Dečje selo „Dr Milorad Pavlović” Sremska Kamenica

Dečje selo „Dr Milorad Pavlović” u Sremskoj Kamenici, otvoreno je 4. novembra 1975. godine,[1] kao ustanova za smeštaj dece bez roditeljskog staranja i kao stoto u svetu i prvo u istočnoj Evropi. Izgrađeno po ugledu na druga Dečja sela na temeljnim vrednostima SOS Kinderdorf organizacije, kao što su odgovornost, istrajnost i pre svega posvećenost.

Nosi ime velikog humaniste i borca za dečja prava dr. Milorada Pavlovića, tadašnjeg sekretara za socijalnu politiku Vojvodine.

Selo danas uredi

Dečje selo je smešteno u najlepšem delu Kameničkog parka, na obalu Dunava. Na površini od tri hektara smešteno je petaest visokostandardnih objekata od kojih je dvanaest kuća namenjenih za živet deca i mladi, dok su ostali objekti namenjeni za rad Dečijeg sela.

Brigu o deci svakodnevno vode vaspitači, negovateljice i stručni radnici različitih profila (socijalni radnik, pedagog, psiholog, defektolog...). Tretman za dete planira se sa zajedno sa Centrima za socijalni rad. Od svog samog osnivanja Dečije selo od osnivanje umreženo je u sistem socijalne zaštite Republike Srbije.

„Kuća na pola puta” uredi

„Kuća na pola puta” je jedan od najvažnijih alternativnih programa zaštite za mlade koji je Dečje selo osmislilo 1995. godine kao odgovor na pitanje gde posle završetka profesionalnog osposobljavanja i napuštanja zaštite.

U urbanom delu grada Novog Sada selo poseduje šest konfornih stanova i kuću sa dva stana. Taj prostor je namenjen mladima koji su na putu osamostaljivanja, kao i mladima koji studiraju na univerzitetima u gradu. Svi navedeni objekti koji se nalaze u okviru izdvojenog dela Dečijeg sela su dobijeni donatorskim sredstvama ili testamentalnim nasleđem i prvi je kao takav osmišljen u našoj zemlji. Pored navednih objekata za smeštaj i rad dece i zaposlenih, Dečije Selo poseduje i vikend kuću nedaleko od grada koja je namenjena za programske aktivnosti mladih tokom cele godine.

Osnovne karakteristike programa uredi

  • Mladi su uključeni u program profesionalne obuke koje podrazumeva praktično osposobljavanje za samostalan život
  • Mladi su uključeni u aktivnosti za ovladavanjem važnim pragmatičnim veštinama (polaganje vozačkog ispita, škole stranih jezika, škole kompjutera) radi lakšeg zapošljavanja ali i drugim aktivnostima neophodnim za samostalan život
  • Prenošenje i razvijanje modela socijalnih i životnih veština na mlade koji se odnose na planiranje, pravnu regulativu, novčana sredstva, domaćinstvo, međusobne odnose, posao i odnos prema sebi
  • Postizanje dinamičnog balansa između slobode i odgovornosti
  • Egzistencijalna i psihološka podrška
  • Formiranje socijalne mreže podrške i organizovana priprema za samostalan život
  • Saradnja sa lokalnom sredinom u vezi zapošljavanja kao i rešavanja pravne regulative
  • Savetodavni rad sa mladima dok su u programu i po izlasku iz programa
  • Saradnja sa poslodavcima kod kojih su zaposleni

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Dečje selo napunilo 40 godina”. Dnevnik. Pristupljeno 06. 11. 2018. 

Spoljašnje veze uredi