Danil Moskovski

кнез Москве

Danil Aleksandrovič (rus. Даниил Александрович; 1261 — 5. mart 1303), poznatiji kao Danil Moskovski (rus. Даниил Московский), je bio knez Moskve od 1263. godine do svoje smrti 1303. godine.

Danil Moskovski
Danil Moskovski
Lični podaci
Puno imeDanil Aleksandrovič
Datum rođenja(1261-00-00)1261.
Mesto rođenjaVladimir-Suzdalj
Datum smrti5. mart 1303.(1303-03-05) (41/42 god.)
Mesto smrtiMoskva, Velika moskovska kneževina
Porodica
PotomstvoJurij Danilovič, Ivan Kalita
RoditeljiAleksandar Nevski
Aleksandra Bračislavna
DinastijaRjurikoviči
Period1263—1303.
PrethodnikObrazovanje kneževine[a]
NaslednikJurij Danilovič

Biografija uredi

Danil je bio najmlađi sin Aleksandra Nevskog, velikog kneza Vladimira, Novgoroda i Moskve. Po tada već u cijelom ostatku Evrope zaostalom običaju njegov otac svoju državu dijeli među svim svojim sinovima. Kao najmlađi Danil dobiva najmanje važno kneževstvo, ono Moskovsko, čiji je nominalni vlasnik od 1263. kada mu otac umire.

Prvih osam godina Danilovom državom upravlja njegov stric Jaroslav III, veliki knez Tvera, čijom smrću Moskovska kneževina dobija nezavisnost. Od te 1272. godine pa sve do svoje smrti Danil vodi ratove bez stvarne odluke protiv braće Dimitrija i Andreja III za upravljanje velikim kneževstvom Vladimira.

Neuspjeh u tim ratovima je potkraj vladavine ipak više nego nadoknađen uspjesima na drugim poljima. Prvo je 1300. godine na prevaru zarobio Konstantina, kneza Rjazanja, od kojega tada dobiva teritorijalne ustupke, ali ga ipak ne pušta na slobodu. Taj prvobitni uspjeh je ubrzo nadmašen kada Ivan knez Pereslava 1302. godine umire bez djece i testamentarno poklanja cijelo kneževstvo svome rođaku Danilu od Moskve.

Nedugo potom u noći s 4. na 5. mart 1303. godine Danil umire iznenadnom smrću ostavljajući svome sinu Juriju Daniloviču rat s Andrejom III i vojni savez s Tverom.

Kako su tokom njegove vladavine napravljeni prvi manastiri u Moskvi Danil biva proglašen svecem Ruske pravoslavne crkve 1652. godine.[traži se izvor]

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Jurij Dolgoruki
 
 
 
 
 
 
 
8. Vsevold III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Jaroslav II od Vladimira
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Marija Švarnovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Aleksandar Nevski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Rostislava Mstislavna Smolenskaja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Danil Moskovski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Bračislav Vasilkovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Aleksandra Bračislavna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Napomene uredi

  1. ^ Ranije u Moskvi nije bilo stalnog kneževskog prestola. Moskovska kneževina je za kratko vreme dodeljena u posed sina Vsevolda III Vladimiru Vsevoldoviču (knez nekoliko meseci 1213. godine), Vsevoldovom unuku Vladimiru Jurjeviču (1236—1238) i Danilovom stricu Mihailu Jaroslaviču Horobritu (1246—1248).[1] Nakon njihove smrti, grad se vratio Velikom vladimirskom kneževstvu.

Reference uredi

  1. ^ Mihail Яroslavič Horoborit”. Эnciklopedičeskiй slovarь Brokgauza i Efrona : v 86 t. (82 t. i 4 dop.). XIXa. Sankt-Peteburg: AO «F. A. Brokgauz — I. A. Efron». 1896. str. 487. 

Literatura uredi


nastanak države
knez Moskve