Demad

Demad (grč. Δημάδης, oko 380—318. p. n. e.) je bio atinski državnik, orator i demagog. Vodio je promakedonsku politiku u Atini. Nakon bitke kod Heroneje zaslužan je za mirovni sporazum Atine i Makedonije, a nakon Aleksandrovoga osvajanja i razaranja Tebe jedan je od zaslužnih za blagi postupak Aleksandra Velikoga prema Atini. Zbog primanja mita i naklonosti Makedoncima bio je lišen građanskih prava, ali na kraju Lamijskoga rata Atinjani su mu vratili građanska prava i poslali ga da od Antipatra traži milost za Atinu. Nagovorio je Atinjane da Demostena i njegove pristalice osude na smrt. Kasnije je Kasandar je naredio da se Demad pogubi, jer je bio u dosluhu sa Perdikom.

Detinjstvo i mladost

Rođen je u siromašnoj porodici u Peoniji i bio je zaposlen jedno vreme kao običan mornar. Uzdigao se zahvaljujući svojoj elokvenciji i beskrupoloznosti do pozicije istaknutoga političara Atine. Prema Plutarhu Demad je bio nenadmašan govornik kada bi govorio potaknut određenim trenutkom i temom i tada bi nadmašivao Demostena, koji je bio dobar govornik pripremnjenih govora. Za vreme rata Makedonije protiv Olinta branio je akcije Filipa II Makedonskoga. Iako je u početku podržavao Demostena razišli su se oko stava prema Filipu II Makedonskom, pa je postao večiti Demostenov neprijatelj. Za razliku od Demostena Demad je često menjao svoju politiku i tada bi se izvinjavao govoreći da se sukobljavao sa samim sobom, ali nikad sa interesima Atine.

Bitka kod Heroneje

Učestvovao je u bici kod Heroneje 338. pre n. e, kada je Makedonija porazila Atinu i Tebu. Demad je tada bio zarobljen. Filip II Makedonski se tada napio i arogantno se ponašao slaveći pobedu. Demad ga je kritikovao da se ne ponaša dostojno jednoga Agamemnona. Filip je bio zadivljen da se zarobljenik usudio da tako jasno kritikuje, pa je oslobodio Demada i ukazao mu poštovanje. Demad je ostavio dobar utisak na Filipa II Makedonskoga, pa je Filip oslobodio i ostale atinske zarobljenike ne tražeći uobičajeni otkup. Zaslužan je za mirovni sporazum između Atine i Makedonije. Zalagao se za opšti mir, koji je Filip nametao, a pored toga zalagao se i za bezuslovno učešće i pristupanje Korintskom savezu.

Uživa Aleksandrovu podršku

Nakon Filipove smrti i dalje je bio zastupnik promakedonske opcije, pa je podržavao Aleksandra Velikoga. Zahvaljujući njemu Aleksandar je nakon razaranja Tebe 335. p. n. e. blago postupio sa Atinom, iako se bila pobunila. Aleksandar Veliki je tražio od Atine 10 narodnih vođa, uključujući Demostena, Likurga iz Atine i Hiperida. Međutim, kada je Demad od njih primio mito založio se kod Aleksandra za svoje protivnike, pa im je Aleksandar Veliki oprostio. Protivio se 331. p. n. e. atinskoj saradnji sa Agidom III, koji je tada spremao ustanak protiv Makedonije.

Udovoljava Makedoncima

Orator Demad bio je moćan u Atini, jer je radio tako da udovolji Antipataru i Makedoncima i bio je prisiljen mnogo puta da predlaže mere, koje nisu bile u skladu sa ugledom i karakterom grada. Međutim govorio je da mu se može oprostiti jer je bio na čelu propale države.

Više puta kažnjavan

Više puta je bio kažnjavan. Sedam puta je bio osuđen jer je podnosio nezakonite predloge, a na kraju je bio i lišen građanskih prava. Stalno je primao mito. Jednom je predložio da se Aleksandar Veliki proglasi božanstvom, pa je zbog tog akažnjen sa 10 talanata. Bio je osuđen zbog primanja mita od Harpala, a zbog toga je i lišen građanskih prava. Ipak i nakon lišavanja građanskih prava zadržao se u Atini. Antipatar je jednom rekao da ima dva prijatelja u Atini, Fokiona i Demada. Za Fokiona je rekao da ga nikako ne može da nagovorim da uzme bilo šta, a da Demada nikako ne može da zadovolji poklonima.

Lamijski rat

U bici kod Kranona ( 6. avgust 322. p. n. e.) Antipatar i Krater su okončali Lamijski rat. Makedonski garnizon je ponovo došao u pirejski akropolj Munihiju. Kada su Demosten i njegovi prijatelji čuli da se Antipatar i Krater približavaju Atini, odlučili su da tajno pobegnu. Atinjani su se prepali, pa su tada oprostili Demadu, vratili mu građanska prava i uputili ga da ode i izmoli milost od Antipatra. Demad, Fokion i nekolicina drugih su tada otišli do Antipatra. Pristali su na bezuslovnu predaju Atine. Po nalogu Demada narod je tada Demostena osudio na smrt.

Protiv Antipatra

Atinjani su se kasnije zbog makedonskoga garnizona obratili Demadu, tražili su da ako može da zatraži od svojih makedonskih prijatelja povlačenje makedonskoga garnizona iz Atine. Kada se Demad zaputio 318. p. n. e. za Makedoniju Antipatar je ležao bolestan, a Kasandar je vodio poslove. Nađeno je pismo u kome je Demad nagovarao Perdiku da dođe u Makedoniju i oslobodi je. Kada je to saznao Kasandar je 318. p. n. e. ubio Demada i njegova sina. Nakon njegove smrti Atinjani su ga toliko mrzili, da su istopili sve njegove statue, koje su ranije postavili njemu u čast.

Vidi još

• Lamijski rat

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Plutarh, Fokion
• Plutarh, Demosten
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire. . John Wiley & Sons. 2006. ISBN 978-1-4051-1210-9.