Grafit (natpis na zidu)

Grafiti predstavljaju slanje poruka na javnim površinama, odnosno mogućnosti komunikacija savremenog urbanog pojedinca ili grupe sa gradom i gradskom populacijom, u pisanoj ili likovnoj formi. Reč grafiti je nastala od italijanske reči "graffito" što znači škrabati. Etimološki, koren reči potiče iz grčke reči "грапхеин" (γράφεıν), što znači pisati.

Najjednostavniji je ТАГ koji predstavlja stilizovani potpis. Zatim sledi БОМБА grafit u dve boje koji se radi brzo najčešće na zabranjenim mestima i na kraju PIECE, grafit koji sadrži prelaze boja, efekte, slike. Grafiti se mogu pisati samostalno ali nije neuobičajeno da se pišu u klanu („crew“). Black book (crna knjiga) sadrži skice crtača grafita ponekad i fotografije završenih dela (piece skraćeno od masterpiece - umetničko delo) i čuva se od policije jer se može upotrebiti kao dokaz na sudu. Stilovi su različiti, npr. Wild (divlji stil), Old School (stara škola), Anti itd.

Grafiti kroz istoriju

Starorimski grafit na latinskom jeziku, otkriven na jednom zidu u Pompejima: „Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!”

Nekima od najstarijih crteža koji se mogu smatrati grafitima u savremenom značenju ovog pojma pronađeni su na zidovima drevnih ruševina starog Rima, na ostacima starog majanskog grada Tikal u Centralnoj Americi, na drevnom zidu u Sigiriji u Šri Lanki, koji potiču iz 15. veka pre nove ere i mnogim drugim... Slični crteži, koji potiču iz 16. veka, pronađeni su na stenama u Španiji, kao i u srednjovjekovnim crkvama u Engleskoj.

Grafiti u starom Rimu

U antičkom Rimu, ako ste želeli da nešto poručite javnosti, morali ste da izgrebete zid. Zidovi Pompeje prekriveni su primerima ovog starorimskog običaja. Evo nekoliko prevedenih grafita:

• Sukcesus je bio ovde.
• Gaj Julije Primigenije je bio ovde. Zašto kasnite?
• Ljubavnici, kao i pčele, žive slatkim životom.
• Ne želim da prodam svog muža, ni za svo zlato na svetu.
• Provalniče, čuvaj se!
• Neko za čijom trpezom ne jedem, Lucije Istacidije, za mene je običan varvarin!
• Piljari vas mole da izaberete Marka Holkonija Priska za edila.
• Zapanjen sam, o zide, da se još nisi srušio pod težinom tolikih gluposti napisanih na tebi!

• Antički grafiti
• 
  Grafit iz hrama u Kom Ombu, Egipat (2. vek pre nove ere)
• 
  Jedna od najstarijih karikatura u zapadnoj civilizaciji, Rufus est („Ovo je Rufus”), na zidu vile Misterija u Pompejima
• 
  Paganski grafit iz 2. veka prikazuje čoveka koji obožava raspetog magarca (Originalni tekst je ΑΛΕΞΑΜΕΝΟΣ ΣΕΒΕΤΕ ΘΕΟΝ - „Alekamenos poštuje Boga”, pretpostavlja se da se podsmeva hrišćanskom vojniku), muzej na brdu Palatin u Rimu
• 
  Krstaški grafiti na zidu Hrama Vaskrsenja Hristovog na brdu Golgota unutar zidina Starog grada Jerusalima
• 
  Grafit koji su verovatno urezali Vikinški plaćenici u Hramu Aja Sofija u Istanbulu
• 
  Grafiti na zidu-ogledalu u Sigiriji, Šri Lanka iz 15. veka pre nove ere

Istorija savremenih grafita

Crtanje jednog grafita u Bukureštu

Prema nekim teoretičarima umetnosti, grafiti predstavljaju oblik javne umetnosti, nastavljajući tradiciju murala naručenih od strane federalnog umetničkog projekta  Works Progress Administration, organizovanog u SAD tokom Velike depresije i radova Diega Rivere i drugih muralista u Meksiku, u godinama posle Meksičke revolucije. Prema drugima, trend ispisivanja grafita nastao je 60-ih godina 20. veka u Filadelfiji, dok treći smatraju da je nastanak grafita u vezi sa socijalnim nemirima u Francuskoj u Parizu.

U 20. veku, grafiti u SAD i Evropi bili su blisko povezani sa bandama (gangs), čiji članovi su ga koristili u razne svrhe: za identifikaciju ili traženje teritorije, spomen-obeležavanje mrtvih članova, pohvale o različitim delima (npr. zločini) koje su počinili pripadnici bande, kao i za izazivanje suparničkih bandi kao uvod u nasilne sukobe. Crtanje grafita naročito je bilo popularno u glavnim urbanim centrima širom sveta, posebno u Sjedinjenim Američkim Državamaa i Evropi. Najčešće „mete” bili su podzemni prolazi, bilbordi i zidovi.

Tokom 90-ih godina pojavio se novi oblik grafita, poznat kao „tagovanje” (označavanje), koji podrazumeva ponovnu upotrebu jednog simbola ili serije simbola za označavanje teritorije. Da bi se privukla što veća pažnja, ova vrsta grafita obično se iscrtava u strateškim ili centralno lociranim delovima grada. Poznata je priča o kuriru iz 183. ulice sa nadimkom Taki 183, koji je, ispisujući markerom svoje ime, obeležio (tagovao) sve vagone podzemne železnice. Člankom o njemu u Njujork tajmsu počela je euforija mladih u tagovanju prostora u kojima se kreću, u kontinuiranoj i jednostavnoj formi koja ima značenje „bio sam ovde”. Ovakav pristup u likovnom delovanju euforično su preuzeli pojedinci. Međutim, iako je omasovljen, ukoliko ne poseduje osobenu likovnu ideju i snagu, tag nema velike mogućnosti da postigne veći likovni značaj.

Umetnički i sociološki značaj grafita u savremenom društvu

Grafiti postaju popularni u Njujorku krajem 20. veka. Veliki, raznobojni grafiti na zidovima zgrada i vagonima podzemne železnice počeli su da definišu urbani pejzaž. Fascinacija umetničkih krugova umetnicima koji su funkcionisali izvan tradicionalnih galerijskih kanala podstakla je interesovanje za ovaj oblik samoizražavanja. Osamdesetih godina mnogi njujorški umetnici postali su popularni (ozloglašeni) zbog svojih grafita i pretvorili su ovo priznanje u uspešne slikarske karijere, prepoznati od strane vodećih galerija.

Grafiti predstavljaju moćan sintetički kod koji vodi poreklo od istorijskih avangardi futurizma, nadrealizma i dadaizma. Kod ovog vida likovnog izražavanja mešaju se različiti nivoi umetnosti, spajajući istoriju umetnosti sa popularnom kulturom. Oni su veoma bitan „ventil” koji pomaže mladima u povezivanju sa prostorom i istraživanju mišljenja javnog mnjenja. Preuzimanjem mogućnosti likovnog delovanja u javnim prostorima, ova izuzetno vidljiva vrsta likovnog delovanja potvrđuje svoj identitet u komunikativnosti sa članovima gradske zajednice. Njihov smisao nije oplemenjenje javnih prostora, već se često dešava i narušavanje kvaliteta gradskih tekovina, a u nekim slučajevima i zaštićenih arhitektonskih dela.

Osnovni cilj tagova je skretanje pažnje na lični boravak u prostorima grada i stavljanja do znanja okolini, prolaznicima i ostalima, da je taj pisani trag delo određene osobe. Grafiti koji se odnose na ispisane parole nemaju značaj u likovnom smislu, već su više putokaz dnevnih dešavanja i novih društveno-političkih, socioloških i moralnih situacija. Ove često duhovite dosetke pokazuju uočene slabosti i prepoznate problematične tačke društva, koje pojedinac oseća, a važne su i celokupnom društvu. Značajne su kao pojava slobodne misli. Bez potpisa, nose pečat života savremenog društva, kao postavljeno pitanje koje važi za sve članove ljudske zajednice. Njihova duhovitost budi uspavano društvo iz inertnosti.

„Legalizacija” grafita u uređenju gradskog prostora

Voz njujorške podzemne železnice, snimljen septembra 1973. godine. Plavo-srebrna boja korporativnog identiteta, uvedena 1968. godineukinuta je 1981. godine zbog visokih troškova za obnavljanje svih kompozicija.

Muzej urbane umetnosti sao Paola na otvorenom (Museu Aberto de Arte Urbana de São Paulo), Sao Paolo, Brazil

U početku grafiti nikome nisu smetali ali kada su se pojavili i na instalacijama podzemnih železnica počelo je njihovo uklanjanja, što je svake godine zahtevalo milione dolara da bi se izbrisani sa vagona, što je postalo problem, pa su za iscrtavanje grafita predviđene i represalije. Ujedno se razvijaju i pozitivne mere saradnje, pa se za iscrtavanje grafita predviđaju posebne površine i čak organizuju takmičenja i izložbe. Sjajna dela krase zidove širom sveta i govore interesima određene zajednice. Veliki broj grafita u gradskim četvrtima Latinske Amerike i Sjedinjenh Američkih Država su prilično elaborirani i mnogi ih smatraju oblikom urbane umetnosti. Pitanje da li je takav rad inovativan oblik umetnosti ili ometanje javnog reda izazvalo je mnogo polemika.

Vlasti u mnogim velikim gradovima imaju zakone koji zabranjuju crtanje grafita kao svojevrsni vid vandalizma, a u nekim zemljama kazna je prilično ozbiljna. Na primjer, u Singapuru je kazna za kršenje ovog zakona kažnjava se batinanjem. Tokom osamdesetih i devedesetih godina mnoge vlasti su potražile načine za uklanjanje grafita, strahujući istovremeno da bi to dovelo do negodovanja lokalne zajednice. Neki gradovi čak su uveli muralne programe ili „slobodne zidove” kako bi pružili legalne mogućnosti mladima iz urbanih sredina da izraze svoje umetničko stvaralaštvo. Tako je u Torontu pokrenut Program za transformaciju grafita, dajući priliku mladim umetnicima da po uklanjanju nekadašnjih grafita oslikaju murale, pa se sada u samom središtu grada nalazi preko četiri stotine murala.

Grafiti su našli prostora u stripu, modi, a danas su bitan deo hip hop kulture. Česti su slučajevi da se ova vrsta delovanja pretvara i u neku vrstu murala. Do vremena kada su stekli prihvatljivost i popularnost, grafiti su izgubili svoje biće i uglavnom u gradskom prostoru egzistiraju kao savremeni strip.

Žargon savremenih grafita

• End to end (E2E) - Grafit od početka do kraja zida, vagona...
• Top to botom - Grafit od poda do vrha zida, vagona...
• Toy - Početnik i crtač bez veštine...
• Biter - Onaj koji krade ideje ili slova...
• Whole car - Grafit preko celog vagona...
• Outline - Linija oko slova...
• Fill - Boja slova...
• Crossing - Prelaženje jednog grafita preko drugog, smatra se uvredom...

Razlika između grafita i murala

Grafiti i murali se često mešaju i poistovećuju. I jedni i drugi predstavljaju provokativne pokrete gde su dela prikazana u javnim prostorima umesto u galerijama. Obe ove forme likovnog izražavanja definitivno predstavlja oblik moderne umetnosti, ali oni se ipak razlikuju u tehnici izrade, samoj funkciji i nameri. S obzirom na to da murali predstavljaju vid konceptualne umetnosti, njihovi autori ne samo što žele da sugrađani vide proizvod njihove mašte, već i da imaju neku interakciju sa njihovim umetničkim delom, da razumeju njegovu poentu, kao i da osete emociju – dakle, cilj im je da privuku pažnju. Sa druge strane, ilegalnost je najveća prednost grafita, a ujedno i njihova najveća mana. Iako je fokus na delovanju izvan socijalnih normi i misteriji, grafiti vrlo često mogu da se gledaju i kao oblik advertajzinga. To znači da oni hoće da prenesu konkretnu poruku, koja može biti pozitivnog ili negativnog karaktera. Grafiti su takođe specifični, jer većina njih često ne može da se pročita bez poteškoća, što znači da su usmereni ka određenoj ciljnoj grupi, dok su murali otvoreniji prema publici. Ipak, i jedni i drugi koriste humor, ironiju i apsurd kako bi komunicirali sa slučajnim prolaznicima, a sve to sa namerom da ih navedu da se makar na trenutak zamisle.

Prvi grafiti-šop u Rusiji, Tver

Tehnika izrade grafita

Pri izradi grafita najčešće se koristi sprej, ali mogu da se koriste i markeri, četke i razne tehnike urezivanja. U uličnoj umetnosti (street art) postoji pravac koji se naziva kaligrafiti, što predstavlja zapravo tehniku ispisivanja slova slobodnom rukom, od jednostavnih jednobojnih formi do izrazito kompleksnih trodimenzionalnih rešenja. Posebno popularna tehnika je stensil tehnika koja predstavlja upotrebu unapred pripremljenih šablona na kojima su izrezane površine koje se boje. Ovakav šablon se lepi na zid i preko njega se, uglavnom sprejem, nanosi boja. Nakon odlepljivanja šablona sa zida, na površini (zidu) ostaje obojena ona izrezana površina kroz koju je prošla boja.

Grafiti u Srbiji

Jedan od najpoznatijih (beogradskih) srpskih grafita (koji se citira i u leksikonima urbane kulture) je „Džaba ste krečili!“. A evo još nekih:

Grafiti na vagonima voza na pruzi Beograd-Bar (septembar, 2017)

Vagon voza, na prolasku kroz Niš

• Pušenje vam skraćuje cigaretu
• Bolje ispasti glup nego iz aviona
• Ko rano rani ima podočnjake
• Margita je dečak
• Vrhunac gluposti je kad ti rođeni otac objašnjava da si postao od majmuna
• Da Bog postoji, crkve ne bi imale gromobrane
• Mene slava i novac uopšte ne zanimaju; samo novac
• Ah, kad te nema u blizini nisu mi sve ovce na broju
• Nekad sam bio neodlučan, a možda i nisam
• Parna mašina pronađena je zato što nije mogla da se pronađe neparna
• Ne budite praznoverni - to donosi nesreću
• Plavuša je žena sa plavim ušima
• Cev je šipka kroz koju je provučena rupa
• Postao sam ateista - ubili su Boga u meni
• Infarkt - ma kakav da je, od srca je
• Grešiti je ljudski, ali ako vam se gumica istroši pre olovke malo ste preterali
• Ne prepiri se s budalom; ljudi možda neće uočiti razliku
• Kakvi su me učili mogla sam da ispadnem još gora
• Ljubav je večna - objekti se menjaju
• Bolje ćutati i biti smatran budalom nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju
• Ja sam se ovakav rodio. A koji je tvoj izgovor
• Mogu se odupreti svemu osim iskušenju
• Moramo ućutkati one koji su protiv slobode govora
• Obožavam rad - mogu satima da gledam ljude kako rade
• Samoubistvo je najiskreniji oblik samokritike
• Mi trčimo za srećom, a nesreća za nama
• Blago onome ko rano poludi jer mu život prođe u veselju
• Bolje lud od sreće, nego lud od rođenja
• Izvozite ljude kao smrznutu govedinu
• Pihtije idu sa godinama
• Kad ja tamo, ono međutim
• Sloteru Niče, Žarkovo ti kliče

Vidi još

• Ulična umetnost
• Mural

Literatura

• ENCIKLOPEDIJA BRITANIKA, M-P. Beograd: Narodna knjiga. 2005. str. 21. ISBN 978-86-331-2117-0. COBISS.SR 124878604
• Đorđević, Radomir (2014). „GRAFIT-MURALI KAO VID NACIONALNOG SAMOODRŽANjA” (PDF). Zbornik radova Filozofskog fakulteta. Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju (HLIV (1)/2014). Pristupljeno 9. 1. 2018. 
• Knežević, Vesna (2017). Poetika i politika murala u urbanom prostoru realizovanih u saradnji sa studentima FLU u Beogradu. Beograd: V. Knežević (doktorska disertacija). Pristupljeno 10. 1. 2018. COBISS.SR 513222552
• Laure, Deni (2014). Istorija umetnosti 20.veka. Beograd: ARS Clio. 
• Оliva, Akile Bonito; Argan, Karlo Đulio (2006). Moderna umetnost 1770–1970–2000. Beograd: Ars Clio. 
• Dajer, Hedli; Njui, Mark (2013). U pohodu na prostor, projektovanje, odbrana i zajedničko korišćenje javnih prostora. Beograd: Cicero. 
• Đorđević, Aleksandar (2016). Street Art Belgrade. Beograd: Komshe. ISBN 978-86-86245-29-8. Приступљено 17. 1. 2018. COBISS.SR 225398796

Spoljašnje veze

• Priča o grafitima
• Beogradski grafiti. Pristupljeno 9. 1. 2018.
• Unković, Stefan. „Beogradski murali”. designed. Arhivirano iz originala 09. 01. 2018. g. Pristupljeno 9. 1. 2018. 
• „FASADE I GRAFITI Kada umetnici preuzmu grad nastane EKSPLOZIJA BOJA”. Blic online. 8. 8. 2017. Pristupljeno 17. 1. 2018.