Википедија

Гладијатор (film)

Gladijator (engl. Gladiator) američki je epski istorijsko dramski film u režiji Ridlija Skota iz 2000. godine. Scenario potpisuju Dejvid Franconi, Džon Logan i Vilijam Nikolson iz priče Franconija, dok su producenti filma Daglas Vik, Franconi i Branko Lustig. Filmsku muziku, koja je 2001. godine nagrađena Zlatnim globusom, komponovali su Hans Cimer i Lisa Džerard. Naslovnu ulogu tumači Rasel Krou kao general Maksim, dok su u ostalim ulogama Hoakin Finiks, Koni Nilsen, Oliver Rid, Derek Džejkobi, Džimon Hansu i Ričard Haris.

Gladijator
Filmski poster
Izvorni naslovGladiator
Žanrepski
istorijska drama
RežijaRidli Skot
ScenarioDejvid Franconi
Džon Logan
Vilijam Nikolson
ProducentDaglas Vik
Dejvid Franconi
Branko Lustig
PričaDejvid Franconi
Glavne ulogeRasel Krou
Hoakin Finiks
Koni Nilsen
Oliver Rid
Derek Džejkobi
Džimon Hansu
Ričard Haris
MuzikaHans Cimer
Lisa Džerard
SnimateljDžon Matison
MontažaPjetro Skalija
Producentska
kuća		DreamWorks Distribution
(Severna Amerika)
Universal Pictures
(internacionalno)
StudioDreamWorks Pictures
Universal Pictures
Scott Free Productions
Red Wagon Entertainment
Godina2000.
Trajanje155 minuta[1] (bioskopska verzija)
170 minuta (produžena verzija)
Zemlja SAD
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Budžet103 miliona dolara[2][3]
Zarada503,1 miliona dolara[4]
Nagrade1. Oskar za najbolji film
2. BAFTA za najbolji film
3. Zlatni globus za najbolji film (drama)
Sledeći
IMDb veza

Film prati generala Maksima, prijatelja cara Marka Aurelija (Haris), kog izdaje i ubija njegov ambiciozni sin Komod (Finiks). Zarobljen i pretvoren u roba na obodu Rimskog carstva, Maksim postaje gladijator i probija se kroz gladijatorsku arenu kako bi osvetio ubistvo svoje porodice i svog cara. Distribuiran od strane DreamWorksa u Severnoj Americi i Universal Picturesa u ostatku sveta, film je bioskopski izdat 5. maja 2000. u Sjedinjenim Američkim Državama, dok se u Ujedinjenom Kraljevstvu počeo prikazivati 12. maja iste godine. Zaradio je preko 503 miliona dolara širom sveta, po čemu je drugi film po zaradi 2000. godine, iza Nemoguće misije 2. Dobio je pozitivne kritike kritičara, koji su naročito pohvalili glumu, režiju, vizuelne efekte, scenario, akcione scene, muziku i scenografiju, iako su neki kritikovali mračni ton filma.

Film je nagrađen sa pet Oskara, uključujući Oskara za najbolji film i najboljeg glumca u glavnoj ulozi (Krou). Takođe, film je dobio nagrade BAFTA za najbolji film i Zlatni globus za najbolji film (drama). Ovim filmom revitalizovan je žanr istorijskog spektakla s kasnijim filmovima kao što su Troja (2004), Aleksandar (2004), Nebesko kraljevstvo (2005), 300: Bitka kod Termopila (2006). [5]

Nastavak, Gladijator 2, biće premijerno prikazan 2024. godine.[6]

Radnja uredi

  Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

General Maksim Decim Meridije (Krou) predvodi rimsku vojsku u pobedi nad germanskim varvarima 180. godine i tako okončava dugogodišnji rat, stičući poštovanje cara Marka Aurelija (Haris). Iako oslabeli Aurelije ima sina, Komoda (Finiks), privremeno vođstvo ipak želi da preda Maksimu, sa željom da Rim ponovo postane republika. Aurelije svoju odluku odvojeno saopštava Maksimu i Komodu, koji oca potom ubija.

Komod, proglasivši se carom, traži od Maksima odanost, što ovaj odbija, shvativši Komodovu umešanost u carevu smrt. Komod naređuje da smaknu Maksima i šalje Pretorijansku gardu da mu ubije ženu i sina. Maksim se opire svojim krvnicima i beži kući, gde zatiče razapeta tela u ruševinama svoje vile. Nakon što sahrani ženu i sina, Maksim skrhan od žalosti pada na grobove i ostaje bez svesti. Pronalaze ga trgovci robljem i odvode u Zuhabar, provinciju u severnoj Africi, gde ga kupuje Proksimo (Rid), upravitelj lokalne škole za obuku gladijatora.

Smućen i rezigniran zbog smrti porodice i izdaje od strane svog carstva, Maksim se nerado bori, ali zbog svog borilačkog umeća pobeđuje i postaje omiljen među publikom. Dok vežba i bori se, Maksim počinje da se druži sa Hejgenom (Ralf Meler), germanskim varvarinom, i Jubom (Hansu), numidskim lovcem koji mu postaje dobar prijatelj i s kojim počinje da razgovara o zagrobnom životu.

U Rimu, Komod otvara gladijatorske borbe, tobože u očevu čast, pa u grad stiže Proksimova gladijatorska družina. U oživljavanju Bitke kod Zame (pogrešno nazvane Bitkom kod Kartagine) u Koloseumu, Maksim predvodi Proksimove gladijatore do pobede protiv puno moćnijeg protivnika, na opšte oduševljenje publike. Komod silazi u arenu kako bi se upoznao sa pobednicima i preneražava se kad Maksim skine zaštitnu masku. U nemogućnosti da naredi ubistvo Maksima zbog oduševljene gomile, car odlazi iz arene besan.

 
Bitka Tigra iz Galije (levo) i Maksima (desno) u areni

U njegovoj sledećoj borbi, Komod Maksimu suprotstavlja Tigra iz Galije (Sven Ole Torsen), jedinog neporaženog rimskog gladijatora, zajedno sa više pravih tigrova. Maksim jedva uspeva da savlada protivnika i čeka Komodovu odluku da li da poraženog ubije. Komod okreće palac prema dole, ali Maksim ipak ostavlja Tigra u životu, čime vređa cara dobija ovacije mase. Komod postaje još ljući na Maksima, koji dobija nadimak „Maksim milosrdni“.

Nakon bitke, Maksim sreće svog bivšeg slugu Cicera (Tomi Flanagan), koji mu otkriva da mu je vojska i dalje odana. Maksim se tajno sastaje sa Lusilom (Nilsen), Komodovom sestrom, i senatorom Grahom (Džejkobi). Odlučuju da organizuju Maksimov beg, nakon kog bi on stao na čelo vojske, svrgao Komoda i vratio moć Senatu. Međutim, Komod slučajno saznaje da mu neko radi o glavi i prisiljava sestru da mu kaže ko je umešan. Pretorijanci upadaju u Promiksove prostorije, sukobljavajući se s gladijatorima, dok Maksim uspeva pobeći. Hejgen i Proksimo bivaju ubijeni, a ostali zarobljeni. Maksim beži prema gradskim zidinama, ali biva uhvaćen, zajedno sa Cicerom, koji biva ubijen.

Zaključivši kako legende rođene u Koloseumu tu moraju i umreti, Komod izaziva Maksima na dvoboj. Znajući da je Maksim mnogo sposobniji, Komod ga pre bitke ubada bodežom u pluća i ranu pokriva oklopom. U areni, uprkos povredi, Maksim razoružava Komoda. Pošto Pretorijanci odbiju da mu pomognu, Komod vadi bodež i ponovo nasrće na Maksima, koji ga nadjačava i bodežom nasmrt ubada u vrat. Takođe na samrti, Maksim naređuje da se Rim vrati pod upravu Senata, da se Proksimovi gladijatori oslobode i da Grah ponovo postane senator. Doživljava viziju u kojoj se ponovo sastaje sa ženom i sinom, nakon čega umire. Senator Grah i Proksimovi gladijatori odnose Maksimovo telo iz Koloseuma. Iste večeri, sada slobodni Juba na mestu gde je Maksim izdahnuo zakopava dve minijaturne Maksimove figure njegove žene i sina.

Uloge uredi

Glumac Lik Uloga
Rasel Krou Maksim Decim Meridije Rimski general u Germaniji koji postaje rob i traži osvetu protiv Komoda. Pre događaja iz filma je uživao poverenje Marka Aurelija. Njegov dom je u Španiji blizu Trujila.
Hoakin Finiks Komod Ambiciozni i sociopatični mladić. Ubija svog oca, a želi i sestru Lusilu. Postaje rimski car po očevoj smrti.
Koni Nilsen Lusila Starije dete Marka Aurelija. Nedavno je ostala udovica. Čini se da joj je Maksim simpatija iz prošlosti. Pokušava da odbije pohotne nasrtaje svog brata dok u isto vreme štiti svog sina, Lucija.
Džimon Hansu Juba Numidijski domorodac koga su trgovci robljem odveli od kuće i porodice i koji postaje Maksimov bliski saveznik.
Oliver Rid Proksimo Stari trgovac koji kupuje Maksima u severnoj Africi. I sam je bivši gladijator kog je oslobodio Marko Aurelije.
Derek Džejkobi Senator Grah Jedan od senatora koji se protive Komodu, a kasnije pristaje da pomogne Maksimu u carevom svrgavanju.
Ralf Meler Hejgen German, Proksimov glavni gladijator. Tokom bitke u Rimu se sprijateljio s Maksimom i Jubom.
Spenser Trit Klark Lucije Ver Lusilin sin.
Ričard Haris Marko Aurelije Rimski car koji želi da vrati republikansku upravu, ali ga ubija sin Komod.
Tomi Flanagan Cicero Rimski vojnik i Maksimov odani sluga koji ga informiše dok je ovaj u ropskom zatočeništvu.
Tomas Arana General Kvint Drugi rimski general i bivši Maksimov prijatelj. Postaje odan novom caru koji ga zato imenuje za zapovednika Pretorijanaca.
Dejvid Skofild Senator Falko Patricijski senator koji se protivi Republici i pomaže Komodu da konsoliduje svoju moć.
Sven Ole Torsen Tigar od Galije Navodno neporaženi gladijator koji se vraća iz penzije kako bi se suprotstavio Maksimu.
Omid Džalili trgovac robljem

Produkcija uredi

Scenario uredi

„Gladijator“ je nastao na temelju originalnog scenarija Dejvida Franconija, koji je napisao sve ranije verzije.[7] Franconi je potpisao ugovor za tri filma sa kompanijom „Drimvorks“ (engl. DreamWorks) kao scenarista i koproducent na temelju svog ranijeg rada, „Amistada“ Stivena Spilberga iz 1997. Franconi nije bio akademski obrazovan na polju antičke istorije, ali je pod uticajem romana Danijela P. Maniksa iz 1958. „Oni koji će umreti“ i nakon čitanja antičke zbirke carskih biografija „Carske povesti“ odlučio pažnju posvetiti Komodu. U Franconijevoj prvoj verziji, od 4. aprila 1998, glavnoj ulozi je dao ime „Narcis“ po imenu rvača koji je udavio cara Komoda, mada se njegovo ime ne pominje u „Carskim povestima“, već kod Herodijana i Diona Kasija tako da se može reći da je scenarista koristio nekoliko antičkih izvora.

 
Pollice Verso Žan-Leona Žeroma - slika iz 19. veka koja je inspirisala Ridlija Skota da preuzme projekat

Producenti Volter Parks i Dejvid Vik su kontaktirali Ridlija Skota. Pokazali su mu primerak slike Pollice Verso (Palčevi nadole) Žan-Leona Žeroma iz 1872. Skota je privuklo stvaranje filma smeštenog u ambijent antičkog Rima. No, nije bio zadovoljan Franconijevim dijalozima pa je angažovao Džona Logana da prepravi scenario po njegovom ukusu. Logan je prepravio dobar deo prvog čina i dodao odluku da se ubije Maksimova porodica kako bi se pojačala junakova motivacija[8].

Dve sedmice pre snimanja, glumci su se još žalili na probleme sa scenarijem. Vilijam Nikolson je doveden u studije Šepertona kako bi učinio Maksima osećajnijim, prepravivši njegovo prijateljstvo s Jubom i dodavši motiv zagrobnog života. Rekao je: „Nije hteo da vidi film o čoveku koji želi da ubije nekoga.“[8] Dejvid Franconi je kasnije doveden kako bi preradio Loganove i Nikolsonove prepravke, a dobio je i status producenta. Nakon što je doveden Nikolson, vratio se na Franconijeve originalne ideje i vratio nekoliko scena. Franconi je kao producent nadgledao razvoj scenarija i branio svoju originalnu viziju[9]. Kasnije je s producentima Daglasom Vikom i Brankom Lustigom podelio Oskar za najbolji film[7].

Scenario je prošao mnogo prerada i revizija na sugestije Rasela Kroua. Krou je dovodio u pitanje svaki aspekt scenarija i odlazio je sa snimanja ukoliko ne bi dobio odgovore. Prema direktoru Drimvorksa: „(Rasel Krou) je pokušao prepraviti celi scenario na licu mesta. Znate onu veliku rečenicu u foršpanu, 'U ovom životu ili sledećem, imaću svoju osvetu'? Isprava ju je s gnušanjem odbio izgovoriti.“[10] Nikolson, treći i konačni scenarista, kaže da mu je Krou rekao: „Tvoje rečenice su smeće, ali ja sam najbolji glumac na svetu i mogu učiniti da i smeće dobro zvuči.“ Nikolson je dodao: „Verovatno su moje rečenice bile smeće, tako da je on u stvari govorio iskreno.“[11]

Snimanje uredi

 
Jedna od hvaljenih digitalnih slika Rima

Film je sniman na tri velike lokacije između januara i juna 1999. godine. Uvodna scena bitke u šumama Germanije je snimana tri dana u Born Vudsu (engl. Bourne Woods), pokrajina Farnhema u Engleskoj. Scene Maksimovog ropstva, putovanja kroz pustinju i gladijatorske škole su snimane u Kuarzazateu, Maroko, južno od planinskog lanca Atlasa za tri nedelje. Scene Rima snimljene su za devetnaest nedelja na Malti uz korišćenje višenacionalne radne snage koja je dovedena do granica izdržljivosti.

Kopija jedne trećine rimskog Koloseuma izgrađena je na Malti od gipsa i drveta, dok su ostale dve trećine dodate digitalnim putem. Kopija je građena nekoliko meseci, a cena izgradnje procenjena je na oko milion dolara[12]. druga strana kompleksa poslužila je za bogat asortiman za ulične scene starog Rima sa sve kolonadama, kapijama, statuama i pijacama koje su korišćene u drugim scenama.

Postprodukcija uredi

Za digitalne efekte se pobrinula evropska postprodukcijska kompanija De Mil (engl. The Mill). Neki od efekata koje je kompanija upotrebila bili su snimanje pravih tigrova ispred plavog ekrana u borbenim scenama i uvodne scene s gorućim strelama. Koristili su i 2000 živih glumaca kako bi stvorili digitalnu gomilu od 35.000 virtualnih glumaca koji su morali biti uverljivi i reagovati u scenama borbi[13].

Neočekivani postprodukcijski posao uzrokovan je iznenadom smrću Olivera Rida od srčanog udara tokom snimanja na Malti pre nego što su sve scene bile snimljene. U Milu su izradili njegovog digitalnog dvojnika kako bi ga zamenio u preostalnim scenama u kojima se pojavljuje Proksimo snimajući digitalnog dvojnika u seni i digitalno maskirajući Ridovo lice u preostalim scenama[14]. Film je posvećen uspomeni na Rida[15].

Uticaji filma uredi

Istorijska tačnost uredi

Glavni članak: Gladijator

Film većim delom nije temeljen na stvarnim istorijskim događajima. Iako su producenti kontaktirali stručnjake za Rimsko carstvo iz akademskih krugova kako bi stvorili verodostojan prikaz tog filma, scenaristi su dodali nekoliko otklona od istorije[16].

Rimski carevi prikazani u filmu su Marko Aurelije (Ričard Haris), koji je vladao od 161. do 180. godine, i njegov sin, Komod (Hoakin Finiks), koji je vladao od 180. do 192. godine, i proveo većinu, ako ne i sve, vreme organizujući gladijatorske borbe, navodno, jer je bio opsednut sportom. Prikaz Komoda je mnogo razvodnjeniji nego u senatorskim izvorima kao što je Augustrijanska istorija koja opisuje Komoda kao mnogo krvožednijeg. Komodovo ubistvo oca u filmu je potpuno izmišljeno. Komod je bio jedini rimski car koji se borio kao gladijator (iako postoje navodi da je i Kaligula činio isto). Komoda je udavio rvač, a nije ubijen u dvoboju u areni kako to opisuje film[17].

Lusila je bila Komodova sestra i bila je udata za Lucija Vera (koji se u filmu spominje kao pokojni otac njenog sina Lucija Vera, ali ne kao i suvladar), suvladara njenog oca do njegove smrti 169. godine. Incest, ili pokušaj incesta između Komoda i Lusile u filmu nema istorijskih utemeljenja, iako postoje glasine kako je Komod počinio incest s drugim sestrama. Lusila je bila umešena u zavere senata da se ubije njen brat, 182. godine, nakon pokušaja ubistva Komoda, prognana je na Kapri, a kasnije je smaknuta po bratovljevim naredbama.

Bitka počinje tačno: Rimljani bombarduju suparnike strelama i katapultima, a zatim šalju legionare u uskim formacijama da započnu bitku „prsa u prsa“. Dok maršira prema varvarskoj hordi, cela formacija je prikazana u poravnatoj formaciji, koja nije nudila taktičke prednosti. Rimska vojska obično bi se razdvajala u nekoliko grupa od po 480 ljudi koje su bile poznate kao kohorte.

Scena koja pokazuje bitku nije istorijski tačna, jer legionari napuštaju formaciju u holivudskom akcionom stilu kako bi započeli bitku s Germanima jedan na jedan, u kojoj su varvari nadmoćniji. U stvarnosti, Rimljani su uglavnom pravili skupljene formacije, a legionari ih nisu razbijali osim ako ne bi dobili naredbe o povlačenju ili ako bi silom bile razbijene. U potonjem slučaju gotovo uvek bi bili pobijeni, osim ako ne bi uspeli da se pregrupišu ili stignu do prijateljskih linija.

Grad Rim i Koloseum (tada nazvan Flavijanov amfiteatar[18]) su tačno predočeni, iako su topografija, pogledi i centar Rima oko njega izmišljeni. Nadalje, u filmu postoji scena u kojoj se u gradu dele leci na kojima se oglašavaju gladijatorske borbe. Ipak, masovna distribucija takvih letaka pre izuma štamparske mašine bi bila nepraktična.

U filmu se spominje jedinica rimske vojske smeštene u Ostiji, dok u stvarnosti, uz izuzetak pretorijanske garde i trijumvirata, legije nisu smele da se vraćaju u Italiju.

Lik Maksima je izmišljen, iako je po nekim osobinama sličan Narcisu (ime lika u prvoj verziji scenarija i stvarni Komodov ubica) i Spartaku (koji je predvodio sličan ustanak robova).

U filmu, Gaj primećuje kako je „Rim osnovan kao republika“. Grad je zapravo osnovan kao monarhija. Rim je postao republika kad je odbranio nezavisnost od Etruraca, a kralj Lucije Tarkvinije Oholi je zbačen 510. p. n. e. Ne postoje stvarni dokazi da je Marko Aurelije hteo da vrati republikansko uređenje. Zapravo, Marko Aurelije je proglašenjem Komoda za svog naslednika ponovo uspostavio praksu nasleđivanja (Marko Aurelije je bio poslednji od „Pet dobrih careva“, tokom čijeg je perioda car za svoje naslednike postavljao najbolje ljude, činivši tako carstvo meritokratijom).

Nakon Komodove smrti car je postao general Pertinaks, što se ne spominje u filmu.

Raniji filmovi uredi

Glavni članak: Spartak (film iz 1960)

Radnja filma inspirisana je radnjom dva istorijska filma iz šezdesetih — Pad Rimskog carstva i Spartak[19].

Pad Rimskog carstva (1964) govori o Liviju koji je naslednik Marka Aurelija, kao i Maksim u Gladijatoru. Livije je zaljubljen u Lusilu (Maksim je ranije bio zaljubljen u nju). Oba filma govore o ubistvu Marka Aurelija i Komodovom sedanju na tron nakon saznanja da je stari car mislio da za svog naslednika imenuje Livija/Maksima. U Padu Rimskog carstva grupa urotnika se nada da će izvući korist od Komodovog stupanja na presto, dok Komod naređuje da Marka Aurelija otruju; u Gladijatoru Komod sam zadavljuje oca. U Padu Rimskog carstva Komod daje Liviju deo vlasti kako bi ga držao odanim protiv njegove volje; u Gladijatoru Komod pokušava da ubije Maksima, ali ne uspeva. Livije i Maksim traže osvetu za ubistvo Marka Aurelija koga je ubio Komod; vrhunac oba filma je njihov međusobni dvoboj.

Spartak je zaslužan za gladijatorski motiv, kao i za lik Grakha, izmišljenog senatora koji je u oba filma stariji državnik antičkog Rima koji pokušava zadržati ovlasti u Senatu pred ambicioznim autokratom - Marko Licinije Kras u Spartaku i Komoda u Gladijatoru. Zanimljivo, oba glumca koja su igrali Grakha (u Spartaku i Gladijatoru), su u prethodnim filmovima igrali Klaudija — Čarls Loton iz Spartaka je glumio Klaudija u filmu iz 1937. — Ja, Klaudije, a Derek Džejkobi iz Gladijatora je nastupio u toj ulozi u istoimenoj Bi-Bi-Si-jevoj ekranizaciji iz 1975. U oba filma se javlja ista scena, gde gladijator (ovde Maksim, u Spartaku Draba (Vudi Straud) baca svoje oružje na kraju obračuna.

Prikaz Komodovog ulaska u Rim sličan je prizoru iz nacističkog propagandnog filma Leni Rifenštal, Trijumf volje (1934), iako je Ridli Skot istakao da je ikonografija nacističkih skupova bila inspirisana Rimskim carstvom[20]. Gladijator je na film preslikao slične događaje koji su se dogodili u povorci Adolfa Hitlera. Nacistički film počinje s pogledom iz aerodroma na Hitlerov dolazak u avionu, dok Skot prikazuje pogled na Rim nakon kojeg sledi kadar gomile ljudi koji gledaju dok Komod prolazi pokraj njih u kočiji[20]. Prva stvar koja se pojavljuje u Trijumfu volje je nacistički orao, na šta se aludira statuom orla koja stoji na vrhu jednog koplja (nakon čega sledi još nekoliko ukrasnih orlova), posle čega se pažnja okreće na Komodovu poruku. U jednom trenutku u nacističkom filmu devojčica Hitleru daje cveće, dok Komod susreće nekoliko devojčica koje mu takođe daju cveće[21].

Muzika uredi

 
Muzika za film nakon kojeg će slediti još jedno izdanje s novim pesama i remiksima.

Muziku nominovanu za Oskara napisali su Hans Cimer i Lisa Džerard, dok je dirigent bio Gavin Grinvej. Vokali Lise Džerard slični su onima iz njenog rada za film „Insajder“[22].

Muzika za bitke navodno je bila slična onoj pokojnog Gustava Holsta iz „Mars: The Bringer of War“, a u junu 2006. zadužbina „Holst“ je tužila Hansa Cimera za plagiranje Holstovog dela[23][24]. Slična muzika pojavljuje se u sceni Komodovog trijumfalnog povratka u Rim. Dana 27. februara 2001. godine, gotovo godinu nakon objavljivanja prve muzike, izdavačka kuća Decca je izdala „Gladiator: More Music From the Motion Picture“. 5. septembra 2005. su izdali dvostruko izdanje s dva kompakt-diska nazvano „Gladiator: Special Anniversary Edition“. Neka muzika se pojavila u doigravanjeu NFL-a u januaru 2003. godine, pre reklama i pre i nakon poluvremena[25]. Lučano Pavaroti je 2003. objavio sopstveni snimak s pesmom iz filma, i dodao je kako je požalio što je odbio ponudu da bude izvođač[26].

Kritike uredi

Si-en-en je naveo bitku za Germaniju kao jednu od „najboljih filmskih bitaka ikad snimljenih“,[27] dok je „Entertejnment vikli“ (engl. Entertainment Weekly) izabrao Maksima kao njihovog šestog najboljeg akcionog junaka[28]. Rodžer Ibert bio je jedan od onih koji nisu imali reči hvale za film: napisao je kako film izgleda „zbrkan, nejasan i mutan“[29].

Film je bio jedan od najuspešnijih 2000. godine, sa zaradom u svetu od 503.100.000 dolara. Oživeo je žanr istorijskih spektakla pa su nakon njega snimljeni filmovi kao što su Troja (2004), Aleksandar (2004), Nebesko kraljevstvo (2005), 300: Bitka kod Termopila (2006).

Nagrade uredi

„Gladijator“ je bio nominovan za 36 nagrada, uključujući 73. dodelu Oskara, nagrade BAFTA, kao i za Zlatni globus. Od 119 nominacija, film je osvojio 48 nagrada[30].

Film je osvojio pet Oskara, a bio je nominovan za još sedam, uključujući za najboljeg sporednog glumca za Hoakina Finiksa i za Oskara za najboljeg režisera za Ridlija Skota. Bilo je kontroverzi oko nominacije za najbolju originalnu muziku. Zbog Akademijinih pravila, nominovan je bio samo Hans Zimer, ali ne i Lisa Džerard.

  • Oskari
  • Edi nagrade
    • Najbolje montiran dramski film
  • Nagrade Ceha filmskih scenografa
    • Najbolja scenografija - istorijski ili fantastični filmovi
  • BAFTA nagrade
    • Najbolja fotografija
    • Najbolja montaža
    • Najbolji film
    • Najbolja scenografija
  • Zlatni globusi
    • Najbolji film-drama
    • Najbolja originalna muzika
  • Nagrade Društva filmskih kritičara Las Vegasa
    • Najbolji dizajn kostima
    • Najbolji DVD
    • Najbolja montaža
    • Najbolja muzika
    • Najbolji vizuelni efekti
  • Nagrade Londonskih filmskih kritičara
    • Glumac godine (Rasel Krou)

DVD izdanja uredi

 
DVD filma s produženim i posebnim verzijama.

Film je prvi put objavljen na DVD-u 20. novembra 2000, a od tada su objavljivane produžene i posebne verzije. U specijalnim dodacima se nalaze izbačene scene, dokumentarci, komentari, galerije slika, skrivene poruke i audicije. Na DVD-u se nalazi nekoliko izbačenih scena uključujući:

  • Nakon bitke na početku filma, Maksim hoda kroz rimski logor pregledajući svoje ranjene vojnike.
  • Nakon što su Maksima odveli u područje izvan arene, on ugleda lavove, grupu hrišćana i nekoliko lešinara koji jedu mrtvo telo. Proksimo predloži opkladu prijatelju hoće li Maksim, Juba i Hejgen preživeti prvu borbu.
  • Proksimo upućuje Maksima da ne ubija druge gladijatore tako brzo i da zabavi publiku.
  • Lusila se susreće s nekoliko članova Senata u tajnoj Grahovoj rezidenciji nakon pregovora o Komodovom slabom vođstvu. Lusila otkriva da Komod, kako bi platio svakodnevne gladijatorske igre, prodaje rimske zalihe žita što će ubrzo ostaviti grad bez hrane na dve godine. Planira i da raspusti senat, a Lusila im kaže da Komod mora biti ubijen. Ali, Grah joj uzvraća kako će pričekati dok Komod ne bude po volji narodu te da će ga ubiti onda kad stekne dovoljno neprijatelja.
  • Nakon što je saznao da je Maksim preživeo gladijatorsku borbu, Komod odlazi u tamnu sobu s rimskim liderima. Uzima mač i počne udarati očevu bistu, nakon čega je u suzama počne grliti i ljubiti.
  • Komod nadgleda dvojicu pretorijanaca optuženih za izdaju jer su se pokazali kao nesposobni da smaknu Maksima u Germaniji. Kvintus pokušava intervenisati, tvrdeći da su oni dobri vojnici. Komod tada zaključuje da bi možda Kvintus, kao general, mogao biti odgovoran. Kvintus daje naredbu, a dvojica bivaju ubijeni strelama dok Komod stoji između njih.
  • Komod naređuje da se špijuniraju mogući izdajnici. Dok Proksimo pije vino, ugleda kako ga gledaju trojica muškaraca.

Reference uredi

  1. ^ „GLADIATOR (15)”. British Board of Film Classification. 19. 4. 2000. Pristupljeno 2. 6. 2013. 
  2. ^ Sale, Martha Lair (2005), Losing Like Forrest Gump: Winners and Losers in the Film Industry (PDF), Arhivirano iz originala (PDF) 27. 2. 2007. g., Pristupljeno 19. 2. 2007  Nepoznati parametar |coauthor= ignorisan [|author= se preporučuje] (pomoć)
  3. ^ Schwartz 2002, str. 141
  4. ^ „Gladiator”. Box Office Mojo. Pristupljeno 2023-03-18. 
  5. ^ „The 15 Most Influential Films of Our Lifetime”. Empire (magazine). jun 2004. str. 115. 
  6. ^ Galuppo, Mia (2023-05-01). „Pedro Pascal in Talks for 'Gladiator' Sequel”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-03. 
  7. ^ a b Stax (4. 4. 2002). „The Stax Report's Five Scribes Edition”. IGN. Pristupljeno 29. 12. 2006. 
  8. ^ a b Tales of the Scribes: Story Development (DVD). Universal. 2005. 
  9. ^ Soriano, John (2001). „WGA.ORG's Exclusive Interview with David Franzoni” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 3. 12. 2007. g. Pristupljeno 29. 12. 2006. 
  10. ^ Corliss, Richard (8. 5. 2000). „The Empire Strikes Back”. Arhivirano iz originala 08. 05. 2009. g. Pristupljeno 29. 12. 2006.  Nepoznati parametar |publication= ignorisan (pomoć)
  11. ^ „Bill Nicholson’s Speech at the launch of the International Screenwriters’ Festival”. 30. 1. 2006. Arhivirano iz originala 2. 2. 2012. g. Pristupljeno 29. 12. 2006. 
  12. ^ Winkler 2004, str. 130
  13. ^ Landau 2000, str. 89
  14. ^ „Oliver Reed Resurrected On Screen”. IMDB.com. 12. 4. 2000. Arhivirano iz originala 02. 01. 2007. g. Pristupljeno 13. 3. 2007. 
  15. ^ Schwartz 2002, str. 142
  16. ^ Winkler 2004, str. 6
  17. ^ „Commodus”. Encyclopædia Britannica Online. Pristupljeno 19. 2. 2007. 
  18. ^ „Ancient Roman Architecture”. Pristupljeno 19. 2. 2007. 
  19. ^ Winkler, Martin M. (6. 23. 2002). „Scholia Reviews ns 14 (2005) 11.”. Arhivirano iz originala 25. 8. 2004. g. Pristupljeno 19. 2. 2007.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  20. ^ a b Winkler 2004, str. 114
  21. ^ Winkler 2004, str. 115
  22. ^ „Zimmer and Gladiator”. Reel.com. Arhivirano iz originala 10. 02. 2008. g. Pristupljeno 1. 1. 2007. 
  23. ^ Rodriguez, Priscilla. „"Gladiator" Composer Accused of Copyright Infringement”. KNX 1070 NEWSRADIO. Arhivirano iz originala 16. 5. 2008. g. Pristupljeno 1. 1. 2007. 
  24. ^ Beek, Michael. „Gladiator Vs Mars - Zimmer is sued:”. Music from the Movies. Arhivirano iz originala 18. 6. 2008. g. Pristupljeno 8. 2. 2007. 
  25. ^ Winkler 2004, str. 141
  26. ^ „For Pavarotti, Time To Go 'Pop'”. Billboard Biz. 1. 11. 2003. Arhivirano iz originala 21. 05. 2011. g. Pristupljeno 9. 9. 2007. 
  27. ^ „The best — and worst — movie battle scenes”. CNN. 30. 3. 2007. Pristupljeno 1. 4. 2007. 
  28. ^ Bernadin, Marc (23. 10. 2007). „25 Awesome Action Heroes”. Entertainment Weekly. Pristupljeno 11. 12. 2007. [mrtva veza]
  29. ^ Ebert, Roger. „Gladiator Review”. Chicago Sun-Times. Arhivirano iz originala 28. 09. 2012. g. Pristupljeno 31. 12. 2006. 
  30. ^ „Gladiator awards tally”. IMDB. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Vikicitat ima citate vezane za članak Gladijator.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гладијатор_(филм)&oldid=27551658”