David Pajić
David Pajić Daka (Agići, kod Bosanskog Novog, 11. maj 1911 — Beograd, 6. oktobar 1941) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
| david pajić | |
|---|---|
 David Pajić | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 11. maj 1911. |
| Mesto rođenja | Agići, kod Bosanskog Novog, Austrougarska |
| Datum smrti | 6. oktobar 1941. (30 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Profesija | radnik |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1936. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Heroj | |
| Narodni heroj od | 27. novembra 1953. |
Biografija uredi
Rođen je 11. maja 1911. godine, u malom selu Agići kraj Bosanskog Novog. Imao svega šest godina, kada mu je 1917. godine, umro otac, seoski kovač. Ubrzo potom, umrla mu je i majka, pa ga je stric odveo u Beograd, gde je učio bravarski zanat. Izvesno vreme je pohađao i Srednju tehničku školu, ali je nije završio, jer se 1931. zaposlio u fabrici aeroplana i hidroaviona „Zmaj“.
Kao mladi radnik je pristupio radničkom pokretu.[1] Bio je član Ujedinjenih radničkih sindikata i sa Radojem Dakićem i Milošem Mamićem, čest organizator radničkih štrajkova, od kojih se ističu - „tarifni štrajk“ 1935. i generalni štrajk građevinskih radnika 1936. godine. Posle štrajka, 1936. godine, prvi put je uhapšen. U istražnom zatvoru, u kojem je proveo devet meseci, više puta je bio mučen tokom isleđivanja. Posle izlaska iz zatvora, zbog dobrog držanja pred policijom, primljen je u članstvo, tada ilegalne, Komunističke partije Jugoslavije.
Jedno kraće vreme boravio je u Nišu, gde je radio u fabrici duvana. Pošto je među radnicima širio komunističke ideje i pokušao da radi na njihovom organizovanju, bio je uhapšen i proteran iz Niša. Potom se ponovo vratio u Beograd, gde je nastavio sa političkim radom. Početkom 1938. godine je postao član, a zatim i sekretar Savskog rejonskog komiteta KPJ u Beogradu. Godine 1939. bio je jedan od pokretača i rukovodilaca štrajka 2.300 aero-nautičkih radnika Beograda i Zemuna. Zbog toga je bio uhapšen, ali zbog nedostatka dokaza je bio oslobođen. Od početka 1940. godine bio je član Mesnog komiteta KPJ za Beograd.
Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, David je bio jedan od najistaknutijih članova Mesnog komiteta KPJ za Beograd, koji je radio na organizovanju pokreta otpora u okupiranom Beogradu - osnivao je vojne komitete, organizovao prikupljanje oružja, formirao borbene grupe, i bio inicijator prvih borbenih akcija u gradu. Iako je odranije bio poznat beogradskoj Specijalnoj policiji, stalno se nalazio u pokretu, išao je sa sastanka na sastanak, stvarao kanale za prebacivanje novih boraca u partizane i osiguravao rad ilegalne partijske štamparije.
Kada je, 6. oktobra 1941. godine, sa Vukicom Mitrović išao na sastanak Mesnog komiteta KPJ za Beograd, bio je iznenada opkoljen od strane policije u ulici Todora Dukina 88. Pošto je policiji pokušao da pruži otpor, bio je ubijen, dok je Vukica Mitrović bila ranjena i uhapšena.
Ukazom Predsedništva AVNOJ-a posthumno je 6. jula 1945. odlikovan Ordenom zasluga za narod prvog reda.[2] Ukazom predsednika FNRJ Josipa Broza Tita 27. novembra 1953. proglašen je za narodnog heroja.
Reference uredi
- ^ „Bio je heroj rodom iz Bosne, rodio se u Agićima, a ubijen je u Beogradu: I danas se vozimo u liftovima s njegovim imenom”. Udruženje mreža za izgradnju mira (na jeziku: bošnjački). 2018-10-06. Pristupljeno 2024-01-31.
- ^ „Službeni list DFJ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. str. 974.
Literatura uredi
- Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. COBISS.SR 50964999
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
