Википедија

Датула

Datula ili urmina palma (lat. Phoenix dactylifera) je biljka iz porodice палми (Arecaceae),[2] jedina u ovom rodu koja se uzgaja zbog plodova (urme). Ime roda je drevna reč, koju pominje još Teofrast, a ukazuje na to da su stare Grke sa ovim biljkama upoznali Feničani. Sama vrsta ime je dobila po svojim jestivim plodovima, datulama (dáktulos = prst, zbog izduženog oblika ploda).[3]

Datula
Naučna klasifikacija uredi
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocotyledones
Kladus: Commelinids
Red: Arecales
Porodica: Arecaceae
Rod: Phoenix
Vrsta:
P. dactylifera
Binomno ime
Phoenix dactylifera
Sinonimi[1]
  • Palma dactylifera (L.) Mill.
  • Phoenix chevalieri D.Rivera, S.Ríos & Obón
  • Phoenix iberica D.Rivera, S.Ríos & Obón

Iako njeno tačno mesto porekla nije poznato zbog dugog uzgajanja, one verovatno potiču iz regije Plodnog polumeseca koji se proteže između Egipta i Mesopotamije.[4] Datula se široko uzgaja širom Severne Afrike, Bliskog istoka, Afričkog roga i Južne Azije, i naturalizovana je u mnogim tropskim i suptropskim regionima širom sveta.[5][6][7] P. dactylifera je tipska vrsta roda Phoenix koja sadrži 12–19 vrsta divljih palmi datula i glavni je izvor komercijalne proizvodnje.[4]

Drveće datula obično dostiže visinu od oko 21—23 m (69—75 ft),[8] raste pojedinačno ili stvara grudu sa nekoliko stabljika iz jednog korenskog sistema. Plodovi datula (urme) su ovalno-cilindrične, duge od 3 do 7 cm i prečnika oko 2,5 cm, u rasponu od svetlo crvene do svetlo žute boje, u zavisnosti od sorte. Sa oko 61-68% šećera po masi kad se osuše, urme su vrlo slatko voće.[9]

Urme su hiljadama godina osnovna hrana Bliskog istoka i doline Inda. Postoje arheološki dokazi o uzgoju datula u Arabiji od 6. milenijuma pre nove ere. Ukupna godišnja svetska proizvodnja urmi iznosi 8,5 miliona metričkih tona, a zemlje Bliskog istoka i Severne Afrike su najveći proizvođači.[10] Godine 2019. znanja, veštine, tradicija i praksa povezani sa datulom uvršteni su na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao kulturno nasleđe naroda zemalja Arapskog sveta.[11]

Istorija uredi

Fosilni zapisi pokazuju da datula postoji najmanje 50 miliona godina.[12]

 
Sušeni urma, breskva i kajsija iz Lahuna, Fajuma, Egipat. Kasno Srednje kraljevstvo.
 
Phoenix dactylifera odeljak trupa. Kao i kod ostalih članova porodice palmi, i datula ne proizvodi prstenove drveta.

Urme su hiljadama godina osnovna hrana Bliskog istoka i doline Inda. Veruje se da su datule poreklom iz današnjeg Iraka. Postoje arheološki dokazi o uzgoju datula u Mergaru oko 7000. p. n. e, neolitskoj civilizaciji u današnjem zapadnom Pakistanu,[13] i u istočnoj Arabiji između 5530. i 5320. godine pre nove ere,[14] i gaje se od davnina od Mesopotamije do praistorijskog Egipta. Drevni Egipćani su od plodova datule proizvodili vino, i jeli ih u sezoni berbe. Dokazi o uzgoju se kontinuirano nalaze tokom kasnijih civilizacija u dolini Inda, uključujući i period Harapa od 2600. do 1900. p. n. e.[13] Drevni Jevreji su od voća pravili vino, sirće, hleb i kolače, takođe koristeći koštice voća za tov stoke, a drvo za izradu posuđa.[15]

U Drevnom Rimu palmini listovi koji su korišteni u trijumfalnim povorkama da bi simbolizovali pobedu bili su najverovatnije oni od vrste Phoenix dactylifera.[16] Datula je bila popularna baštenska biljka u rimskim peristilnim vrtovima, mada ne bi urodila plodom u umerenijoj klimi Italije.[17] Ona je prepoznatljiva na freskama iz Pompeje i drugde u Italiji, uključujući baštensku scenu iz Kuće venčanja Aleksandra.[18]

U kasnijim vremenima trgovci su širili datule po jugozapadnoj Aziji, Severnoj Africi i Španiji. Urme su u Meksiko i Kaliforniju uveli Španci 1765. godine, oko Misije San Ignacio.

Kultivar palme datule, verovatno ono što se nekad nazivalo judejskom datulom, poznat je po svom dugovečnom ortodoksnom semenu, koje je uspešno niklo nakon slučajnog skladištenja tokom 2000 godina.[19] Gornja vremenska granica preživljavanja pravilno uskladištenog semena ostaje nepoznata.[20]

Genomska studija Abu Dabi centra za genomiku i sistemsku biologiju Njujorškog univerziteta pokazala je da su pripitomljene sorte datula poreklom iz severne Afrike, uključujući dobro poznate sorte poput Meddžul i Deglet Nor. One su hibrid između palmi datula sa Bliskog istoka i kritske divlje palme P. theophrasti. Palme datule pojavljuju se u arheološkim zapisima u Severnoj Africi od pre oko 2.800 godina, što sugeriše da su hibrid širili Minojci ili Feničani.[21]

Uslovi rasta uredi

Traži potpuno otvorene i osunčane položaje. Zemljište ne bira, a u suvoj klimi može podneti niske temperature -10 do -15 °C.[22]

Izgled uredi

Stablo je visine 20, nekada i preko 30 metara. Prekriveno je ostacima osnova sasušenih lisnih peteljki. Na vrhu stabla obrazuje se kruna od listova.[22] Samo stablo nikada se ne grana, ali uz trup mogu nići novi izdanci.[3]

Listovi su neparno perasti, dugi do 6 m. Lučno su povijeni, modro zelene boje. Liske listova su na vrhu ušiljeni, a peteljke trnovite. Biljke su dvodome, a cvetovi su sitni, skupljeni u razgranate klipove. Plod je jestiva, cilindrično elipsoidna, jednosemena koštunica čiji je mesnati omotač jestiv, veoma ukusan i hranljiv. Razmnožava se semenom ili izdancima koji niču uz stablo.[3]

  •  
    Kruna datule, sa zrelim plodovima i deblo prekriveno ostacima sasušenih lisnih peteljki
  •  
    Datula u cvetu

Datule u arapskom svetu uredi

Datula
 
Prodavac svežih urmi na ulici u Kairu 1955.
Svetska baština Uneska
Zvanično imeDatula, znanje, veštine, tradicija i običaji
KriterijumNematerijalno kulturno nasleđe: 
Referenca[Date palm, knowledge, skills, traditions and practices 1509]
Upis2019. (14. sednica)
Veb-sajtDate palm, knowledge, skills, traditions and practices

Među arabljanskom florom datula drži prvo mesto. Ona daje najrasprostranjeniji i najcenjeniji plod - urmu (arap. tamr).

Zajedno sa mlekom, urma čini glavni sastojak dnevnog beduinskog jelovnika i, izuzev kamiljeg mesa, jedina je njihova tvrda hrana. Kiselo piće od urme (arap. nabldh) veoma je traženo. Od njenih istucanih koštica prave se kolačići, koji su svakodnevna hrana kamila. Posedovati „dve crne stvari“ (arap. al-aswadân), tj. vodu i urme, san je svakog Beduina. Govore da je Prorok Muhamed naredio: „Poštuj svoju tetku, palmu, koja je napravljena od iste zemlje kao i Adam.“

Arapski pisci navode sto vrsta datula u Medini i oko nje. Ova „kraljica arabljanskih stabala“ verovatno je uvezena sa severa, iz Mesopotamije, gde je palma bila glavni objekat koji je rano privukao čoveka u te krajeve.

Nematerijalno kulturno nasleđe uredi

Datula je vekovima bila povezana sa stanovništvom arapskog sveta kao i ključni oblik ishrane, ali istovremeno i kao izvor brojnih povezanih zanata, profesija i društvenih i kulturnih tradicija, običaja i praksi. Kao nosioci i praktičari ovih aktivnosti pojavljuju se vlasnici farmi i farmeri, zanatlije koji izrađuju tradicionalne proizvode koristeći razne delove palme, trgovci, kreativni pojedinci i izvođači narodne umetnosti povezane sa datulom (priče, pesme...). Znanje, veštine, tradicija i običaji povezani sa datulom odigrali su ključnu ulogu u jačanju veza između ljudi i zemalja u arapskom regionu, pomažući im da se suoče sa izazovima surovog pustinjskog okruženja.

Ovaj istorijski odnos stvorio je bogato kulturno nasleđe povezanih običaja, znanja i veština ljudi u regionu, koje se održalo do danas. Vekovni razvoj ovih elemenata pokazuje posvećenost lokalnih zajednica posvećene njegovom održavanju kroz kolektivno učešće u višestrukim aktivnostima vezanim za datulu i brojnim svečanim ritualima, tradicijama i običajima. Godine 2019. znanja, veštine, tradicija i običaja povezani sa datulom uvršteni su na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, kao kulturno nasleđe Bahreina, Egipta, Iraka, Jordana, Kuvajta, Mauritanije, Maroka, Omana, Palestine, Saudijske Arabije, Sudana, Tunisa, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Jemena.[11]

 
Urme kao poslastica

Proizvodi od datule uredi

 
Sirup od urmi
 
Praline od urmi
 
Hleb sa urmama i lešnicima
 
Pita sa urmama
 
Palestinsko tradicionalno pecivo od griza Ka’ak, punjeno pastom od urmi.

Plodovi - urme i njihova nutritivna vrednost uredi

Urme su bogate obiljem hranjivih materija i odličan su izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora. Takođe je značajno i prisustvo minerala u tragovima: bora, bakra, selena i cinka. Urme imaju kalorijsku vrednost od 282 kcal/100 g, što znači da spadaju u najkaloričnije voće. Suvi plodovi sadrže 70% šećera.[22] Masti gotovo da i nema, kao ni belančevina. Na vodu otpada oko 20%. Od vitamina urme sadrže gotovo isključivo kompleks B vitamina. Urme se mogu konzumirati sveže ili suve. U Arapskom svetu postoji bezbroj upotreba za urme: od slatkiša, dodatka jelima, pudinga, dodatka hlebu, namaza, sirupa, sirćeta i bezalkoholnih pića. Kada se muslimanski post ramazan završi, obično se prvo jedu urme.[23]

Urme igraju ključnu ulogu kao namirnica u kriznim situacijama, poput poplava, zemljotresa, rata i suša, kao glavna hrana stanovništva u siromašnim područjima, posebno u zemljama trećeg sveta, koje se suočavaju sa problemima pothranjenosti i gladi.

Urme se u prehrambenoj industriji koriste na mnogo načina, a neki od proizvoda su:

  • sok od urmi,
  • nektar (med) od urmi,
  • tečni šećer,
  • sirup,

i različita jela, kakva su:

Proizvodnja urmi uredi

 
Plantaža datula na Golanskoj visoravni, Izrael

Savremene plantaže datula se planski podižu i eksploatišu širom sveta, gde god to klimatski uslovi dozvoljavaju.[23]

Prvih deset proizvođača urmi u 2007. godini
(1000 tona)
  Egipat 1,313.69
  Iran 1,000.00
  Saudijska Arabija 982.54
  UAE 755.00
  Pakistan 557.52
  Alžir 526.92
  Irak 440.00
  Sudan 332.00
  Kina 255.87
  Libija 175.00
Ukupno u svetu 6338.54
Izvor:
UN Organizacija za hranu i poljoprivredu [1]

Ostali proizvodi uredi

Osim ploda, i ostali delovi palme se mogu koristiti u različite svrhe:

  • Lišće i grane koriste se za proizvodnju korpi, vreća, prostirki, pletenih posuda i sitnih ukrasnih predmeta.
  • Od koštica se dobija ulje sa aktivnim ugljem, lauril alkohol, površinski aktivni sastojci, mast od palmovih zrna (za rast trepavica). Od ostataka pri preradi koštica pravi se stočna hrana. U pustinji se koštice urmi suše i melju u brašno od kog se pravi hleb, ili se namače vodom i od njega se pravi hrana za kamile. Koštice se takođe mogu pržiti i samleti i od njih se pravi ukusan napitak sličan kafi.[24]
  • Datula ili urmina palma je veoma dekorativna, te se često koristi i kao ukrasna vrsta.[22]

Bolesti uredi

Glavni članak: Crveni palmin surlaš
 
Crveni palmin surlaš
 
Feniks palma potpuno uništena posle napada crvenog palminog surlaša

Jedna od najopasnijih bolesti koja poslednjih decenija napada palme je crveni palmin surlaš (Rhynchophorus ferrugineus), vrsta insekta iz porodice surlaša (Curculionidae), takođe poznat i kao azijski palmin žižak. Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do 1 m, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća. Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.[25]

Crveni palmin surlaš napada 19 vrsta palmi širom sveta. Iako je prvi put primećen na kokosovim palmama u Jugoistočnoj Aziji, svoje uporište našao je, u protekle dve decenije, na urminoj palmi u više zemalja Bliskog istoka, a zatim se proširio na Afriku i Evropu.[26] Prenošenje zaraze potpomognuto je unošenjem inficiranog sadnog materijala iz zaraženih u nezaražena područja.[27] U oblasti Mediterana crveni palmin surlaš nanosi ozbiljne štete feniks palmama (Phoenix canariensis). Trenutno, zaraza je prijavljena u oko 15% svih zemalja proizvođača kokosa u sveti svetske kokos zemljama u razvoju i u skoro 50% zemalja u kojima se uzgaja urmina palma.[28]

Galerija uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „The Plant List, Phoenix dactylifera L.”. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 16. 11. 2020. 
  2. ^ „Phoenix dactylifera”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Pristupljeno 10. 12. 2017. 
  3. ^ a b v Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga. 
  4. ^ a b Krueger, Robert R. „Date Palm Genetic Resource Conservation, Breeding, Genetics, And Genomics In California” (PDF). The Conference Exchange. Pristupljeno 2018-03-26. 
  5. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families, Phoenix dactylifera
  6. ^ Biota of North America Project, Phoenix dactylifera
  7. ^ Flora of China, v 253 p 143, Phoenix dactylifera
  8. ^ Divya Bichu. „Arabian Desert Plants”. Buzzle. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  9. ^ „Dates, deglet noor”. FoodData Central. USDA Agricultural Research Service. Pristupljeno 25. 5. 2020. 
  10. ^ „FAOSTAT:Crops”. Elements:Production Quantity / Items:Dates. Pristupljeno 2018-03-26. 
  11. ^ a b „Date palm, knowledge, skills, traditions and practices”. UNESCO. Pristupljeno 25. 6. 2021. 
  12. ^ „Medjool: A Date to Remember”. NPR.org. 17. 10. 2007. Pristupljeno 19. 4. 2015. 
  13. ^ a b Kenoyer, Jonathan Mark; Heuston, Kimberley Burton (2005). The Ancient South Asian World. The World in Ancient Times. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-522243-2. Pristupljeno 30. 7. 2013. 
  14. ^ Tengberg, M. (novembar 2012). „Beginnings and early history of date palm garden cultivation in the Middle East”. Journal of Arid Environments. 86: 139—147. Bibcode:2012JArEn..86..139T. doi:10.1016/j.jaridenv.2011.11.022. 
  15. ^ Smith, Homer W. (1952). Man and His Gods . New York: Grosset & Dunlap. str. 65. 
  16. ^ Ernest Small (2009). Top 100 Food Plants . str. 231. 
  17. ^ Linda Farrar (1998). Ancient Roman Gardens. str. 141. 
  18. ^ Linda Farrar (1998). Ancient Roman Gardens. str. 141. 
  19. ^ Hanson, Wendy (2008-06-13). „Date palm seed from Masada is the oldest to germinate”. Los Angeles Times. 
  20. ^ Bonner, Franklin T. (april 2008). „Chapter 4 Storage of Seeds” (PDF). Woody Plant Seed Manual, USDA FS Agriculture Handbook 727. National Seed Laboratory, 5675 Riggins Mill Rd, Dry Branch, GA 31020. Arhivirano iz originala (PDF) 01. 12. 2016. g. Pristupljeno 2008-06-21. 
  21. ^ Flowers, Jonathan; et al. (2019). „Cross-species hybridization and the origin of North African date palms”. Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 116 (5): 1651—1658. PMC 6358688  . PMID 30642962. doi:10.1073/pnas.1817453116. 
  22. ^ a b v g Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 747—748. 
  23. ^ a b „Urma: slast sa palme”. nadijeti.com/. Pristupljeno 6. 6. 2016. 
  24. ^ a b „How different industries use dates in their products?”. Khoshbin group. Pristupljeno 25. 6. 2021. 
  25. ^ Rhynchophorus ferrugineus Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. jul 2007) at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - pristupljeno 4. 5. 2016.
  26. ^ Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; Tusar Kanti Bag; Ngashepam Anita; Satish Chandra; Shishom Vano Ngachan (septembar 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  27. ^ FERRY, M.; S. GÓMEZ (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Arhivirano iz originala 27. 02. 2009. g. Pristupljeno 5. 5. 2016. 
  28. ^ Faleiro, J.R. (septembar 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Pristupljeno 5. 5. 2016. 

Spoljašnje veze uredi

 
Datula na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Datula.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Датула&oldid=26427906”