Dilatacija vremena
Dilatacija vremena ili vremenska dilatacija u fizici i relativnosti je razlika u proteklom vremenu mjerena pomoću dva sata. To se dešava ili zbog relativne brzine između njih (specijalna relativistička „kinetička” vremenska dilatacija) ili zbog razlike u gravitacionom potencijalu između njihovih lokacija (opšta relativistička gravitaciona vremenska dilatacija).
Nakon kompenzacije različitih kašnjenja signala uslijed promjenljive udaljenosti između posmatrača i pokretnog časovnika (tj. Doplerov efekat), posmatrač će primjetiti da pokretni časovnik otkucava sporije od časovnika koji miruje u posmatračevom referentnom sistemu. Pored toga, časovnik koji je blizu masivnog tijela (i koji je zbog toga nižeg gravitacionog potencijala) zabilježiće manje proteklo vrijeme od časovnika koji se nalazi dalje od masivnog tijela (a koji je pri većem gravitacionom potencijalu).
Ova predviđanja teorije relativnosti su više puta potvrđena eksperimentom i od praktične su važnosti, npr. u radu satelitskih navigacionih sistema kao što su GPS i Galileo.[1] Vremenska diletacija takođe je predmet proučavanja naučno-fantastičnih radova.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b Ashby, Neil (28. 1. 2003). „Relativity in the Global Positioning System”. Living Reviews in Relativity (na jeziku: engleski). 6 (1): 1. ISSN 1433-8351. doi:10.12942/lrr-2003-1.
Literatura
uredi- Callender, C.; Edney, R. (2001). Introducing Time. Icon Books. ISBN 978-1-84046-592-1.
- Einstein, A. (1905). „Zur Elektrodynamik bewegter Körper”. Annalen der Physik. 322 (10): 891. Bibcode:1905AnP...322..891E. doi:10.1002/andp.19053221004
. - Einstein, A. (1907). „Über die Möglichkeit einer neuen Prüfung des Relativitätsprinzips”. Annalen der Physik. 328 (6): 197—198. Bibcode:1907AnP...328..197E. doi:10.1002/andp.19073280613.
- Hasselkamp, D.; Mondry, E.; Scharmann, A. (1979). „Direct Observation of the Transversal Doppler-Shift”. Zeitschrift für Physik A. 289 (2): 151—155. Bibcode:1979ZPhyA.289..151H. S2CID 120963034. doi:10.1007/BF01435932.
- Ives, H. E.; Stilwell, G. R. (1938). „An experimental study of the rate of a moving clock”. Journal of the Optical Society of America. 28 (7): 215—226. Bibcode:1938JOSA...28..215I. doi:10.1364/JOSA.28.000215.
- Ives, H. E.; Stilwell, G. R. (1941). „An experimental study of the rate of a moving clock. II”. Journal of the Optical Society of America. 31 (5): 369—374. Bibcode:1941JOSA...31..369I. doi:10.1364/JOSA.31.000369.
- Joos, G. (1959). „Bewegte Bezugssysteme in der Akustik. Der Doppler-Effekt”. Lehrbuch der Theoretischen Physik, Zweites Buch (11th izd.).
- Larmor, J. (1897). „On a dynamical theory of the electric and luminiferous medium”. Philosophical Transactions of the Royal Society. 190: 205—300. Bibcode:1897RSPTA.190..205L. doi:10.1098/rsta.1897.0020 . (third and last in a series of papers with the same name).
- Poincaré, H. (1900). „La théorie de Lorentz et le principe de Réaction”. Archives Néerlandaises. 5: 253—78.
- Puri, A. (2015). „Einstein versus the simple pendulum formula: does gravity slow all clocks?”. Physics Education. 50 (4): 431. Bibcode:2015PhyEd..50..431P. doi:10.1088/0031-9120/50/4/431.
- Reinhardt, S.; et al. (2007). „Test of relativistic time dilation with fast optical atomic clocks at different velocities” (PDF). Nature Physics. 3 (12): 861—864. Bibcode:2007NatPh...3..861R. doi:10.1038/nphys778. Arhivirano iz originala (PDF) 2009-07-12. g.
- Rossi, B.; Hall, D. B. (1941). „Variation of the Rate of Decay of Mesotrons with Momentum”. Physical Review. 59 (3): 223. Bibcode:1941PhRv...59..223R. doi:10.1103/PhysRev.59.223.
- Weiss, M. „Two way time transfer for satellites”. National Institute of Standards and Technology. Arhivirano iz originala 2017-05-29. g.
- Voigt, W. (1887). „Über das Doppler'sche princip”. Nachrichten von der Königlicher Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. 2: 41—51.
Spoljašnje veze
uredi- Merrifield, Michael. „Lorentz Factor (and time dilation)”. Sixty Symbols. Brady Haran for the University of Nottingham.
