Википедија

Gro Harlem Bruntland

Gro Harlem Bruntland,[1] rođena 20. aprila 1939, je norveški političar i lekar, i internacionalni lider politike održivog razvoja i javnog zdravlja.[2] Prva žena premijer u istoriji Norveške.[3]

Gro Harlem Bruntland
Gro Harlem Bruntland
Lični podaci
Datum rođenja(1939-04-20)20. april 1939. (85 god.)
Mesto rođenjaBerum, Norveška
UniverzitetUniverzitet u Oslu, Harvard Medical School
Politička karijera
Politička
stranka		Laburistička partija
Potpis

Rođena u Berumu i obrazovana za lekara na univerzitetu u Oslu (1963), magistrirala je u oblasti javnog zdravlja na Harvard univerzitetu 1965. Bila je norveški ministar za ekologiju 1976-79, i postala je prvi norveški premijer (februar-oktobar 1981)[3]. Njen kabinet bio je međunarodno poznat po tome što je imao 8 žena ministara, od ukupno 18 ministara.

Bruntlandova je bila na čelu Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj (World Commission on Environment and Development - WCED), koja se često navodi i kao Bruntland komisija. Komisija je razvila vrlo uticajni politički koncept „održivog razvoja“, i podstakla široke javne rasprave, a rezultat je bio izveštaj „Naša zajednička budućnost“, objavljen aprila 1987. Komisija je pokrenula Svetski samit komisije za ekologiju i razvoj (UNCED), pod vođstvom Morisa Stronga koji je bio značajan član Bruntland-komisije.

Bruntland je postala norveški premijer u dva uzastopna navrata: 9. maj 1986 — 16. oktobar 1989, i 3. novembar 1990 - 25. oktobar 1996[3], kada ju je nasledio Torbjorn Jagland. Dala je ostavku na mesto lidera Laburističke partije 1992.

Dr. Gro Harlem Bruntland je izabrana za generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije maja 1998.[4][3] Na ovoj poziciji, Bruntland je ustanovila dalekosežni pristup javnom zdravlju, ustanovljavajući Komisiju za Makroekonomiju i Zdravlje - na čelu sa Zefrijem Zahsom - prozivajući nasilje glavnim problemom javnog zdravlja. Bruntlandovoj je, 2003. godine, časopis Sajentifik Ameriken (Scientific American) одао признање њиховог Разборитог лидера године, за координацију брзог светског одговора на наглу појаву САРС синдрома (Severe acute respiratory syndrome|SARS). Nasledio je 21. jula 2003 Jong Vuk Li.

Godine 1994, je nagrađena Karlovom nagradom grada Ahena.[5][6][7][8][9][10][11]

Politička karijera uredi

Ona je bila norveški ministar za zaštitu životne sredine od 1974. do 1979. godine.[3]

Premijer Norveške uredi

Bruntland je postala prva žena premijer Norveške 1981. godine.[12] Ona je bila je premijerka od februara do oktobra.[13]

Bruntland je postala norveški premijer u dva naredna i trajnija mandata. Drugo ministarstvo je bilo od 9. maja 1986. do 16. oktobra 1989. i ovaj kabinet je postao poznat širom sveta po velikom broju ministarki: skoro polovina, ili osam od ukupno osamnaest ministara, bile su žene. Treće ministarstvo je bilo od 3. novembra 1990. do 25. oktobra 1996. godine.

Bruntlandova je postala lider Laburističke partije 1981. godine i bila je na toj funkciji do podnošenja ostavke 1992. godine, tokom svog trećeg premijerskog mandata. Godine 1996, podnela je ostavku na mesto premijera i potpuno se povukla iz norveške politike. Njen naslednik na mestu lidera Laburističke partije 1992. i premijerke 1996. bio je Torbjorn Jagland.

Međunarodna karijera uredi

Godine 1983, tadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Havijer Perez de Kuelar pozvao je Bruntlandu da osnuje i predsedava Svetskom komisijom za životnu sredinu i razvoj (WCED), koja se široko naziva Bruntlandina komisija. Ona je razvila široki politički koncept održivog razvoja tokom opsežnih javnih rasprava, koje su se odlikovale svojom inkluzivnošću. Komisija, koja je objavila svoj izveštaj, Naša zajednička budućnost, u aprilu 1987. godine, dala je zamah za Samit o Zemlji/UNCED 1992. godine, na čijem je čelu bio Moris Strong, koji je bio istaknuti član komisije. Bruntlandova komisija je takođe podstakla Agendu 21.

Tokom njenog trećeg ministarstva, norveška vlada je 1993. godine preuzela inicijativu da sponzoriše tajne mirovne pregovore između vlade Izraela koju je predvodio Jicak Rabin – poput Bruntlande, lidera Laburističke partije – i PLO-a koji je predvodio Jaser Arafat. Ovo je kulminiralo potpisivanjem Sporazuma iz Osla. Nekoliko godina nakon toga Norveška je nastavila da ima istaknuto učešće u promovisanju izraelsko-palestinskog mira, iako su Sjedinjene Države sve više smenjivale svoju ulogu posrednika.

Nakon završetka svog mandata kao premijera, Bruntland je tada izabrana za generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije u maju 1998. U tom svojstvu, Bruntland je usvojila dalekosežan pristup javnom zdravlju, osnivajući Komisiju za makroekonomiju i zdravlje, kojom je predsedavao Džefri Saks, i rešavanje nasilja kao glavnog pitanja javnog zdravlja. Bruntland je predvodila pokret, sada širom sveta, da postigne ukidanje pušenja cigareta putem obrazovanja, ubeđivanja i povećanog oporezivanja.[14] Pod njenim rukovodstvom, Svetska zdravstvena organizacija je bila jedan od prvih velikih poslodavaca koji je prestanak pušenja učinio uslovom zaposlenja. Pod Bruntlandovim vođstvom, Svetska zdravstvena organizacija je kritikovana[15] zbog povećanog uticaja farmaceutskih kompanija na agenciju.

Bruntland je 2006. godine bila član Panela eminentnih ličnosti koji je pregledao rad Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD). U maju 2007, generalni sekretar UN Ban Ki Mun imenovao je Bruntland, kao i Rikarda Lagosa (bivšeg predsednika Čilea) i Han Seung-sua (bivšeg ministra spoljnih poslova Južne Koreje), da budu specijalni izaslanici UN za Klimatske promene.[16]

Bruntlandove prepoznatljive političke aktivnosti je zabeležio njen muž, Arne Olav Bruntland, u svoja dva bestselera, Oženjen za Gro (ISBN 82-516-1647-6) i Još uvek u braku sa Gro (ISBN 82-05-30726-1).

Spoljašnji video-zapis
  https://www.c-span.org/video/?205161-1/michigan-state-university-commencement-address Michigan State University Commencement Address, 2 May 2008], C-SPAN

Godine 2007, Bruntland je radio za Pepsi kao konsultant.[17]

Bruntland je član Saveta žena svetskih lidera, međunarodne mreže sadašnjih i bivših žena predsednica i premijerki čija je misija da mobiliše kolektivnu akciju po pitanjima od kritične važnosti za žene i pravičan razvoj.[18]

Bruntland je takođe član Madridskog kluba, nezavisne organizacije bivših lidera demokratskih država, koja radi na jačanju demokratskog upravljanja i vođstva.[19]

Bruntland je jedan od osnivača The Elders, grupe svetskih lidera koju su prvobitno sazvali Nelson Mandela, Grejs Mašel i Dezmond Tutu da bi se pozabavili nekim od najtežih svetskih problema. Mandela je najavila pokretanje grupe 18. jula 2007. u Johanezburgu u Južnoj Africi. Bruntland je bila aktivna u radu organizacije, učestvujući u širokom spektru inicijativa grupe. Putovala je sa delegacijama starešina na Kipar, Korejsko poluostrvo, Etiopiju, Indiju i Bliski istok. Bruntland je takođe bila uključena u inicijativu ove organizacije o dečjim brakovima, uključujući osnivanje Devojke ne neveste: Globalno partnerstvo za okončanje dečjih brakova.[20] Imenovana je za zamenika predsednika grupe 2013. godine, a nasledili su je Ban Ki Mun i Grejs Mašel 2018. godine.[21][22]

Počasti uredi

 
Harlem Bruntland govori na Granicama misli 2014.

Bruntland je dobila mnoge nagrade i priznanja, uključujući

Reference uredi

  1. ^ «Tore Bergsaker, Veslemøy Lode (17.11.2010). «Tjente 202000 ekstra på én måned Beholdt pensjonen GULL- GRO». Dagbladet (Seksjon: a Del: 1): 13. Den tidligere statsministeren debuterte som vitne i en norsk rettssak i går. Er Gro Harlem Brundtland ditt fulle navn, spurte dommer Jannecke Johansen. - Nei, svarte Brundtland. - Harlem står ikke i passet mitt. Det er et navn som er blitt hengende ved.»
  2. ^ „Brundtland, Gro Harlem (Norway)”, The Statesman’s Yearbook Companion: The Leaders, Events and Cities of the World (na jeziku: engleski), London: Palgrave Macmillan UK, str. 61, 2019, ISBN 978-1-349-95839-9, S2CID 239258606, doi:10.1057/978-1-349-95839-9_122, Pristupljeno 2022-06-29 
  3. ^ a b v g d Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 184. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „UN Secretary-General Ban Ki-moon Appoints Special Envoys on Climate Change”. United Nations. 2007. Pristupljeno 2007-08-03. 
  5. ^ „Gro Harlem Brundtland”. imdb.com. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  6. ^ „Gro Harlem Brundtland”. universalaccessproject.org. Arhivirano iz originala 24. 09. 2021. g. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  7. ^ LEGREID, ANN. „Gro Harlem Brundtland (b. 1939)”. nordics.info. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  8. ^ „The Gro Harlem Brundtland Visiting Scholarship”. fhi.no. Arhivirano iz originala 24. 01. 2021. g. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  9. ^ „BRUNDTLAND, GRO HARLEM”. clubmadrid.org. Arhivirano iz originala 02. 02. 2021. g. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  10. ^ „Dr Gro Harlem Brundtland, Director-General”. who.int. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  11. ^ „Gro Harlem Brundtland”. britannica.com. Pristupljeno 26. 1. 2021. 
  12. ^ Worth, William E., ur. (4. 2. 1981). „Norway picks prime minister”. The Journal Herald. 174 (40). Dayton, Ohio. str. 8 — preko Newspapers.com. 
  13. ^ Kelly, Thomas A., ur. (14. 10. 1981). „Socialist Government Resigns in Norway”. The Post. 73 (175). West Palm Beach, Florida: Daniel J. Mahoney. str. A13 — preko Newspapers.com. 
  14. ^ Claire Doole (21. 10. 1998). „WHO declares war on tobacco firms”. BBC news. Pristupljeno 22. 2. 2013. 
  15. ^ Wilson, Duff (26. 6. 2005). „New blood-pressure guidelines pay off – for drug companies”. The Seattle Times (26 June 2005). Pristupljeno 21. 2. 2017. 
  16. ^ Edith M. Lederer, Associated Press (10. 5. 2007). „U.N. Envoys Seek Input on Climate Change”. Time. Arhivirano iz originala 1. 7. 2007. g. Pristupljeno 23. 2. 2013. 
  17. ^ Morten Ulekleiv; Gunn Kari Hegvik; Lars Kristian Tranøy (12. 12. 2007). „Pepsi-Gro slår tilbake: – Latterlig”. Verdens Gang. Pristupljeno 23. 2. 2013. 
  18. ^ „Members”. Council of Women World Leaders (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-06-19. 
  19. ^ „Brundtland, Gro Harlem”. Club de Madrid. Arhivirano iz originala 6. 8. 2017. g. Pristupljeno 23. 2. 2013. 
  20. ^ „Gro Harlem Brundtland”. The Elders. Arhivirano iz originala 6. 3. 2013. g. Pristupljeno 23. 2. 2013. 
  21. ^ „Kofi Annan appointed Chair of The Elders”. theelders.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-09. 
  22. ^ „Mary Robinson appointed new Chair of The Elders”. theelders.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-12-09. 
  23. ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Pristupljeno 2021-07-08. 
  24. ^ „International Leader in Environmental Issues to Receive 2008 Thomas Jefferson Foundation Medal in Architecture, Law, Citizen Leadership, and Global Innovation”. University of Virginia. 15. 2. 2008. Arhivirano iz originala 15. 12. 2012. g. 
  25. ^ „La nena pakistanesa Malala Yousafzai i l'ex primera ministra noruega Gro Harlem Brundtland, XXV Premi Internacional Catalunya” (na jeziku: katalonski). Ara. 24. 5. 2013. 
  26. ^ 2014 Tang Prize in Sustainable Development Arhivirano 2014-10-06 na sajtu Wayback Machine
  27. ^ „Tang Prize laureate calls for more sustainable development efforts”. Arhivirano iz originala 06. 10. 2014. g. Pristupljeno 30. 08. 2022. 
  28. ^ „Gro Harlem Brundtland utnevnt til æresmedlem av Norsk Kvinnesaksforening”. Norwegian Association for Women's Rights. 21. 5. 2016. Pristupljeno 21. 5. 2016. 
  29. ^ „Gruppe 7: Medisinske fag” (na jeziku: norveški). Norwegian Academy of Science and Letters. Arhivirano iz originala 15. 09. 2018. g. Pristupljeno 28. 10. 2009. 
  30. ^ The National German Sustainability Award Arhivirano 2016-10-20 na sajtu Wayback Machine
  31. ^ Moscow Society of Naturalists official site (in Russian)

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Gro Harlem Bruntland na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гро_Харлем_Брунтланд&oldid=27548930”