Dimitrije Mita Cenić
Dimitrije „Mita“ Cenić (Beograd, 29. septembar 1851 — Beograd, 21. februar 1888) bio je srpski političar, novinar i publicista. Bio je jedan od prvih srpskih socijalista, saradnika Svetozara Markovića. Šest godina (1874—1880) proveo je u tamnici pod lažnom optužbom da je spremao prevrat protiv Milana Obrenovića. Nakon izlaska iz zatvora pokrenuo je najpre list Radnik, zatim Borbu, Istinu i Čas.
Dimitrije - Mita Cenić | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Dimitrije Cenić |
| Datum rođenja | 29. septembar 1851. |
| Mesto rođenja | Beograd, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 21. februar 1888. (36 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Kraljevina Srbija |
Školovanje uredi
Dimitrije - Mita Cenić rođen je 29. septembra 1851. U Beogradu.[1] Njegov otac bio je viši državni činovnik, a majka mu je bila sestra ministra pravde Jeremije Stanojevića.[1] Preko majke bio je rođak Dragiše Stanojevića. Kao gimnazijalac bio je član đačkih družina, čija buntovna shvatanja su odudarala od konzervativnog porodičnog okvira, iz koga je poticao.[1] Upisao se 1869. na studije prava na Velikoj školi u Beogradu.[1] Međutim studije je brzo prekinuo i otišao je 1870. u Moskvu na studije medicine.[1]
Socijalista uredi
U Moskvi se povezao sa ruskim revolucionarima, pa je na sebe navukao pažnju ruske policije i zbog toga je morao da se ranije vrati u Srbiju.[1] Po povratku nastavio je studije prava u Beogradu i uključio se u socijalistički pokret, u kome je postao blizak saradnik Svetozara Markovića.[1] U Markovićevom Radeniku počeo je da objavljuje svoje prve članke.[2] Zbog socijalističke aktivnosti došao je pod udar policije, pa je napustio Srbiju i otišao je najpre u Zemun, pa onda u Novi Sad.[3] Širio je socijalističke ideje u Vojvodini, pa je došao i pod udar austrijske policije, zbog čega je morao da napusti Novi Sad i ode u Francusku, u Pariz.[3] U Parizu je bio optužen za pripremanje zavere protiv kneza Milana Obrenovića, koji je tada boravio u Parizu.[2] Bio je pritvoren više meseci u pariskom zatvoru, a onda je prognan iz Francuske.[2] Jedno vreme boravio je u Švajcarskoj, a onda u Engleskoj.[2]
U tamnici uredi
Kada se 1874. vratio u Srbiju, policija je neprekidno pratila njegovo kretanje i kontakte.[2] Otišao je u Šabac, gde ga je pozvao Jovan Milinković Alavantić, da mu pomogne u izdavanju lista.[2] Vlast nikako nije htela da pusti da se štampa socijalistički list, pa je policija brzo nakon toga uhapsila Cenića i Jovana Milinkovića i optužila ih da su pripremali zaveru protiv kneza.[4][2] Glavni svedoci na suđenju bila su dva Bošnjaka, koji su po svoj prilici bili policijski agenti.[4] Tu Milinkovićevu aferu namestio je po svoj prilici Panta Lunjevica, šabački načelnik.[4] Mita Cenić osuđen je na osam godina tamnice sa teškim okovima na nogama.[2] Milinković je bio osuđen na deset godina tamnice. Svoje tamnovanje Mita Cenić opisao je u knjizi Ispod zemlje ili Moje tamnovanje.[2] Ukupno je bio šest godina u zatvorima u Beogradu i Požarevcu.[5] U teškim okovima je bio od 1874. do 1877, a oslobođen je 1880.[3] Pomilovan je 1880. za vreme vlade Jovana Ristića, prema jednima nakon jednoga pokajničkog pisma, a prema Ceniću nakon pisma njegove majke. I nakon izlaska iz zatvora ostao je pod stalnim policijskim nadzorom.[5]
Osnivanje Radnika i drugih listova uredi
Za razliku od drugih saradnika Svetozara Markovića, koji su prešli u redove radikala, Mita Cenić se nije odricao ranijih ideja.[5] Mita Cenić je u naprednjačkom Videlu uređivao unutrašnjopolitičku rubriku.[5] Radikali su 1881. pokrenuli Samoupravu, koju su uređivali nekadašnji saradnici Svetozara Markovića, koji su socijalističku stranku pretvarali u seljačko-demokratsku stranku.[6] Mita Cenić se nikako nije slagao sa njima, pa je pokrenuo socijalistički list Radnik.[6] Radnik nije napadao naprednjačku vladu, nego je uglavnom pisao protiv radikala zbog njihovog odstupanja od Markovićevog učenja.[6] Mita Cenić nije naneo nikakvu štetu radikalima u njihovoj glavnoj bazi, u selu.[7] List Radnik najviše su čitali beogradski studenti, od kojih su mnogi verovali u socijalizam, kao u poslednju reč nauke.[7] Mita Cenić je svojim listom stvorio nepoverenje studenata prema radikalima. Zajedno sa njim u Radniku je pisao Dragiša Stanojević i njih dvojica su napadali svoje nekadašnje drugove radikale, smatrajući da su izdali socijalističke ideje.[5] Lazar Paču je u Samoupravi žestoko napao Cenićevu koncepciju socijalizma, pa je dokazivao da je Cenić vulgarizovao ideju socijalizma.[5] Iz svega toga usledila je višegodišnja polemika između Lazara Pačua i Mite Cenića.[5] Mita Cenić je 1883. pokrenuo Borbu, a 1884. Istinu.[8] Osnovao je 1886. književno-političku reviju Čas.[8] Posle toga bio je glavni saradnik Novog beogradskog dnevnika, ali zbog lošeg zdravlja i sukoba sa saradnicima napustio je 1887. i taj list.[8] Umro je od tuberkoloze 21. februara 1888. u Beogradu.[8]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e Vesna Matović 1988, str. 207.
- ^ a b v g d đ e ž z Vesna Matović 1988, str. 208.
- ^ a b v Vesna Matović 1988.
- ^ a b v Vlada Milana Obr. 1 1934, str. 357.
- ^ a b v g d đ e Vesna Matović 1988, str. 209.
- ^ a b v Vlada Milana Obr. 3 1934, str. 11.
- ^ a b Vlada Milana Obr. 3 1934, str. 12.
- ^ a b v g Vesna Matović 1988, str. 210.
Literatura uredi
- Vesna, Matović (1988). Biografska beleška u knjizi Mite Cenića Ispod zemlje ili Moja tamnovanja. Beograd: Nolit.
- Mita, Cenić (1988). Ispod zemlje ili Moja tamnovanja. Beograd, Nolit.
- Vlada Milana Obr. 3 (1934). Vlada Milana Obrenovića. Beograd, Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon.
- Vlada Milana Obr. 1 (1934). Vlada Milana Obrenovića. Beograd, Izdavačko i knjižarsko preduzeće Geca Kon.
