Dejvid Heket Sauter (engl. David Hackett Souter, Melrouz, Masačusets, SAD, 17. septembar 1939) je američki pravnik i sudija koji je služio kao pridruženi sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država. Imenovao ga je Džordž H. V. Buš 1990, nakon povlačenja Vilijama Brenana. Buš je prvo želeo da nominuje Klarensa Tomasa, ali se predomislio jer Tomas tada nije imao dovoljno sudijskog iskustva.[1] Buš je po svaku cenu želeo da izbegne borbu u Senatu oko imenovanja, kao što je bio slučaj sa Reganovim kandidatom Robertom Borkom, čije je imenovanje Senat odbio. Voren Radmen i bivši guverner Nju Hempšira Džon Sununu predložili su Bušu Sautera, koji je kao sudija bio vrlo malo kontroverzan, i vrlo malo se znalo o njegovim stavovima o kontroverznim temama.[2] Džon Sununu je uveravao Buša i konzervativce da će Sauter biti pouzdan konzervativni sudija. U jednom članku u Volstrit džurnalu 10 godina kasnije, Sauter je nazvan „liberalnim pravnikom“, te se tvrdilo da je Radmen kasnije sa ponosom pričao kako je „prodao“ Sautera lakovernom šefu osoblja Bele kuće kao pouzdanog konzervativca.[3] Imenovanje Sautera je relativno lako potvrđeno u Senatu,[4] 90 senatora je glasalo „za“, a samo 9 „protiv“. Mnogi konzervativci smatraju Sauterovo imenovanje najvećom greškom Bušove administracije.

Dejvid Sauter
Dejvid Sauter
Lični podaci
Ime pri rođenjuDejvid Heket Sauter
Datum rođenja(1939-09-17)17. septembar 1939.(84 god.)
Mesto rođenjaMelrouz, Masačusets, Sjedinjene Američke Države SAD
UniverzitetKoledž Harvard
Koledž Magdalen (Oksford)
Pravna škola Harvard
Profesijasudija
Politička karijera
Politička
stranka
Republikanska stranka
Pridruženi sudija Vrhovnog suda SAD
9. oktobar 1990 — 29. jun 2009.
PrethodnikVilijam Dž. Brenan
NaslednikSonja Sotomajor
25. maj 1990 — 9. oktobar 1990.
PrethodnikHjudž Bauns
NaslednikNorman H. Štal
Pridruženi sudija Vrhovnog suda Nju Hempšira
1983 — 1990.
1978 — 1983.
Državni tužilac Nju Hempšira
1976 — 1978.

Potpis

Sauter je bio deo liberalnog krila Suda.[5] Tokom mandata u sudu, Sauter se snažno protivio prisustvu medija i snimanju sednica tokom iznošenja argumenata, ocenivši da bi mediji izvukli iz konteksta pojedina pitanja, i da bi procesi bili ispolitizovani.[6]

Nakon njegovog povlačenja 2009, Barak Obama je na njegovo mesto imenovao Sonju Sotomajor.[7]

Reference

uredi
  1. ^ Greenberg, Jan Crawford Clarence Thomas: A Silent Justice Speaks Out, ABC News, 30. septembar 2007.
  2. ^ Rosen, Jeffrey Stealth Justice, New York Times, 1. maj 2009.
  3. ^ Chief Justice Souter?, Wall Street Journal, 29. februar 2000.
  4. ^ Taranto & Leo 2004, str. 235
  5. ^ Times topics, David H. Souter, New York Times
  6. ^ On Cameras in Supreme Court, Souter Says, 'Over My Dead Body', New York Times, 30. mart 1996.
  7. ^ Sherman, Mark Souter says Goodbye to the Supreme Court[mrtva veza], Washington Examiner, 5. maj 2009.

Literatura

uredi

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi