955, str. 179.
  14. ^ Atanacković 1968, str. 272.
  15. ^ Atanacković 1968, str. 315.
  16. ^ Atanacković 1968, str. 287.
  17. ^ Atanacković 1968, str. 329.
  18. ^ Atanacković 1968, str. 333.
  19. ^ Atanacković 1968, str. 334.
  20. ^ Zbornik NOR 1955, str. 344.
  21. ^ Atanacković 1968, str. 337.
  22. ^ Leksikon NOR 2 1980.
  23. ^ Atanacković 1968, str. 338.
  24. ^ Vojna enciklopedija 3 1972, str. 219.

Literatura uredi

[[Kategorija:]]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Главни_штаб_НОВ_и_ПО_Војводине&oldid=27554772”