Википедија

Darko Tanasković

српски исламолог, оријенталиста, професор и дипломата

Darko Tanasković (Zagreb, 4. januar 1948) srpski je islamolog, filolog orijentalista, univerzitetski profesor, književnik, književni prevodilac, diplomata i akademik.[1]

Darko Tanasković
Prof. dr Darko Tanasković, 2023.
Lični podaci
Datum rođenja(1948-01-04)4. januar 1948. (76 god.)
Mesto rođenjaZagreb, FNR Jugoslavija
NarodnostSrbin
ObrazovanjeFilološki fakultet
UniverzitetUniverzitet u Beogradu
Zanimanjeprofesor univerziteta
filolog
diplomata
Porodica
SupružnikVesna Tanasković
Deca3
RoditeljiRajko Tanasković
Ines Tanasković
Nagrade
Potpispotpis_alt}}}
Politička karijera
06.06.1996 — 04.02.2000.
PrethodnikTrajan Petrovski
NaslednikZlatan Kikić
1998 — 1999.
NaslednikVladimir Ćurgus
2002 — 2008.
PrethodnikDojčilo Maslovarić
NaslednikVladeta Janković
2015. — 2018.

Bivši je ambasador Jugoslavije u Republici Turskoj, Azerbejdžanu i Vatikanu, kao i ambasador Srbije pri Unesku. Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio je upravnik Katedre za orijentalistiku, prodekan, predsednik Saveta i Upravnog odbora. Tokom profesorske karijere po pozivu je predavao na mnogim univerzitetima u regionu i svetu.[1]

Član je Evropske akademije nauka i umetnosti i Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, kao i Naučnog društva Srbije. Počasni je član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”, u kome se od 2017. godine nalazi njegov legat.

Biografija uredi

Porodica i školovanje uredi

Darko Tanasković rođen je 4. januara 1948. godine u Zagrebu. Otac Rajko Tanasković (1917–1984), poreklom iz sela Preljina, kod Čačka, bio je doktor vojnih nauka, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-pukovnik JNA. Majka Ines Veslaj (Wesley) Tanasković (1920–1979), rođena u Sremskoj Mitrovici, bila je doktor fiziologije, pukovnik JNA, načelnik Instituta za vojnomedicinsku dokumentaciju i informatiku VMA, kao i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.[2] Ima mlađu sestru Stanku Tanasković (rođ. 1957).

Darko je klasičnu gimnaziju (osmogodišnju) završio u Beogradu. Godine 1966. upisao je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, gde je diplomirao orijentalnu filologiju 1970, zatim magistrirao 1972. godine. Tokom 1976/77. godine boravio je u Tunisu kao student, a potom je 1979. doktorirao na Filološkom fakultetu sa disertacijom „Arapski jezik u savremenom Tunisu – diglosija i bilingvizam“.[3][1]

Govori francuski, engleski, arapski, turski, italijanski i ruski jezik, a obrazovanje je stekao i u klasičnim jezicima poput starogrčkog i latinskog.[1]

Profesorska karijera uredi

 
Prof. dr Darko Tanasković

Godine 1971. Tanasković je postao asistent-pripravnik za orijentalnu filologiju na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta, zatim docent 1980. godine, a kao vanredni profesor radio je od 1981. godine. Za redovnog profesora primljen je 1989. godine i na fakultetu je radio sve do penzionisanja 2018. godine. Predavao je, između ostalog, predmete Arapski jezik, Turski jezik, Uvod u orijentalnu filologiju, Persijsku književnost, a potom i Arapsku književnost i Osnove islamske civilizacije. Na postdiplomskim studijama (magistarskim i doktorskim) predavao je Uvod u uporednu gramatiku semitskih jezika, Lingvističku i Književnu arabistiku, Islam i hrišćanstvo, Islamski fundamentalizam i drugo.[3] Jedno vreme je radio kao upravnik Katedre za orijentalistiku, prodekan Filološkog fakulteta i predsednik Saveta i Upravnog odbora Filološkog fakulteta. Bio je i član Komisije za matičnost, Upravnog odbora i Saveta Univerziteta u Beogradu, kao i predsednik Odbora za humanističke nauke pri Zajednici, odnosno Ministarstvu nauke Republike Srbije.

Tokom profesorske karijere po pozivu je predavao na univerzitetima u Skoplju, Sarajevu, Alžiru i Rimu, kao i na Visokoj školi za društvene nauke (Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales) u Parizu. Od 1999. godine držao je predavanja i na Univerzitetu primenjenih nauka „Megatrend“, a potom i na Akademiji za diplomatiju i bezbednost, Fakultetu za medije i komunikacije i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, kao i Fakultetu političkih nauka i Filološkom fakultetu u Banja Luci. Bio je saradnik na Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), Institutu za geopolitičke studije u Beogradu i od 2018. godine saradnik Instituta za strateške studije pri Fakultetu za diplomatiju i bezbednost. Radio je i kao profesor po pozivu u ECPD Univerzitetu UN u Beogradu (od 2007).

Od 1990. godine profesor Tanasković je član Izvršnog komiteta Evropskog univerziteta (Université Euro-Arabe Itinérante) u Rimu, a od 1995. član Evropske akademije nauka i umetnosti (Academia Scientiarum Et Artium Europea) u Salcburgu. Tanasković je takođe dopisni član društva za turski jezik (Türk Dil Kurumu) u Ankari (od 2000) i inostrani član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (od 2015), kao i član Naučnog društva Srbije (od 2016) i Srpske podružnice Rimskog kluba (od 2019).

Profesor Tanasković član je Udruženja književnih prevodilaca, Udruženja književnika Srbije i srpskog PEN-kluba, te član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije od 2010. godine, Upravnog odbora SKZ i Upravnog odbora Instituta za književnost i umetnost u Beogradu.[2][3] Bio je predsednik Saveta Diplomatske akademije „Koča Popović” 2013. godine. Od 2016. godine je počasni predsednik Društva srpsko-azerbejdžanskog prijateljstva. 8. decembra 2023. objavljeno je da je jedan od potpisnika podrške listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, pred parlamentarne izbore u Srbiji, zakazane za 17. decembar 2023. [4]

 
Papa Jovan Pavle II i prof. dr Darko Tanasković, 2004.

Diplomatska karijera uredi

Prof. dr Darko Tanasković bio je na dužnosti ambasadora Savezne Republike Jugoslavije u Republici Turskoj od 1995. do 1999. godine, a u Azerbejdžanu od 1998. do 1999. godine. Bio je ambasador pri Svetoj Stolici (u Vatikanu) i pri Malteškom viteškom redu od 2002. do 2008. godine. Obavljao je dužnost stalnog predstavnika Srbije pri Unesku od 2015. do 2018. godine.[2]

Tokom svojih diplomatskih dužnosti, prikupio je mnoge retke knjige i izdanja za svoju ličnu biblioteku, ponekad donoseći i čitave kutije knjiga nazad u Beograd.[5] Tokom decenija života i rada sakupio je važnu, retku i vrednu kolekciju knjiga koja obuhvata najvažniju kolekciju orijentalistike u jugoistočnom delu Evrope, izuzetnu biblioteku o arapskom svetu, islamu, Bosni i Turskoj.[6]

Legat Darka Tanaskovića uredi

 
Darko Tanasković sa Goricom Lazić u Muzeju knjige i putovanja, ispred „Praktičnog arapsko-francuskog rečnika” iz 1871. godine.

Prof. dr Darko Tanasković 2017. godine započeo je formiranje svog legata u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat” u Beogradu. Prilikom potpisivanja ugovora, kao simbol dobrog početka saradnje, poklonio je Udruženju izuzetno redak primerak prvog izdanja „Praktičnog arapsko-francuskog rečnika” (Dictionnaire pratique Arabe-Francais) iz 1871. godine, francuskog arabiste i glavnog prevodioca francuske vojske u Alžiru Marselina Bosijea. Ovu retku knjigu profesor Tanasković nabavio je tokom jednogodišnjeg studijskog boravka u Tunisu (1976/77).[5]

Tanasković je Udruženju poklonio i zbirku knjiga, časopisa i drugih materijala koje je sakupljao duže od četrdeset godina, a među knjigama iz njegove biblioteke posebno se ističu izdanja arabistike, turkologije i rečnici za učenje arapskog jezika. U biblioteci se nalazi i knjiga sa posvetom turskog nobelovca Orhana Pamuka koju je Tanaskoviću pisac lično potpisao tokom boravka u Beogradu 2006. godine.[7]

Pored biblioteke, u legatu profesora Tanaskovića nalazi se i mnoštvo drugih predmeta: diploma, zahvalnica, fotografija sa značajnim ljudima koje je sretao tokom duge i uspešne karijere, poput fotografija sa papom, kao i predsednikom Azerbejdžana.[8]

Privatni život uredi

Profesor Tanasković oženjen je Vesnom Tanasković, rođenom Perović, ćerkom glumca Slobodana Cice Perovića. Zajedno imaju troje dece: Marka, Jelenu i Mariju.[2]

Nagrade i odlikovanja uredi

Dobitnik je nagrade Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda 2009. godine, Izuzetne Vukove nagrade 2014. i sretenjske Zlatne medalje za zasluge 2019. godine.[9][10] Uručeno mu je priznanje „Kulturni obrazac” 2018. godine.[11] U Ministarstvu spoljnih poslova dodeljena mu je počasna titula prvog „Doajena srpskog elitnog diplomatskog ešalona sa lentom”. Tanasković je trideseti dobitnik nagrade Belovodska rozeta, koja se dodeljuje istaknutim ličnostima koje su doprinele razvoju srpske kulture i umetnosti i očuvanju istorijskih i duhovnih vrednosti.[12] Avgusta 2022. dobio je Nagradu „Stefan Prvovenčani”.[13] Novembra 2022. u Beranama mu je dodeljena Nagrada „Prof. dr Božidar Bojović – slava Srbinu”.[14]

Odlikovanja
Nagrada ili odlikovanje Država
  Orden pape Pija IX, Veliki krst[15]   Sveta stolica
  Orden Velikog krsta Malteškog viteškog reda za vojničke zasluge[16] Malteški viteški red
  Crkveni orden Svetog Save drugog reda, 2019. godine[17] Srpska pravoslavna crkva

Dela uredi

Objavio je preko 600 naučnih i stručnih radova iz oblasti široko shvaćene orijentalistike, od kojih su neki prevedeni i objavljeni na stranim jezicima.[3][1] Među brojnim radovima ističu se knjige:[18]

  • „Arapska poezija” (1977)
  • „Sufizam ”(sa I. Šopom, 1981, 2012)
  • „Arapski jezik u savremenom Tunisu” (1982)
  • „Kontrastivna analiza arapskog i srpskohrvatskog jezika” (1982)
  • „U dijalogu s islamom” (1992)
  • „Tursko-srpski rečnik” (u koautorstvu sa S. Đinđićem i M. Teodosijević, 1997)
  • „Na Istoku Zapada” (sa M. Jevtićem, 2000, dva izdanja)
  • „Autonomija mišljenja“ (u kolekciji M. Jevtića „Odgovori“, razgovori, 2000)
  • „Islam i mi” (2000, četiri izdanja)
  • „Kontinuitet krize i mogući ishodi” (s grupom autora, 2001)
  • „Gramatika arapskog jezika” (sa A. Mitrović, 2005, dva izdanja)
  • „Islam: dogma i život” (2008, 2018)
  • „Autonomija mišljenja” (sa M. Jevtićem, 2009, 2016)
  • „Neoosmanizam - povratak Turske na Balkan: doktrina i spoljnopolitička praksa” (2010, 2011, 2015)
  • „Golub koji nije postao ptica” (2012)
  • „Belezi vremena” (2014)
  • „Iz dana u dan” (2015)
  • „Pusto tursko” (2021)[19]

Galerija uredi

  •  
    Radni sto i pisaća mašina Darka Tanaskovića u sobi njegovog legata.
  •  
    Turska tabakera za duvan stara oko 150 godina. Jedan od poklona Tanaskovića Udruženju „Adligat”.
  •  
    Posveta Orhana Pamuka Darku Tanaskoviću, 2006.
  •  
    „Praktični arapsko-francuski rečnik” (Dictionnaire pratique Arabe-Francais), Alžir, 1871, prvo izdanje.
  •  
    Deo legata Darka Tanaskovića; fotografije, zahvalnice i drugo.
  •  
    Stare knjige iz legata dr Tanaskovića

Reference uredi

  1. ^ a b v g d „Darko Tanasković - Biografija”. anurs.org. Pristupljeno 4. 2. 2024. 
  2. ^ a b v g „Poreklo prof. dr Darka Tanaskovića”. Poreklo (na jeziku: srpski). 2020-06-05. Pristupljeno 2020-07-16. 
  3. ^ a b v g „Prof. dr Darko Tanasković”. fil.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala 10. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-16 — preko Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. 
  4. ^ „Jug Radivojević, dr Ašanin, Jokić, Piksi: 2.000+ potpisalo "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" - Izbori 2023”. B92.net (na jeziku: srpski). 2023-08-12. Pristupljeno 2023-12-08. 
  5. ^ a b „Legat orijentaliste i diplomate Darka Tanaskovića”. Srbija među knjigama. Godišnjak: 228. 2017. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. 
  6. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Legat orijentaliste i diplomate Darka Tanaskovića u Adligatu”. www.rts.rs. Pristupljeno 2020-07-17. 
  7. ^ „Darovi Darka Tanaskovića”. Srbija među knjigama. 3—19: 20. 2019. ISSN 2620-1801 — preko Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. 
  8. ^ Diplomata Darko Tanasković poklonio svoj legat udruženju „Adligat” (2. mart 2020)
  9. ^ „Prof. dr Darko Tanasković • Naučno društvo Srbije”. Naučno društvo Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-07-17. 
  10. ^ „Ukazi o odlikovanjima”. Predsednik Republike Srbije. Pristupljeno 2020-07-17. 
  11. ^ „"Kulturni obrazac" za ustanove i pojedince - Ministarstvo kulture i informisanja”. www.kultura.gov.rs. Pristupljeno 2020-07-17. 
  12. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Darku Tanaskoviću "Belovodska rozeta"”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-07-18. 
  13. ^ Vulićević, Marina (18. 8. 2022). „Darku Tanaskoviću „Stefan Prvovenčani””. Politika. Pristupljeno 11. 1. 2023. 
  14. ^ Đurić, Novica. „Mirović otvara Srpsku kuću u Beranama”. Politika Online (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-30. 
  15. ^ www.vatican.va/archive/aas/documents/2005/gennaio%202005.pdf. pp. 107.
  16. ^ „Poreklo prof. dr Darka Tanaskovića”. Poreklo (na jeziku: srpski). 2020-06-05. Pristupljeno 2020-06-10. 
  17. ^ „Orden Svetog Save prof. dr Darku Tanaskoviću | Srpska pravoslavna crkva [Zvanični sajt]”. www.spc.rs. Arhivirano iz originala 11. 08. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-17. 
  18. ^ „Selektivna bibliografija prof. dr Darka Tanaskovića” (PDF). fil.bg.ac.rs. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 07. 2020. g. Pristupljeno 2020-07-16 — preko Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. 
  19. ^ T, Piše: J. „"Pusto tursko" u Atrijumu Narodnog muzeja - Kultura - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-02-27. 

Spoljašnje veze uredi

Diplomatske pozicije
Ambasador SRJ u Turskoj
1996–2000
Pozicija uspostavljena
 Ambasador SRJ u Azerbejdžanu
1998–1999
Ambasador SRJ i Srbije u Vatikanu
2002–2008
?
 Ambasador Srbije u UNESKU
2015–2018
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дарко_Танасковић&oldid=27471778”