Википедија

Dante Gabrijel Roseti

енглески сликар и песник

Dante Gabrijel Roseti (engl. Dante Gabriel Rossetti; London, 1828 — Berčington na moru, Kent, 1882) bio je engleski slikar i pesnik. Bio je pod jakim uticajem V. Blejka. Godine 1848. osnovao je sa Dž. Mileom, V. H. Hantom i drugima antiakademsku grupu prerafaelitsko bratstvo, koja se vraćala na slikarstvo kvatročenta. Rosetijeve slike pune simbolike, koje su stvarane u linearnom stilu, uticale su na modernu englesku umetnost. Roseti je crpeo teme iz Biblije, srednjovekovnih saga i književnosti (iz dela Dantea i Šekspira). Radio je i ilustracije za knjige i nacrte za radionice umetničkih zanata Vilijama Morisa.

Dante Gabrijel Roseti
Dante Gabrijel Roseti
Lični podaci
Datum rođenja(1828-05-12)12. maj 1828.
Mesto rođenjaLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti9. april 1882.(1882-04-09) (53 god.)
Mesto smrtiBerčington na moru, Ujedinjeno Kraljevstvo
Potpis

Detinjstvo i školovanje uredi

Dete italijanskog emigranta i naučnika Gabrijela Paskala Đuzepea Rosetija i Frensis Meri Lavinije Polidori. Rođen je u Londonu kao Gabrijel Čarls Dante Roseti. Rodbina i prijatelji su ga zvali Gabrijel, ali je on stavio na prvo mesto ime Dante u čast Dantea Aligijerija. Bio je brat pesnikinje Kristine Roseti, kritičara Vilijama Majkla Rosetija i književnice Marije Frančeske Roseti[1]. Njegov otac je bio katolik, barem pre braka, a majka je bila Anglikanka i navodno je Gabrijel kršten kao Anglikanac. Dante Roseti je u detinjstvu bio obrazovan kod kuće, gde je često čitao Bibliju, kao i dela Šekspira, Dikensa, Ser Valtera Skota, i lorda Bajrona[2].

Mladog Rosetija su opisivali kao suzdržanog, elokventnog, strastvenog i harizmatičnog, ali i kao impulsivnog, poetičnog i neodgovornog[3]. Želeo da bude pesnik, pa je pohađao Kings Koledž u Londonu. Želeo je da bude i slikar, jer ga je interesovala Italijanska srednjovekovna umetnost. Studirao je na Likovnoj akademiji Henrija Sasa od 1841. do 1845. godine, kada je upisao Kraljevsku akademiju, koju je napustio 1848. godine. Nakon odlaska sa Kraljevske akademije, Roseti je bio učenik Ford Madoks Brauna, sa kojim će imati blizak odnos tokom celog života. Nakon izložbe slike The Eve of St. Agnes (Proslava Svete Agneze) Vilijama Holmana Hanta, njih dvojica se sprijateljuju. Slika je prikazivala malo poznatu pesmu Džona Kitsa, a Rosetijeva pesma „The Blessed Damozel" (Blažena gospa) bila je imitacija Kitsove. Verovao je da Hant deli njegove umetničke i književne ideale, te su njih dvojica osnovali Bratstvo prerafaelita, zajedno sa Džonom Everetom Mileom. Namera ove grupe bila je da se reformiše engleska umetnost i iz nje odbaci sve ono što su smatrali mehaničkim pristupom, što je bila tehnika manirističkih umetnika.

Za prvo izdanje časopisa Bratstva The Germ (Zametak), objavljeno početkom 1850. godine, Roseti je napisao pomenutu pesmu „The Blessed Damozel" , kao i priču o izmišljenom rano-italijanskom umetniku, koji je inspirisan vizijom žene, koja mu daje ideju da u svom stvaralaštvu kombinuje ljudsko i božansko.[4] Rosetija je uvek više privlačilo interesovanje Bratstva za srednjovekovnu umetnost, nego njihovo naginjanje ka modernom. Prevodio je Dantea i druge srednjovekovne italijanske pesnike, a preuzeo je i stilske karakteristike rane italijanske umetnosti.

Slikarstvo uredi

 
Portret Rosetija kada je imao 22 godine, naslikao Vilijam Holman Hant

Rosetijeve prve značajne slike u ulju prikazuju odlike realizma prerafaelitskog pokreta. Njegove slike Girlhood of Mary Virgin (Devojaštvo Bogorodičino, 1849) i Ecce Ancilla Domini (1850) prikazuju Devicu Mariju kao tinejdžerku. Kada je drugu sliku izložio u galeriji Portland, koja je bila nacionalna institucija, delo je naišlo na oštru kritiku. Anglikanske tendencije, ako ne i Katoličke, bile su primetne u delu, a njegov primitivni stil je viđen kao odbijanje standardnih akademskih procedura korišćenjem iluzionističke kompozicije.[5] Povređen kritikama na račun svoje druge slike Ecce Ancilla Domini, izložene 1850. godine, i „svim histeričnim kritičkim reakcijama na pokret Prerafaelita" iste godine, Roseti se okreće akvarelu, jer su slike u ovoj tehnici mogle biti prodate privatnim kupcima. Iako je njegov rad naknadno dobio podršku Džona Raskina, Roseti retko izlaže nakon toga.[3]

Roseti 1850. godine upoznaje Elizabet Sidal, koja je bila značajan model prerafaelitskim slikarima. Tokom sledećih deset godina, ona postaje njegova muza, učenica i strastvena ljubav. Venčali su se 1860. godine. Rosetijeva nezavršena slika Found (Nađena), koju je počeo da slika 1853, bila je jedino njegovo veliko delo koje je imalo temu iz savremenog života. Ova slika prikazuje trenutak kada čovek sa sela vidi svoju dragu koja je postala prostitutka na ulici. Smatra se da je Roseti bio inspirisan poemom Vilijama Bela Skota „Rozabel”. [5] Ipak, Roseti se sve više okreće simboličkim i mitološkim slikama na uštrb realističnih.[6]

 
Ecce Ancilla Domini (1850), ulje na platnu

Zajedno sa Vilijamom Morisom, Roseti posećuje Oksford i, kada su videli da se gradi sala za pregovore oksfordskog sindikata, Moris i Roseti nude da oslikaju gornje zidove scenama iz Arturove smrti i da ukrase plafon između otvorenih greda. Angažovali su sedmoro umetnika, koji su se užurbano dali na posao, a među kojima su bili Valentin Prinset i Artur Hjuz. Freske, koje su urađene prebrzo, počele su naglo da blede i danas su jedva vidljive. Roseti je angažovao dve sestre, Besi i Džejn Burden, da budu modeli za murale, a Džejn se udala za Morisa 1859.[7]

Uticaj religije na Rosetijevo stvaralaštvo uredi

 
Girlhood of Mary Virgin (Devojaštvo Bogorodičino, 1849)

U Engleskoj ponovo oživljava interesovanje za religiju u periodu između 1833. i 1845. godine.[8] Oksfordski pokret, poznat i kao pokret Traktarijanaca, zalagao se za ponovno uvođenje rimokatoličkih praksi u Anglikansku crkvu. Roseti i njegova porodica su posećivali Crkvu Hrista u ulici Olbani od 1843. godine. Njegov brat, Vilijam Majkl Roseti, primetio je da se bogosluženje promenilo otkad se pojavio tzv. Visoki pokret u Anglikanskoj crkvi. Jedna od novina bila je stavljanje cveća i sveća na oltar, što je preuzeto iz Katoličke crkve. Ovaj uticaj se najbolje vidi na slici The Girlhood of Mary Virgin (Devojaštvo Bogorodičino), koju je Roseti završio 1849. Oltar na slici je ukrašen vrlo slično kao katolički oltar, što dokazuje njegovu bliskost anglokatolicizmu. Na slici je prikazana Devica Marija kako šije crvenu tkaninu, što predstavlja običaj Oksfordskog pokreta, u okviru kojeg su žene vezle tkanine za oltar.

Godine koje je proveo u Čejni Voku uredi

 
Rosetijeva kuća u Čejni Voku br. 16 u Londonu

Nakon smrti supruge, Roseti iznajmljuje kuću u ulici Čejni Vok, u Čelsiju. U njoj živi narednih 20 godina, okružen neobičnim nameštajem i raznim egzotičnim pticama i životinjama. Roseti je bio oduševljen vombatima i često je sa prijateljima provodio vreme u londonskom Zoološkom vrtu posmatrajući ovu životinju. U septembru 1869. godine udomljava prvog vombata (kasnije uzima još jednog), i daje mu ime Top. Donosio ga je na sto za ručavanje tokom obroka i puštao ga da spava u centralnom delu kuće. Rosetijeva fascinacija egzotičnim životinjama se nastavila, a kulminirala je kupovinom lame i tukana, kome je stavljao kaubojski šešir i učio ga da jaše lamu oko stola radi zabave.[9]

Roseti je posećivao Feni Kornfort u njenom stanu blizu Čelsija, gde mu je pozirala za mnoge senzualne slike koje je naslikao u periodu između 1863. i 1865. godine.[10]

Godine 1865. upoznaje riđokosu Aleksu Vajlding, krojačicu i buduću glumicu, koju unajmljuje da mu pozira svakodnevno. Ona je Rosetiju pozirala više od bilo kog drugog modela, a neke od slika na kojima se nalazi su Veronica Veronese, The Blessed Damozel, A Sea–Spell (Morska čarolija). O njoj se jako malo zna jer, za razliku od drugih Rosetijevih modela, nije bila s njim u emotivnoj vezi.

 
The Day Dream (Sanjarenje), pozira Džejn Moris

I Džejn Moris je pozirala Rosetiju tokom ovih godina. Ona se našla na oksfordskim muralima koje je slikao sa Vilijamom Morisom i Edvardom Bernom Džonsom. Bio je „obuzet i opsednut njom u slikarstvu, poeziji i životu".[11] Ona se našla i na fotografijama Džona Roberta Parsonsa, po kojima je Roseti kasnije pravio portrete.

Tokom ovih godina, Roseti je na nagovor prijatelja iskopao svoje pesme koje je sahranio zajedno sa suprugom Elizabet na groblju Hajgejt. Izdao ih je 1870. godine u zbirci pod nazivom Poems (Pesme). Ova zbirka je proglašena otelotvorenjem čulnog pesništva, a erotičnost i senzualnost ovih pesama često je bila smatrana uvredljivom. Pesma "Nuptial Sleep" ("San supružnika") opisivala je bračni par koji tone u san nakon seksualnog odnosa, a bila je deo sonetnog venca The House of Life (Kuća života), složene celine koja prati razvoj intimne veze dvoje ljudi.

Novi pravac uredi

Oko 1860. godine Roseti se vraća slikanju uljanim bojama, napušta guste srednjovekovne kompozicije iz prethodne decenije i prelazi na moćne prikaze žena u krupnom planu, smeštenih u ravne, živopisne prostore, koje karakteriše gusta boja. Ove slike su imale veliki uticaj na razvoj evropskog pokreta Simbolista[12]. Na tim slikama je Rosetijevo prikazivanje žena postalo gotovo opsesivno stilizovano. Slikao je svoju novu ljubav Feni Kornfort kao otelotvorenje fizičkog erotizma, dok je Džejn Burden, ženu svog poslovnog partnera Vilijama Morisa, prikazivao kao rajsku boginju. Kao i u Rosetijevim prethodnim reformama, nova vrsta subjekta  pojavljuje se u kontekstu celokupne rekonfiguracije  slikarstva, od najprostijeg nivoa materijala i tehnika, do najapstraktnijeg ili konceptualnog nivoa ideja i značenja koje se mogu prikazati u vizuelnoj formi.[12] Ovi novi radovi nisu bili inspirisani srednjovekovnim slikarstvom, nego venecijanskim umetnicima italijanske visoke renesanse, Ticijanom i Veronezeom. 

Godine 1861. Roseti je postao suosnivač firme za dekorativnu umetnost  Morris, Marshall, Faulkner & Co. Roseti je dekorisao staklo i druge ukrasne predmete. 

 
Bocca Baciata (1859), pozira Feni Kornfort

Rosetijeva žena Elizabet Sidal umrla je od prekomerne doze laudanuma 1862, malo nakon porođaja. Nakon njene smrti, Roseti je bio izuzetno depresivan. Prikazivao je Elizabet kao Danteovu Beatriče na nizu slika, kao npr. Beata Beatrix.[13]

Sunovrat i smrt uredi

Izuzetno nepovoljne kritike na račun prve zbirke pesama dovele su Rosetija do nervnog sloma u junu 1872. godine. Iako se pridružio Džejn Moris u Kelmskotu, „provodio je dane u izmaglici hipnotika i viskija”[14]. Sledećeg leta stanje mu se dosta popravilo. Džejn i Aleksa Vajlding su mu pozirale u Kelmskotu, gde je naslikao dirljive serije fantazmagoričnih portreta.[14] Godine 1874. Moris je napravio novu organizaciju u njihovoj firmi i izbacio iz nje Rosetija, te stoga zamisao da obojica žive sa Džejn u Kelmskotu nije više bila ostvariva. Roseti je iznenadno napustio Kelmskot juna 1874. i više se nikada nije vratio. Pri kraju svog života, upao je u morbidno stanje koje je pogoršala zavisnost od hloral hidrata i sve veća mentalna nestabilnost. Poslednje dane je proveo osamljen u Čejni Voku. 

Umro je na Uskrs 1882. godine, u seoskoj kući prijatelja, u koju je otišao u očajničkom pokušaju da povrati svoje zdravlje, koje je bilo uništeno hloral hidratom, kao što je i zdravlje njegove žene ranije bilo uništeno laudanumom. Umro je od hroničnog zapaljenja bubrega. Bio je nepokretan neko vreme pre smrti zbog paralize nogu. Patio je od psihoze izazvane viskijem, koji je pio u ogromnim količinama kako bi neutralisao gorak ukus hloral hidrata. Sahranjen je u Berčingtonu na moru, u Kentu u Engleskoj[15]. Njegov grob svakodnevno posećuju obožavaoci njegovog životnog dela i na njemu ostavljaju sveže cveće.

Reference uredi

  1. ^ Treuherz et al. (2003). str. 15.–18.
  2. ^   "Dante Gabriel Rossetti". Poetry Foundation. Retrieved 15 June 2014.
  3. ^ a b Treuherz et al. (2003). str. 19.
  4. ^ Marsh 1996, str. 21
  5. ^ a b http://www.rossettiarchive.org/racs/pictures.rac.html pristupljeno 28.5.2017.
  6. ^  Treuherz et al. (2003). str. 19., 24–25.
  7. ^ Parry, William Morris. str. 14-16.
  8. ^ Barry, William. "The Oxford Movement (1833-1845)". New Advent. Robert Appleton Company. Pristupljeno 29.5.2017.
  9. ^ http://www.nla.gov.au/angus-trumble/rossettis-wombat-a-pre-raphaelite-obsession-in-victorian-england Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. април 2012) приступљено дана 29.5. 2017.
  10. ^ Todd 2001, стр. 113
  11. ^ Todd 2001, стр. 116
  12. ^ а б  Treuherz et al. (2003). стр. 52.–54.
  13. ^ Treuherz et al. (2003). стр. 80.
  14. ^ а б  Todd (2001). стр. 128.–129.
  15. ^ Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3d ed.: 2 (Kindle Location 40729). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition.

Литература uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Dante Gabrijel Roseti na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Данте_Габријел_Росети&oldid=27431753”