Дилан Дог
Dilan Dog (engl. Dylan Dog), horor strip za odrasle koji je stvorio italijanski pisac i novinar Ticijano Sklavi (ital. Tiziano Sclavi) za italijansku izdavačku kuću Serđo Boneli editore, tj. Boneli komiks. Prvi broj ovog stripa izašao je u Italiji 1986. godine i već nakon nekoliko brojeva postigao veliku popularnost. Početkom 1990-ih, Dilan je u celom svetu izlazio u mesečnom tiražu većem od 1.000.000 primeraka. Dark Hors komiks je izdavao englesku verziju Dilana Doga.[1] U bivšoj Jugoslaviji objavljivao ga je novosadski Dnevnik. U Srbiji je 2006. Sistem Komiks objavio nekoliko strip albuma Dilan Dog — gigant, a od 14. februara 2008. Dilana objavljuje izdavačka kuća Veseli četvrtak. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ovaj strip objavljuje izdavačka kuća Ludens.[2]
| Dilan Dog | |
|---|---|
 Naslovna strana prvog broja stripa (oktobar 1986) | |
| Izvorni naziv | „Dylan Dog” |
| Priča | Najpoznatiji scenaristi Ticijano Sklavi Paola Barbato Roberto Rekijoni Klaudio Kjaveroti |
| Crtež | Najpoznatiji crtači Klaudio Vila Anđelo Stano Đampjero Kasertano Korado Roi Đovani Fregijeri Luiđi Pikato Montanari & Grasani Roberto Rinaldi |
| Junak | Dilan Dog |
| Br. izdanja | 445 (septembar 2023; redovna serija) |
| Br. strana | 96 (po epizodi; redovna serija) |
| Izgled | Najčešće tri kaiša po strani |
| Prva publikacija | 1986. |
| Veb-sajt | www |
Sklavi je za Boneli počeo da piše krajem 20. veka, tada se koncepcija stripa iz osnove menja — sa avanturističkih toposa se paradigma izmešta na krupnije teme. Autori počinju da se zanimaju za određena stilska mesta koja su do tada bila karakteristika mahom književno-umetničkih tekstova. Publika prestaje da se zanima za nisku estetiku trivijalnih žanrova (v. Dok Holidej) i očekuje da i strip evoluira u umetnost prigodnu bavljenju filozofskim, metafizičkim, onostranim, religijsim et cetera temama. To od izdavača, do tada okrenutog skoro isključivo vesternu, zahteva da uhvati korak sa željama auditorijuma, ne samo po tematici već i po stilu modelovanja narativa. Istina, Marti Misterija je bio prelomni serijal koji je (1982) pokazao da i mimo kauboja i posleratnih avanturista postoji obilje tema koje bi činile dobar strip, ali je serijal o Dilanu Dogu taj koji je prvi postigao ogroman uspeh kod publike i dosegao milionske tiraže. Priča o istraživaču noćnih mora je poznata po mračnim i dubokim temama, reminiscencijama na svet književnih dela, scenama seksa i sl.
Scenario i scenaristi uredi
Dilan Dog je horor strip nastao u Italiji, zemlji čija je publika mahom bila opredeljna za žanrove strave i užasa. Upravo na hororu Sklavi i bazira radnju serijala. Inicijalno na liku zombija — živog mrtvaca, da bi kasnije uveo u priču i vampire, vukodlake, mumije, duhove, razne demone i čitavu plejadu psihopata i serijskih ubica. Međutim, ono što sugeriše poetika čitavog serijala o romantičnom istraživaču noćnih mora je činjenica da su prava čudovišta, zapravo, ljudi.
Radnja serijala u početku se odvijala uglavnom u Londonu, da bi se kasnije širila po celoj velikoj Britaniji i svetu.
Sklavi je maestralno napisao početni deo serijala, ali se nakon nekog vremena osetio kreativni zamor. To je dalo zadatak drugim autorima da nastave priču. U pisanje scenarija uveden je veći broj autora koji su samostalno, ili u saradnji sa Sklavijem, potpisivali Dilanove avanture. Tu su, između ostalih, Kjaveroti, Ruju, Minjak,Meda, Neri, a poslednjih godina uključili su se (potpuno netipično za Bonelijevu poslovnu politiku) i Englez Robin Vud i spisateljica Paola Barbato. Ipak, opšti je utisak kritičara da Dilan najsigurnije korača kroz svoj svet paranormalnog kada ga vodi njegov duhovni otac — Ticijano Sklavi.[3][2]
Ilustratori uredi
Fizički lik i karakteristike Dilanu je dao jedan od najboljih italijanskih strip crtača Klaudio Vila (Claudio Villa), inspirisan likom engleskog glumca Ruperta Evereta u filmu „Druga zemlja“ (Another Country). Vila je bio zadužen i za osmišljavanje prvih naslovnica. Po njegovom prestanku sa radom na Dilanu Dogu za kreiranje naslovnica zadužen je Anđelo Stano (Angelo Stano), Čovek koji je nacrtao i prvu epizodu serijala. Kao i kod scenarija i ovde se kasnije priključio niz sjajnih crtača koji serijalu daju prepoznatljiv identitet, Među njima su Roi, Trigo, Ambrozini, Pikato, Minjola, Venturi, Kasertano, Brindisi, Frehieri, Montenari, Grasani...[3][4][2][1]
Glavni likovi uredi
Gostujući u početku na tuđim serijalima (Mister No, Zagor) Sklavi je naučio da svaki serijal, da bi preživeo, mora imati dobar temelj. Temelj ovog serijala predstavlja glavni protagonista stripa, Dilan Dog. Uz Dilana jezgro priče čine njegovi najbolji prijatelji, pomoćnik Gručo i policijski inspektor Skotland Jarda Blok. Uz svu silu manje ili više bizarnih epizodista ova tri lika sasvim lepo održavaju serijal u samom vrhu uspešnosti u Italiji.[3]
Dilan Dog uredi
Dilan Dog je privatni detektiv za noćne more i druge užase, koji prkosi tradiciji horora osobinama nadrealizma i antiburžoaske retorike. Potka na osnovu koje Sklavi gradi lik je večni Dilanov antagonizam prema ocu i tvorcu seruma zombifikacije, doktoru Ksabarasu (mali anagram od Abraksasa). Ista potka vezuje Dilana sa njegovom večnom tragičnom ljubavlju Morganom. Ovaj oreol tragičnosti lebdi nad glavnim likom kroz ceo serijal, ne dozvoljavajući mu da održi ni jednu trajnu ljubavnu vezu. Ta melanholija, uz privlačan fizički izgled, čini da ka ovom stripu gravitira pretežno ženska publika, inače netipična za strip.
Dilan Dog je bivši policajac Skotland Jarda koji klijentima svoje usluge iznajmljuje za skromnu sumu, zbog čega je uvek bez dovoljno novca. Njegova odeća je jedan od njegovih definišućih osobina: on je uvek isto obučen, u crni sako, crvenu košulju i plave farmerke. Svoje prošlosti se ne seća. Živi u stanu prepunom horor figura i jezivih motiva iz sveta strave i užasa, čak se i umesto tipičnog zvona na vratima čuje zastrašujući vrisak. Hobiji su mu sklapanje maketa jedrenjaka i sviranje klarineta, jedrenjak nikad nije do kraja sklopio čime se sugeriše nemogućnost pronalaska odgovora na određena egzistencijalna pitanja (Dilan pokušava da sastavi jedrenjak mahom u momentima kontepliranja), isto tako nikada nije naučio da valjano odsvira "Đavolju sonatu" Đuzepea Tartinija, što mu je omiljena kompozicija. Ima mnogo strahova, među kojima su strah od slepih miševa, akrofobija (strah od visine), klaustrofobija (strah od zatvorenog prostora) i td. Dilan je takođe posebno podložan bolesti putovanja, što je razlog zašto retko putuje. Lečeni alkoholičar i Vegetarijanac takođe je i beznadežni romantik koji voli i izgubi novu devojku u skoro svakom broju. U svoja, po pravilu potencijalno smrtonosna istraživanja ide naoružan oštrim intelektom, instinktom koji naziva Peto i po čulo i starinskim pištoljem koji nikada nema pri sebi. Ima čak i omiljenu izreku: "Judo plesaču"...
Očigledno, Dilan Dog je u potpunosti zaokružen lik, sposoban da sam iznese čitav serijal, ali Sklavi nije ništa prepustio slučaju. Izgradio je oko njega podjednako čvrst i bogat milje.[3]
Gručo uredi
Gručo je Dilanov pomoćnik koji je, od glave do pete, pozajmljen iz filmova braće Marks i života i dela Gruča Marksa. Gručo je poznat po tome što uvek puši kubansku cigaru, iz rukava sipa glupe viceve i svom šefu pruža moralnu podršku (zapravo razrešenje velikog broja epizoda i čine scene kada Gručo Dilanu dobacuje pištolj kojim ovaj rešava slučaj). Gručo je komičan lik — jedini koji oponira mračnoj atmosferi čitavog stripa.[3]
Inspektor Blok uredi
Inspektor Blok ima slab stomak, lice od granita i slabu tačku u vidu svog bivšeg potčinjenog momka u policiji po imenu Dilan Dog, kome redovno pomaže. Teži penziji i plaši se da će pomaganjem u slučajevima koje narod smatra lakrdijaškim izgubiti pravo na istu.[3]
Ostali glavni likovi uredi
Doktor Ksabaras, Sibil Brauning, Morgana, Krendal Rid, Život, Dilan Stariji, Kaljostro, Niko.[5]
Značaj Dilana Doga za izdavačku kuću Boneli uredi
Iako je počeo da se objavljuje u okviru Boneli edicije, Dilan Dog se značajno razlikuje od tada dominatnih stripova ovog izdavača koji su redovno izlazili u bivšoj Jugoslaviji. Junaci kao što su Teks Viler, Zagor, Komandant Mark, Mister No itd. su, iako locirani u posebnom istorijskom periodu, bili akulturni — u epizodama uglavnom nije bilo referenci na kulturu u kojoj su junaci živeli. Dilan Dog je ovde napravio ogroman zaokret, jer predstavlja strip u kome se neprekidno pojavljuju reference na kulturni kontekst u kome glavni junak živi — film, muziku (rok i klasičnu), politiku, ekonomiju, društvene probleme itd. Motivi za velik broj epizoda Dilana Doga više nisu vanvremenski, već su inspirisani konkretnim filmovima, knjigama, rok grupama, kompozitorima, glumcima, režiserima, piscima, itd. (Ovakav pristup je pre Dilan Doga mogao da se primeti u stripovima o Marti Misteriji -- koji je u okviru Boneli edicije počeo da izlazi 1982. godine --, ali u mnogo manjem obimu)
Recimo, već cela prva epizoda Dilan Doga pokazuje koliko su autori bili inspirisani filmskom umetniošću. Tema epizode je pod velikim uticajem filmova kao što su Night of the Living Dead (1968) i Dawn of the Dead (1978) američkog režisera Džordža A. Romera. Glavni likovi su takođe preuzeti iz filmova. Lik Dilan Doga je najverovatnije inspirisan britanskim glumcem Rupertom Everetom (1959), a lik inspektora Bloka glumcem Robertom Morlijem (1908—1992). Ime Blok je, verovatno, aluzija na ime pisca Roberta Bloka, koji je napisao knjigu po kojoj je Alfred Hičkok napravio svoj čuveni film Psiho (1960). Ulica u kojoj živi Dilan nosi naziv Craven Road no. 7, što je najverovatnije asocijacija na Ves Krejvena, čuvenog američkog režisera horor filmova. Dilanov glavni pomoćnik je Gručo Marks, jedan od junaka filmova o Braći Marks. Lik dr. Ksabarasa najverovatnije je inspirisan likom dr. Frederika Trevsa, kojeg je igrao Enthoni Hopkins u filmu Čovek-slon (1980).[6] Dilanovo ime preuzeto je od omiljenog pesnika Ticijana Sklavija -- Dilana Tomasa.[7]
Izdanja uredi
Redovno izdanje uredi
Serija je debitovala oktobra 1986. brojem sa naslovom Zora živih mrtvaca (L'alba dei morti viventi), koju je osmilio Ticijano Sklavi i ilustrovao Anđelo Stano; ona se pokazalo kao veliki izdavački uspeh u godinama koje su sledile. Maja 2003. je izašao dvestoti broj, koji je osmislila Paola Barbato a ilustrovao Bruno Brindizi.
Ponovo štampana izdanja uredi
Prva serija ponovo štampanih izdanja je izašla jula 1990, druga juna 1991. a treća juna 1996, ovaj put nazvana „Kolekcija“ (Collezione Book).
Februara 1997. je izdat "Super Book", tromesečno izdanje koje je ponovo objavilo specijalne brojeve koji su štampani prethodnih 10 godina.
Godišnja izdanja uredi
Avgusta 1987. specijalno godišnje izdanje je dodato mesečnim brojevima, nazvano prosto „Specijalni broj“ (Numero Speciale), sa pričom dužom od obične i sa dodatkom male knjige o raznim horor temama.
Još jedno godišnje izdanje „Almanah straha“ (L'almanacco della paura) je dodato marta 1991, zajedno sa običnim pričama o Dilanu, u kojem su se mogli pronaći članci i zanimljivosti o filmu, književnosti i ostalim temama koje su se ticale horora.
Januara 1993. je izašlo novo godišnje izdanje, „Dilan Dog Gigant“ (Dylan Dog Gigante), nazvano tako jer je bilo u A4 formatu i zato što je sadržalo više priča. Kasnije je počelo da izlazi na 292 stranice sa samo jednom pričom.
"Maksi Dilan Dog“ (Dylan Dog maxi) se pojavio jula 1998. Ovo je bilo još jedno godišnje izdanje koje je skupilo tri prethodno neobjavljene priče.
Specijalna izdanja uredi
Oktobra 1990. se pojavilo izdanje „Dilan Dog i Marti Misterija — Poslednja stanica: Užas!" (Dylan Dog e Martin Mystère - Ultima Fermata: l'incubo). To je priča u kojoj se istražitelj noćnih mora udružuje sa još jednim čuvenim Bonelijevim likom, Martijem Misterijom. Alfredo Kasteli i Ticijano Sklavi su napisali ovu priču, a Đovani Fregijeri je uradio crteže. Ova priča je imala nastavak pod imenom Kraj Sveta (Dylan Dog e Martin Mystère - La Fine del Mondo). 1992.
Dark Hors uredi
Američki izdavač Dark Hors Komiks je objavio 7 brojeva na engleskom, 6 u 1999. i jedan 2002. U ovoj verziji, Gručo je, zbog pravnih problema, preimenovan u Feliksa. Majk Manjola je nacrtao nove korice za izdanja iz 1999.
Izdanja Dilan Doga u Srbiji uredi
Spisak epizoda Dilana Doga izašlih u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji.
Popularnost Dilan Doga u Srbiji uredi
Prema jednom naučnom stanoviuštu, velika popularnost Dilan Doga u Srbiji može da se zahvali popularnosti legendi i mitova o vampirima na prostoru bivše Jugoslavije.[8]
Filmovi inspirisani Dilanom Dogom uredi
Dellamorte Dellamore uredi
Godine 1994. italijanski reditelj Mikele Soavi je režirao film Dellamorte Dellamore, čiji je scenario napisao Đovani Romoli koji je zasnovan na romanu sličnog imena Ticijana Sklavija. Ovaj roman je bio inspirisan trećim specijalnim brojem Dilana Doga, „Crnim hororom“ (Orrore nero), objavljenog jula 1989, u kome Dilan upoznaje Delamortea, neku vrstu italijanskog alter-ega.
Engleski glumac Rupert Everet je glumio glavnog junaka Frančeska Delamortea, a italijanski model i glumica Ana Falki je igrala glavnu žensku ulogu. Iako je Everet, igrajući Delamortea, nosio Dilanov kostim, lik Dilana Doga se nije pojavio u filmu.
Dilan Dog: U tmini noći uredi
Godine 2011. snimljen je dugometražni igrani film Dilan Dog: U tmini noći (Dylan Dog: Dead of night). Film je, režirao Kevin Munro, a glavna uloga pripala je Brandonu Rautu, poznatom po ulozi Supermena.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Lambiek Comiclopedia. „Tiziano Sclavi”. Pristupljeno 9. 12. 2015.
- ^ a b v Dylan Dog hpage Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2015) Pristupljeno 10. 12. 2015.
- ^ a b v g d đ Stojanović, Marko (2006), „Dilan Dog ižmeđu lkubavi i smrti”, Dylan Dog — giganti, Beograd, 1: 5,8, Arhivirano iz originala 24. 01. 2016. g., Pristupljeno 09. 12. 2015
- ^ Craven Road 7 Pristupljeno 10. 12. 2015.
- ^ M. Šelić: ”Ko je ko (a ko Niko) u broju 300?” Porodični portret, #91, str. 99-102.
- ^ „Le citazioni e i rimandi di Dylan Dog n. 1 - L'alba dei morti viventi - Fumettologica”. Fumettologica (na jeziku: italijanski). 26. 09. 2015. Pristupljeno 07. 10. 2018.
- ^ Nemanja Baćković: Tri decenije Dilana Doga. Politikin zabavnik, br. 3423, 15.09.2017, str. 28-29.
- ^ Iva Mulić: ”Nasleđe natprirodnog u stripu Dilan Dog”, Sintezis, II/1, 2010, str. 121-136. http://www.sintezis.org/wp-content/uploads/2011/03/Nasledje-natprirodnog-u-stripu-Dilan-Dog.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. april 2018)
Spoljašnje veze uredi
- Dylan Dog hpage
- Craven Road 7
- Bonelli Comics
- Dylan Dog Online
- Dark Horse Preview
- Dellamorte Dellamore na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Dylan Dog: Dead of Nigh na sajtu IMDb (jezik: engleski)
