Otvorite glavni meni

Demokrit iz Abdere (grč. Δημόκριτος) (oko 460. p. n. e. - oko 370. p. n. e.) je antički grčki filozof rođen u Abderi, Grčka. Bio je uticajan presokratski filozof i učenik Leukipa, koji je razvio atomsku teoriju o kosmosu.

Demokrit
Democritus2.jpg
Demokritova bista
Puno imeDemokrit
Datum rođenjaoko 460. p. n. e.
Mesto rođenjaAbdera
Grčka
Datum smrtioko 370. p. n. e.
EpohaPresokratska filozofija
RegijaZapadna filozofija
Škola filozofijePresokratska filozofija
Interesovanjametafizika, matematika, astronomija
Idejeatomizam

Demokrit je napisao 52 dela, međutim od toga je sačuvano samo 299 fragmenata i to uglavnom etičkog karaktera. Demokrit je učio od Leukipa, gimnofista, Egipćana, Etiopljana, Helena. Često je putovao od Sredozemnog do Crnog mora i tako kupio informacije.

Čini se da je ideja atoma potekla od njegovog učitelja Leukipa (5. v. p. n. e.), ali je Demokrit veoma proširio njegovu teoriju. Izneo je ideju da u univerzumu postoje samo prazan prostor i atomi, i da su atomi nevidljivo mali, čvrsti, večni i u beskonačnom kretanju. U skladu s ovim prilagodljivim, materijalističkim gledištem objasnio je ukus, miris, zvuk, vatru i smrt.

Njegovo delo „Veliki red sveta“ proslavilo ga je. Nakon što ga je pričitao sugrađanima kupio je kuću i proživeo ostatak života tu (smatra se da je živeo više od 100 godina), u Abderi. Nadimci Demokrita u njegovo vreme bili su „mudrost“ i „nasmejeni filozof“. Nije se ženio. Kažu da nije ni želeo da gleda lepe žene, kad već nije u stanju da ih voli. Najpoznatija Demokritova filozofija jeste tvrdnja da osnova (supstancija) svih nastalih i propadljivih bića jesu nenastali, nepropadljivi i nevidljivi atomi.

Demokrit se smatra začetnikom strogog determinizam (određenosti) odnosno fatalizma. Demokritova teorija posle više od hiljadu godina postaće princip inercije. On odbacuje besmrtnost duše jer smatra da je duša sastavljena od vatrenih atoma. Ona propada zajedno sa telom. On kaže da čulima opažamo bića i stvari, a razumom atome i prazan prostor.

Pretpostavljao je da u bliku i ponašanju atoma leži prirodni, nebožanski uzrok svih stvari i svih događaja. Platon i Aristotel nisu prihvatali ove ideje, koje nikada nisu postale deo glavne struje grčke filozofije, ali ih je prihvatio grčki filozof Epikur oko 300. p. n. e., a opširno zabeležio u dugačkoj poemi O prirodi stvari Rimljanin Lukrecije (oko 99 - 55. p. n. e.). U 17. veku Bojl i Njutn su bili svesni ovih ideja; sumnjivo je da li su one išta neposredno doprinele modernoj atomskoj teoriji, koja je započela s Daltonom, oko 1800.

Spoljašnje vezeUredi