Госпођа Даловеј
Gospođa Dalovej (engl. Mrs Dalloway) je najpoznatiji roman Virdžinije Vulf. Nastao je iz dve kraće priče: „Gospođa Dalovej u Ulici Bond“ i „Premijer“, koja je napisana za zabavu koju je organizovala Vulfova. Časopis „Tajm“ je 2005. godine ovaj roman proglasio za jedan od najboljih romana napisanih na engleskom jeziku od 1923. godine do danas.[1]
| Gospođa Dalovej | |
|---|---|
| Orig. naslov | Mrs Dalloway |
| Autor | Virdžinija Vulf |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Žanr | ljubavni, psihološki |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Hogarth Press |
| Datum | 14. maj 1925. |
Radnja romana
urediKlarisa Dalovej se šeta po Londonu ujutru i priprema za zabavu koju organizuje te večeri.Prijatan dan podseća je na mladost provedenu u selu Borton i navodi je da ponovo razmisli o svom izboru – udala se za pouzdanog Ričarda Daloveja, umesto za tajanstvenog i komplikovanog Pitera Volša, a biti sa Sali Seton „nikada nije ni bila opcija“. Piter Volš produbljuje ovaj njen unutrašnji konflikt svojom posetom tog jutra.
Septimus Voren Smit, veteran iz Prvog svetskog rata koji pati od posttraumatskog stresa,provodi dan u parku sa suprugom Lukrecijom, rođenom Italijankom, i tu ih sreće Piter Volš. Septimus pati od čestih i nepredvidivih halucinacija, u kojima se često pojavljuje njegov dragi prijatelj Evans koji je poginuo u ratu. Kasnije tokom dana, pošto mu je određeno obavezna hospitalizacija u psihijatrijsku ustanovu protiv njegove volje, on izvršava samoubistvo skokom sa prozora.
Klarisina zabava polako napreduje. Na zabavi je većina likova koje je susrela ranije tokom romana, uključujući i osobe iz njene prošlosti. Čuje da je Septimus izvršio samoubistvo i polako počinje da se divi činu tog neznanca, koji doživljava kao akt zarad očuvanja njegove lične sreće.
Likovi
urediKlarisa Dalovej
Gospođa Dalovej je dama iz visokog društva, prešla je pedesetu i mada je nedavno bolovala od srca, još je vitka i nenametljivo privlačna. Autentična elegancija i istančanost ponašanja čine je ženom koja privlači tuđe poglede. Uvek je imala sve, ali nikada nije tražila, nije htela ili nije smela da traži više od onoga što dozvoljavaju pravila civilizovanog života. Ne spada u vrstu intelektualaca, ali je izrazito senzibilna i instinktivno inteligentna, ima veoma izraženo osećanje nedovoljnosti i nedovršenosti. Zato, iako spolja mirna, druguje sa jednom prazninom u duši koju stalno popunjava i zatrpava sećanjima.[2]
Septimus Voren Smit
Septimus Voren Smit je sposoban i inteligentan mali čovek zvučnog imena koji se odlikovao u prošlom ratu, ali koga sve nepovratnije osvaja senka ludila. Čitalac u Septimusu jasno prepoznaje neku vrstu Klarisinog crnog dvojnika, projekciju onog mutnog u nemirnog dela njene ličnosti, njenog osećanja tragike i patnje.[3]
Ser Vilijam Bredšo
Ser Vilijam Bredšo je čuveni psihijatar, na koga je Septimusa uputio dr Holms. Bredšo zaključuje da je Septimus doživeo potpuni nervni slom i kao lek preporučuje mu da provodi više vremena u prirodi.
Elizabet Dalovej
Elizabet Dalovej je Klarisina i Ričardova 17-godišnja ćerka. Deluje “orijentalno” i ima dobro držanje. Za razliku od svoje majke, uživa u politici i modernoj istoriji, i nada se da će postati doktorka ili da će raditi na farmi. Pre bi vreme provela sa ocem na selu nego na majčinoj zabavi.
Ričard Dalovej
Ričard Dalovej je sabrani i povučeni muž Klarise Dalovej, koji je čak uspeo da ostvari nepretencioznu političku karijeru, i sam iz visokog društva, pun je prirodne jednostavnosti i dobrote, osobene za ljude neupadljive inteligencije i unutrašnjeg sklada. On je ćutke i nepokolebljivo, ali bez opsesije, zaljubljen u svoju ženu. [4]
Piter Volš
Piter Volš je stari Klarisin prijatelj kome većina poduhvata u životu nije pošla za rukom. Klarisa je odbila njegovu ponudu za brak u prošlosti.U međuvremenu je bio u Indiji, razveo se od žene i došao da traži posao u Engleskoj, spremajući se u isti mah da se oženi udovicom jednog majora.[5]
Doris Kilman
Ona je siromašna žena germanskog porekla, ima preko četrdeset godina, visoka je, ružna i svesna svog neatraktivnog izgleda. Zbog činjenice da je inteligentna i obrazovana, ali siromašna, ona prezire bogate ljude, a naročito gospođu Dalovej. Nikada nije bila srećna i pronašla je spas u religiji. Istovremeno, ona ima veliki uticaj na Elizabet Dalovej. Ričard Dalovej je naišao na nju kad je radila za kvekere. Dopustio joj je da podučava njegovu kćer iz istorije. Uz to je držala neka popularna predavanja.[6]
Jedno je zajedničko za sve ličnosti ovog romana i ujedno karakteristično za prozu Virdžinije Vulf: pisac gradi svoje likove iznutra i prikazuje ih u samom procesu njihovog življenja, u nekoj vrsti elementarne fakture reagovanja. Neosetno, bez događaja i sukoba izrasle su prostudirane i bliske ličnosti, kao stari poznanici koje s leđa i bez reči hvatamo pod ruku i nastavljamo s njima put niz ulicu.[7]
Stil
urediČitava radnja romana „Gospođa Dalovej”, ako se izuzmu sećanja, odvija se jednog dana u junu 1923. Primer je naracije toka svesti, gde svaka scena pažljivo prati trenutne misli određenog lika. Vulf zamagljuje razliku između direktnog i indirektnog govora kroz čitav roman tako što slobodno menja naraciju između sveznajućeg pripovedača, indirektnog unutrašnjeg monologa i solilokvija.[8]Priča sledi najmanje dvadeset likova na ovaj način, ali najveći deo romana prati Klarisu Dalovej i Septimusa Smita.
Teme
urediFeminizam
urediKao komentator međuratnog društva, Klarisin lik naglašava ulogu žena kao "Anđela u kući" . Oličava seksualnu i ekonomsku represiju i narcizam buržoaskih žena koje nikad nisu poznavale glad i nesigurnost žena iz radničke klase.
Njena stara prijateljica Sali Seton, koju Klarisa veoma ceni, upamćena je kao izuzetno nezavisna žena[8].Ona je pušila, jednom je trčala gola hodnikom da uzme torbicu za sapun, imala je smele izjave kojima bi ispitivala ljudske reakcije. Kada je Klarisa sretne u sadašnjosti, Sali je savršena domaćica koja se udala za bogataša koji je sam stekao sve i rodila je pet sinova.
Mentalne bolesti
urediSeptimus, ratni heroj koji pati od postraumatskog stresa, predstavlja kritiku usmerenu na odnos prema mentalnim bolestima i depresiji.[9] Vulf kritikuje medicinski diskurs kroz Septimusov sunovrat i samoubistvo. Doktori ga površno procenjuju, obraćaju mu se najviše preko njegove žene, i ne shvataju ozbiljnost njegovog stanja.
Biseksualnost
urediKlarisu Dalovej jako privlači Seli Seton u Bortonu. Trideset četiri godine kasnije Klarisa i dalje misli da je poljubac koji se desio između njih dve najsrećniji trenutak u njenom životu. Ona oseća prema Seli „ isto kako i muškarac oseća“ ali ona ne prepoznaje ta osećanja kao znake biseksualnosti.
„Ah, to pitanje ljubavi (razmišljala je odlažući kaput), to zaljubljivanje u žene. Uzmimo Seli Seton; njenu vezu u mladosti sa Seli Seton: Nije li to bila, na kraju krajeva, ljubav?“[10]
Vulf opisuje vezu između Sali i Klarise kao poklon :
„Osetila je da je dobila poklon, zavijen, i da joj je rečeno da ga samo čuva, ne da ga gleda — jedan dijamant, nešto beskrajno dragoceno, zavijeno, što je, dok su se šetale (gore- dole) počela da odvija, ili je sam sjaj stao da probija, neko otkrovenje, religiozno osećanje![11]“
Slično tome, Septimusa proganja slika njegovog dragog prijatelja Evansa, komandanta, koji se opisuje kao osoba koja je uzdržana u društvu žena. Narator opisuje ponašanje Septimusa i Evansa kada su zajedno kao „dva psa koji se igraju na tepihu u obliku srca“ , koji su neodvojivi, „morali su da budu zajedno, da dele sve zajedno, da se tuku, da se svađaju...“ Žan I. Kenard konstatuje da bi se reč deliti lako mogla čitati u Forsterovom maniru, možda kao u Forsterovom „Morisu“ koji pokazuje da se u tom dobu ta reč koristila za opisivanje homoseksualnog odnosa. Kenard primećuje da je „sve veća odvratnost Septimusa prema ideji o heteroseksualnom odnosu“, da se suzdržava od seksa sa Recijom i da „oseća da mu je čin spajanja bio odvratan pre kraja“[12]
Reference
uredi- ^ „Full List - ALL TIME 100 Novels - TIME”. Arhivirano iz originala 29. 07. 2012. g. Pristupljeno 24. 4. 2011.
- ^ Milica MIhajlović, „Virdžinija Vulf“, iz: Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej. Beograd: Rad, (1964). pp. 174.
- ^ Milica Mihajlović, „Virdžinija Vulf“, iz: Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej. Beograd: Rad, (1964). pp. 174.
- ^ Milica MIhajlović, „Virdžinija Vulf“, iz: Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej. Beograd: Rad, (1964). pp. 173.
- ^ Koljević, Svetozar: Engleski romansijeri XX veka, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, (2002). pp. 215.
- ^ Milica Mihajlović, „Virdžinija Vulf“, iz: Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej. Beograd: Rad, (1964). pp. 108-116.
- ^ Milica Mihajlović, „Virdžinija Vulf“, iz: Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej. Beograd: Rad, (1964). pp. 176.
- ^ a b Dowling, David (1991). Mrs Dalloway: Mapping Streams of Consciousness. Twayne Publishers. p. 46. ISBN 978-0-8057-9414-4.
- ^ Donald Childs, ENG3320: Modern British Literature, Winter 2008, University of Ottawa
- ^ Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej. Beograd: Rad, (1964). pp. 29.
- ^ Virdžinija Vulf, Gospođa Dalovej. Beograd: Rad, (1964). pp. 31.
- ^ Kennard, Jean E (zima 1996). „Power and Sexual Ambiguity: The Dreadnought Hoax, The Voyage Out, Mrs Dalloway and Orlando”. Journal of Modern Literature. 20 (2): 149—164.
