Dimitrije Teodosije
Dimitrije Teodosije (Δημήτριος Θεοδοσίου) venecijanski štampar grčkog porekla je u štampariji „Nova tipografija greko-pravoslavna", ili, kako se ponekad naziva, „Slavensko-Grečeska tipografija" počeo da izdaje crkvene knjige na srpskom jeziku.
Dimitrije Teodosije | |
|---|---|
 Δημήτριος Θεοδοσίου | |
| Datum rođenja | 18. vek |
| Mesto rođenja | Janjina Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 11. mart 1782. |
| Mesto smrti | Venecija Mletačka republika |
Stvaranje "nove štamparije" treba posmatrati u kontekstu "nove politike" imperatrice Jelisavete Petrovne iz 1751. godine, koja se izražava u stvaranju Nove Srbije i Slavenosrbije, kao i na Moskovskom univerzitetu. U avgustu 1754. podneo je molbu Univerzitetu u Padovi da se upiše u knjigu knjižara i štampara ilirskog jezika.[1] Štamparija je osnovana 1755. uz pomoć Pana Marucija, Teodosijevog stanodavca, od strane mletačkih vlasti. Da „bi otklonio nepoverenje srpskog sveštenstva prema knjigama koje dolaze iz katoličke sredine", Teodosije je u impresumu navodio da su „knjige štampane u Moskvi, Kijevu ili Sankt Peterburgu", što i nije bilo sasvim netačno, jer su to često bile preštampane crkvene knjige na građanskoj ćirilici za potrebe srpske crkve". Publikovanje srpskih knjiga dobilo je jači zamah od 1761. i za nekih petnaest godina (od 1761. do 1776.) iz njegove štamparije „izašlo je preko pedeset knjiga namenjenih Srbima". Posle smrti Dimitrija Teodosija njegov naslednik rođak Pane Teodosije je nastavio da izdaje srpske knjige sve negde do 1824. godine.
Izdavači Dimitrije i Pane Teodosije štampali su pored svetih liturgijskih knjiga i svetovna dela prvih srpskih prosvetitelja: Zaharija Stefanovića Orfelina, Atanasija Stojkovića, Dositeja Obradovića i Pavla Solarića, kao i prvi srpski časopis „Slaveno-serbskij magazin” 1768. godine. Pokretač i urednik časopisa bio je Zaharije Orfelin. Nažalost, izdat je samo jedan broj. Izdavačka kuća Teodosijevih imala je zaposlenog revizora, neku vrstu urednika srpskih izdanja. Jedno vreme urednik je bio Zaharije Orfelin, a posle njegovog odlaska u Beč u septembru 1770. godine funkciju revizora kuće Teodosije preuzeo je prvo Grk Spiridon Pyđepi, a posle i najobrazovaniji književnik svog doba Pavle Solarić.
Austrijske vlasti su shvatile da je zabrana osnivanja srpske štamparije kontraproduktivna jer otvara vrata nekontrolisanom ruskom uticaju, a takođe i poslovnoj dobiti inostrane (venecijanske) firme, umesto da te prihode ubere neka austrijska. Godine 1770. bečkom štamparu Jozefu Kurcbeku odobreno je monopolsko pravo na štampanje srpskih knjiga. Dajući takvu privilegiju bečkom preduzetniku, koji uz to nije bio Srbin, austrijska vlast je osigurala čvrstu kontrolu nad srpskom književnom produkcijom. U konkurentskoj utakmici Kurcbek je bio u povoljnijem položaju nego Teodosije, koji je ipak uspeo da objavi još nekoliko knjiga namenjenih Srbima, i uz to monumentalno delo Srbina Zaharija Orfelina Istorija Petra Pervago, namenjeno ruskim čitaocima i pisano ruskim jezikom. Posle smrti Dimitrija Teodosija njegov naslednik Pane Teodosije nastavio je da izdaje pored ostalih i srpske knjige.
Sledeće godine nakon smrti Dimitrije Teodosije osnovana je Ruska akademija.
Reference uredi
- ^ „MONIKA FIN; VENECIJA I SRPSKA KNjIGA, 89-90” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 08. 2016. g. Pristupljeno 07. 07. 2019.