Википедија

Dimitrije Jovanović

српски књижевник
Za druge upotrebe, pogledajte Dimitrije Jovanović (višeznačna odrednica).

Dimitrije Jovanović (Obrva kod Kraljeva, FNRJ, 20. april 1949) srpski je satiričar i pesnik.

Dimitrije Jovanović
Dimitrije Jovanović
Lični podaci
Puno imeDimitrije Jovanović
Datum rođenja(1949-04-20)20. april 1949. (75 god.)
Mesto rođenjaObrva, FNRJ
Književni rad
Najvažnija delaUsamljenosti

Život i stvaralaštvo uredi

Rođen je u Obrvi kod Kraljeva od oca Petra i majke Jelene, 1949. godine. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Piše poeziju, satiru i prevodi s makedonskog. Osnivač je i doživotni predsednik Kraljevskog satiričnog kruga. Radio je u prosveti i kulturi. Bavio se izdavaštvom (Agencija za izdavačku delatnost "Brana Cvetković"). Bio je prvi urednik opozicionog lista "Kraljevačke novine", koji je 1996. godine izlazio u Kraljevu. Sada živi i ne radi u Kraljevu.

Dobitnik je prve nagrade na III svetskom festivalu humora i satire »Zlatna kaciga« u Kruševcu, 1995. godine i druge nagrade za aforizam na II festivalu aforističara Jugoslavije u Svrljigu 1998. godine. Zastupljen je u leksikonu „Ko je ko u srpskom humoru, satiri i karikaturi“ (Ošišani jež, Beograd, 1998), antologiji "Vrag i šala - pola stoleća srpskog aforizma" Vitomira Teofilovića (Gutenbergova galaksija, Beograd, 2000) i „Antologiji mudrosti“ Vladimira Šojhera (Veće, Moskva, 2007).

Bibliografija uredi

Objavio je knjige:

  • (P)osveta, satirični aforizmi i epigrami, 1985.
  • Bleferi, satirični aforizmi i epigrami, 1986.
  • Deda i zmija, satirična proza, 1987.
  • Teška noć, satirični aforizmi i epigrami, 1996.
  • Tušta i tma, satirična poezija, 1998.
  • Kraj duše, poezija, 1998.
  • Deda i zmija, drugo i dopunjeno izdanje, 2002.
  • Kockarnica ideala, satirična poezija, 2002.
  • Anđeo ljubavi, antologija srpske ljubavne poezije (tri izdanja) 2003, 2005, 2011.
  • Anđeo tuge, antologija srpske pesimističke poezije, 2003.
  • U gradskom parku, poezija, 2003.
  • Usamljenosti, poetska proza, 2005.
  • Džukele mira, satirični aforizmi, 2005.
  • Preci, poezija, 2005.
  • Pre nego se sve pogasi, poezija, 2006.
  • Pre vina[mrtva veza], poezija, 2009.
  • Pre nego se sve pogazi, satirični aforizmi, 2011.
  • Dah predaka, poezija, 2011.
  • Usamljenosti II, poetska proza, 2011.
  • Još kad bi pisci prestali da pišu, satirični aforizmi, 2011.
  • Pa šta, satirična poezija, 2011.
  • Ravnje, poema, 2013.
  • Prokletstvo nade, poezija, 2014.

Reč kritičara uredi

"Da li je Dimitrije Jovanović imalac majstorskog pesničkog pisma? Ja mislim da jeste.

Da li njegova poezija, u svoj svojoj očišćenosti, u svoj svojoj svedenosti na suštinu, čak i bez (ne)potrebnih pesničkih ukrasa - jeste dobra poezija? Ja mislim da jeste.

Da li je pesniku, imaocu majstorskog pisma, potreban tumač (čitaj - kritičar, objašnjavač onoga o čemu je, kako i zašto pisao?) Ja mislim da nije.

Zašto onda ovo ja pišem? Zato jer/kako nema/prave čaše/tako ni pesme prave/nema/nego lutanje samo/iz/sna u san/ - pa je potrebno da neko (makar to bio i ja, poslednji od sviju, pregrešan i sasvim nedostojan) - poželi Dimitriju da mu lutanje iz sna u san nikada ne prestane. Na radost svih nas. Da imamo šta čitati i nad čim se zamisliti. Da se milom Bogu pomolimo da i naša reč bude tako škrta, a da tako ječi, zrači i znači."[1] - Miloš Janković

"Jedina moguća pesnikova pozicija u modernom svetu je "sam protiv svih" i Jovanović je jedan od osvajača te jezive šampionske titule. Ličnosti kao što je Jovanović, kukavički šutoj srpskoj književnosti, uveliko nedostaje. Njegovoj poeziji se može što-šta prigovoriti, ali ona retko kada visi u praznom: ima svoj, "kao krv neophodan" razlog, jer je odgovor. I - jer je duhovna vertikala mosta - od predaka ka potomcima.[2] - Vladimir Jagličić

"Ova zbirka je istinski koncentrat intoksikacijskih koncentrata ekstaze - obilje duha i reči, uzdaha i slova - tako retka u svakoj poeziji, gotovo potpuno odsutna u savremenom poetskom pismu! Mnoge od ovih pesama su prepune doslovno nesvarljive lepote - totem duha ljubavi - tog poslednjeg neporaženog ratnika na strani ljudske slobode u ratu protiv globalne depersonalizacije."[3] - Ferid Muhić

Deset odabranih aforizama uredi

  1. Tupadžije najviše šilje.
  2. Nisam kukavica iako pazim gde podmećem jaja.
  3. Ovangarda je na čelu ovaca.
  4. Psi rata su plemenita rasa u odnosu na džukele mira!
  5. Ovog puta smo pored motke usrali i zastavu!
  6. Ne vredi oštriti olovku kad je misao tupa.
  7. U skupštini svaka klupa je magareća.
  8. Ko pije zlo ne misli! Ko misli ne trezni se!
  9. Mnogo je Srba izginulo, ali zato ovo što je ostalo ne vredi ništa.
  10. Majmuni nemaju otadžbinu![4]

Prikazi uredi

Reference uredi

  1. ^ Miloš Janković: Škrta reč koja leči, u: Dah predaka, Beoštampa, Beograd, 2011. pp. 87–89
  2. ^ Vladimir Jagličić: Put patnje u očima, u: Prokletstvo nade, Medija klub Navigator, Kraljevo, 2014. pp. 101–105
  3. ^ Ferid Muhić: Dimitrije, poezija, u: Pre vina, Književni klub, Kraljevo, 2009. pp. 5–7
  4. ^ Izbor iz knjiga: (P)osveta, Bleferi, Teška noć, Džukele mira, Pre nego se sve pogazi i Još kad bi pisci prestali da pišu.
  5. ^ Pesnik iz Obrve u: BDENjE broj 17, 16. april 2008, poglavlje "Tumačenja", pp. 167–168
  6. ^ O prokletstvu nade, tekst izgovoren na promociji knjige "Prokletstvo nade" održanoj 18. 02. 2014. godine u kafani "Kisekana" (Ribnica, Kraljevo)

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Димитрије_Јовановић&oldid=27225951”