Grudna žlezda
Timus ili grudna žlezda je organ smešten u prednjem, gornjem delu grudnog koša odnosno medijastinuma. Timus je centralni organ limfatičnog sistema. Kod novorođenčeta i dece je dobro razvijen, dok posle puberteta dolazi do njegove involucije i pretvaranja u masno telo.[1][2]
Oblik i građa uredi
Kod novorođenčeta i dece je svetloružičaste boje, dobro razvijen i mase oko 15 grama. Timus je najaktivniji oko 3 godine života i stalno se povećava do puberteta, kada dostiže maksimalnu veličinu (ali ne i funkciju). Tada je sivožute boje i mekane konzistencije. Dužina timusa je tada oko 5-6, širina 3-4 cm, masa oko 35-40 grama. Posle puberteta počinje lagana razgradnja funkcionalnog tkiva grudne žlezde, koje zamenjuje masno tkivo (lat. Corpus adiposum thymicum). Nekad je tkivo timusa očuvano i u odmaklom životu (lat. Thymus persistens).
Timus se sastoji iz 2 režnja jajastog oblika, od kojih je obično desni režanj veći. U sredini su režnjevi spojenim mostom timusnog tkiva. Svaki režanj je obavijen čaurom (lat. capsula thymi) i sastavljen je od velikog broja malih režnjeva koji su međusobno razdvojeni pregradama vezivnog tkiva. Režnjić je građen kao limfatični organ. Njegov periferni deo je kora i u njoj se nalaze gusto zbijeni T-limfociti. Središnji deo režnjića je srž. Ona je bogata krvnim sudovima i vezivnim tkivom. U srži se nalaze specifična Hasalova telašca.
Timus je gornjom ivicom sternuma (grudna kost) podeljen na vratni i grudni deo.
Vratni deo timusa uredi
To je manji deo i čini oko jednu trećinu grudne žlezde. Nalazi se između površnog (lat. lamina superfacialis) i srednjeg lista (lat. lamina pretrahealis) fascije (omotača) vrata. Sa gornje strane doseže do donje ivice štitne žlezde. Ispred vratnog dela grudne žlezde nalaze se mišići podjezične kosti, a iza dušnik i limfni čvorovi vrata. Bočno i pozadi sa obe strane leže zajedničke karotidne arterije.
Grudni deo timusa uredi
Ovaj deo je smešten u prednjem delu medijastinuma i doseže do nivoa 4. rebra. Gornji deo ove polovine naleže direktno na grudnu kost, dok se donji deo naslanja na prednji sinus (lat. recessus costomediastinalis) plućne maramice. Bočno leži medijastinalni sinus plućne maramice. Pozadi timus naleže na gornji deo srčane maramice (perikard) i velike krvne sudove grudnog koša: gornju šuplju venu, brahiocefalične vene, levu potključnu arteriju, i levu zajedničku karotidnu arteriju. Iza grudnog dela timusa prolaze i oba prečažna živca (lat. Nevus phrenicus) i levi vagus (lat. Nervus vagus)
Krvni sudovi timusa uredi
Grudnu žlezdu snabdevaju kiseonikom i hranljivim materijama male timusne atrerije (lat. rami thumici), koje se najčešće izdvajaju iz unutrašnje grudne arterije (lat. a. thoracica interna). Neke manje arterije koje snabdevaju timus potiču i od donje štitne arterije.
Vene timusa su male i odvode krv najvećim delom u levu brahiocefaličnu venu.
Uloga timusa uredi
Timus igra važnu ulogu u sazrevanju T limfocita i razvoju imunološke tolerancije. T limfociti su odbrambene ćelije koje mogu da prepoznaju i eliminišu razne strane faktore. Imunološke (odbrambene) ćelije prepoznaju ćelije organizma kao ”svoje” i ne reaguju protiv njih, postoji imunološka tolerancija. U protivnom ako dođe do reakcije odbrambenih ćelija protiv sopstvenog organizma dolazi do nastanka autoimunih bolesti.[3]
U timusu se putem apoptoze uklanjaju oni T limfociti koji su autoreaktivni (antigene sopstvenog tela prepoznaju kao strane), kao i oni koji ne reaguju u dovoljnoj meri ni na jedan antigen, što predstavlja negativnu selekciju. Sa druge strane, iz timusa u perifernu cirkulaciju odlaze samo oni T limfociti koji prema stranim antigenima reaguju u dovoljnoj meri (pozitivna selekcija). Ovi procesi se odigravaju u interakciji između specijalnih antigen-prezentujućih ćelija (neke od njih su tzv. ćelije dadilje (engl. nurse cells) i nezrelih T-limfocita.
Poremećaji funkcije timusa uredi
Poremećaji funkcije timusa su čest uzrok nekih autoimunih bolesti kao npr. mijastenija gravis. Poremećaji mogu biti u smislu hiperplazije (povećanje) timusa, dobroćudnog tumora timoma i zloćudnog tumora, karcinom timusa.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Dragoslav Bogdanović. Anatomija grudnog koša. Savremena administracija.
- ^ Susan Standring, ur. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 izd.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 izd.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
Literatura uredi
- Dragoslav Bogdanović. Anatomija grudnog koša. Savremena administracija.