Demetrije I Poliorket

Македонски краљ

Demetrije I Poliorket (337. p. n. e. - 283. p. n. e.) bio je kralj Makedonije (294. p. n. e. - 288. p. n. e. ). Sin je Antigona I Monoftalma. Pripadao je dinastiji Antigonida.[1][2]

Demetrije Poliorket
Demetrius I of Macedon.jpg
Datum rođenja336. p. n. e.
Datum smrti283. p. n. e.
DinastijaAntigonidi
OtacAntigon I Monoftalmos
MajkaStratonika
SupružnikPtolemaida, Fila, Eurydice of Athens, Deidamia I of Epirus, Lanassa
PotomstvoDemetrius the Fair, Antigon II Gonata, Stratonika Sirijska, Démétrios, Aleksandar, Fila
PrethodnikAntipater II Makedonski
NaslednikLizimah

Aktivno učestvuje u ratovima svog oca protiv Seleuka, Ptolemeja i Lizimaha. Poražen je u bici kod Gaze 312. p. n. e., čime je izgubio veliki deo Sirije. Ubrzo jednom pobedom delomično vraća izgubljeno. Demetrije napada Vavilon 311. p. n. e., ali ne uspeva da Seleuku nanese neku ozbiljniju štetu. Uspostavlja se kratkotrajni mir 310. p. n. e..

Spasilac Atine i Aleksandrov naslednikUredi

Demetrije sa flotom od 250 brodova oslobađa Atinu 307. p. n. e.. Atina je dotad bila pod Kasandrom i Ptolemejem, a Demetrije ponovo uspostavlja demokratski poredak u Atini. Atinjani ga slave kao velikog spasioca grada. Dobija titulu soter ("spasilac").

U pomorskoj bici kod Salamine na Kipru 306. p. n. e. potpuno uništava pomorsku moć Ptolemeja i zauzima Kipar. Na Kipru se Antigon i Demetrije proglašavaju kraljevima i naslednicima i nastavljačima Aleksandrovog carstva. Velika invazija na Egipat završava se neuspešno.

Opsada RodosaUredi

 
Novac od Demetrija Poliorketa. Na grčkom piše ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΔΗΜΗΤΡΙΟΥ (novac od kralja Demetrija).

Pošto je ostrvo Rodos odbilo da im pomogne u bici protiv Ptolemeja, odlučuju da kazne Rodos. Demetrije počinje 305. p. n. e. neuspešnu opsadu Rodosa. Izmislio je nove opsadne sprave. Jedna od tih sprva je bio „ovan za razbijanje“, koji je bio 60 metara dugačak i bilo je potrebno 1.000 ljudi da bi njime razbijali zidine opsednutog grada. Zbog tih opsadnih sprava dobija naziv Poliorket, što znači „onaj koji opseda“.

Rat dijadosa protiv Antigona i DemetrijaUredi

Pošto je neuspešno opsedao Rodos preko godinu dana vraća se u Atinu, koju ponovo oslobađa. Atina ga ponovo slavi kao velikog spasioca. Demetrije je velikom vojskom krenuo na Kasandra, tada kralja Makedonije. Kasandar je molio za mir, ali Antigon i Demetrije traže da preda celu Makedoniju. Da bi spasli Kasandra Lizimah napada Antigona u Aziji. Demetrija prekida kampanju protiv Kasandra i pridružuje se ocu u Aziji. U bici kod Ipsa 301. p. n. e. Antigon i Demetrije su poraženi od Seleuka i Lizimaha. Antigon je poginuo u toj bici, a Demetrije je pobegao do Efeza. Antigonove teritorije dele Seleuk, Lizimah i Ptolemej. Čak ni Atina više neće da pomogne Demetriju.

Postaje kralj Makedonije 294. p. n. e.Uredi

Ubrzo Demetrije vraća deo nekadašnje moći. Miri se sa Seleukom. Seleuku daje svoju ćerku za ženu. Atina je bila ponovo pod tiranijom i opet Demetrije posle duge blokade zauzima Atinu 294. p. n. e.. Posle Kasandarove smrti njegovi sinovi su se pokazali slabim. Jedan od njih zove Demetrija u pomoć. Demetrije ubija Kasandarovog sina Antipatera II i sam postaje kralj Makedonije 294. p. n. e.. Kralj Pir mu je stalno napadao teritoriju i podbunjivao podanike. Protiv njega se udružuju Lizimah, Pir i Ptolemej i konačno 288. p. n. e. prisiljen je da napusti Makedoniju. Pir i Lizimah su podelili Makedoniju.

Poražen umire u zarobljeništvuUredi

Sa preostalom vojskom kreće u Aziju, gde ga Seleuk zarobljava 285. p. n. e.. Umire u zarobljeništvu 283. p. n. e.. Njegovi naslednici su došli na vlast u Makedoniji.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ „Demetrius I Poliorcetes king of Macedonia”. Britannica. Pristupljeno 15. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Demetrius I of Macedon”. Wikia. Pristupljeno 15. 1. 2021. 

Spoljašnje vezeUredi