Википедија

Dan mladosti

празник у СФРЈ обележаван 25.5 током 1945-88

Dan mladosti (mkd. Ден на младоста, sloven. Dan mladosti) bio je omladinski praznik u SFR Jugoslaviji, koji se od 1945. do 1989. obeležavao svakog 25. maja. Bio je povezan sa rođendanom doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita (1892—1980), koji je rođen 7. maja, ali je rođendan proslavljao 25. maja. Jedan od motiva za obeležavanje ovog datuma, kao njegovog rođendana, bila je činjenica da je 25. maja 1944. uspeo da izbegne sigurnu smrt prilikom nemačkog vazdušnog desnta na Drvar. Proslava Titovog rođendana kao opšteg praznika mladih počela je maja 1945. na inicijativu omladine Kragujevca, a na njegovu inicijativu je početkom 1957. prerasla u Dan mladosti, koji je u SFRJ poslednji put obeležen 25. maja 1989. godine.

Dan mladosti
Josip Broz Tito prima Štafetu mladosti 25. maja 1959.[1]
Datum(i)25. maj
Osnovan10. april 1945.
LokacijaStadion JNA, Beograd
Zemlja SFR Jugoslavija
Poslednje održavanje25. maj 1989.
OrganizatorSavez socijalističke omladine Jugoslavije

Glavni simbol Dana mladosti bila je štafetna palica koju je više stotina hiljada omladinaca nosilo kroz čitavu Jugoslaviju, a 25. maja je predavana Josipu Brozu Titu na masovnoj gimnastičkoj priredbi (sletu) koji je od 1955. organizovan na stadionu JNA u Beogradu. U prvom periodu 1945—1956. nošeno je više štafetnih palica — Titovih štafeta (mkd. Титова штафета, sloven. Titova štafeta), a u periodu 1957—1987. nošena je samo jedna — Štafeta mladosti (mkd. Штафетата на младоста, sloven. Štafeta mladosti). Nakon smrti Josipa Broza Tita, 1981—1987. štafetu je primao predsednik Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ), društveno-političke organizacije koja je bila organizator ove manifestacije. Nošenje štafete ukinuto je 26. januara 1988, nakon skandala oko štafete koji je izbio u Sloveniji prethodne godine. Poslednji slet na stadionu JNA organizovan je 25. maja 1988. godine. Savezna konferecnija SSO Jugoslavije je 24. marta 1989. usvojila novu festivalsku koncepciju proslave Dana mladosti čime je ukinut tradicionalni slet.

25. maj

uredi
 
Josip Broz Tito 1977.

Doživotni predsednik SFRJ i SKJ Josip Broz Tito (1892—1980) rođen je 7. maja 1892. u Kumrovecu u Hrvatskom Zagrorju. Pošto se tokom godina revolucionarnog rada često koristio lažnim dokumentima, kao datum svog rođenja vremenom je uzeo 25. maj. Prema Titovom biografu istoričaru Vladimiru Dedijeru prvi dokument u kome kao datum njegovog rođenja stoji 25. maj je vojnički dokument iz austrogarske vojske nastao tokom njegovog služenja vojnog roka 1913. godine. Kao razlog za uzimanja pogrešnog datuma rođenja, Dedijer smatra činjenicu da su Titovi roditelji imali petnaestoro dece i da su verovatno pobrkali kad se ko tačno rodio, a posebno jer je u to vreme na selu vladao običaj da se datumi rođenja vezuju za određene poljske radove. U toku okupacije Jugoslavije, Ivan Stevo Krajačić uspeo je da u Zagrebu dođe do tog austrougarskog vojnog dokumenta i poslao ga Titu, koji se tada nalazio u Jajcu. Pošto je ovaj datum prihvatio kao datum svog rođenja, na predlog njegovih saboraca u proleće 1944. u oslobođenom Drvaru organizovane su pripreme za obeležavanje Titovog 52 rođendana,[a] ali do toga nije došlo zbog nemakog vazdušnog desanta, izvršenog 25. maja 1944. godine. Prilikom priprema operacije „Konjićev skok” Nemci su pronašli dokument u kome se kao dan Titovog rođenja navodio 25. maj i odlučili da taj dan iskoriste za početak operacije. Neupeh nemačke akcije u Drvaru, dodatno je uticao da se kao dan Titivog rođendana obeležava 25. maja, a ne 7. maja kada je zaista rođen.[2]

Titova štafeta 1945—1956.

uredi

1945—1947.

uredi

U proleće 1945, kada su još uvek vođene završne operacije za oslobođenje Jugoslavije, omladinci iz Kragujevca odlučili su da svečano proslave 53 rođendan maršala Tita. Na predlog Josifa Prohaske, predavača fizičke kulture u Kragujevačkoj gimnaziji i nekadašnjeg člana Sokolskog društva, odlučeno je da se tim povodom organizuje nošenje štafete. Ovaj predlog Okružni komitet SKOJ za Kragujevac poslao je Centralom odboru Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije (USAOJ), koji je nakon nekoliko dana javio da je predlog prihvaćen. U odgovoru je naznačeno da će omladina svake republike poslati po jednu štafetu, a da je omladini Kragujevca, kao inicijatoru, odboreno da pošalje svoju posebnu štafetu u Beograd. Jedan od glavnih organizatora kragujevačke štafete bio je Aca Stefanović, član Okružnog komiteta SKOJ, koji je zamolio radnike kragujevačkog Vojno-tehničkog zavoda da im izrade štafetnu palicu — duguljasti cilindar od sjajnog lima. Kako se omladincima nije dopala izrađena štafeta, odlučili su da umesto štafete Titu poklone pozdrave i čestitke omladinaca iz svih sela i mesta kragujevačkog okruga. Svim aktivima omladine poslali su hatriju istog formata i prepustili omladini da sami ispišu pozdrave, a kada su prikupljeni svi listovi sa pozdravima oko 15.000 omladinaca, povezani su u veliku Plavu knjigu.[3][4]

Nakon inicijative kragujevačke omladine, Centralni odbor USAOJ je 10. aprila 1945. uputio dopis svim organizacijama, u kome se između ostalog kaže:[3][5]

 
Spomenik prvoj Titovoj štafeti u Kragujevcu

Povodom Titovog rođendana 1945. organizovane su razne gimnastičke priredbe širom Jugoslavije — na Košutnjaku u Beogradu održan je dvodnevni slet, a slični skupovi održani su u Požarevcu, Skoplju, Somboru, Mostaru, Čačku, Sarajevu i drugim mestima. Prve godine nošeno je ukupno devet štafeta — šest republičkih štafeta i štafete Jugoslovenske armije, Trsta i Julijske krajine, kao i štafeta Šumadije iz Kragujevca. U nošenju prvih Titovih štafeta učestvovalo je preko 12.500 omladinaca, koji su pretrčali trasu dugu 9.000 kilometara.[6] Doček svih štafetnih palica organizovan je na Slaviji u Beogradu, 24. maja u periodu od 16 do 18 časova. Više hiljada Beograđana, dočekalo je nosioce štafeta, a posebno grupu iz Kragujevca. Nakon završenog skupa na Slaviji, nosioci štafeta su krenuli prema Belom dvoru na Dedinju, gde ih je dočeko Mitar Bakić, šef Kabineta predsednika Vlade DFJ, koji je u njegovo ime primio štafete, s obzirom da se Tito tada nalazio u Zagrebu. Sutradan 25. maja 1945. okupljeni su poslednji nosioci štafeta i avionom prevezeni u Zagreb, gde ih je primio Josip Broz Tito.[7] Među omladinaca koje je primio u Zagrebu, između ostalih, bili su — Tomo Mijailović iz Herceg Novog, Lalica Aksentijević iz Beograda, Dušan Pantelić iz Kragujevca, Mišo Profilović iz Novog Pazara, Viktor Klimp iz Beograda, Vlada Lapčević i troje nepoznatih omladinca.[8]

Nošenje Titovih štafeta, naredne 1946. organizovano je u atmosferi obnove zemlje, u koju je aktivno uključena omladina. Tri meseca (februar, mart, april) pred Treći kongres USAOJ, održan 11—15. maja 1946, trajalo je omladinsko takmičenje u dobrovoljnom radu u kome je učestvovalo pet i po miliona mladih, a 1. aprila 1946. počela je prva velika omladinska radna akcija na izgradnji pruge Brčko—Banovići. Ove godine nošeno je 11 štafeta — šest republičkih štafeta i štafete Jugoslovenske armije, graditelja pruge Brčko—Banovići, Julijske krajine i Istre, Trsta i Beograda, koje je nosilo ukupno 49.187 omladinaca, a prešle su preko 12.000 kilometara. Doček štafeta organizovan je 25. maja 1946. na Terazijama u Beogradu, odakle su nakon pozdravnih govora, poslednji nosioci otišli do Belog dvora, gde su ih uručili Josipu Brozu Titu. Poslednji nosioci štafeta 1946. bili su — Mihajlo Turtić Pavka (Srbija), Vitomir Čerina (Hrvatska), Rudi Finžgar (Slovenija), Boško Kecman (Bosna i Hercegovina), Dimo Mojsovski (Makedonija), Milan Vuksanović (Crna Gora), Dakuel Oreste (Trst), Bojan Polovina (JA), Milan Jekić (ORA Brčko—Banovići), Janko Prenčić (Julijska krajina i Istra) i Stanislav Milutinović (Beograd).[9][10] Godine 1947. nošeno je dvanaest štafeta — šest republičkih, tri štafete Jugoslovenske armije (vazduhoplovstva, mornarice i kopnene vojske), štafeta graditelja pruge Šamac—Sarajevo, Saveza pionira i Beograda, koje je nosilo preko 100.000 učesnika (pionira, omladinaca i vojnika), a pređen je put dug više od 29.000 kilometara. Sve štafete su 25. maja 1947. svečano dočekane na Terazijama u Beogradu, nakon čega su se poslednji nosioci uputili ka Belom dvoru, gde su ih predali Titu. Poslednji nosioci štafeta 1947. bili su — Mićko Starović (Bosna i Hercegovina), Ilija Milijev Petrovski (Makedonija), Tone Cerer (Slovenija), Milisav Đurić (Srbija), Petar Lamza (Hrvatska), Velizar Škerović (Crna Gora); Vojo Lukić, Dušan Pičulin i Dušan Draganja (Jugoslovenska armija), Branko Ostojić (Savez pionira), Dragan Radisavljević (ORA Šamac—Sarajevo) i Matilda Baruh (Beograd).[11][12][13]

1948—1950.

uredi
 
Štafetne palice izložene u Muzeju Jugoslavije

Godine 1948. broj štafeta iznosio je četranest domaćih i jedna iz inostranstva nošena u ime Georgi Dimitrova i naroda Bugarske, a nošeno je i mnogo lokalnih štafeta. Republičke štafete su ove godine pošle iz mesta koja su bila poznata po događajima iz Narodnooslobodilačkog rata — štafeta Srbije iz Bele Crkve, Crne Gore iz Pljevalja, Bosne i Hercegovine iz Drvara, Hrvatske iz Podgore, Makedonije iz Kruševa i Slovenije sa Triglava. Put glavnih 14 štafeta iznosio je 43.000 kilometara, a nosilo ih je preko 150.000 omladinaca. Poslednji nosioci koji su 25. maja 1948. u Beogradu predali štafete bili su — Arif Tanović (Bosna i Hercegovina), Pavle Davkovski (Makedonija), Ivo Krevs (Slovenija), Vuksan Bulatović (Srbija), August Prosinek (Hrvatska) i Radovan Mićanović (Crna Gora); Zvonko Pragaj, Prvoslav Backović i Veljko Barbijeri (Jugoslovenska armija), Zvonko Fabijanić (Savez pionira), Stevan Grbina (ORA auto-put Beograd—Zagreb), Svetozar Milenković (ORA Novi Beograd), Milena Zatezalo (Beograd), Karlo Prion (Slobodna teritorija Trsta) i Dmitar Dražev (Bugarska).[14][15] Naredne 1949. bilo je petnaest glavnih štafeta — šest republičkih, tri štafete Jugoslovenske armije i štafete graditelja auto-puta Beograd—Zagreb, graditelja Novog Beograda, Saveza pionira, Beograda, Slobodne teritorije Trsta i posebna štafeta graničara Jugoslovenske armije, koju su vojnici pripadnici graničnih jedinica nosili uz celu granicu FNR Jugoslavije. Put glavnih štafeta bio je dug preko 68.000 kilometara, a nosilo ih je ukupno 605.564 učesnika, od čega oko 200.000 pionira. Na predaji štafeta u Beogradu 25. maja 1949. bili su — Dušan Vidović (Bosna i Hercegovina), Mile Todorovski (Makedonija), Zdravka Močnik (Slovenija), Vlada Obradović (Srbija), Vlado Paradinović (Hrvatska) i Janko Klikovac (Crna Gora); Alojz Erbežnik (Jugoslovenska armija), Milan Zaraja (graničari JA), Pavle Kumer (Slobodna teritorija Trsta), Breda Roželj (Savez pionira), Ivan Cestić (ORA auto-put Beograd—Zagreb), Milutin Luković (ORA Novi Beograd), Slobodan Emerković (Beograd). Svečani doček nosilaca štafeta održan je na Trgu republike u Beogradu i njemu je prisustvovalo preko 150.000 građana.[16][17][18]

Šesta posleratna proslava Titovog rođendana 1950. obeležena je najbrojnijim učešćem omladine do tada. Nošeno je četrnaest glavnih štafeta koje je nosilo blizu milion učesnika (omladinaca, pionira, vojnika), a pređeno je preko 93.000 kilometara. Pored standardnih, ove godine nošena je i specijalna štafeta „Pozdrav Jadrana” koji su prenosili veslači na 1.145 ribarskih, sportskih i drugih čamaca, a prevalila je više od 860 kilometara. Doček štafeta 25. maja 1950. organizovan je na Trgu republike u Beogradu, gde je nosioce dočekalo više desetina hiljada građana. Poslednji nosioci štafeta, koji su ih predali Titu na svečanosti u Belom dvoru bili su — Milorad Mihajlović (Bosna i Hercegovina), Ljiljana Nikolovska (Makedonija), Radoslav Radojković (Srbija), Janez Polda (Slovenija), Vera Radić (Hrvatska), Drago Đuričin (Crna Gora), kapetan Franjo Ninić (Jugoslovenska armija), Miodrag Stanišić (graničari JA), Ljubinka Krešić (Beograd), Slobodan Stevanović (ORA Novi Beograd), Aldo Petrorio (Trst), Pepca Švarc (Koruška) i Radomir Ilijevski (seljačke radne zadruge Vojvodine).[19][20][21][22]

1951—1953

uredi

Proslava Titovog rođendana 1951. organizovana je u jubilranoj godini desetogodišce početka Narodnooslobodilačkog rata. Na simboličan način štafete su prolazile kroz istorijska mesta, a u mnogima su prilikom prolaska štafete priređivane logorske vatre na kojima su partizanski prvoborci govorili omladini o ratu, a posebno o ustaničkim danima 1941. godine. Ove godine nošeno je šesnaest štafeta — šest republičkih, dve Jugoslovenske armije, štafete Saveza pionira, Beograda, Trsta i Koruške, kao i štafete Saveza boraca, graditelja pruge Banja Luka—Doboj, Planiraskog saveza i Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije, koje su prešle preko 128.000 kilometara. Doček štafeta već tradicionalno je organizovan na Trgu republike u Beogradu 25. maja 1951, nakon čega su ih poslednji nosici predali Titu. Među poslednjim nosiocima ove godine bili su — Nikola Marušić (Bosna i Hercegovina), Mile Angelovski (Makedonija), Sonja Rozman (Slovenija), Miloš Milutinović (Srbija), Zdravko Draganja (Hrvatska), Vukosava Mićunović (Crna Gora), Ljubomir Zec (Jugoslovenska armija), Metod Lampić (graničari JA), Ljiljana Miskolini (Trst), Jurček Krasnik (Koruška), Ante Raštegorac (Savez boraca), Milan Čukić (Beograd), Tomislav Dragović (Savez pionira), Nišava Novaković (Savez vazduhoplovaca), Joža Čop (Savez planinara) i Franjo Boko (ORA Banja Luka—Doboj).[23][24][25]

 
Štafetne palice u Muzeju Jugoslavije u Beogradu

Naredne 1952. povodom 60 rođendana Josipa Broza Tita nošene su rekordne 23 glavne štafete, koje je nosilo preko milion i po učesnika, a prešle su put duži od 130.000 kilometara. Pored standardnih republičkih štafeta, kao i štafeta JNA, Saveza pionira, Beograda, Koruške, Trsta, ove godine nošene su i štafete raznih društvenih i sportskih organizacija — Saveza biciklista Jugoslavije, Pomorsko-brodarskog saveza, Streljakog saveza Jugoslavije, Saveza za konjički sport Jugoslavije, Saveza planinara Jugoslavije, Saveza pomoraca Jugoslavije, Protiv avionske zaštite, Auto moto saveza Jugoslavije i dr. Štafeta omladine Hrvatske pošla je iz Titovog rodnog mesta Kumroveca, a u Crnoj Gori je oko 150 lokalnih štafeta iz raznih krajeva došlo u Titograd, odakle je potom krenula glavna štafeta omladine Crne Gore. Štafeta Jugoslovenske ratne mornarice pošla je iz Ulcinja, nakon čega je obišla čitavu jugoslovensku obalu Jadranskog mora. Doček štafeta na Trgu republike u Beogradu, 25. maja 1952. upriličen je pred više od 100.000 građana, nakon čega su ih poslednji nosioci predali Titu u Belom dvoru. Poslednji nosioci 1952. bili su — Alija Jaganjac (Bosna i Hercegovina), Ratka Kamčeva (Makedonija), Vida Gerbec (Slovenija), Jovica Đorđević (Srbija), Sofija Pintarić (Hrvatska), Veselin Đuranović (Crna Gora), Alojz Frančeski (Trst), Janko Ogriz (Koruška), Miroslava Urošević (Beograd), potpukovnik Bogdan Brajović (Jugoslovenska narodna armija), potpukovnik Vaso Kovačević (graničari JNA), Vera Radman (Savez pionira), Slavko Barbarić (AMSJ), Franjo Maslec (Savez planinara), Mate Stanišić (Savez pomoraca), Čedomir Đuričić (Savez vazduhoplovaca), Brako Drovenik (Pomorsko-brodarski savez), Jovan Kratohvil (Streljački savez), Nikola Krnjajić (Savez za konjički sport), Predrag Bošković (Savez biciklista), Slavko Zubović (Protiv avionska zaštita i vatrogatstvo), Kosta Kovačević (Zemljoradničke zadruge) i Franjo Martinić (graditelji HE Vinodol).[26][27]

Godine 1953. nošeno je šesnaest glavnih štafeta, od čega su šest bile štafere sportskih organizacija (vazduhoplovci, planinari, konjanici, kajakaši, biciklisti i dr). Nosilo ih je više od 1.415.000 omladinaca, a prešle su put duži od 97.000 kilometara. Uoči rođendana ove godine Tito je 23. maja 1953. primio predstavnike Saveza pionira iz čitave zemlje, koji su mu prvi čestitali rođendan. Na dan 25. maja 1953. na Trgu republike organizovan je doček štafeta, nakon čega su ih poslednji nosioci predali Titu. Ovogodišnji poslednji nosioci bili su — Ismet Salihspahić (Bosna i Hercegovina), Čedo Šarevski (Makedonija), Mario Vrbanc (Slovenija), Ljiljana Kostić (Srbija), Ivan Čakovec (Hrvatska), Luka Banović (Crna Gora), potpukovnik Dušan Batinica (JNA), potpukovnik Vlado Radević (graničari JNA), Anica Kralj (Trst), Franc Cvitnig (Koruška), Dragiša Ješić (Savez biciklista), Zdravko Vuković (Savez vazduhoplovaca), Koča Jončić (Savez planinara), Ljubomir Nedeljković (Brodarski savez), Rade Bubalo (Konjički savez) i Boško Šnajder (AMSJ). Nakon prijema štafeta, ove godine je u dvorištu Belog dvora po prvi put izveden gimnastički program članova Saveza za telesno vaspitanje „Partizan”, a završnu tačku programa izveo je ansambl narodnih igara Kulturno umetničkog društva „Branko Cvetković”.[28][29][30]

1954—1956.

uredi

U 1954. nošeno je 11 glavnih štafeta, koje su prešle više od 109.000 kilometara, a nosilo ih je preko 1.310.000 učesnika. U susret 62 rođendanu, Josip Broz Tito primao je delegacije radnih kolektiva iz cele Jugoslavije, zatim pitomce Vojne akademije i druge delegacije,[31] a 21. maja je tada već tradicionalno primio delegaciju Saveza pionira, koja mu je prva čestitala rođendan.[32] Tih dana, održavane su mnogobrojne omladinske manifestacije, sportska takmičenja i smotre. Doček 11 glavnih štafeta 25. maja 1954. organizovan je na Trgu republike u Beogradu, odakle su poslednji nosioci otišli na Dedinje i predali ih Titu. Nakon prijema štafeta, ove godine je po drugi put izveden gimnastički program u kome su učestvovali članovi Saveza za telesno vaspitanje „Partizan”. U toku svečanog programa, pred Beli dvor je sletelo jato golubova pismonoša, koji su Titu doneli pozdrave Saveza odgajivača ptica Jugoslavije. Poslednji nosioci štafete, ove godine su bili — Sofija Drašković (Bosna i Hercegovina), Magdalena Starova (Makedonija), Marija Škarabot (Slovenija), Veljko Lazarević (Srbija), Perica Vlašić (Hrvatska), Đorđe Perunović (Crna Gora), Stanko Černič (Koruška), Emil Gombač (Trst), major Janez Kocijančić (JNA), kapetan Najdan Lazarević (graničari JNA) i Cvetko Ivanov (Savez planinara). Najduži put prešla je štafeta Saveza planinara Jugoslavije, koja je 1. februara 1954. pošla sa Titovog vrha na Šar-planini i za 114 dana koliko je putovala obišla planinske vrhove Jakupice, Bregalnice, Sinjajevine, Lovćena, Romanije, Velebita, Snežnika, Karavanki i dr.[33][34][35]

 
Štafetne palice u Muzeju Jugoslavije u Beogradu

Desetu godišnjicu od ustanovljena nošenja Titove štafete 1955. obeležilo je nošenje velikog broja lokalnih štafeta (ukupno 542), kao i osam glavnih štafeta, koje su prešle put dug 96.000 kilometara, a nosilo ih je 1.400.000 mladih. Mornari trgovačke flote svoju su štafetu poneli brodom „Romanija” sa obala Indije, a na Srednjem istoku su je predali mornarima sa broda „Titograd”. U Sredozemnom moru štafetu je primio brod „Zagreb”, a kroz Jadransko more je proneo brod „Aleksa Šantić”. Kako je ovo bila jubilarna godina Titove štafete, završna svečanost u Beogradu održana je drugačije nego prethodnih godina — umesto na Trgu republike, doček štafeta organizovan je na stadionu JNA, gde je ovoj svečanosti prisustvovalo oko 50.000 ljudi. Nakon dočeka štafeta, održani su pozdravni govori, a potom izveden sportski program članova STV „Partizan” i vojnika Beogradskog garnizona JNA. Nosioce osam glavnih štafeta Tito je primio u Belom dvoru, gde je izveden manji gimnastički program. Poslednji nosioci štafeta 1955. bili su — Rudolf Sarafin (Bosna i Hercegovina), Efren Cikovski (Makedonija), Milan Smerdu (Slovenija), Vera Matić (Srbija), Milka Babović (Hrvatska), Vaso Lakičević (Crna Gora), Đoko Torbica (JNA) i Luka Obradović (graničari JNA).[36][37]

Poslednje godine nošenja Titove štafete organizovano je nošenje sedam glavnih štafeta — šeset republičkih i štafeta pripadnika JNA, koje su prešle više od 63.000 kilometara, a nosilo ih je preko 1.200.000 mladih. Doček štafeta organozovan je na stadionu JNA, u prisustvu preko 50.000 gledalaca, odakle su se poslednji nosioci uputili prema Belom dvoru, gde ih je primio Josip Broz Tito, koji je u govoru nakon prijema štafeta istakao — „želio bih da 25. maj bude uvijek smotra naše mladosti, želio bih da to bude dan sporta naše jugoslovenske omladine, dan fizičke i duhovne smotre”. Potom je u pratnji poslednjih nosilaca došao na stadion, gde su prisustvovali masovnoj gimnastičkoj vežbi u kojoj su učestvovali mladi vežbači iz cele zemlje, kao i pitomci Vojne akademije. Poslednji nosioci štafete ove godine bili su — Fatima Tafailović (Bosna i Hercegovina), Ljiljana Senokozliska (Makedonija), Saša Bižal (Slovenija), Mića Novaković (Srbija), Ilija Končar[b] (Hrvatska), Dana Laušević (Crna Gora) i poručnik Milan Keča (JNA).[38][39]

Tabelarni prikaz 1

uredi
Pregled broja Titovih štafeta 1945—1956.
godina broj štafeta štafete broj učesnika pređeno kilometara ref
1945. 9 1. Bosna i Hercegovina, 2. Makedonija, 3. Slovenija, 4. Srbija, 5. Hrvatska, 6. Crna Gora, 7. Jugoslovenska armija, 8. Trst i Julijska krajina i 9. Šumadija ≥ 12.500 ≥ 9.000 km [40]
1946. 11 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска армија, 8. Трст, 9. Јулијска крајина и Истра, 10. ОРА Брчко—Бановићи и 11. Београд 49.187 ≥ 12.000 km [41]
1947. 12 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска ратна морнарица, 8. Југословенско ратно ваздухопловство, 9. Југословенска армија (копнена војска), 10. ОРА Шамац—Сарајево, 11. Савез пионира и 12. Београд ≥ 100.000 ≥ 29.000 km [42]
1948. 14 (15) 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска ратна морнарица, 8. Југословенско ратно ваздухопловство, 9. Југословенска армија (копнена војска), 10. Савез пионира, 11. ОРА ауто-пут Београд—Загреб, 12. ОРА Нови Београд, 13. Трст, 14. Београд и 15. Бугарска ≥ 150.000 ≥ 43.000 km [43]
1949. 15 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска ратна морнарица, 8. Југословенско ратно ваздухопловство, 9. Југословенска армија (копнена војска), 10. Југословенска армија (граничне јединице), 11. Савез пионира, 12. ОРА ауто-пут Београд—Загреб, 13. ОРА Нови Београд, 14. Трст и 15. Београд 605.564 ≥ 68.000 km [16]
1950. 14 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска армија, 8. Југословенска армија (граничне јединице), 9. Београд, 10. Трст, 11. Корушка, 12. Савез пионира, 13. ОРА Нови Београд и 14. Сељачке радне задруге Војводине ≤ 1.000.000 ≥ 93.000 km [44]
1951. 16 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска армија, 8. Југословенска армија (граничне јединице), 9. Београд, 10. Трст, 11. Корушка, 12. Савез пионира, 13. Савез бораца, 14. Савез планинара, 15. Савез ваздухопловаца и 16. ОРА Бања Лука—Добој ≤ 1.500.000 ≥ 128.000 km [45]
1952. 23 1. Bosna i Hercegovina, 2. Makedonija, 3. Slovenija, 4. Srbija, 5. Hrvatska, 6. Crna Gora, 7. Jugoslovenska narodna armija, 8. Jugoslovenska narodna armija (granične jedinice), 9. Beograd, 10. Trst, 11. Koruška, 12. Savez pionira, 13. Savez planinara, 14. Savez biciklista, 15. Savez pomoraca, 16. Savez vazduhoplovaca, 17. Streljački savez, 18. Savez za konjički sport, 19. Pomorsko-brodarski savez, 20. AMSJ, 21. Protiv avionska zaštita i vatrogatstvo, 22. Zemljoradničke radne zadruge Vojvodine i 23. graditelji HE Vinodol ≤ 1.500.000 ≥ 130.000 km [46]
1953. 16 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска народна армија, 8. Југословенска народна армија (граничне јединице), 9. Трст, 10. Корушка, 11. Савез планинара, 12. Савез бициклиста, 13. Савез ваздухопловаца, 14. Коњички савез, 15. Бродарски савез и 16. АМСЈ ≈ 1.415.000 ≥ 93.000 km [45]
1954. 11 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска народна армија, 8. Југословенска народна армија (граничне јединице), 9. Трст, 10. Корушка, 11. Савез планинара ≈ 1.130.000 ≥ 109.000 km [47]
1955. 8 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска народна армија, 8. Југословенска народна армија (граничне јединице) ≥ 1.400.000 ≥ 96.000 km [48]
1956. 7 1. Босна и Херцеговина, 2. Македонија, 3. Словенија, 4. Србија, 5. Хрватска, 6. Црна Гора, 7. Југословенска народна армија ≥ 1.200.000 ≥ 63.000 km [49]

Dan mladosti

uredi

„... želio bih da 25. maj bude uvijek smotra naše mladosti, želio bih da to bude dan sporta naše jugoslovenske omladine, dan fizičke i duhovne smotre”

— iz govora Josipa Broza Tita
25. maja 1956.[50]

Inicijativom Josipa Broza Tita da se 25. maj ne obeležava kao njegov rođendan, već kao dan mladih i dan sporta, nastale su značjane promene u organizaciji ove manifestacije. Stvaljajući svoj rođendan u drugi plan, Tito je pokušao da se distancira od kulta ličnosti, pogotovo nakon događaja u Sovjetskom Savezu, gde je posle 20. kongresa KPSS, održanog februara 1956. otpočeo kritički osvrt na neprikosnoveni kult Josifa Staljina.[50] Nakon Titove inicijative, razne društveno-političke organizacije razmatrale su moguće načine obeležavanja 25. maja i raspravljale o imenu ove manifestacije. Na plenumu Centralnog komiteta Narodne omladine Jugoslavije (NOJ) 24. januara 1957. doneta je odluka da se manifestacija zove Dan mladosti,[51] a prema programu njenog obeležavanja, koji je izradio Centralni komitet NOJ 8. februara 1957, odlučeno je da se umesto dotada više glavnih štafeta nosi samo jedna štafetna palica — Štafeta mladosti.[52] Među tada iznetim predlozima, bilo je predloga da 25. maj bude školski praznik, kao i mogućnost da ubuduće bude zvanični državni praznik. Usled velikog broja sportskih i kulturnih aktivnosti koje je trebalo upriličiti povodom štafete predlagano je i da proslava traje sedam dana (od 19. do 25. maja). Oblik i karakter mainfestacija, koje su organizovane prilikom prolaska štafete, određivali su organizacioni odbori gradova, kroz koje je štafeta prolazila. Najčešće su to bili — republička sportska takmičenja, kampovi ferijalaca, smotre horova, karavani mladosti, defilei mladih i dr.[53]

Štafeta mladosti

uredi
 
Štafeta mladosti iz 1969. u Muzeju Jugoslavije u Beogradu

Glavni simbol Dana mladosti bila je Štafeta mladosti. U periodu 1945—1956. nošeno je bezbroj lokalnih štafeta, koje su se slivale u tokove glavnih, a predavane su lokalnim funkcionerima na skupovima organizovanim u sedištima okruga. Glavnih štafeta bilo je takođe više, ali je njihov broj varirao iz godine u godinu, a stalne su bile samo štafete šest narodnih republika i štafeta Jugoslovenske narodne armije. Ostale štafete, kojih je nekad bilo i više od deset[v] menjale su se u zavisnosti od aktuelne društveno-političke situacije. JNA je u određenom periodu imala po nekoliko štafeta, koje su posebno nosili pripadnici različitih rodova (vazduhoplovstvo, mornarica, kopnena vojska), a od 1949. i početka incidenata na granicama Jugoslavije sa zemljama Informbiroa, za vreme političkog sukoba Tita i Staljina, nošena je štafeta graničnih jedinica JNA, koja je prolazila duž čitave granice SFRJ. Tokom Tršćanske krize (1945—1954), kao i problema oko jugoslovensko-austrijske granice u Koruškoj, nošene su štafete omladine Julijske krajine, Trsta i Koruške. Pored njih, nošene su i štafete raznih društveno-političkih organizacija, sportskih društava, kao i štafete učesnika omladinskih radnih akcija i dr.[54] Josip Broz Tito primao je svakog 25. maja samo glavne štafete, dok su ostale lokalne štafete slate u Kabinet predsednika Republike, odakle su 1962. predate Muzeju „25. maj”.[50] U Muzeju Jugoslavije danas se nalazi zbirka od oko 20.000 štafeta.[55][56]

Uvođenjem jedinstvene Štafete mladosti 1957. manifestovala se ideja zajedništva jer su primanjem, nošenjem i predavanjem štafete povezani svi koji su je držali u ruci, ali i oni koji su je videli i pozdravili. Takođe, štafeta je povezivala sve krajeve Jugoslavije kroz koje je prolazila, a trasa je pažljivo birana — pored planinskih venaca i nepristupačnih krajeva, štafeta je prolazila kroz mesta koja su bila poprišta značajnih bitaka iz Narodnooslobodilačkog rata, ali i mesta koja su bili simboli socijalističke obnove i izgradnje. Za polaznu tačku štafete,[g] u određenim godinama, uzimana su mesta kojima su obeležavani određeni jubileji — 1958. štafeta je pošla sa Tjentišta povodom petanestogodišnjice bitke na Sutjesci, 1959. iz Zagreba povodom četrdesetogodišnjice osnivanja Komunističke partije Jugoslavije, 1961. iz Titovog Užica povodom dvadesetogodišnjice ustanka, 1963. iz Jajca povodom dvadesetogodišnjice Drugog zasedanja AVNOJ-a, 1966. iz Rudog povodom dvadesetpetogodišnjice formiranja Prve proleterske birgade, 1969. iz Drvara povodom dvadesetpetogodišnjice desanta na Drvar i dr.[58] Nosioce štafete, posebno prvi koji je započinjao nošenje i poslednji koji je predavao štafetu, pažljivo su birani među najboljim učenicima, studentima i radnicima, uglavnom radničkog ili zemljoradničkog porekla, koji su bili politički podobni, a morali su biti zastupljeni pripadnici oba pola, kao i pripadnici svih naroda i narodnosti iz svih republika i pokrajina SFRJ.[59]

Štafetne palice izrađivane su od drveta i metala, a neretko sa elementima zlata i srebra i dodatkom dragog kamenja, a na vrhu su obično imale zvezdu petokraku, buktinju ili grb Jugoslavije. Za autore Štafeta mladosti, od 1957. birani su istaknuti jugoslovenski umetnici. Vajar Vladeta Petrić i slikar Boško Karanović bili su autori prvih sedam Štafeta mladosti (1957—1963), a potom je svake godine biran drugi autor — Petar Hadži Boškov (1964); Dragan Vukčević (1965); Bogoljub Teofanović (1966); Tomislav Ostoja (1967); Ante Kilić (1968); Alija Kučukalić (1969); Borislav Kuriljević, Mark Dešpali i Zef Delziha (1970); Negovan Nemec (1971 i 1983); Jovan Soldatović (1972), Aleksandar Prijić (1973); Tone Andreeski (1974); Ante Jakić (1975); Milivoje Unković i Ratko Lalić (1976); Sava Simić (1977 i 1982); Malj Murtaj (1978); Milena Braniselj (1979); Laslo Silađi (1980); Zorica Janković (1981); Milomir Marković (1984); Dragan Perović (1985); Muhamed Alu (1986) i Vladimir Pezdiric (1987).[60]

Slet na stadionu JNA

uredi
 
Lokalni slet održan 25. maja 1954. u Negotinu

Pored štafete, jedan od glavnih simbola Dana mladosti bio je slet (gimnastička priredba) koja je odražavana na stadionu JNA u Beogradu. Iako je u početku bio isključivo sportska manifestacija, slet je vremenom dobio muzičko-zabavni karakter. Istorija masovnih gimnastičkih sletova u Jugoslaviji vezana je za sokolski gimnastički sistem, koji je nakon Drugog svetskog rata nastavio da primenjuje Savez za telesno vaspitanje „Partizan”. Prvi gimnastički program povodom rođendana Josipa Broza Tita izveden je 25. maja 1953. u Belom dvoru,[30] kao i naredne 1954. godine.[34] Prilikom obeležavanja desetogodišnjice nošenja Titove štafete, doček nosilaca štafete u Beogradu 25. maja 1955. organizovan je na stadionu JNA, umesto do tada na Trgu republike. Svečanosti na stadionu prisustvovalo je oko 50.000 ljudi, a sportski program izveli su članovi STV „Partizan” i vojnici Beogradskog garnizona JNA.[36] Doček štafete na stadionu upriličen je ponovo 25. maja 1956, a ovog puta svečanosti je prisustvovao i Josip Broz Tito, koji je sa suprugom Jovankom, iz svečane lože posmatrao program koji su izvodili vežbači iz cele zemlje, kao i pitomci Vojne akademije.[38] Nakon pretvaranja proslave 25. maja u Dan mladosti 1957. gimnastički slet postao je obevezni deo programa obeležavanja ove manifestacije na kojoj je Titu predavana Štafeta mladosti. U periodu od 1957. do 1979. Josip Broz Tito samo tri puta nije prisustvovao sletu na stadionu — 1967. i 1968. predaja štafete organizovana je u Belom dvoru, a 1978. na Brionima.[61]

Kasnijih godina je za završnu svečanost Dana mladosti, kao i za likovni nacrt štafete, raspisavan konkurs, a komisija u promenjivom sastavu je birala najbolje rešenje. U početku su to bili klasični gimnastički sletovi sa atletskim takmičenjima — pionirska trka, trka na 110 metara sa preponama, trka na 800 metara, vežbe sa vijačom i obručom, vežbe na spravama, grupna vežba sa puškom i dr. Muziku za prve sletove su između ostalih komponovali Bojan Adamič i Dušan Skovran, a vremenom je slet sve više dobijao muzičko-zabavni karakter, u čijoj su relaizaciji učestvovali poznati muzički i pozorišni umetnici iz čitave zemlje. Završna priredba je svake godine imala drugi simbolični naziv.[57] Nakon Titove smrti, 1980. slet je i dalje bio centralni događaj proslave Dana mladosti, a štafetu je umesto njega primao predsednik Saveza socijalističke omladine (SSOJ). Vremenom je priredba trpela sve veće krtike, a posebno 1983. jer se u scenografiji nalazila Titova statua visoka 9,6 metara. Kasnije su se pojavile primedbe zašto se završna svečanost održava na stadionu i zašto uvek u Beogradu. Kako bi se osavremenio program, anagažovan je veći broj muzičkih grupa, ali su se uprkos tome javljale kritike na račun sleta.[62] Nakon skandala, koji se 1987. dogodio u vezi sa Štafetom mladosti, ona je ukinuta početkom naredne godine.[63] Slet na stadionu JNA poslednji put je izveden 25. maja 1988, a zvanično je ukinut 24. marta 1989. odlukom Savezne konferecnije SSO Jugoslavije, koja se umesto sleta odlučila za novu festivalsku koncepciju proslave Dana mladosti.

Tabelarni prikaz 2

uredi
Pregled Štafeta mladosti i sletova na stadionu JNA 1957—1987.
godina štafeta naziv sleta ref
autor/i materijal visina
1957. Vladeta Perić i Boško Karanović drvo, srebro i korali 41 cm [64]
1958. Vladeta Perić i Boško Karanović srebro 36 cm [64]
1959. Vladeta Perić i Boško Karanović srebro 38 cm [64]
1960. Vladeta Perić i Boško Karanović srebro 37 cm [64]
1961. Vladeta Perić i Boško Karanović srebro 34 cm [64]
1962. Vladeta Perić i Boško Karanović posrebrena bronza 31 cm [64]
1963. Vladeta Perić i Boško Karanović posrebrena i pozlaćena bronza 34 cm [64]
1964. Петар Хаџи Бошков дрво и сребро 34 cm Drvar nezaboravna barikada revolucije [64]
1965. Dragan Vukčević posrebrena bronza 41 cm [64]
1966. Богољуб Теофановић посребрена бронза и злато 41 cm [64]
1967. Томислав Остоја бронза 42 cm [64]
1968. Анте Килић поникловани месинг, сребро, позлата и стакло 40 cm [64]
1969. Alija Kučukalić bronza 45 cm [64]
1970. Borislav Kuriljević, Mark Dešapali i Zef Delziha srebro 42 cm [64]
1971. Негован Немец алуминијум 54 cm [64]
1972. Јован Солдатовић дрво, сребро, позлата и стаклена паста 54 cm Ово се време памти по нама [65]
1973. Александар Приљић дрво и злато 53 cm [65]
1974. Тоне Андреески сребро 47 cm [65]
1975. Анте Јакић дрво, сребро и позлата 46 cm Svet za sutra [65]
1976. Milivoje Unković i Ratko Lalić posrebrena bronza 44 cm [65]
1977. Sava Simić posrebrena i pozlaćena bronza 47 cm [65]
1978. Маљ Муратај сребро, позлата и кристали 49 cm Naše juče, danas i sutra [65]
1979. Milena Braniselj metal i staklo 48 cm Generacija samoupravljača [65]
1980. Laslo Silađi pozlaćena bronza 46 cm Тито — то смо сви ми [65]
1981. Зорица Јанковић бронза 49 cm И после Тита — Тито [65]
1982. Сава Симић бронза 47 cm Дан младости 82 [65]
1983. Негован Немец бронза и позлата 46 cm Титово доба [65]
1984. Миломир Марковић бронза и позлата 44 cm Pramaletje što si mi zelene [65]
1985. Dragan Perović pozlaćena bronza 44 cm Да свет светлији буде [65]
1986. Мухамед Алиу позлаћена бронза 46 cm Probudi se nesšto se dešava, i tvoja se sudbina rešava [65]
1987. Vladimir Pezdric pleksiglas i metal 33 cm Upalite svetlo [65]

Dan mladosti 1957—1987.

uredi

1957—1960.

uredi

1961—1970.

uredi

1971—1980.

uredi

1981—1989.

uredi

Štafeta mladosti nastavlja svoj život i posle smrti Josipa Broza i postaje simbol ljubavi i odanosti njegovom delu. Sa zakletvom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, predaje se ispod portreta Josipa Broza, predsedniku Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.

Godine 1987, u Jugoslaviji je izbio skandal kada je u Sloveniji objavljeno idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea „Novi kolektivizam“, u stvari je bio prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija dela „Treći rajh“ Riharda Klajna. Čak i rešenje koje je na kraju usvojeno, razlikovalo se od prethodnih štafeta. Urađena je od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nagoveštavati početak prolivanja krvi na ovim prostorima.

Te 1987. godine, poslednji put je na beogradskom stadionu održana priredba povodom Dana mladosti. Dana 26. januara 1988. godine SSOJ je ukinuo priredbu sleta, koja je bila veoma popularna.

Nosioci Štafete mladosti

uredi
godina datum polaska štafete mesto polaska štafete prvi nosilac štafete pređeno kilometara poslednji nosilac štafete ref
1957. 5. maj Kumrovec Vilim Broz
zemljoradnik iz Kumroveca 		58.325 km Miko Tripalo
predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije
1958. 27. april Dolina heroja, Tjentište Milenko Rončević
učitelj iz Popovog Mosta, kod Foče 		Mića Prelić
član Štaba ORA auto-put Ljubljana—Zagreb i član CK Narodne omladine Jugoslavije
1959. 20. april Zagreb Josip Grgurić
student iz Zagreba 		Stanka Gorišek
radnica „Cinkarne” iz Celja
1960. 20. april Đevđelija Milja Ašanin
učesnica ORA auto-put „Bratstvo-jedinstvo” 		≥ 5.500 km Mile Gavritov
mašinski tehničar fabrike „Makedonka” iz Štipa
1961. 8. april Titovo Užice Milisav Vidaković
sekretar SK Narodne omladine Titovog Užica 		≥ 7.000 km Slobodan Jovanović
metalostrugarski radnik iz Titovog Užica
1962. 7. april Jesenice Ludvik Zajc
radnik Železare u Jesenicama i
reprezentivac SFRJ u smučarskim skokovima 		Fuada Midžić
studentkinja iz Sarajeva
1963. 14. april Jajce Jovanka Mrđen
maturantkinja iz Jajca 		Momčilo Knežević
učenik iz Pljevalja
1964. 30. april Skoplje Grozda Čurapova
učenica gimnazije iz Skoplja 		≥ 7.000 km Josip Harcet
radnik iz Zagreba
1965. 25. april Titograd Dragan Milić
učenik gimnazije iz Titograda 		6.877 km Miroslav Cerar
reprezentativac SFRJ u gimnastici
1966. 24. april Rudo Stojan Tešević
predsednik OK Saveza omladine Rudog 		≥ 8.500 km Mirko Anžel
potporučnik Jugoslovenske narodne amrije
1967. 29. april Zagreb Mirko Primc
učenik gimnazije iz Zagreba 		Miodrag Strunjaš
učenik iz Pljevalja
1968. 30. april Gradilište HE „Đerdap” Đorđe Mandić
radnik na izgradnji HE „Đerdap” 		≥ 8.500 km Edvard Franković
automehaničar iz Pazina
1969. 10. april Titova pećina, Drvar Gojko Knežević
učenik iz Drvara 		≥ 10.000 km Katica Stefanović
asitent Tehničkog fakulteta u Nišu
1970. 19. april Landovica, Prizren Baškim Namljeđiu
tehničar iz Prizrena 		≥ 12.000 km Ljiljana Žežova
učenica gimnazije iz Skoplja
1971. 12. april Titovo brdo u Kopru Igor Žerjal
učenik gimnazije iz Kopra i omladinski reprezentativac u gimnastici 		Nazije Janjeva
radnica Kombinata „Kosovo” iz Prištine
1972. 15. april Iriški venac, Fruška gora Snežana Cvetković
učenica osnovne škole iz Novog Sada 		≥ 11.000 km Branko Mandić
mašinbravarski radnik preduzeća „Kombiteks“ iz Bihaća
1973. 7. april Kolašin Milan Šparović
student Više pomorske škole iz Kotora 		≥ 5.000 km Milan Ivetić
metalski radnik iz Kikinde
1974. 6. april Titov Veles Lazar Sikarovski
metalurški radnik Topionice iz Titovog Velesa 		≥ 13.000 km Војко Махнич
радник-алатничар из Изоле
1975. 30. март Лабин Ингрид Жулијани
ученица из Лабина 		Вјера Беговић
студенткиња из Титограда
1976. 1. април Брчко Ана Пајић
радница предузећа „Интерплет” из Брчког 		Миливоје Миша Маричић
земљорадник из Селевца, код Смедеревске Паланке
1977. 27. март Ниш Драгослав Митровић
радник Машинске индустрије из Ниша 		Марица Лојен
ученица из Кумровеца
1978. 26. март Стари Трг, Трепча Рахим Мехмети
рударски техничар рудника „Трепча” 		Чеде Ђорђески
студент из Скопља
1979. 24. март Равне на Корошкем Јоже Јурак, Макс Крагелник и Винко Крајнц
радници железаре у Ранем на Корошкем 		Саније Хисени
студенткиња из Приштине
1980. 23. март Нови Сад Зоран Остојић
металостругарски радник из Новог Сада 		штафета није предата због Титове смрти
1981. 22. март Титоград Рајко Вујотић
радник предузећа „Радоје Дакић” из Титограда 		Иван Ижак
машинбраварски радник из Беочина
1982. 21. март Прилеп Татјана Атанасовска
ученица из Прилепа 		Цирил Заплотник
земљорадник из Заплотника, код Крања
1983. 26. март Задар Марјан Матешић
радник из Задра 		Миодраг Мрдак
официр дуге пловидбе из Котора
1984. 24. март Мостар Невенка Томовић
јуниорски и сениорски првак у пуцању из ваздушне пушке 		Милибор Антовић
рудар из Бора
1985. 23. март Крагујевац Радослав Јеремић
металостругарски радник „Завода Црвена застава” из Крагујевца 		Зоран Вигњевић
јуниорски првак у стрељаштву са Крка
1986. 22. март Пећ Леонора Кондироли
ученица ОШ „Боро Вукмировић” из Пећи 		Татјана Додевска
приправница у СУП у Куманову
1987. 21. март Кредарица, Триглав Јанез Јеглич
алпиниста из Домжала 		Рајмонда Брошај
ученица ОШ „Вук Караџић” из Гњилана

Галерија

uredi
  •  
    Приношење штафетне палице 1972. године у Пироту
  •  
    Дочек штафете 1972. године у Пироту
  •  
    Најављивање штафете 1972. године у Пироту
  •  
    Дочек штафете 1972. године у Пироту
  •  
    Свечани говор поводом даривања штафете 1972. године у Пироту
  •  
    Пирот, 1972. године
  •  
    Штафета младости, Добој, 1961. године
  •  
    Слет у Неготину поводом Дана младости 1954.
  •  
    Симболичне игре деце, Неготин, 1954.
  •  
    Дефиле улицама пре почетка слета, Неготин, 1954.
  •  
    Поворку младих пратили су и грађани, Неготин, 1954.
  •  
    Интонирање химне за почетак слета, Неготин, 1954.
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Напомене

uredi
  1. ^ За масовније обележавање Титовог рођендана у току рата, пре 1944. није било услова — маја 1941. налазио се у дубокој илегали окупираном Београду; маја 1942. налазио се на простору Фоча—Плужине у току Треће непријатељске офанзиве, а маја 1943. налазио се на Црном језеру, на Дурмитору, у почетној фази Пете непријатељске офанзиве.
  2. ^ Брат Раде Кончара, револуционара и народног хероја
  3. ^ рекорд је био 1952. када су ношене 23 штафете
  4. ^ У периоду 1957—1987. Штфета младости је из СР Србије пошла 10 пута (ужа Србија 5, САП Косово 3 и САП Војводина 2 пута) СР Босне и Херцеговине и СР Хрватске 5 пута, СР Македоније и СР Словеније 4 пута и СР Црне Горе 3 пута.[57]

Референце

uredi
  1. ^ „Proslava Dana mladosti 1959. na stadionu JNA”. foto.mij.rs. n.d. 
  2. ^ Dedijer 1981, стр. 137—138.
  3. ^ а б Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 5—6.
  4. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 13.
  5. ^ Cvijović 2008, стр. 13.
  6. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 15.
  7. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 6—8.
  8. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 156.
  9. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 16—17.
  10. ^ „Представници омладине наше земље предали су јуче штафетне палице маршалу Титу”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1946. стр. 1. 
  11. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 17—18.
  12. ^ „Представници свих наших народа предали су јуче маршалу Титу штафетне палице са писмима у којима дају обевезе за извршење Петогодишњег плана”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1947. стр. 1. 
  13. ^ „Преко 60.000 људи присуствовало је свечаном дочеку „Титове штафете” на Теразијама”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1947. стр. 2. 
  14. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 19—20.
  15. ^ „Најбољи фискултурници предали су маршалу Титу честитке и поздраве народа Југославије и Југословенске армије”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1948. стр. 1. 
  16. ^ а б Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 21.
  17. ^ „Titova štafeta i prijem u Belom dvoru povodom 57. rođendana”. foto.mij.rs. n.d. 
  18. ^ „Носиоци штафете предали су јуче другу Титу поздраве народа из свих крајева земље”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1949. стр. 1. 
  19. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 22—23.
  20. ^ „Prijem štafetnih palica za 58. rođendan i pozdrav”. foto.mij.rs. n.d. 
  21. ^ „Одушевљени дочек штафета у Београду”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1950. стр. 1. 
  22. ^ „Предаја штафетних палица маршалу Титу”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1950. стр. 2. 
  23. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 23—24.
  24. ^ „Prijem štafetnih palica u Belom dvoru”. foto.mij.rs. n.d. 
  25. ^ „Носиоци штафета предали су другу Титу поздраве и жеље народа Југославије”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1951. стр. 1. 
  26. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 25—26.
  27. ^ „Носиоци штафета предали маршалу Титу поздраве народа Југославије”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1952. стр. 1. 
  28. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 26—27.
  29. ^ „Рођендан друга Тита прослављен у целој земљи, радосно и свечано”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1953. стр. 1. 
  30. ^ а б „Prijemi u Belom dvoru povodom 61. rođendana”. foto.mij.rs. n.d. 
  31. ^ „Prijem predstavnika radnih kolektiva, povodom 62. rođendana”. foto.mij.rs. n.d. 
  32. ^ „Prijem grupe pionira u kabinetu, povodom 62. rođendana”. foto.mij.rs. n.d. 
  33. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 28—29.
  34. ^ а б „Čestitanja 62. rođendana i doček štafete u Belom dvoru”. foto.mij.rs. n.d. 
  35. ^ „Поздрави Титу — јединствена мисао свих наших људи и дубока вера у нашу стварност и нашу будућност”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1954. стр. 1. 
  36. ^ а б Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 29—30.
  37. ^ „Doček štafete i izvođenje programa povodom 63. rođendana predsednika Tita”. foto.mij.rs. n.d. 
  38. ^ а б Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 31—32.
  39. ^ „Београд и цела земља свечано прославили шездесет четврти рођендан Претседника Републике”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 26. 5. 1956. стр. 1. 
  40. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 8.
  41. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 16.
  42. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 17.
  43. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 20.
  44. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 22.
  45. ^ а б Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 23.
  46. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 25.
  47. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 28.
  48. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 30.
  49. ^ Stefanović, Baljak & Petrović 1980, стр. 31.
  50. ^ а б в Cvijović 2008, стр. 25.
  51. ^ „Оспособљавање омладине за што успешније и прогресивније деловање у свим областима живота”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 1. 1957. 
  52. ^ „Двадесетпети мај биће прослављен као Дан младости”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 9. 2. 1957. стр. 2. 
  53. ^ Cvijović 2008, стр. 26.
  54. ^ Cvijović 2008, стр. 15.
  55. ^ Cvijović 2008, стр. 9.
  56. ^ „Музеј Југославије – незаобилазан за туристе”. politika.rs. 8. 12. 2019. 
  57. ^ а б Cvijović 2008, стр. 28.
  58. ^ Cvijović 2008, стр. 20.
  59. ^ Cvijović 2008, стр. 17.
  60. ^ Cvijović 2008, стр. 46—47.
  61. ^ Cvijović 2008, стр. 27.
  62. ^ Cvijović 2008, стр. 358.
  63. ^ Cvijović 2008, стр. 35.
  64. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Cvijović 2008, стр. 46.
  65. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Cvijović 2008, стр. 47.

Литература

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дан_младости&oldid=28874874”