Википедија

Govedina

Za druge upotrebe, pogledajte Govedina (višeznačna odrednica).

Govedina je naziv za meso dobijeno od goveda, naročito od krave. Govedina je meso dobijeno od 14 do 16 meseci starog goveda koje je teško od 450 do 500 kilograma[1]. Meso mlađih goveda se naziva junetina, a još mlađih teletina[1]. Govedina spada u crvena mesa[1].

Nekuvani odrezak rebara govedine

Kategorije uredi

Govedina se po kvalitetu može svrstati u kategorije. Postoje sledeće kategorije[1]:

  • govedina i junetina I kategorije — meso mekših delova buta i leđa s kostima ili bez kostiju
  • govedina i junetina II kategorije — meso tvrđih delova buta i lopatica.
  • govedina i junetina III kategorije — meso vrata, podlopatice, prsa, rebra, potrbušine, kolenice i podlaktice
  • meso izvan kategorije (pisana pečenka ili file).

Istorija uredi

Ljudi su jeli meso goveda od praistorije; neke od najranijih poznatih pećinskih slika, poput onih iz Laska, prikazuju goveda u scenama lova.[2] Ljudi su pripitomili stoku da bi obezbedili lak pristup govedini, mleku i koži.[3] Goveda su pripitomljena najmanje dva puta tokom evolucione istorije. Prvi događaj pripitomljavanja dogodio se pre oko 10.500 godina sa evolucijom Bos taurus. Drugi je bio noviji, pre oko 7.000 godina, sa evolucijom Bos indicus u dolini Inda. Postoji moguće treće pripitomljavanje pre čak 8.500 godina, sa potencijalnom trećom vrstom Bos africanus koja je nastala u Africi.[4] Većina goveda je poreklom iz Starog sveta, sa izuzetkom hibrida bizona, koji potiču iz Amerike. Primeri uključuju Vagiu iz Japana, Ankole-Vatusi iz Egipta i dugoroge Zebue sa Indijskog potkontinenta.[5]

U Sjedinjenim Državama, rast poslovanja sa govedinom je uglavnom bio posledica ekspanzije na jugozapadu. Nakon sticanja travnjaka tokom Meksičko-američkog rata 1848. godine, a kasnije i proterivanja Indijanaca iz ravnica Srednjeg zapada, počela je američka stočarska industrija, počevši prvenstveno od pripitomljavanja divljeg dugorogog goveda. Čikago i Njujork su prvi imali koristi od ovog razvoja u svojim koralima i na svojim mesnim tržištima.[6]

Produkcija uredi

Goveda se uzgajaju i ishranjuju na različite načine, uključujući tovilišta, slobodni uzgoj, rančeve, ispašu i intenzivan uzgoj životinja. Operacije koncentrisane ishrane životinja (CAFO), koje se obično nazivaju fabričkim farmama, obično se koriste za zadovoljenje potražnje za proizvodnjom govedine. CAFO postrojenja snabdevaju 70,4% krava na tržištu SAD i 99% celokupnog mesa u snabdevanju Sjedinjenih Država.[7] CAFO goveda takođe mogu biti izvor kontaminacije E. coli u snabdevanju hranom[8] zbog prevalencije stajnjaka u CAFO. Ove kontaminacije E. coli uključuju jedan soj, E. coli O157:H7, koji može biti toksičan za ljude, jer goveda obično drže ovaj soj u svom sistemu za varenje.[9] Još jedna posledica nehigijenskih uslova koje stvaraju zatvoreni sistemi visoke gustine je povećana upotreba antibiotika u cilju prevencije bolesti.[10] Analiza FDA podataka o prodaji od strane Saveta za odbranu prirodnih resursa otkrila je da je 42% medicinski važnih antibiotika u SAD bilo na stoci, što predstavlja zabrinutost u vezi sa razvojem bakterija otpornih na antibiotike.[11]

Uticaj na životnu sredinu uredi

 
Količina globalno potrebnog poljoprivrednog zemljišta smanjila bi se skoro za polovinu ako se ne bi jela govedina ili ovčetina.
Srednje emisije gasova staklene bašte za različite vrste hrane[12]
Tipovi hrane Emisije gasova staklene bašte (g CO2-Ceq po g proteina)
Meso preživara
62
Recirkulirajuća akvakultura
30
Mrežni ribolov
26
Nerecirkulacijska akvakultura
12
Svinjetina
10
Živina
10
Mlečni proizvodi
9,1
Bezmrežni ribolov
8,6
Jaja
6,8
Skrobni koreni
1,7
Pšenica
1,2
Kukuruz
1,2
Mahunarke
0,25
Prosečna upotreba zemljišta za različite hrane[13]
Tipovi hrane Korišćenje zemljišta (m2 godišnje na 100 g proteina)
Jagnjetina i ovčetina
185
Govedina
164
Sir
41
Svinjetina
11
Živina
7,1
Jaja
5,7
Uzgajana riba
3,7
Kikiriki
3,5
Grašak
3,4
Tofu
2,2

Konzumacija goveđeg mesa predstavlja brojne pretnje prirodnom okruženju. Od svih poljoprivrednih proizvoda, goveđe meso zahteva najviše zemlje i vode, a njegova proizvodnja dovodi do najveće količine emisije gasova staklene bašte (GHG),[14] zagađenja vazduha i vode.[15] Jedna studija iz 2021. zbrojila je emisije stakleničkih plinova iz čitavog životnog ciklusa, uključujući proizvodnju, transport i potrošnju, i procijenila da je goveđe meso doprinijelo oko 4 milijarde tona (9%) antropogenih gasova staklene bašte u 2010. godini.[16]‍:728 Populacije goveda pasu okolo oko 26% svog kopna na Zemlji, ne uključujući velika poljoprivredna polja koja se koriste za uzgoj stočne hrane.[17][18] Prema FAO, „krčenje šuma izazvano uzgojem je jedan od glavnih uzroka gubitka nekih jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta u tropskim kišnim šumama Centralne i Južne Amerike, kao i oslobađanja ugljenika u atmosferu.“[19] Govedina je takođe primarni pokretač krčenja šuma u Amazoniji, pri čemu se oko 80% sve pretvorene zemlje koristi za uzgoj stoke.[20][21][22] Oko 91% amazonske zemlje iskrčenih šuma od 1970. godine je pretvoreno u stočarske rančeve.[17][23] Oko 41% globalnog krčenja šuma od 2005. do 2013. pripisuje se ekspanziji proizvodnje govedine.[24] Ovo je zbog većeg odnosa neto energije dobiti i neto energije održavanja gde je unos energije koji se može metabolizovati veći.[25] Potrebno je sedam funti hrane za proizvodnju funte govedine (žive težine), u poređenju sa više od tri funte za funtu svinjetine i manje od dve funte za funtu piletine.[26] Međutim, pretpostavke o kvalitetu hrane su implicitne u takvim generalizacijama. Na primer, proizvodnja funte žive težine goveda može zahtevati između 4 i 5 funti hrane sa visokim sadržajem proteina i metabolizma energije, ili više od 20 funti stočne hrane mnogo nižeg kvaliteta.[25] Jednostavna zamena govedine sa sojinim zrnom (uobičajeni izvor hrane za stoku) u ishrani Amerikanaca bi, prema jednoj proceni, rezultirala postizanjem između 46 i 74 odsto smanjenja potrebnih za postizanje ciljeva Sjedinjenih Država za emisiju gasova staklene bašte za 2020. kao što su zavetovano 2009. godine.[27] Jedno ispitivanje CSIRO iz 2021. zaključilo je da bi ishrana stoke sa 3% ishrane morske trave Asparagopsis taxiformis mogla da smanjiti komponentu metana u njihovim emisijama za 80%.[28][29]

Neki naučnici tvrde da potražnja za govedinom doprinosi značajnom gubitku biodiverziteta, jer je značajan pokretač krčenja šuma i uništavanja staništa; Staništa bogata vrstama, kao što su značajni delovi amazonskog regiona, pretvaraju se u poljoprivredne površine za proizvodnju mesa.[30][31][32] IPBES Globalni izveštaj o proceni biodiverziteta i ekosistemskih usluga za 2019. takođe se slaže da industrija govedine igra značajnu ulogu u gubitku biodiverziteta.[33][34] Oko 25% do skoro 40% globalne površine zemljišta se koristi za uzgoj stoke, uglavnom goveda.[33][35]

Certifikati uredi

Neke vrste govedine mogu dobiti posebne sertifikate ili oznake na osnovu kriterijuma uključujući njihovu rasu (Certifikovana Angus govedina,[36] Certifikovana Hereford govedina), poreklo (Kobe govedina,[37] Avila meso, Belgijsko plavo[38]) ili način na koji se stoka tretira, hrani ili kolje (organska, hranjena travom, košer ili halal govedina[39]). Neke zemlje regulišu marketing i prodaju goveđeg mesa posmatrajući kriterijume nakon klanja i klasifikujući posmatrani kvalitet mesa.

Globalna statistika uredi

Godine 2018, Sjedinjene Države, Brazil i Kina su proizveli najviše govedine sa 12,22 miliona tona, 9,9 miliona tona i 6,46 miliona tona respektivno.[40] Prve 3 zemlje izvoznice govedine u 2019. bile su Australija (14,8% ukupnog izvoza), Sjedinjene Američke Države (13,4% ukupnog izvoza) i Brazil (12,6% ukupnog izvoza).[41] Proizvodnja govedine je takođe važna za privrede Japana, Argentine, Urugvaja, Kanade, Paragvaja, Meksika, Belorusije i Nikaragve.

Pet najvećih zemalja izvoznica goveda i goveda (2016). Izvoz govedine, uključujući bivolje meso, u metričkim tonama (2016).[42]

Rang Zemlja 2016 % sveta
1 Brazil 1.850.000 19,60%
2 Indija 1.850.000 19,60%
3 Australija 1.385.000 14,67%
4 Sjedinjene Države 1.120.000 11,87%
5 Novi Zeland 580.000 6,14%

Deset najvećih zemalja proizvođača goveda i govedine (2009, 2010)[43]

Produkcija govedine (1000 metričkih tona CWE) (2009)

Rang Zemlja 2009 2010 %Promene
1 Sjedinjene Države 11.889 11.789 −0,8%
2 Brazil 8.935 9.300 4%
3 EU-27 7.970 7.920 −0,6%
4 Kina 5.764 5.550 −4%
5 Argentina 3.400 2.800 −18%
6 Indija 2.610 2.760 6%
7 Australija 2.100 2.075 −1%
8 Meksiko 1.700 1.735 2%
9 Rusija 1.285 1.260 −2%
10 Pakistan 1.226 1.250 2%

Nacionalna stada goveda (po 1000 glava)

Rang Zemlja 2009 2010 %Promene
1 Indija 57.960 58.300 0,6%
2 Brazil 49.150 49.400 0,5%
3 Kina 42.572 41.000 −4%
4 Sjedinjene Države 35.819 35.300 −1,4%
5 EU-27 30.400 30.150 −0,8%
6 Argentina 12.300 13.200 7%
7 Australija 9.213 10.158 10%
8 Rusija 7.010 6.970 −0,6%
9 Meksiko 6.775 6.797 0,3%

Reference uredi

  1. ^ a b v g „Junetina i govedina“ na sajtu www.coolinarika.com (pristupljeno 1. septembra 2012.)
  2. ^ Piatti-Farnell, Lorna (2013). Beef: A Global History. London: Reaktion Books. str. 7. ISBN 978-1780231174 — preko EBL Reader. 
  3. ^ „Late Neolithic megalithic structures at Nabta Playa”. Arhivirano iz originala 13. 2. 2008. g. Pristupljeno 27. 2. 2008. 
  4. ^ Hirst, K. Kris. „History of the Domestication of Cows and Yaks”. ThoughtCo (na jeziku: engleski). 
  5. ^ „History of Cattle Breeds”. Arhivirano iz originala 27. 4. 2007. g. Pristupljeno 17. 4. 2007. 
  6. ^ Horowitz, Roger (2006). Putting Meat on the American Table: Taste, Technology, Transformation. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0801882419. .
  7. ^ Reese, Jacy (11. 4. 2019). „US Factory Farming Estimates”. Estimates (na jeziku: engleski). 
  8. ^ „Why are CAFOs bad?”. Sierra Club (na jeziku: engleski). 24. 2. 2015. 
  9. ^ Lim, Ji Youn; Yoon, Jang W.; Hovde, Carolyn J. (2010). „A Brief Overview of Escherichia coli O157:H7 and Its Plasmid O157”. Journal of Microbiology and Biotechnology. 20 (1): 5—14. PMC 3645889  . PMID 20134227. doi:10.4014/jmb.0908.08007. 
  10. ^ Evans, Judith (21. 1. 2021). „Overuse of antibiotics for meat production drives resistance in humans”. Financial Times. 
  11. ^ Dall, Chris (26. 6. 2020). „Report slams beef industry for overuse of antibiotics”. Center for Infectious Disease Research and Policy (na jeziku: engleski). 
  12. ^ Michael Clark; Tilman, David (novembar 2014). „Global diets link environmental sustainability and human health”. Nature. 515 (7528): 518—522. Bibcode:2014Natur.515..518T. ISSN 1476-4687. PMID 25383533. S2CID 4453972. doi:10.1038/nature13959. 
  13. ^ Nemecek, T.; Poore, J. (1. 6. 2018). „Reducing food's environmental impacts through producers and consumers”. Science. 360 (6392): 987—992. Bibcode:2018Sci...360..987P. ISSN 0036-8075. PMID 29853680. doi:10.1126/science.aaq0216  . 
  14. ^ „Meat accounts for nearly 60% of all greenhouse gases from food production, study finds”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2021-09-13. Pristupljeno 2021-10-14. 
  15. ^ Nemecek, T.; Poore, J. (1. 6. 2018). „Reducing food's environmental impacts through producers and consumers”. Science (na jeziku: engleski). 360 (6392): 987—992. Bibcode:2018Sci...360..987P. ISSN 0036-8075. PMID 29853680. doi:10.1126/science.aaq0216  . 
  16. ^ Xu, Xiaoming; Sharma, Prateek; Shu, Shijie; Lin, Tzu-Shun; Ciais, Philippe; Tubiello, Francesco N.; Smith, Pete; Campbell, Nelson; Jain, Atul K. (septembar 2021). „Global greenhouse gas emissions from animal-based foods are twice those of plant-based foods”. Nature Food (na jeziku: engleski). 2 (9): 724—732. ISSN 2662-1355. doi:10.1038/s43016-021-00358-x. 
  17. ^ a b Steinfeld, Henning; Gerber, Pierre; Wassenaar, T. D.; Castel, Vincent (2006). Livestock's Long Shadow: Environmental Issues and Options. Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 978-92-5-105571-7. Pristupljeno 19. 8. 2008. 
  18. ^ Ripple, William J.; Smith, Pete; Haberl, Helmut; Montzka, Stephen A.; McAlpine, Clive; Boucher, Douglas H. (januar 2014). „Ruminants, climate change and climate policy”. Nature Climate Change. 4 (1): 2—5. Bibcode:2014NatCC...4....2R. doi:10.1038/nclimate2081. 
  19. ^ „Cattle ranching is encroaching on forests in Latin America”. Fao.org. 8. 6. 2005. Arhivirano iz originala 23. 5. 2020. g. Pristupljeno 30. 3. 2015. 
  20. ^ „Cattle Ranching in the Amazon Region”. Global Forest Atlas. Yale School of the Environment. 2016. Arhivirano iz originala 13. 2. 2021. g. Pristupljeno 25. 10. 2021. 
  21. ^ Wang, George C. (9. 4. 2017). „Go vegan, save the planet”. CNN. Pristupljeno 25. 8. 2019. 
  22. ^ Liotta, Edoardo (23. 8. 2019). „Feeling Sad About the Amazon Fires? Stop Eating Meat”. Vice. Pristupljeno 25. 8. 2019. 
  23. ^ Margulis, Sergio (2004). Causes of Deforestation of the Brazilian Amazon (PDF). World Bank Working Paper No. 22. Washington D.C.: The World Bank. str. 9. ISBN 0-8213-5691-7. Arhivirano (PDF) iz originala 10. 9. 2008. g. Pristupljeno 4. 9. 2008. 
  24. ^ Ritchie, Hannah (9. 2. 2021). „Drivers of Deforestation”. Our World in Data. Pristupljeno 20. 3. 2021. 
  25. ^ a b National Research Council. 2000. Nutrient Requirements of Beef Cattle. National Academy Press.
  26. ^ Adler, Jerry; Lawler, Andrew (jun 2012). „How the Chicken Conquered the World”. Smithsonian. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  27. ^ Hamblin, James (2. 8. 2017). „If Everyone Ate Beans Instead of Beef”. The Atlantic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 9. 2019. 
  28. ^ McCarthy, Marty (20. 4. 2017). „Seaweed-fed cows could solve livestock industry's methane problems”. ABC News (Australia). Pristupljeno 5. 8. 2021. 
  29. ^ Roque, Breanna M.; Venegas, Marielena; Kinley, Robert D.; Nys, Rocky de; Duarte, Toni L.; Yang, Xiang; Kebreab, Ermias (17. 3. 2021). „Red seaweed (Asparagopsis taxiformis) supplementation reduces enteric methane by over 80 percent in beef steers”. PLOS ONE (na jeziku: engleski). 16 (3): e0247820. Bibcode:2021PLoSO..1647820R. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0247820  . 
  30. ^ Hance, Jeremy (20. 10. 2015). „How humans are driving the sixth mass extinction”. The Guardian. Pristupljeno 10. 1. 2017. 
  31. ^ Morell, Virginia (2015). „Meat-eaters may speed worldwide species extinction, study warns”. Science. doi:10.1126/science.aad1607. 
  32. ^ Machovina, B.; Feeley, K. J.; Ripple, W. J. (2015). „Biodiversity conservation: The key is reducing meat consumption”. Science of the Total Environment. 536: 419—431. Bibcode:2015ScTEn.536..419M. PMID 26231772. doi:10.1016/j.scitotenv.2015.07.022. 
  33. ^ a b Watts, Jonathan (6. 5. 2019). „Human society under urgent threat from loss of Earth's natural life”. The Guardian. Pristupljeno 18. 5. 2019. 
  34. ^ McGrath, Matt (6. 5. 2019). „Nature crisis: Humans 'threaten 1m species with extinction'”. BBC. Pristupljeno 1. 7. 2019. 
  35. ^ Sutter, John D. (12. 12. 2016). „How to stop the sixth mass extinction”. CNN. Pristupljeno 10. 1. 2017. 
  36. ^ „Certified Angus Beef in Ireland”. Angus producer group. Arhivirano iz originala 15. 2. 2013. g. Pristupljeno 2. 3. 2014. 
  37. ^ „Exported Beef”. Kobe Beef Marketing & Distribution Promotion Association. Arhivirano iz originala 11. 10. 2014. g. 
  38. ^ „Protected Designation of Origin (PDO)/Protected Geographical Indication (PGI)”. European Commission — Agriculture and Rural Development. Arhivirano iz originala 18. 8. 2007. g. Pristupljeno 10. 8. 2007. 
  39. ^ „Is a Halal food market boom on its way?”. CNBC. 27. 9. 2013. Pristupljeno 3. 10. 2013. 
  40. ^ Ritchie, Hannah; Roser, Max (25. 8. 2017). „Meat and Dairy Production”. Our World in Data. 
  41. ^ „Top Beef Exporting Countries”. World's Top Exports. 1. 4. 2020. 
  42. ^ „Ranking Of Countries That Export The Most Beef (USDA)”. beef2live.com. Arhivirano iz originala 10. 01. 2022. g. Pristupljeno 22. 12. 2021. 
  43. ^ Daily Livestock Report – Vol. 8, No. 126/ 30 June 2010

Spoljašnje veze uredi

 
Govedina na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Говедина&oldid=27493096”