Depeche Mode

Depeš moud
Depeš moud
Muzički rad
Aktivni period	1980—danas
Osnivanje	1980. (Bazildon, Eseks, Engleska)
Žanr	sint pop, novi talas, dens rok, elektronski rok, alternativni rok
Izdavačka kuća	Mute Records; Sire Records; Reprise Records
Članovi
Sadašnji članovi	Martin Gor; Dejv Gan
Bivši članovi	Endru Flečer; Vins Klark; Alan Vajlder
Diskografija

Depeš moud (franc. Dépêche mode, najnovije modne vesti) je muzička grupa iz engleskog grada Bazildona (Basildon) osnovan 1980. Od nastanka grupe do danas stil im se postepeno menjao, od pop disko zvuka novog talasa osamdesetih (new wave/new romantic), na prva 4 albuma, do mračnog talasa (dark wave) i za njih karakterističnog zvuka koji se svrstava u alternativnu muziku. Međutim, elektronski zvuk je deo identiteta grupe od nastanka do danas, i mnogi ih i dalje svrstavaju u elektronsku muziku. Trenutno su jedna od najduže aktivnih grupa na muzičkoj sceni još od vremena novog talasa i novog romantizma (new wave/new romantic).

Njihovi spotovi se relativno često prikazuju na MTV-u. Procenjuje se da je do 2006. godine ova grupa prodala ukupno oko 72 miliona albuma širom sveta. Njihova muzika je ostavila uticaj na mnoge muzičare tokom godina zbog novog pristupa u komponovanju, snimanju i korišćenju semplova. Međutim, još uvek se o njima često govori kao o „grupi iz osamdesetih“. Iako su imali ogroman uticaj na modernu elektronsku dens muziku ostali su grupa čija je odrednica ipak - alternativa.

Trenutno nastupaju kao dvojac:

Martin Gor (glavni autor pesama, vokali, gitare, klavijature)
Dejvid Gan (vodeći vokal, od skora autor, ponekad svira)

Raniji članovi:

Endru Flečer (ranije samo klavijature, prvenstveno je upravljao svim projektima, drugi instrumenti, preminuo 2022.)
Alan Vajlder (produkcija, klavijature, bubnjevi, vokali, povremeno autor) od 1982. do 1995.
Vins Klark (prvi autor, klavijature), od 1980. do 1981.

Nastanak i počeci uredi

Okupljanje i početak zajedničkog rada se može smatrati 1976. godine, kada su Vins Klark i Endi Flečer osnovali bend pod imenom "No Romance in China". Sastav nije imao uspeha a 1979. Vins Klark je osnovao nov sastav "French Look" sa Martinom Gorom i Robertom Marlouom. Marta 1980., Vins i Martin sa Endijem Flečerom osnivaju sastav "Composition of Sound" u kojem je Vins pevao vokale i svirao gitaru, Martin je svirao klavijature, a Flečer bas. Ubrzo po osnivanju Vins i Endi prelaze na sintisajzere, pošto su se prvo na razne načine snalazili i svašta radili da bi došli u situaciju da rade sa tim „čudom moderne elektronike“. Dejvid Gan se pridružuje bendu 1980. godine pošto ga je Vins Klark čuo kako peva na takmičenju u lokalnom baru pesmu Heroji (Heroes) Dejvida Bouija (David Bowie), jednog od omiljenih Dejvidovih pevača. Tako je nastao „Depeš Moud“. Ime je bendu ubrzo nadenuo Dejv Gon, a nastalo je od naziva francuskom modnog časopisa.

Depeš Moud na osnovu usmenog dogovora izdaje prvi album 1981. godine za kompaniju "Mute Records" Speak and Spell. Ubrzo po izlasku albuma Vins Klark napušta bend da bi osnovao duet Jazu sa Alison Moje (Alison Moyet). Kasnije sa Erikom Redklifom osniva Asembli (The Assembly), a potom Irejžr (Erasure) sa Endijem Belom.

Posle Klarkovog odlaska, Martin Gor, koji je imao dve pesme ("Tora! Tora! Tora!", "Big Muff") na debi albumu "Speak and Spell", preuzima ulogu glavnog autora pesama. Na drugom albumu po redu, A Broken Frame koji izlazi 1982. godine se pojavljuju kao trio. Pre ovoga je Alan Vajlder već zamenjivao Vinsa Klarka na turneji, mada nije učestvovao u radu na novom albumu. Ubrzo potom postaje punopravan član benda što se vidi na singlu iz 1983. godine "Get the Balance Right".

Godine 1983, izlazi album Construction Time Again na kome je Alan autor pesama "The Landscape is Changing" i "Two Minute Warning". Takođe, autor je pesme "In Your Memory", koja je B strana singla "People Are People". Pored ovoga, autor je i pesme "If You Want" sa albuma Some Great Reward iz 1984. godine i koautor pesme "Fools" sa Martinom za B stranu singla "Love, in Itself". Ipak njegov najveći doprinos je bio tehnička i muzička produkcija zvuka benda.

Početkom 1980-ih je popularnost sastava bila bila izuzetna u Evropi (pogotovo u Nemačkoj). Stoga 1984. godine bend kreće na veliku turneju po Americi izdajući kompilaciju Ljudi su ljudi People Are People, a 1985. album Catching Up with Depeche Mode sa obradom prvog transatlantskog hita Ljudi su ljudi "People Are People".

Ovaj period je početak vezivanja ovog sastava za britanskom gotik scenom koja je dobijala na popularnosti u Americi. Međutim, britanska kritika je ovaj sastav omalovažavala tokom 80-ih godina kao „slatke dečake“ i tinejdžerske sint-pop zvezde lagane muzike, pogotovo zbog njihovih ranih pesama, kakva je bila "Just Can't Get Enough" i pored toga što se mračniji tonovi sve izraženije pojavljuju u njihovoj muzici. U isto vreme u Nemačkoj i drugim zemljama Evrope, Depeš Moud je smatran velikom atrakcijom za tinejdžerke. (Fan klub benda KMFDM su razglasili šalu da je njihov bend za svoje ime uzeo inicijale slogana "Kill Motherfucking Depeche Mode").

Međutim u Americi, gde je njihova muzika prvo stekla popularnost na fakultetskim i alternativnim radio-stanicama, kakav je bio KROQ iz Los Anđelesa, Depeš Moud skreće pažnju na sebe kao pretežno kultni sastav.

Odrednica „gotik“ koja se često vezuje uz njih je više zbog zvuka nego zbog izgleda i nastupa. Pogotovu što je sastav relativno kasno osetio dejstvo američkog tržišta muzike, a već je imao niz nesrećnih niskobudžetnih spotova. Kao što se čuje u pesmi iz 1984. „Bogohulni tračevi“ (Blasphemous Rumours), koja je puna gorkih komentara na životne nepravde, i čvrstoj B strani singla „To se zove srce“ (It's Called a Heart) iz 1985. pod nazivom „Muva na šoferšajbni“ (Fly on the Windscreen) (kasnije remiksovana i snimljena kao "Fly on the Windscreen - Final" na albumu iz 1986. „Crna proslava“ (Black Celebration), autor pesama Martin Gor uplovljava u deceniju dugog uranjanja u mračnu, turobnu sintetik-dens muziku. U to vreme su mnogi povezivali ovaj zvuk sa tada narastajućim talasom „gotik“ muzike. Ta muzika ovaj bend nije puno zanimala i čak su pokušali da naznače da nemaju veze sa ovim, ali već je bilo kasno.

Prvih pet godina Depeš Mouda je dokumentovano kompilacijom singlova "The Singles 81-85". Kompilacija je u Americi izdata pod naslovom "Catching Up with Depeche Mode".

Posle uspeha video za singl „Pitanje vremena“ (A Question of Time) iz 1986. godine počinje njihovo dugogodišnje prijateljstvo i poslovna saradnja sa režiserom i fotografom Antonom Korbijnom (Anton Corbijn), koji je do sada režirao ukupno 20 njihovih spotova (poslednji je iz 2006. "Suffer Well"). Ovaj rad je Korbijnu pomogao da doživi meteorski uspon među muzičkim zvezdama što je rezultovalo mnogim drugim spotovima za izvođače kao što su U2, Nirvana, Brajan Adams, itd. Sa novim, jasnim imidžom i turobnim zvukom, sastav je stvarao baš u trenucima porasta popularnosti gotik muzike u Americi. Nastupa turneja promocije albuma iz 1987. ironično nazvanog „Muzika za mase“ (Music for the Masses) koja je rasprodala sve koncerte po Americi 1988. godine.

Usponi i stranputice uredi

Sredinom 1980-ih i u 1990-im raste popularnost sastava u Americi, kao i uticaj na narastajuću tehno i haus muzičku scenu. Tehno pioniri Derik Mej, Kevin Saunderson i Huan Etkins su redovno navodili Depeš Moud kao veoma uticajne za njihov razvoj proto-tehno muzike tokom detroitske tehno eksplozije kasnih 1980-ih.

Turneja „Muzika za mase“ 1988. godine kulminirala je na završnom koncertu na Rouz Boul stadionu u Pasadeni u Kaliforniji sa rasprodatih 80.000 ulaznica. Na turneji je snimljen dokumentarni film u kome je prikazan poseban odnos obožavalaca prema bendu. Živi album sa ovog koncerta je nazvan "101" (koncert je bio sto prvi po redu i poslednji na turneji) i postao je hit na mnogim listama u 1989. godini.

Kasnije te godine Martin Gor pravi kratak izlet sa sopstvenim mini-albumom „Falsifikat“ ("Counterfeit") sa šest obrada, njemu najdražih pesama, a bend ubrzo snima u Milanu pesmu „Lični Isus“ ("Personal Jesus") i spot u kome se oseća mešavina uticaja od bluza do kantri-vesterna. Pred samo objavljivanje pesme se pojavio oglas u britanskim novinama sa tekstom „Samo vaš lični Isus“. Kasnije je uz ovaj tekst išao i broj telefona, koji je, kad se okrene, emitovao dotičnu pesmu. Kontroverze koje su izbile povodom ovoga su pomogle da pesma dođe do mesta #13 na britanskoj top-listi i da postane prvi zlatni singl u Americi i prvi Top 40 hit posle singla "People are people". Pesma „Lični Isus“ ("Personal Jesus") je jedna od najpopularnijih pesama Depeš Moud-a, a kasnije su je obradili i prepevali Merilin Menson (Marilyn Manson), Džoni Keš (Johnny Cash), Plasibo (Placebo), "Gravity Kills" i Hilari Daf (Hilary Duff).

Februara 1990. godine singl „Uživaj u tišini“ (Enjoy the Silence) dospeva do pozicije #8 na američkim listama i #6 na britanskim i tako postaje jedan od najuspešnijih njihovih singlova do današnjih dana. Čak osvaja britansku nagradu „Najbolji singl“. Radi promocije novog albuma „Prekršioc“ (Violator), organizuju davanje autograma u jednoj prodavnici ploča u Los Anđelesu što je privuklo 17.000 obožavalaca. Album ulazi u prvih deset u Britaniji i Americi a svetska turneja (World Violation Tour) postiže veliki uspeh. Do danas je ovaj album postao trostruko platinast u Americi sa preko 3 miliona prodatih kopija. Zabeleženo je da je 40.000 karata za koncert na Džajants stadionu u Njujorku rasprodato za 8 sati, a da je 48.000 karata za Dodžer stadion u Los Anđelesu rasprodato za sat vremena.

Do 1991. godine se Depeš Moud izdižu na nivo najuspešnijih živih izvođača, počivajući na proto-tehno zvuku po kom se nepogrešivo prepoznaju. Pauzu između dva albuma popunjava pojava pesme „Vrata smrti“ (Death's Door) u filmu „Do kraja sveta“ (Until the End of the World) Vima Vendersa i još jedan solo album Alana Vajldera.

Sastav menja muzički izraz na albumu „Pesme vere i posvećenosti“ (Songs of Faith and Devotion) iz 1993. godine predstavljajući tvrđi zvuk mnogo bliži rok orijentaciji. Manje su prisutne klavijature i uticaj sintisajzera, a po prvi put imaju bubnjeve uživo (Vajlder ih svira) i veću podršku živih muzičara. Album je dospeo do broja 1 na listama u Americi i Britaniji. Posebno su se istakle pesme "Osećam te“ (I Feel You) sa čudnim kantri/bluz/tehno zvukom, „U mojoj koži“ (Walking in My Shoes), „U tvojoj sobi“ (In your room) i „Osuda“ (Condemnation). Potom je usledila uspešna četrnaestomesečna turneja pod nazivom „Posvećen“ (Devotional). Drugi živi album „Pesme vere i posvećenosti uživo“ (Songs of Faith and Devotion Live) izlazi u decembru 1993. i sadrži snimke sa koncerata na turneji ali nije dobro prošao ni kod kritike ni kod publike.

Trzavice su postale očigledne kada je Flečer odbio da učestvuje u drugom delu turneje zbog „mentalne nestabilnosti“. Tokom ostatka turneje ga je zamenio Daril Bemonte, koji je već duži niz godina radio kao ispomoć.

Juna 1995. godine, posle turneje, Alan Vajlder napušta grupu navodeći kao razlog „nezadovoljavajuće unutrašnje radne uslove“. Ubrzo nastavlja dalje sam osnivajući grupu „Uzmak“ (Recoil). Pretpostavlja se da je glavni faktor bio Ganova zavisnost od droge, Gorovo otuđenje i priznanje da se „bori sa svojim demonima“ kao i rastuća napetost između Vajldera i Endija Flečera. Vajlder je tvrdio da je njegov udeo u rezultatima lavovski, ali da je primio najmanje zasluga za poslednji album. Ubrzo po njegovom odlasku slede vesti o Ganovom overdoziranju u njegovoj kući u Los Anđelesu. Dejv tada kreće na terapije i rehabilitaciju da se izbori sa zavisnošću od heroina.

Godine 1996,, po povratku Gana sa lečenja, Depeš Moud ulazi u studio i snima sa producentom Timom Simenonom. Sledeće godine izlazi album „Ultra“ (Ultra). Album i dva najavna singla nailaze na nepodeljena odobravanja kritike. Album je ponovo broj 1, ali sastav ne kreće na turneju, valjda pod uticajem razornog dejstva prethodne. Međutim, ipak organizuju seriju „Ultra zabava“ gde uživo predstavljaju novinarima i odabranoj publici pesme sa novog albuma na koje posebno žele da skrenu pažnju.

Druga kompilacija singlova pod nazivom The Singles 86>98 je izašla 1998. godine sa bonus pesmom "Samo kad izgubim sebe“ (Only When I Lose Myself). Sastav kreće na četvoromesečnu turneju koja ih postavlja na pijedestal permanentne atrakcije sa posetama koncertima koje više nisu imale veze sa prodavanošću albuma (Rolingstonsi, U2 i Rod Stjuart imaju sličan status).

Takođe, 1998. godine izlazi album u znak poštovanja sastavu pod nazivom „Za mase“ (For the Masses). Uključene su pesme koje izvode Smešing Pampkins (Smashing Pumpkins), Kjur (The Cure), Deftons (The Deftones) i Ramštajn (Rammstein). Ovo je najpoznatiji album posvećen Depeš Moud ali sigurno neće ostati jedini.

Depeš Moud u XXI veku uredi

Dok je Depeš Moud ostao veoma popularan u Americi, zapadnoj Evropi i Australiji, ipak najverniji obožavaoci i najšira podrška se dešavala u centralnoj i istočnoj Evropi podgrejanih vremenski povezanim ključnim događajima u ovom delu sveta ranih 1990-ih. Svetska popularnost Depeš Moud i sint-dens muzike (koja je u Americi već slabila), pad komunizma, pojava Interneta sa trenutnim pristupom jednoj drugačijoj muzici su uticala na sticanje istinski kultnog statusa. Danas postoji ogroman broj fan klubova i veb-sajtova, skoro na svim jezicima, obezbeđujući grupi neprolaznu slavu.

Godine 2001. je Depeš Moud izdao album „Uzbuđivač“ (Exciter) koji se nije najbolje plasirao na top-listama van kontinentalne Evrope. Iako je bilo nekoliko hitova za dens klubove, kao što je remiks "I Feel Loved", mnogi obožavaoci su bili uverenja da je nedostajalo inspiracije i da je album loše produciran i pored toga što sadrži najbolja vokalne deonice Dejvid Gana ikada otpevane. Veb blogovi su bili puni komentara da se suštinski Depeš Moud raspao odlaskom Alana Vajldera. Ubrzo posle turneje "Exciter" Martin i Dejv su odlučili da se neko vreme posvete solo projektima.

Dejv Gan 2003. godine izdaje svoj solo album „Papirna čudovišta“ (Paper Monsters), iza koje sledi svetska turneja i živi DVD sa koncerata pod nazivom „Čudovišta uživo“ (Live Monsters). Martin Gor nastavlja svoju solo karijeru albumom „Falsifikat²" (Counterfeit²) (sa bonus dodatkom, obradom Martinovih omiljenih pesama sa njegovog prvog albuma). Andi Flečer je pokrenuo svoju produkcijsku kuću i uradio jedan album ženskog elektronskog dueta "Client".

Avgusta 2004. izdavačka kuća "Mute" izdaje "Devotional" DVD sa snimljenim filmom sa svetske turneje iz 1993. godine i novu kompilaciju remiksa pod nazivom Remixes 81-04 sa novim i do sada neizdatim remiksima singlovima od 1981. do 2004. godine i posebno sa ponovo obrađenim hitom „Uživaj u tišini“ (Enjoy the Silence). Singl je dostigao broj 7 u Britaniji, ali je veoma loše prošao u Americi. Oktobra 2005. godine sajt obožavalaca Depechemode.tv [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2018) dobija nagradu Digital Music Awards što govori o popularnosti koju je bend stekao.

Dugo očekivani, jedanaesti studijski album „Igrajući anđela“ (Playing the Angel), se pojavljuje 17. oktobra 2005. godine i dobija dobre kritike. Mnogi obožavaoci ovaj album doživljavaju kao povratak u formu.

Depeš Moud 2006. godine

Pod producentskom palicom Bena Hilijera je ovaj album stigao do broja 1 u mnogim evropskim državama, a hit singl „Dragoceno“ (Precious) je dostigao broj 4 na britanskoj listi.

Album je podržan prvim pojavljivanjem benda u prodavnici i svirkom još od 1990. godine na sam dan pojavljivanja u Njujorku. Vredno je spomenuti da se prvi put pojavljuje pesma čiji je autor Dejv Gan što je ujedno i prva pesma posle dvadeset jedne godine da je nije napisao Martin Gor (poslednji put 1984. na albumu "Some Great Reward"). Nekoliko meseci pre zvaničnog pojavljivanja, sirova verzija spota "Precious" se pojavila na internetu na šta je usledila brza reakcija i hapšenje jednog Poljaka. U međuvremenu se zvaničan spot pojavio 12. septembra na veb-sajtu Depeš Moud [2]. Radi promocije novog albuma, bend u novembru 2005. kreće na turneju po Severnoj Americi i Evropi. Turneja se nastavila tokom proleća i leta 2006. Uključeni su evropski i američki gradovi i festivali (bili su noseća zvezda festivala 2006 Coachella Valley Music & Arts Festival) uz mogućnost proširenja i na Južnu Ameriku. Drugi singl sa albuma, „Bol na koji sam navikao“ (A Pain That I'm Used To), je izdat 12. decembra, a treći singl „Pati dobro“ (Suffer Well može biti takođe i "Bunar patnje") je prvi koga je napisao pevač grupe Dejv Gan.

Prerađene verzije albuma "Speak & Spell", "Music for the Masses" i "Violator" na CD i SACD sa bonus pesmama i dodatim intervjuima su izdate 3. aprila 2006. godine. Ostalih sedam studijskih albuma se sprema za izdavanje do kraja godine. Takođe, biće izdata i "Best Of" kompilacija, kao i DVD sa nastupa tokom turneje Playing the Angel.

Depeš Moud je do danas prodao preko 70 miliona albuma širom sveta uz produkciju jednog albuma na svake četiri godine, poslednjih nekoliko albuma. Grupa trenutno zauzima pozicije najpopularnije atrakcije bilo da izdaje studijske ili žive albume. Njihova muzika se koristi u filmovima i video-igrama (Grand Theft Auto: San Andreas).

Zanimljivosti uredi

U Talinu, u Estoniji, postoji kafić u podrumu koji je ekskluzivno posvećen ovom sastavu, u kome se pušta samo njihova muzika i spotovi. Među suvenirima za šankom je i slika Martina Gora u poseti kafiću.
U Britaniji je Depeš Moud imao više od 40 singlova, ali bez broja #1 na top-listama, više nego ijedan drugi sastav.

Muzičari koji sviraju na turnejama uredi

Hildija Kembel (prateći vokali, 1993—1994)
Samanta Smit (prateći vokali, 1993—1994)
Deril Bamonte (klavijature, 1994)
Dejv Klejton (klavijature, 1997)
Kristijan Ajgner (bubnjevi, 1997—danas)
Piter Gordeno (klavijature, povremeno bas-gitara i gitara, 1998—danas)
Džordan Bejli (prateći vokali, 1998—2001)
Dženet Rejmus (prateći vokali, 1998)
Džordžija Luis (prateći vokali, 2001)

Diskografija uredi

Speak & Spell (1981)
A Broken Frame (1982)
Construction Time Again (1983)
Some Great Reward (1984)
Black Celebration (1986)
Music for the Masses (1987)
Violator (1990)
Songs of Faith and Devotion (1993)
Ultra (1997)
Exciter (2001)
Playing the Angel (2005)
Sounds of the Universe (2009)
Delta Machine (2013)
Spirit (2017)
Memento Mori (2023)

Vidi još uredi

Literatura uredi

Corbin, Anton. Depeche Mode: Strangers. 1990, Prentice Hall. ISBN 978-0-7119-2493-2.
Malins, Steve. Depeche Mode. 2001, Cooper Square Press. ISBN 978-0-8154-1142-0.
Miller, Jonathan. Stripped: The True Story of Depeche Mode. 2004, Omnibus Press. ISBN 978-1-84449-415-6.
Thompson, Dave (1995). Depeche Mode. 1995, Pan Macmillan. ISBN 978-0-283-06243-8.