Deca Dine (engl. Children of Dune) je naučnofantastični roman američkog pisca Frenka Herberta, koji predstavlja treći od šest romana njegovog serijala Dina. Prvobitno je izlazio u nastavcima u časopisu Analog Science Fiction and Fact 1976. godine i bio je poslednji roman u serijalu koji je objavljivan na ovaj način.

Deca Dine
Korice knjige srpskog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovChildren of Dune
AutorFrenk Herbert
Zemlja SAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delanaučna fantastika
Izdavanje
Datumapril 1976.
Broj stranica444
Serija(l)Dina
Hronologija
PrethodnikMesija Dine
NaslednikBožanski car Dine

Na kraju romana Mesija Dine, Pol Atreid odlazi u pustinju, slep, ostavljajući svoju decu blizance Leta i Ganimu na čuvanje Slobodnjacima, dok njegova sestra Alija vlada vaseljenom kao regent. Rođena kao svesne ličnosti zbog dejstva Začina, deca su nasledila Polovu proročku viziju sudbine univerzuma, uloge za kojom Alija očajnički žudi. Za to vreme, Kuća Korino planira svoj povratak na tron, dok Benegeseritkinje prave zajednički cilj sa Tleilaksima i Svemirskim esnafom kako bi stekli kontrolu nad Začinom i Polovom decom.

Prvobitno prodat u preko 75.000 primeraka, roman je postao prvi bestseler u tvrdom povezu ikada u oblasti naučne fantastike. Dobio je pozitivne kritike od strane kritičara zbog upečatljivog zapleta, radnje i atmosfere, a bio je nominovan za nagradu Hugo za najbolji roman 1977. godine. Mesija Dine i Deca Dine kolektivno su adaptirani od strane kanala Sajfaj 2003. u mini-seriju pod naslovom Deca Dine Frenka Herberta.

Radnja uredi

 UPOZORENjE:Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Devet godina nakon što je car Pol „Muad'Dib” Atreid otišao u pustinju, slep, ekološka transformacija Arakisa dosegla je tačku u kojoj neki Slobodnjaci žive slobodno bez pustinjskih odela u manje sušnoj klimi i počeli su da se sele iz sičeva u sela i gradove. Kako stari načini odumiru, sve više hodočasnika stiže da iskusi planetu Muad'Diba. Carski visoki savet izgubio je političku moć i nemoćan je da kontroliše džihad.

Polova mlada deca, blizanci, Leto II i Ganima, zaključili su da je njihova tetka Alija postala Izrod − podlegla je posedu svog dede barona Vladimira Harkonena − i strahuju da ih čeka slična sudbina. Oni (i Alija) takođe shvataju da će teraformiranje Dine ubiti sve peščane crve, uništavajući tako izvor Začina, ali da Harkonen želi ovakav ishod. Leto se takođe plaši da će, kao i njegov otac, ostati zarobljen svojom pronicljivošću.

U međuvremenu, nova verska ličnost koja sebe naziva „Propovednik” podigla se iz pustinje, boreći se protiv nepravdi i promena verske vlade među Slobodnjacima. Neki Slobodnjaci veruju da je on zapravo Pol Atreid. Princeza Vensicija iz pale kuće Korino na Salusi Sekundus planira atentat na blizance i povraćaj vlasti za svoju kuću.

Gospa Džesika se vraća na Arakis i prepoznaje da je njena kćerka posednuta, ali ne nalazi znakove izrodstva kod blizanaca. Leto organizuje da vođa Slobodnjaka, Stilgar, zaštiti njegovu sestru ukoliko neko pokuša da ih ubije. Propovednik putuje na Salusu Sekundus da se sretne sa Vensicijinim sinom Farad'nom, a zauzvrat im obećava Dankana Ajdaha kao agenta Kuće Korino. Alija pokušava da ubije Džesiku, koja uz Dankanovu pomoć beži u pustinju, izazivajući pobunu među Slobodnjacima. Blizanci iščekuju i preživljavaju atentat od strane Korina. Leto odlazi da traži Propovednika, dok Ganima, menjajući svoje pamćenje samohipnozom, izveštava (i veruje) da je njen brat ubijen. Dankan i Džesika beže na Salusu Sekundus, gde Džesika počinje da obučava Farad'na. On preuzima vlast od svoje majke Vensicije i sklapa savezništvo sa Benegeseritkinjama, koje mu obećavaju brak sa Ganimom, kao i da će podržati njegovu nameru da postane car.

Grupa slobodnjačkih odmetnika uhvatila je Leta i naterala ga da uđe u začinski trans na predlog Gurnija Haleka, koja se infiltrirao u grupu po Džesikinim naređenjima. Letove vizije izazvane Začinom pokazuju mu bezbroj mogućih budućnosti u kojima čovečanstvo izumire i samo jednu u kojem preživljava. On tu budućnost naziva „Zlatna staza” i odlučuje da je ostvari − nešto što je njegov otac, koji je već nazirao ovu budućnost, odbio da učini. On beži od svojih otmičara i žrtvuje svoje čoveštvo u potrazi za Zlatnom stazom, fizički se spajajući sa jatom peščanih pastrmki, stičući nadljudsku snagu i gotovo neranjivost. Putuje po pustinji i suočava se sa Propovednikom, za koga se ispostavlja da je stvarno Pol.

Dankan se vraća na Arakis i isprovocira Stilgara da ga ubije tako da je Stilgar prisiljen da uzme Ganimu i sakrije se. Alija ponovo zarobljava Ganimu i dogovara njen brak sa Farad'nom, planirajući da iskoristi očekivani haos kada ga Ganima ubije kao osvetu za ubistvo njenog brata. Propovednik i Leto se vraćaju u glavni grad da se suoče sa Alijom. Po dolasku, Pol je ubijen, na Alijin užas. Leto se otkriva u prikazu nadljudske snage i pokreće povratak Ganiminih istinskih sećanja. On se suočava sa Alijom i nudi joj pomoć da prevaziđe svoju posednutost, ali Harkonen se opire. Alija uspeva da izvrši samoubistvo bacajući se sa visokog balkona.

Leto se proglašava za cara i preuzima kontrolu nad Slobodnjacima. Farad'n se uključuje u njegovu službu i vrši kontrolu nad vojskom Korina. Leto se venčava sa svojom sestrom Ganimom kako bi ostvario svoje ciljeve, ali Farad'n je njen pravi naložnik, tako da se linija Atreida može nastaviti.

Objavljivanje uredi

Delovi Mesije Dine i Dece Dine su napisani pre nego što je prvi roman završen.[1] Prvobitno je izlazio u nastavcima u časopisu Analog Science Fiction and Fact 1976. godine i bio je poslednji roman u serijalu koji je objavljivan na ovaj način. Mesija Dine i Deca Dine objavljeni su u jednom tomu od strane Kluba naučne fantastike 2002. godine.[2]

Analiza uredi

Herbert je početnu trilogiju romana (Dina, Mesija Dine i Deca Dine) uporedio sa fugom, i dok je Dina bila herojska melodija, Mesija Dine bila je njena inverzija. Pol se uzdiže na vlast u Dini preuzimajući kontrolu nad jednim kritičnim resursom u svemiru, melanžom. Njegovi neprijatelji su mrtvi ili svrgnuti, a on je postavljen da preuzme uzde moći i donese težak, ali prosvetljeni mir u univerzum. Herbert je u knjigama koje su usledile odabrao da potkopa Polov trijumf nizom neuspeha i filozofskih paradoksa.[3]

Prijem uredi

Prvobitno prodat u preko 75.000 primeraka, roman je postao prvi bestseler u tvrdom povezu ikada u oblasti naučne fantastike.[4] Dobio je pozitivne kritike od strane kritičara zbog upečatljivog zapleta, radnje i atmosfere,[5] a bio je nominovan za nagradu Hugo za najbolji roman 1977. godine.[6]

Los Anđeles tajms je nazvao Decu Dine „velikim događajem”, a Čelendžer Destini je primetio da „Herbert u nastavku svoje sage dodaje dovoljno novih obrta, koji osvežavaju sve poznate elemente i pružaju istinsko zadovoljstvo.”[7] Pablišers Vikli je napisao: „Od dvorskih intriga i pustinjskih potera do religijskih spekulacija i sukoba sa vrhunskom inteligencijom u vaseljeni, ovde ima po nešto za svakog ljubitelja naučne fantastike.” U jednoj recenziji iz 1976. godine, Spajder Robinson nazvao je roman nezadovoljavajućim, kriveći kraj kao neuverljiv i tematski previše poznat.[8] Na roman se pozivaju Žil Delez i Feliks Gvatari u knjizi Hiljadu platoa (1980).[9] Dejvid Pringl ocenio je roman sa dve zvezdice od četiri i opisao ga je kao „mračnu i zamršenu stvar”.[10]

Adaptacija uredi

Mesija Dine i Deca Dine kolektivno su adaptirani od strane kanala Sajfaj 2003. u mini-seriju pod naslovom Deca Dine Frenka Herberta.[11] Prva od tri epizode pokriva događaje Mesije Dine, dok druga i treća epizoda pokrivaju događaje Dece Dine.[12]

Reference uredi

  1. ^ Herbert, Frank (1976). „When I Was Writing Dune”. Children of Dune (2008 izd.). Penguin Publishing Group. ISBN 9781440630514. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  2. ^ Herbert, Frank (2002). Dune Messiah and Children of Dune (1st SFBC Printing izd.). Science Fiction Book Club. ISBN 0-7394-2399-1. .
  3. ^ Herbert, Frank (jul 1980). DuneGenesis”. Omni. FrankHerbert.org. Arhivirano iz originala 7. 1. 2012. g. Pristupljeno 14. 2. 2014. „Of course there are other themes and fugal interplays in Dune and throughout the trilogy. Dune Messiah performs a classic inversion of the theme. Children of Dune expands the number of themes interplaying ... That fits the pattern of the fugue. 
  4. ^ Touponce, William F. (1988). „Herbert's Reputation”. Frank Herbert. Boston, Massachusetts: Twayne Publishers imprint, G. K. Hall & Co. str. 119. ISBN 0-8057-7514-5. „When Herbert completed the third book of the series, Children of Dune (1976), it became an authentic hardcover best-seller with seventy-five thousand copies sold (not including book club sales). It was the first hardcover best-seller ever in the science fiction field. 
  5. ^ Jonas, Gerald (1. 8. 1976). „Of Things To Come”. The New York Times. str. 176. 
  6. ^ „1977 Hugo Awards”. World Science Fiction Society. Arhivirano iz originala 7. 5. 2011. g. Pristupljeno 8. 3. 2011. 
  7. ^ Herbert, Frank (1976). „Praise for the Dune Chronicles”. Children of Dune (2008 izd.). Penguin Publishing Group. ISBN 9781440630514. Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  8. ^ Robinson, Spider (septembar 1976). „Galaxy Bookshelf”. Galaxy Science Fiction. str. 111—13. 
  9. ^ Deleuze, Gilles; Guattari, Félix (1993). A Thousand Plateaus. Minneapolis: University of Minnesota Press. str. 390, 559. ISBN 0-8166-1402-4. 
  10. ^ Pringle, David (1990). The Ultimate Guide To Science Fiction . New York: Pharos Books: St. Martin's Press. str. 58. ISBN 0886875374. 
  11. ^ Fritz, Steve (4. 12. 2000). Dune: Remaking the Classic Novel”. Cinescape. Arhivirano iz originala 16. 3. 2008. g. Pristupljeno 14. 3. 2010. 
  12. ^ Asher-Perrin, Emmet (19. 9. 2017). „SyFy's Children of Dune Miniseries Delivers On Emotion When Philosophy Falls Flat”. Tor.com. Pristupljeno 20. 2. 2019. 

Spoljašnje veze uredi