Википедија

Glasanje na Pesmi Evrovizije

Систем гласања

Glasanje na izboru za Pesmu Evrovizije se odvija kao deo takmičenja i njime se određuje rang svih pesama. Današnji sistem glasanja je u upotrebi od 2023. godine, i predstavlja varijantu pozicionog glasanja. U finalu, zemlje dodeljuju drugim pesmama u takmičenju dva seta poena (jedan od žirija, drugi od teleglasanja) od 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10 i napokon 12 poena za, po toj zemlji u toj polovini glasova, najbolju pesmu. Takođe glasaju gledaoci iz zemalja koje ne učestvuju koji dodeljuju jedan set poena. U polufinalima, rezultate odlučuju samo glasovi publike zemalja učesnica tog polufinala i publike iz zemalja koje ne učestvuju.[1][2][3]

Glasanje na izboru za Pesmu Evrovizije
Deo članaka o Pesmi Evrovizije
Norveška dodeljuje svoje bodove žirija 2021.
Norveška dodeljuje svoje bodove žirija 2021.
Trenutni sistem
Polufinala: Svaka zemlja dodeljuje bodove od 1—8, 10 i 12 poena koje odlučuje publika. Gledaoci iz svih država koje ne učestvuju zajedno dodeljuju jednom bodove od 1—8, 10 i 12 poena.
Finale: Svaka zemlja dodeljuje dva puta bodove od 1—8, 10 i 12 poena; posebno glasove žirija, posebno glasove publike. Gledaoci iz svih država koje ne učestvuju zajedno dodeljuju jednom bodove od 1—8, 10 i 12 poena.

Istorija uredi

1956. uredi

Na prvoj Pesmi Evrovizije, postojao je samo mali žiri od 14 ljudi koji su odlučili pobednika iza zatvorenih vrata. Celi rezultati nikada nisu otkriveni i svi pokušaji da se oni rekreiraju su bili neuspešni.[4] Od 1957. godine, svo glasanje se odvija javno.[5]

Od 1957. do 2003. uredi

 
Dana Internašonal iz Izraela je odnela pobedu 1998. kada je prvi put većina zemalja koristila teleglasanje. Ponovo je predstavljala Izrael 2011. (na slici).

Male grupe žirija sačinjene od običnih ljudi raznih pozadina ili muzičkih profesionalaca su određivale potpuni ishod takmičenja u nizu različitih sistema glasanja, dok 1997. pet zemalja (Austrija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska i Švedska) nisu probno koristile teleglasanje: po izvođenju svih pesama, publika se kratkim isečcima podsećala na sve izvedene pesme, i zatim u datom vremenskom intervalu glasala za svoje favorite okretanjem posebnih brojeva telefona za svaku pesmu. Eksperiment je smatran uspešnim,[6] i zemlje su od 1998. ohrabrivane da koriste teleglasanje kad god je to moguće, tako da je broj zemalja koje su svoje bodove određivale glasanjem publike rastao, i od 2004. teleglasanje po pravilima koriste sve zemlje,[7] (osim San Marina koji nema nezavisnu telefonsku mrežu) pri čemu se, osim pozivom, danas može glasati i slanjem Es-Em-Es poruka.[8]

 
Brotherhood of Man iz UK su 1976. među prvima odneli pobedu po tradicionalnom sistemu dodele pena 12, 10, 8—1, postavivši rekord od prosečnih 9,65 / 12 dobijenih od svake države

Od 2004. do polufinala 2009. uredi

Od 2004. do polufinala 2009. godine, glasovi svih zemalja učesnica određivani su po pravilu isključivo na osnovu rezultata teleglasanja, mada je svaka zemlja i dalje imala i rezervni žiri, čiji bi se poeni koristili u slučaju da dođe do tehničkih problema u teleglasanju ili da broj pristiglih glasova gledalaca bude manji od potrebnog minimuma da bi se glasovi smatrali važećim. Dugme nakon čijeg pritiskanja su se dobijali konačni rezultati nazivalo se u internom žargonu „Svante dugme”, prema Svanteu Stokselijusu, tadašnjem izvršnom nadzorniku Pesme Evrovizije.[9] Pesma Evrovizije je danas najveći događaj sa teleglasanjem na svetu — gledaoci su u finalu 2008. pozivima i Es-Em-Es porukama poslali preko 8,8 miliona glasova. Sabiranje glasova vrši kompanija Digami u svojoj centrali u Kelnu, sa 15.000 linija preko kojih se može obraditi do 100 miliona poziva i Es-Em-Es poruka na sat.[9]

Na Pesmi Evrovizije 2008. i Pesmi Evrovizije 2009. godine, glasovi žirija su se koristili i kao dodatak rezultatima teleglasanja u određivanju pesama koje se iz polufinala kvalifikuju za finalno veče. Devet pesama bi prošlo u finale na osnovu glasanja publike, dok bi deseta pesma bila ona najbolje plasirana u glasanju rezervnog žirija koja nije već prošla u finale. Bilo da se koristi žiri, fiksno ili Es-Em-Es teleglasanje, nije moguće glasati za zemlju iz koje se glasa, odnosno zemlje ne mogu dodeljivati poene sopstvenim pesmama (osim glasača u San Marinu koji, pošto glasaju kao deo Italije, mogu to da učine). Rezultati Pesama Evrovizije za vreme punog teleglasanja su doveli do debate među emiterima o uticaju „susedskog” i glasanja dijaspore. Neke zemlje (Monako, Austrija do 2010) su se povukle sa takmičenja navodeći „nepravedan” sistem glasanja kao razlog.[10][11][12]

Od finala 2009. do 2015. uredi

 
Aleksander Ribak iz Norveške je 2009. postao prvi pobednik od uvođenja sistema ½:½ žiri:publika, ujedno postavivši rekord sa najvećom razlikom u poenima

EUR je, nakon Pesme Evrovizije 2008. godine, od emitera u upitniku zatražila mišljenje o mogućim izmenama postupka glasanja od dotadašnjeg 100% teleglasanja i, u skladu sa mišljenjem većine emitera u ovoj anketi, odlučila da se tokom Pesme Evrovizije 2009. godine, glasovi žirija i publike kombinuju u odnosu ½:½ prilikom glasanja u finalnoj večeri.[13] Ovaj sistem je proširen na polufinalne večeri Pesme Evrovizije 2010. godine i korišćen je do Pesme Evrovizije 2015.

Od 2010. do 2015. godine, svaka zemlja učesnica imala je žiri, koji se sastojao od pet članova, koji su svi morali biti državljani zemlje u pitanju i muzički profesionalci koji se bave radijom, televizijom, komponovanjem ili muzičkom produkcijom, i koji su morali biti nezavisni od Pesme Evrovizije ili bilo kojih učesnika te godine.

Od finala 2009. do 2012. Na osnovu glasova članova žirija se sastavljao spisak bodova žirija na tradicionalan evrovizijski način, tako što će deset po žiriju najboljih pesama dobiti redom 12,10,8,7,6,5,4,3,2 i 1 bod. Na osnovu rezultata teleglasanja gledalaca, sastavljao se drugi spisak bodova i ovi bodovi su se zatim sabirali. Deset najbolje plasiranih nastupa prema zbiru bodova predstavljali su konačne rezultate nacionalnog glasanja iz te zemlje, prema evrovizijskoj šemi. Ukoliko su u zbiru bodova dve pesme bile izjednačene, prednost je imala ona koja je imala višu poziciju u teleglasanju.[14]

Od 2013. godine, žiri ima zadatak, ne samo da dodeli poene 10 najboljih pesama po njihovom mišljenju, već da rangira sve pesme od najbolje do najgore. Rezultati žirija su se računali traženjem prosečnog mesta za svaku državu. Od 2013. do 2015. konačni raspored bodova određene zemlje se dobijao tako što se računao prosečan plasman pesama kod publike i kod žirija u svakoj državi. Od 2014. godine je detaljno rangiranje svih članova žirija, kao i glasova publike dostupno na zvaničnom internet portalu Pesme Evrovizije neposredno nakon završetka takmičenja.[15]

Od 2016. do 2022. uredi

Novi sistem glasanja (tzv. odvojeno glasanje) je uveden 2016. godine, po kojem u svakoj zemlji žiri i publika dodeljuju odvojen set poena po tradicionalnoj evrovizijskoj šemi 12,10,8,7,6,5,4,3,2 i 1.[16] Prvo se prezentuju glasovi žirija svake države posebno, a onda bodovi teleglasanja zbirno za svaku državu, po redosledu obrnutom od rezultata glasanja žirija.[17] Od 2018. svaki član žirija sastavlja hijerarhiju svih takmičarskih pesama, a potom se rezultati svakog člana kombinuju zajedno u eksonencijalnom modelu umesto traženjem proseka rezultata svakog člana žirija posebno, što znači da je uticaj jednog člana žirija kada stavi pesmu nisko u svom rangu umanjen.[18] Od 2021. detaljno rangiranje je još uvek dostupno, ali države ne moraju da javno objave kojem članu žirija pripada koja lista sa ocenama, kako bi se žiri podstakao da glasa kako želi, umesto da razmišlja kako će njihovi glasovi biti suđeni od strane javnosti.

Od 2023. uredi

Dana 22. novembra 2022, ERU je objavila izmene pravila o glasanju za takmičenje 2023.[3] Rezultati oba polufinala će biti odlučeni samo teleglasanjem, kao što je bio slučaj od 2004. do 2007,[a] dok će rezultati finala biti odlučeni teleglasanjem i glasanjem žirija, kao što je bio slučaj prethodnih godina. U polufinalima, u slučaju da neka država ne može da dostavi legitimne glasove publike, koristi se algoritam da automatski izračuna glasove te države na osnovu glasova prethodno odabrane grupe država. Ako i to ne uspe, koriste se glasovi rezervnog žirija.[19] Ako se problem sa teleglasanjem ponovi u finalu, glasovi žirija te zemlje se koriste i za svrhe teleglasanja. Ovo je promena u odnosu na prethodne godine gde je korišćen algoritam da se izračunaju poeni neke države na osnovu glasanja država sa sličnim šablonima glasanja. Ako je žiri neke države diskvalifikovan, glasovi teleglasanja te zemlje se koriste i za svrhe glasanja žirija.[b]

Takođe se uvodi i onlajn glasanje za gledaoce u zemljama koje ne učestvuju na takmičenju, koji će zajedno dodeliti po jedan set bodova 1—8, 10 i 12 poena u sve 3 takmičarske večeri preko onlajn platforme www.esc.vote za čije korišćenje će biti potrebna kreditna ili debitna kartica za verifikaciju.[3][2][19]

Načini glasanja uredi

Era žirija uredi

Godine kad se koristio Poeni Opis načina glasanja Redosled objavljivanja poena
1956. 10–1 × 2 Oba člana dvočlanog žirija iz svake države ocenjuju svaku pesmu ocenom od 1 do 10, uključujući onu iz svoje države.
1957—1961. 10–1 Svaka država ima žiri od 10 članova koji raspodeljuju 10 poena svojim omiljenim pesmama. Poeni se dodeljuju državama u redosledu u kojem su nastupale.
1962. 3–1 Svaka država ima žiri od 10 članova koji dodeljuju 3, 2 i 1 poen za svoje 3 omiljene pesme.
1963. 5–1 Svaka država ima žiri od 20 članova koji 5, 4, 3, 2 i 1 poen za svojih 5 omiljenih pesama.
1964—1966. 5, 3, 1
ili 6, 3
ili 9 		Žiri od 10 članova dodeljuju 9 poena na jedan od tri načina. Ako žele da glasaju za samo jednu pesmu, ta pesma dobija 9 poena. Ako žele da glasaju za dve pesme, jednoj dodeljuju 6 poena, a drugoj 3. Ako žele da glasaju za tri pesme, prva dobija 5, druga 3 i treća 1 poen. Ni jedna država nije dodelila svih 9 poena samo jednoj pesmi u istoriji ovog sistema, a 6 i 3 poena su dodeljena samo jednom, od strane Belgije 1965.
1967—1969. 10–1 Svaka država ima žiri od 10 članova koji raspodeljuju 10 poena svojim omiljenim pesmama.
1970. Svaka država ima žiri od 10 članova koji raspodeljuju 10 poena svojim omiljenim pesmama. Uvodi se način lomljenja izjednačenog rezultata za prvo mesto.
1971—1973. 10–2 Svaka država ima žiri od 2 člana (gde jedan član ima manje od 25 godina, a drugi više od 25, sa najmanje 10 godina razlike između njih) gde oba člana ocenjuju svaku pesmu između 1 i 5 poena
1974. 10–1 Svaka država ima žiri od 10 članova koji raspodeljuju 10 poena svojim omiljenim pesmama.
1975—1979. 12, 10, 8–1 Svaka država ima žiri koji se sastojao od barem 11 članova (kasnije povećan broj na bar 16) koji dodeljuju poene za svojih 10 omiljenih pesama.
1980—1996. Prvo se objavljuje ko je dobio 1 poen, pa 2 i tako sve dok se ne dođe do 12 poena.
1997. Dvadeset država je imalo žiri dok je pet država testiralo teleglasanje.[21]

Era teleglasanja uredi

Godine kad se koristio Poeni Opis načina glasanja Redosled objavljivanja poena
1998—2000. 12, 10, 8–1 Sve države koriste teleglasanje. Ako teleglasanje nije moguće u nekoj državi, žiri daje glasove te države.[22][23][24] Prvo se objavljuje ko je dobio 1 poen, pa 2 i tako sve dok se ne dođe do 12 poena.
2001. i 2002. Svaki emiter bira da li želi da koristi teleglasanje ili mešoviti sistem 50/50 gde teleglasanje i žiri zajedno dodeljuju poene. Ako teleglasanje nije moguće u nekoj državi, žiri daje glasove te države.[25][26]
2003. Sve države bi trebalo da koriste teleglasanje. Ako teleglasanje nije moguće u nekoj državi, žiri daje glasove te države.[27]
2004. i 2005. Sve države koriste teleglasanje. Rezervni žiri je prisutan u svakoj državi da dodeli poene u slučaju malfunkcije sistema teleglasanja.
2006. i 2007. 1—7 poena se pojavljuju na ekranu automatski, prezenter čita koje pesme koje dobijaju 8, 10 i 12 poena. (finale)
2008;
2009. (polufinala) 		Sve države koriste teleglasanje. Rezervni žiri je prisutan u svakoj državi da dodeli poene u slučaju malfunkcije sistema teleglasanja. U polufinalima se bira po 9 pesama za finale od strane teleglasanja, dok se deseti finalisti iz svakog polufinala biraju od strane rezervnog žirija.

Era zajedničkog glasanja uredi

Godine kad se koristio Poeni Opis načina glasanja Redosled objavljivanja poena
2009. (finale);
2010—2012. 		12, 10, 8–1 Sve države koriste 50/50 sistem gde 50% rezultata svake države odlučuje žiri od 5 članova, a drugu polovinu teleglasanje. San Marino je bio isključen iz ovog sistema zbog veličine države i koristio je samo žiri. Obe polovine bi izabrale svojih omiljenih 10 pesama i dodelile im poene. Ta dva seta poena bi se spojila da bi se dobio jedan jedinstven set poena gde su države poređane po zbirovima poena dve strane. U slučaju da neke dve države imaju isti broj poena u zbiru, država koja je bila viša u teleglasanju je rangirana više. Ako teleglasanje malfunkcioniše, država koristi samo žiri; Ako žiri malfunkcioniše, koristi se samo teleglasanje. 1—7 poena se pojavljuju na ekranu automatski, prezenter čita koje pesme koje dobijaju 8, 10 i 12 poena. (finale)
2013—2015. Isti sistem kao 2009—2012. godine, ali se rezultati žirija i teleglasanja kombinuju drugačije. Žiri i teleglasanje je rangiralo sve pesme u takmičarskoj večeri, ranking obe strane bi se spajao i gledalo bi se prosečno mesto svake pesme. Ako neke dve pesme imaju isti prosek, ona koja je imala bolji rezultat u teleglasanju je bila pozicionirana više.[28][29]
2016—2017. 12, 10, 8–1 × 2 Petočlani žiri i teleglasanje dodeljuju po jedan set poena za svojih 10 omiljenih pesama 1—8 i 10 poena se pojavljuju na ekranu automatski, prezenter čita koje pesmu koja dobija 12 poena žirija. Rezultati teleglasanja se prezentuju zbirno od najgoreg do najboljeg. (finale)
2018. Isto kao 2016-2017. godine, ali bodovi žirija se sada računaju eksonencijalnim modelom umesto traženjem proseka rezultata svakog člana žirija posebno, što znači da je uticaj jednog člana žirija kada stavi pesmu nisko u svom rangu umanjen.[18]
2018—2022 1—8 i 10 poena se pojavljuju na ekranu automatski, prezenter čita pesmu koja dobija 12 poena žirija. Rezultati teleglasanja se prezentuju zbirno od zadnjeg mesta u glasanju žirija do prvog. (finale)
2023. 12, 10, 8–1 (polufinala)
12, 10, 8–1 × 2 (finale) 		U polufinalima, samo publika glasa. Ako teleglasanje ne može da dostavi pravilne rezultate, ta država koristi glasove rezervnog žirija. Ako ni žiri nije dostavio pravilne rezultate, poeni se izračunavaju prema glasovima država sa sličnim šablonima glasanja.

U finalu se primenjuje isti sistem glasanja kao 2019—2022, ali, ako žiri neke zemlje ne može da dostavi pravilne rezultate, ta država koristi glasove teleglasanja i kao glasove žirija. Ako teleglasanje ne može da dostavi pravilne rezultate, ta država koristi glasove rezervnog žirija i kao glasove teleglasanja. Ako država ne može da dostavi ni jedne ni druge glasove, glasovi se izračunavaju prema glasovima država sa sličnim šablonima glasanja. Publika u svim zemljama koje ne učestvuju glasa onlajn u sve 3 takmičarske večeri i njihovi glasovi imaju istu težinu kao glasovi publike jedne zemlje učesnice.[2][3]

Glasanje žirija uredi

Za razliku od teleglasanja koje se obavlja na osnovu nastupa uživo, žiri glasa jedno veče pre programa uživo. Veče pre bilo koje takmičarske večeri, obavlja se „žiri šou” tokom kog se obavlja proba cele takmičarske večeri koja sledi dan kasnije. Svi takmičari izvode svoje pesme, a žiri rangira sve nastupe koje su upravo gledali.[30] Ti glasovi se potom šalju ERU da bi se validovali. Neki glasovi ne budu prihvaćeni. 2014. godine, glasovi gruzijskog žirija u finalu su odbačeni zato što su svih pet članova žirija imali identičan rang pesama u svojih prvih osam mesta. ERU je ovo ocenila kao statističku neverovatnoću, i njihovi glasovi su poništeni. Tada, glasovi Gruzije su dodeljeni samo na osnovu teleglasanja.[31] Žiri šou se zatvara objavom nasumičnih deset država iz polufinala koje su se „kvalifikovale za finale”. U žiri šouu za finale, uključuju se prezenteri svake države koji dodeljuju glasove koju su izmišljeni, a potom se daju i glasovi publike, koji su takođe izmišljeni i objavljuje se lažni pobednik (kao deo probe).

Predstavljanje glasova uredi

Kada se završi šou u pauzi, i svi glasovi su sračunati i saopšteni kontroloru takmičenja, voditelji redom pozivaju svaku od zemalja koje glasaju da uživo saopšte rezultate svog glasanja.

Od 1957. do Od 1979. godine, glasovi žirija su se čitali u poretku u kom su države nastupile. Od 1980. godine, glasovi se čitaju u rastućem poretku, sa vrhuncem na maksimalnih 12 poena. Voditelji su do 2004. ponavljali date poene na engleskom i francuskom jeziku, kad se prešlo samo na čitanje glasova u drugom jeziku (ako prezenter poene dodeljuje na engleskom, voditelj će ih ponoviti na francuskom i obrnuto) uključujući i omiljeni usklik duz puan! (franc. douze points!, „dvanaest poena!”), kada voditelji ponove maksimalni skor na francuskom jeziku. Ceo postupak sabiranja glasova može trajati preko sat vremena, ali za prave poklonike Pesme Evrovizije ovo je prvoklasna zabava. Sa stalnim porastom broja zemalja koje glasaju, objavljivanje svakog dodeljenog poena je počelo zauzimati sve više vremena tokom prenosa, i Evropska unija za radiodifuziju je 2006. odlučila da uštedi na vremenu tako što se od tada poeni od 1–7 automatski pojavljuju na ekranu, dok prezenteri pojedinačno saopštavaju samo 8, 10 i 12 poena.[32] Od 2016. godine, 10 i 8—1 poen se automatski pojavljuju na ekranu, dok prezenteri svake države čitaju samo državu koja dobija 12 poena od strane žirija. Rezultati glasanja se saopštavaju javno, u živim uključenjima, samo u finalnoj večeri: kako bi se izbeglo favorizovanje, na kraju polufinalne večeri se jedino slučajnim redosledom saopštavaju zemlje koje su se po broju osvojenih poena plasirale u finale, dok se puni rezultati na uvid javnosti daju tek nakon završetka finala.

Način prezentacije uredi

 
Elektronska tabla za sabiranje glasova na Pesmi Evrovizije 2004; Džoni Logan saopštava irske glasove.

Od 1957. do 2003. godine, zemlje su pozivane istim redosledom kojim su izvođene pesme da pročitaju svoje glasove. Od 2004. godine, redosled zvanja zemalja je promenjen, zbog uvođenja polufinala i činjenice da glasaju i zemlje čije se pesme nisu kvalifikovale za učešće u finalnoj večeri. 2004. godine, zemlje su glasale po abecednom redosledu „ISO” (Aj-Es-O) kodova;[7] 2005. godine, glasale su prvo zemlje polufinalisti koje se nisu kvalifikovale za finale, redosledom svog nastupa u polufinalu, a za njima su svoje glasove dale zemlje finalisti, redosledom svog nastupa u finalu. Od 2006. godine, održava se zasebno žrebanje kojim se određuje redosled kojim će zemlje saopštiti svoje glasove.[32]

Od 2016. godine je uveden znatno drugačiji način prezentacije poena, kako bi tok glasanja bio što neizvesniji do samog proglašenja pobednika. Uključenjem iz svake zemlje se prezentuju glasovi stručnog žirija, dok se na kraju svakoj takmičarskoj pesmi dodeljuju sabrani poeni koje su dobili od zemalja glasovima publike.[16] Od 2016. do 2018. su glasovi publike bili prezentovani od najnižeg rezultata u glasanju publike do najvišeg, a od 2019. se oni prezentuju tako da poslednje mesto u glasanju žirija dobija svoje poene prva bez obzira na poziciju u glasanju publike, pretposlednja druga itd. sve dok se ne dođe do države koja je imala najviše poena od žirija, koja svoje poene od publike dobija poslednja.

Način kontaktiranja država za poene uredi

 
Prvo uključivanje satelitskom vezom u istoriji Evrovizije. Marijan Andenberg saopštava švedske glasove 1994.

1956. godine, svi članovi žirija su morali da otputuju u Lugano, gde je Pesma Evrovizije i prvi put održana, kako bi glasali. Članovi Luksemburškog žirija nisu mogli da se pojave, pa su zadužili Švajcarski žiri da glasa umesto njih. To je bila jedina godina u kojoj je neki član žirija smeo da glasa za pesmu države koju predstavlja. Rezultati glasanja nikada nisu javno objavljeni, već je zatvoreni žiri jednostavno objavio pobedničku pesmu. Zna se samo da je Švajcarska pobedila. Od 1957. do 1993. godine, žiri je kontaktiran telefonskim pozivima za svaku državu (sa par izuzetaka kad su žiriji ipak bili prisutni na licu mesta), da bi se od 1994. prešlo na kontaktiranje žirija satelitskom vezom, tako da je publika prvi put mogla da vidi prezentere svake države.[33] Uključenja mogu biti iz studija nacionalnih televizija, često ispred nekog poznatog mesta iz te zemlje, ili (posebno u slučaju uključenja zemlje domaćina) sa velikog skupa na nekom od gradskih trgova na kojem veliki broj ljudi prati javni prenos takmičenja. Prezenteri glasova će tradicionalno uputiti srdačne pozdrave i komplimente domaćinima za organizaciju spektakla, a često i poneku šaljivu primedbu, prelazeći potom na čitanje glasova.

Tabla sa poenima uredi

 
Fizička tabela sa bodovima na Pesmi Evrovizije 1958.

Od 1957. do 1987. godine, poeni su prikazivani na stvarnoj, fizičkoj tabli sa poenima koja se nalazila sa strane glavne bine. Ove je, sa napretkom digitalne grafičke tehnologije, 1988. godine zamenio elektronski prikaz, odnosno „virtuelna tabla”, koju režiser programa može prikazivati na televizijskom ekranu po potrebi; na primer, tabla sa trenutnim redosledom pesama se može ažurirati pred gledaocima za vreme dodeljivanja glasova.[34] Danas, elektronske table se dizajniraju u skladu sa vizuelnim identitetom takmičenja te godine.

Izjednačeni rezultati uredi

U prvim godinama takmičenja, nije bio predviđen mehanizam za slučaj da više pesama osvoji jednak, najveći broj poena. Tako se desilo da su 1969. godine čak četiri zemlje (Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Holandija i Španija) sa najvećim brojem poena bile u nerešenoj trci za prvo mesto i, budući da nije bilo predviđenih pravila za određivanje pobednika, sve četiri pesme su proglašene pobednicima. Ovo je izazvalo buru nezadovoljstva među drugim zemljama, i Austrija, Norveška, Portugal, Finska i Švedska iz protesta nisu učestvovale naredne godine. Ovi događaji su doveli do toga da EUR uvede pravila za određivanje plasmana u slučaju više pesama sa istim brojem poena.[6]

 
Karola je kao predstavnica Švedske triput bila plasirana među prvih pet i odnela pobedu 1991. u taj brejku

Prema danas važećem pravilu, u slučaju nerešenog rezultata za bilo koje mesto, viši plasman ima zemlja koja je dobila više poena od strane teleglasanja. Ako postoji nerešen rezultat u teleglasanju, prednost ima država koja je dobila poene od više zemalja (u teleglasanju). U slučaju da su i ovi brojevi jednaki, viši plasman ima zemlja koja je osvojila više maksimalnih ocena („12 poena”) u teleglasanju; ukoliko je rezultat i dalje nerešen, poredi se broj ocena od po 10 poena (u teleglasanju), zatim broj ocena od po 8 poena, i tako dalje. U fantastično neverovatnom slučaju da se svi ovi brojevi poklope, zemlja koja je prva nastupila ima prednost.

Do 2021, jedini put od 1969. kada su dve zemlje imale jednak broj poena u trci za prvo mesto bio je u Rimu 1991, kada su i Francuska i Švedska imale po 146 poena. U to vreme, pravilo o prebrojavanju zemalja koje su pesmi dodelile ma koji broj poena nije bilo uvedeno, već je procedura za određivanje plasmana počinjala brojanjem ocena od po 12 poena. Kako su obe zemlje su imale četiri skora od 12 poena, prebrojavane su zatim ocene od po 10 poena: Švedska ih je imala pet, naprotiv dve za Francusku, i Karola iz Švedske je proglašena pobednicom. Da je primenjivano modernije pravilo, pobedila bi Amina iz Francuske, koja je dobila poene od 18 zemalja, naprotiv 17, koliko ih je dalo poene švedskoj predstavnici.[6]

Načini lomljenja izjednačenih rezultata uredi

Načini lomljenja izjednačenih rezultata kroz istoriju
Godine U kom slučaju se koristi Opis
1956—1969. / Nema pravila za lomljenje izjednačenih rezultata.
1970—1988. Samo da se odluči pobednik. Posle Evrovizije 1969. i četvorostrukog izjednačenog rezultata za prvo mesto, uvedeno je pravilo gde bi pesme koje imaju izjednačen broj poena za prvo mesto bile opet izvođene, i žiri bi odlučio pobednika glasanjem za svoju omiljenu pesmu od pesama u izjednačenju.
1989—2003. Prednost ima država koja je osvojila više maksimalnih ocena („12 poena”); ukoliko je rezultat i dalje nerešen, poredi se broj ocena od po 10 poena , zatim broj ocena od po 8 poena, i tako dalje. U slučaju da se svi ovi brojevi poklope, sve zemlje u izjednačenju su pobednice.
2004—2006. Da se odluče pobednik i 10. zemlja koja će se kvalifikovati iz polufinala.
2007. u slučaju nerešenog rezultata, viši plasman ima zemlja koja je dobila poene od više zemalja. U slučaju da su i ovi brojevi jednaki, viši plasman ima zemlja koja je osvojila više maksimalnih ocena („12 poena”); ukoliko je rezultat i dalje nerešen, poredi se broj ocena od po 10 poena, zatim broj ocena od po 8 poena, i tako dalje. U slučaju da se svi ovi brojevi poklope, zemlja koja je prva nastupila ima prednost.[35][36]
2008—2015. Za lomljenje svih izjednačenih rezultata.
2016. do danas Prema danas važećem pravilu, u slučaju nerešenog rezultata za bilo koje mesto, viši plasman ima zemlja koja je dobila više poena od strane teleglasanja. Ako postoji nerešen rezultat u teleglasanju, prednost ima država koja je dobila poene od više zemalja (u teleglasanju). U slučaju da su i ovi brojevi jednaki, viši plasman ima zemlja koja je osvojila više maksimalnih ocena („12 poena”) u teleglasanju; ukoliko je rezultat i dalje nerešen, poredi se broj ocena od po 10 poena (u teleglasanju), zatim broj ocena od po 8 poena, i tako dalje. U fantastično neverovatnom slučaju da se svi ovi brojevi poklope, zemlja koja je prva nastupila ima prednost.

Glasanje u blokovima uredi

Od uvođenja teleglasanja, na glasanje utiče i demografski faktor, pošto emigranti masovno glasaju za svoje etničke matice. Ova pojava je najprimetnija kod izvođača iz zemalja sa velikom emigracijom, na primer Turske i Grčke, ili etnički mešovitih regiona poput Balkana, tako da rezultati teleglasanja mogu podsećati na podatke iz etničkog popisa. Primera radi, 2005 godine, glasanje u finalu otvorila je Austrija ovako: 6 poena—Rumunija, 7 poena—Turska, 8 poena—Hrvatska, 10 poena—Bosna i Hercegovina, 12 poena—Srbija i Crna Gora. Pobornici Evrovizije pojavu blokovskog glasanja objašnjavaju time da je prirodno da publika na geografski i kulturno bliskim prostorima, često na tržištu istih medija i muzičkih kuća, ima sličan muzički ukus, te i da lakše prepoznaju izvođače iz bliskih zemalja.[37]

Austrijska televizija (ORF) je prilikom povlačenja 2007. izjavila kako „sve dok je Pesma Evrovizije poligon za političku paradu a ne međunarodni zabavni program, ORF ne želi da šalje još talenata iz Austrije na takmičenje na kojem nemaju šanse”. Teri Vogan je 2003. sugerisao da su britanski predstavnici Jemini dobili nula poena zbog učešća te zemlje u invaziji na Irak.[38] O glasanju na Pesmi Evrovizije diskutovalo se i u evropskim skupštinama: tako se 2005. godine u parlamentu Moldavije raspravljalo o tome kako su rezultati teleglasanja „sumnjivi” jer Rumunija nije dobila maksimalnih 12 poena, dok je posle Pesme Evrovizije 2007. grupa britanskih poslanika podnela predlog zahteva za promenom sistema glasanja na Pesmi Evrovizije, za koji su ocenili da je „vic” i „štetan za odnose između naroda Evrope”.[39]

Predstavnik Irske na Pesmi Evrovizije 2008. bio je Dastin Ćuran, lutka sa satiričnom pesmom „Irelande Douze Pointe”, koja je ismevala način glasanja na geopolitičkoj osnovi.

Iako analiza rezultata od 2001. do 2005. ukazuje na postojanje blokovskog glasanja,[40] može da se debatuje o tome koliki uticaj ima glasanje dijaspore, osećaj etničke pripadnosti, politički savezi ili tendencija da kulturološki bliske države imaju slične muzičke ukuse.[41] Postoji veliki broj država koje se mogu kategorisati u neki od glasačkih blokova, i redovno jedne drugima daju visoke poene.

Kao odgovor na optužbe da je susedsko glasanje odlučilo ishod takmičenja 2007. i 2008. godine, ERU je izdala saopštenje u kojem objašnjava da je statistički dokazano da bi pobednici bili isti i da su glasale isključivo zapadnoevropske zemlje.[42][43] Takođe, iz ERU objašnjavaju da se pobednik razlikuje iz godine u godinu, te da nijednoj državi ne bi bili dovoljni susedi i dijaspora za dobar plasman.[42][43] Zatim, analiza Gugl pretraživača iz 2019. godine je pokazala da je tokom mnogih godina pobednička pesma dobijala glasove iz onih zemalja u kojim je ta pesma bila najviše pretraživana i pre samog takmičenja.[44]

Blokovi uredi

Ispod su dve tabele glasačkih blokova među državama.

Blok[40] Članovi
Balkanski
blok 		  Albanija
  Bosna i Hercegovina
  Severna Makedonija
  Slovenija
  Srbija
  Hrvatska
  Crna Gora
U ovaj blok se ponekad ubrajaju i:
  Austrija
   Švajcarska
Nordijski
blok 		  Danska
  Island
  Norveška
  Finska
  Švedska
U ovaj blok se ponekad ubraja i
  Estonija
Istočni
(sovjetski)
blok 		  Azerbejdžan
  Belorusija
  Gruzija
  Moldavija
  Jermenija
  Rusija
  Ukrajina
U ovaj blok se ponekad ubrajaju i zemlje baltičkog bloka:
  Estonija
  Letonija
  Litvanija
Druge države koje blokovski glasaju[40]
  Azerbejdžan   Turska
  Belgija   Holandija
  Grčka   Kipar i
  Albanija
  Irska   Ujedinjeno Kraljevstvo i
  Letonija
  Moldavija   Rumunija
  Portugalija   Španija

Najbolji rezultati uredi

„A Million Voices” (Milion glasova) koju je pevala ruska pevačica Polina Gagarina je bila jedina pesma u sistemu dodeljivanja glasova primenjivanom od 1975. pa do 2015. da premaši 300 poena a da nije pobedila. U tom istom sistemu, Aleksandar Ribak drži rekord za najviše poena, kao i za najveću marignu pobede ikad. U trenutnom sistemu, Salvador Sobral je 2017. ostvario rekordan broj poena, 758. Pošto su sistemi glasanja menjani veoma često u prošlosti, najrelevantniji način da se rezultati u istoriji takmičenja porede su procenti dobijenih glasova od najboljeg mogućeg rezultata. Tako je luksemburška predstavnica An-Mari David sa pesmom „Tu te reconnaîtras”(Ti ćeš se sam prepoznati) postigla najbolji rezultat u istoriji Pesme Evrovizije sa 80.63% dobijenih mogućih poena koje je mogla da ostvari na Pesmi Evrovizije 1973.[45]

Najboljih 5 pesama po dobijenim % mogućih glasova (1957—2021) uredi

Godina Država Izvođač Pesma Poeni % mogućih poena
1973.   Luksemburg An-Mari David „Tu te reconnaîtras" 129 80.63%
1976.   Ujedinjeno Kraljevstvo Brotherhood of Man „Save Your Kisses for Me" 164 80.39%
1982.   Nemačka Nikol „Ein bißchen Frieden" 161 78.92%
1997.   Ujedinjeno Kraljevstvo Katrina and the Waves „Love Shine a Light" 227 78.82%
2009.   Norveška Aleksander Ribak „Fairytale" 387 78.66%

Najboljih 10 pesama sa najviše poena (2016—2021) uredi

Godina Država Izvođač Pesma Poeni % mogućih poena
2017.   Portugalija Salvador Sobral „Amar pelos dois" 758 77.03%
2017.   Bugarska Kristijan Kostov „Beautiful Mess" 615 62.50%
2016.   Ukrajina Džamala „1944" 534 54.27%
2018.   Izrael Neta „Toy" 529 52.48%
2021.   Italija Måneskin „Zitti e buoni" 524 57.46%
2016.   Australija Dami Im „Sound of Silence" 511 51.93%
2021.   Francuska Barbara Pravi „Voilà" 499 54.71%
2019.   Holandija Dankan Lorens „Arcade" 498 51.25%
2016.   Rusija Sergej Lazarev „You Are the Only One" 491 49.89%
2019.   Italija Mamud „Soldi" 472 49.17%

Najboljih 10 pesama sa najviše % dobijenih mogućih glasova žirija (2016—2021) uredi

Godina Država Izvođač Pesma Poeni žirija Poeni % mogućih poena od žirija
2017   Portugalija Salvador Sobral „Amar Pelos Dois" 382 758 77.64%
2016   Australija Dami Im „Sound of Silence" 320 511 65.04%
2021    Švajcarska Gjon's Tears „Tout l'Univers" 267 432 56.55%
2017   Bugarska Kristijan Kostov „Beautiful Mess" 278 615 56.5%
2021   Francuska Barbara Pravi „Voilà" 248 499 54.39%
2018   Austrija Cezar Sampson „Nobody But You" 271 342 53.98%
2019   Severna Makedonija Tamara Todevska „Proud" 247 305 51.46%
2019   Švedska Džon Lundvik „Too Late For Love" 241 334 50.21%
2018   Švedska Bendžamin Ingroso „"Dance You Off" 253 274 50.2%
2019   Holandija Dankan Lorens „Arcade" 237 498 49.38%

Najboljih 10 pesama sa najviše % dobijenih mogućih glasova teleglasanja (2016—2021) uredi

Godina Država Izvođač Pesma Poeni teleglasanja Poeni % mogućih poena od teleglasanja
2017   Portugalija Salvador Sobral „Amar Pelos Dois" 376 758 76.42%
2016   Rusija Sergej Lazarev „You Are the Only One" 361 491 73.37%
2021   Italija Måneskin „Zitti e buoni" 318 524 69.74%
2017   Bugarska Kristijan Kostov „Beautiful Mess" 337 615 68.5%
2016   Ukrajina Džamala „1944" 323 534 65.65%
2018   Izrael Neta „Toy" 317 529 62.9%
2019   Norveška KEiiNO „Spirit in the Sky" 291 331 60.63%
2021   Ukrajina Go_A „Shum" 267 364 58.55%
2019   Holandija Dankan Lorens „Arcade" 261 498 54.38%
2017   Moldavija SunStroke Project „Hey, Mamma!" 264 374 53.66%

Nula poena uredi

 
Države koje su dobile 0 poena, i broj puta. (samo u finalima)

Kako svaka zemlja učesnica dodeljuje čitav niz bodova, ne događa se često da određena pesma ne dobije ni jedan poen. Prema sadašnjim pravilima, to bi značilo da pesma nije ušla među deset najbolje ocenjenih ni u jednoj jedinoj zemlji, ni kod žirija, ni kod publike. Na taj način, ovakav događaj pesmi donosi posebno ponižavajući status, u evrovizijskom žargonu poznat pod sarkastičnim nazivom nil puan (nul points), prema praksi čitanja bodova svake zemlje na francuskom paralelno sa engleskim jezikom. U prvim godinama Pesme Evrovizije dodeljivalo se manje poena te se nil puan dešavao značajno češće; u novije vreme u proseku po jedna pesma svake druge godine ne dobije ni jedan poen. U Ujedinjenom Kraljevstvu je sa pristojnom dozom šoka primljen nil puan dvojca Jemini na Pesmi Evrovizije 2003. godine, dovoljno da je Bi-Bi-Si naredne godine vodio kampanju za izbor predstavnika za Pesmu Evrovizije pod sloganom Nula poena, nikad više („Nul points, never again”). Šampion ove neslavne kategorije je Norveška, sa 4 Nula poena nastupa. Veliki šok je usledio 2021. godine pošto je britanski predstavnik Džejms Njuman sa pesmom „Embers” dobio nula poena od strane žirija, a potom nula poena i od strane publike. Još veći šok je usledio pošto je otkriveno da su i predstavnici Nemačke, Španije i Holandije te iste godine svi zaradili nula poena od strane publike.

Pre 1975. uredi

Pesme koje su dobile 0 poena pre uvođenja 1-8, 10 i 12 poena sistema 1975. su:

Godina Država Izvođač(i) Pesma
1962.   Belgija Fud Leclerc „Ton nom"
  Španija Viktor Balager „Llámame"
  Austrija Eleonore Švarc „Nur in der Wiener Luft"
  Holandija De Spelbrekers „Katinka"
1963. Ani Palmen „Een speeldoos"
  Norveška Anita Talaug „Solhverv"
  Finska Lajla Halme „Muistojeni laulu"
  Švedska Monika Seterlund „En gång i Stockholm"
1964.   Nemačka Nora Nova „Man gewöhnt sich so schnell an das Schöne"
  Portugalija Antonio Kalvario „Oração"
  Jugoslavija Sabahudin Kurt „Život je sklopio krug"
   Švajcarska Anita Traversi „I miei pensieri"
1965.   Španija Končita Bautista „¡Qué bueno, qué bueno!"
  Nemačka Ula Vizner „Paradies, wo bist du?"
  Belgija Lize Marke „Als het weer lente is"
  Finska Viktor Klimenko „Aurinko laskee länteen"
1966.   Monako Tereza Kesovija „Bien plus fort"
  Italija Domeniko Modunjo „Dio, come ti amo"
1967.    Švajcarska Žeraldin „Quel cœur vas-tu briser?"
1970.   Luksemburg David Vinter „Je suis tombé du ciel"

Od 1975. do 2015. uredi

Finala uredi

Pesme koje su dobile 0 poena u sistemu 12, 10, 8-1 do 2015. su:

Godina Država Izvođač(i) Pesma
1978.   Norveška Jan Tejgen „Mil etter mil"
1981. Finn Kalvik „Aldri i livet"
1982.   Finska Kojo „Nuku pommiin"
1983.   Španija Remedios Amaja „¿Quién maneja mi barca?"
  Turska Četin Alp i The Short Waves „Opera"
1987.   Turska Sejal Taner i Grupa Locomotif „Şarkım Sevgi Üstüne"
1988.   Austrija Vilfrid „Lisa Mona Lisa"
1989.   Island Danijel Avgust „Það sem enginn sér"
1991.   Austrija Tomas Forstner „Venedig im Regen"
1994.   Litvanija Ovidijus Visnijauskas „Lopšinė mylimai"
1997.   Norveška Tor Endreson „San Francisco"
  Portugalija Silija Loson „Antes do adeus"
1998.    Švajcarska Gunvor „Lass ihn"
2003.   Ujedinjeno Kraljevstvo Jemini „Cry Baby"
2015.   Austrija (domaćini) The Makemakes „I Am Yours"
  Nemačka En Sofi „Black Smoke"

2012. godine, Francuska je dobila poene u kombinovanom glasanju sa pesmom „Echo (You and I)" (Eho (Ti i ja)) koju je izvela Angun, ali bi u hipotetičkom podeljenom sistemu dobila 0 poena od publike. Iste te godine u prvom polufinalu, Belgija je dobila poene od kombinovanog glasanja sa pesmom „Would You?" (Da li bi ti?), ali samo dva poena od hipotetičkog teleglasanja, ali su ti poeni bili od Albanije, koja je koristila samo glasanje žirija. U samom teleglasanju, Belgija je dobila 0 poena.[46]

Polufinala uredi

Pesme koje nisu dobile poene u polufinalima su:

Godina Država Izvođač(i) Pesma
2004.    Švajcarska Pjer Estoriore i The MusicStars „Celebrate"
2009.   Češka Gypsy.cz „Aven Romale"

Od 2016. uredi

Finala uredi

Pesma koja je dobila 0 poena sveukupno je:

Godina Država Izvođač(i) Pesma
2021.   Ujedinjeno Kraljevstvo Džejms Njuman „Embers"

Pesme koje su dobile 0 poena od strane glasanja žirija ili teleglasanja su:

Godina Država Izvođač(i) Pesma Nula bodova od
2016.   Češka Gabrijela Gunčikova „I Stand" Tele
2017.   Španija Manel Navaro „Do It for Your Lover" Žiri
  Austrija Nejtan Trent „Running on Air" Tele
2019.   Izrael (domaćini) Kobi Marimi „Home" Žiri[v]
  Nemačka S!sters „Sister" Tele
2021.
  Ujedinjeno Kraljevstvo Džejms Njuman „Embers" Žiri i tele
  Španija Blas Kanto „Voy a quedarme" Tele
  Nemačka Jendrik „I Don't Feel Hate"
  Holandija (domaćini) Žangu Makruj „Birth of a New Age"
  1. ^ Samo teleglasanje u polufinalima je korišćeno i 2008. i 2009, ali je samo 9 finalista birano na taj način, dok je najbolje plasirana pesma po glasovima rezervnog žirija koja već nije prošla u finale bila deseti finalista.
  2. ^ Procedura korišćenja algoritma za izračunavanje poena ostaje kao zadnja mogućnost u slučaju da neka država ne može da dostavi legitimne glasove i žirija i teleglasanja.[20][19]
  3. ^ Zbog greške u računanju zamenskih glasova beloruskog žirija, u prenosu je objavljeno da je Izrael dobio 12 poena Beloruskog žirija (što bi ujedno bili i njihovi jedini poeni žirija). Ova greška je kasnije ispravljena.[47]

Polufinala uredi

Pesme koje su dobile 0 poena od strane glasanja žirija ili teleglasanja su:

Godina Država Izvođač(i) Pesma Nula bodova od
2017.   San Marino Valentina Moneta & Džimi Vilson „Spirit of the Night" Žiri
  Malta Klaudija Fanijelo „Breathlessly" Tele
2018.   Island Ari Olafsen „Our Choice" Tele
2019.   Austrija Paenda „Limits" Tele
2021.   Češka Beni Kristo „Omaga" Tele
2022.   Azerbejdžan Nadir Rustamli „Fade to black" Tele

Reference uredi

  1. ^ Jordan, Paul (18. 2. 2016). „Biggest change to Eurovision Song Contest voting since 1975”. eurovision.tv. Pristupljeno 18. 2. 2016. 
  2. ^ a b v „Voting changed 2023 FAQ”. eurovision.tv. Evropska radiodifuzna unija. 22. 11. 2022. Arhivirano iz originala 22. 11. 2022. g. Pristupljeno 22. 11. 2022. 
  3. ^ a b v g „Voting changes announced for Eurovision Song Contest 2023”. Eurovision.tv (na jeziku: engleski). Evropska radiodifuzna unija. 2022-11-22. Arhivirano iz originala 22. 11. 2022. g. Pristupljeno 22. 11. 2022. 
  4. ^ „Lugano 1956”. eurovision.tv. Pristupljeno 26. 11. 2021. 
  5. ^ „Frankfurt 1957”. eurovision.tv. Pristupljeno 2. 12. 2021. 
  6. ^ a b v O'Connor 2005.
  7. ^ a b Eurovision 2004: Voting Briefing. (Evrovizija 2004: o glasanju.) eurovision.tv, 12. maj 1004, ovde u Web Archive., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  8. ^ „Voting”. eurovision.tv. Pristupljeno 2. 12. 2021. „Voting in the Semi-Finals: Viewers in all countries that are taking part in that particular Semi-Final are invited to vote via the official app, telephone and/or SMS.
    Voting in the Grand Final:Televoters can vote via the official app, telephone and/or SMS.    ”     
  9. ^ a b Eurovision Countdown 2009, deo 2. Evropska radiodifuzna unija.
  10. ^ Kasapoglou, Yiorgos (12. 12. 2006). „Monaco withdraws”. ESCToday. Pristupljeno 12. 12. 2006. 
  11. ^ Viniker, Barry (14. 12. 2006). „Monaco - it's not the money!”. ESCToday. Pristupljeno 14. 12. 2006. 
  12. ^ Holyer, Steve (20. 11. 2007). „Austria will not go to Belgrade”. Pristupljeno 20. 11. 2007. 
  13. ^ „Eurovision 2021: Fans excited about the new voting system”. eurovision.tv (na jeziku: engleski). 2008-02-15. Pristupljeno 2021-11-30. 
  14. ^ Exclusive: Juries also get 50% stake in Semi-Final result! („Ekskluzivno: Žiriji takođe dobijaju 50% učešća u rezultatu polufinala!”) Sitse Baker (Sietse Bakker), Evropska unija za radiodifuziju, eurovision.tv, 11. oktobar 2009, Pristupljeno 11. 10. 2009.
  15. ^ „Rules of the 59th Eurovision Song Contest” (PDF). Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  16. ^ a b „Rules”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  17. ^ „Voting”. Evropska radiodifuzna unija. Pristupljeno 2. 12. 2021. „After all the jury points have been awarded, the total points from the televote for each country will be added up. These totals will then be added to the scoreboard, starting at the bottom and working up to the top.” 
  18. ^ a b „Subtle but significant: EBU changes weight of individual jury rankings”. eurovision.tv. 27. 4. 2018. 
  19. ^ a b v „Voting Procesures 2023”. Eurovision.tv (na jeziku: engleski). EBU. Pristupljeno 2023-04-12. 
  20. ^ Lombardini, Emanuele (2022-11-22). „Eurovision 2023, San Marino: "Fate votare anche noi online"”. Eurofestival News (na jeziku: italijanski). Pristupljeno 2022-11-23. 
  21. ^ „Eurovision 1997”. Eurovision.tv. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  22. ^ „Eurovision history”. Eurovision.tv. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  23. ^ „Rules of Eurovision Song Contest 1999” (PDF). Myledbury. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  24. ^ „Rules of Eurovision Song Contest 2000” (PDF). Myledbury. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  25. ^ „Rules of Eurovision Song Contest 2001” (PDF). myledbury. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  26. ^ „Rules of Eurovision Song Contest 2002” (PDF). Myledbury. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  27. ^ „Rules of Eurovision Song Contest 2003” (PDF). myledbury. Pristupljeno 11. 11. 2014. 
  28. ^ https://www.eurovision.tv/upload/press-downloads/2013/Public_version_ESC_2013_Rules_ENG_FINAL.pdf
  29. ^ „Eurovision 2013: How will 'Birds' fly for the Netherlands?”. Sofabet.com. 11. 3. 2013. 
  30. ^ „Voting”. eurovision.tv. Pristupljeno 2. 12. 2021. „They will watch live and rank all songs based on the second Dress Rehearsal, the so-called Jury Final” 
  31. ^ Dofs, Karin (2014-05-11). „Georgiens röster diskvalificerades i Eurovision-finalen”. aftonbladet.se (na jeziku: švedski). Pristupljeno 2014-05-11. 
  32. ^ a b Results from the draw. (Rezultati žrebanja.) eurovision.tv, 21. mart 2006, ovde u Web Archive., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  33. ^ „Eurovision 1994 English commentary”. YouTube. Pristupljeno 4. 10. 2020. 
  34. ^ The A to Z of Eurovision. Bi-Bi-Si., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  35. ^ „Main rules of Eurovision Song Contest (as of 2007 edition)”. esckaz. Pristupljeno 12. 11. 2021. 
  36. ^ „Main rules of Eurovision Song Contest (as of 2008 edition)”. esckaz. Pristupljeno 12. 11. 2021. 
  37. ^ Mantzaris, Alexander V.; Rein, Samuel R.; Hopkins, Alexander D. (2018). „Preference and neglect amongst countries in the Eurovision Song Contest”. Journal of Computational Social Science. 1 (2): 377—390. doi:10.1007/s42001-018-0020-2. 
  38. ^ UK act hits Eurovision low. (Izvođači iz UK na najnižoj evrovizijskoj tački.) Bi-Bi-Si, 25. maj 2003, Pristupljeno 14. 3. 2008.
  39. ^ MP demands Eurovision vote change. (Poslanik zahteva izmenu evrovizijskog glasanja.) Bi-Bi-Si, 15. maj 2007, Pristupljeno 14. 3. 2008.
  40. ^ a b v Derek Gatherer (2005-09-20). „Comparison of Eurovision Song Contest Simulation with Actual Results Reveals Shifting Patterns of Collusive Voting Alliances.”. Pristupljeno 2007-05-14. 
  41. ^ Victor Ginsburgh; Abdul Noury (oktobar 2006). „The Eurovision Song Contest:: Is Voting Political or Cultural?” (PDF). [mrtva veza]
  42. ^ a b „The end of a decade: Helsinki 2007”. eurovision.tv. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  43. ^ a b „Eurovision TV Director responds to allegations on voting”. eurovision.tv. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  44. ^ „The Eurosearch Song Contest 2019”. Google Trends. Pristupljeno 13. 4. 2020. 
  45. ^ „Eurovision 2021 Results: Voting & Points”. Eurovisionworld. Pristupljeno 2021-06-17. 
  46. ^ Siim, Jarmo. „Eurovision 2012 split jury-televote results revealed”. Eurovision. Pristupljeno 18. 6. 2012. 
  47. ^ „EBU Issues Statement on the 2019 Grand Final Result”. eurovision.tv. 22. 5. 2019. Arhivirano iz originala 24. 5. 2019. g. Pristupljeno 25. 5. 2019. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гласање_на_Песми_Евровизије&oldid=26851085”