Википедија

Dijagnostika

Ukoliko ste tražili Dijagnoza, pogledajte članak Dijagnoza (izraz).

Dijagnostika je postupak kojim se definiše bolest ili patološko stanje, odnosno proces koji vodi do dijagnoze bolesti. U tom procesu lekar se rukovodi simptomima i znakovima bolesti. Pod simptomima se podrazumevaju tegobe koje sam bolesnik primećuje, dok znakove bolesti lekar uočava na pacijentu.

Dijagnostika

Dijagnozu, (koja je u suštini zaključak o jednoj bolesti), ne treba poistovećivati sa dijagnostikom (srp. утврђивање болести), koja je jasno propisana metodologija prikupljanja podataka, i čijom međusobnom analizom i upoređivanjem treba da proistekne zaključak, odnosno dijagnoza jedne bolesti na osnovu njenih bitnih obeležja i pojava. Dijagnoza se može dafinisati i kao zaključak o svim aspektima (vidovima) bolesti, nastao nakon prikupljenih činjenica koje su međusobno detaljno analizirane.[1][2]

Prikupljanje činjenica uredi

Glavni članak: Dijagnoza (izraz)

Proces dijagnostike (ili proces prikupljanja činjenica o svim aspektima neke bolesti) se sastoji od:

  1. anamneze,
  2. fizikalnog pregleda i
  3. ostalih dijagnostičkih metoda.

Anamneza uredi

Glavni članak: Anamneza (medicina)

Anamneza (grč. mnesis – sećanje) je ciljani razgovor, kojim lekar iz pacijentovog iskaza saznaje ono što je bitno za postavljanje dijagnoze. Anamneza se sastoji iz:

  • Anamnesis morbi (lat. morbus – bolest) - zapažanja samog pacijenta od trenutka kada je bolest počela da ga muči do trenutka pregleda ;
  • Anamnesis familliae (porodična istorija bolesti) bolesti od kojih su bolovali članovi porodice bolesnika
  • Anamnesis vitae (lat. vita - život) - sećanje na druge bolesti od kojih je bolesnik bolovao ili eventualno još boluje u životu.

Nekad zbog prirode bolesti nije moguća komunikacija sa bolesnikom (nesvest, malodobnost, duševne bolesti itd), pa se anamneza uzima od trećeg lica (rodbina, staratelj) i tako uzeta anamneza se zove heteroanamneza (grč. heteros - drugi).

Fizikalni pregled uredi

Fizikalni pregled je prikupljanje informacija o stanju zdravlja bolesnika čulima lekara. Prilikom fizikalnog pregleda koriste se samo najosnovniji medicinski instrumenti: fonendoskop, manometar, neurološki čekić, stetoskop, lupa itd.

Pre fizikalnog pregleda pacijent mora biti relaksiran što se može omogućiti uz razgovor, te pri obavljanju pregleda treba pratiti izraz pacijentovog lica. Na primer, pri papaciji abdomena izraz pacijentovog lica često govori o prisustvu ili odsustvu bolova.

Mada se generalno izbegava dodirivanje pacijenta bez preleda, ipak, blago tapšanje po ramenu može biti i deo lečenja jer daje osećaj toplote. Tokom fizikalnog pregleda dodir je dozvoljen i često može biti i koristan kada je pacijent pod stresom primanja loših vesti. I kod ovakvih fizičkih dodirivanja pacijenta dovoljan je samo blagi stisak ruke da bi se pacijent ohrabrio, ali i tada treba biti veoma oprezan i voditi računa o ličnosti samog pacijenta kao i o mogućnosti prisustva drugih lica, te voditi računa kako to može biti interpretirano od strane trećeg lica.

Načini fizikalnog pregleda su:

  • inspekcija - pregled gledanjem;
  • auskultacija – slušanje, osluškivanje;
  • perkusija - lupkanje. Lupkanjem određenih delova tela bolesnika proizvode se različiti zvukovi ili pokreti tela na osnovu kojih se donosi određeni zaključak;
  • palpacija - pipanje.

Ovo su osnovni metodi. Postoji čitava paleta kombinovanih metoda i „trikova“ zbog kojih, i pored napredovanja nauke i tehnike, fizikalni pregled lekara i dalje čini osnovni dijagnostički metod. Iako se u litaraturi ne navodi kao poseban metod, čulo mirisa je i te kako važno u postavljanju dijagnoze. Neki lekari smatraju da je intuicija posebni oblik mišljenja koji se stiče iskustvom i koji dovodi do dijagnoze bez jasnog uzročno posledičnog niza u misaonom procesu.

Ostali dijagnostički metodi uredi

Ostali dijagnostički metodi počinju da dobijaju na značaju u 20. veku, naglim razvojem hemije, fizike i tehničkih nauka, i danas predstavljaju neodvojivi deo procesa dijagnostike većine bolesti i patoloških stanja. Primeri:

Istorija uredi

Glavni članak: Istorija medicinske dijagnoze

Prvi zabeleženi primeri medicinske dijagnoze nalaze se u zapisima Imhotepa (2630–2611. p. n. e.) u drevnom Egiptu (Papirus Edvina Smita).[3] Vavilonski medicinski udžbenik, Dijagnostički priručnik, koji je napisao Esagil kin-apli (fl. 1069–1046. p. n. e.), uveo je upotrebu empirizma, logike i racionalnosti u dijagnostici oboljenja ili bolesti.[4] </ref> Tradicionalna kineska medicina, kako je opisano u Unutrašnjem kanonu Žutog cara ili Huangdi Nejđing, precizirala je četiri dijagnostičke metode: pregled, auskultacija-olfakcija, ispitivanje i palpacija.[5] Poznato je da je Hipokrat postavljao dijagnoze testirajući mokraću svojih pacijenata i mirišući njihov znoj.[6]

Neželjeni efekti uredi

Problemi s dijagnozom predstavljaju dominantan razlog plaćanja medicinskih zloupotreba, i čine 35% ukupnih plaćanja prema rezultatima studije koja je obuhvatala podatke za period od 25 godina i sa 350.000 zahteva.[7]

Prekomerna dijagnoza uredi

Glavni članak: Prekomerna dijagnoza

Prekomerna dijagnoza je dijagnoza „bolesti” koja nikada neće uzrokovati simptome ili smrt tokom života pacijenta.[8] Ona je problem zato što nepotrebno pretvara ljude u pacijente i zato što može da dovede do ekonomske štete[9] (prekomerne upotrebe) i tretmana koji mogu naneti štetu. Prekomerna dijagnoza se javlja kada je bolest pravilno dijagnozirana, ali dijagnoza je nebitna. Tačna dijagnoza može da bude nevažna, jer lečenje bolesti nije dostupno, nije potrebno ili se ne želi.[10]

Greške uredi

Prema izveštaju Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine iz 2015. godine, većina ljudi će doživeti najmanje jednu dijagnostičku grešku tokom svog života.[11][12]

Kašnjenja uredi

Kada se postavlja medicinska dijagnoza, vreme kašnjenja je vremensko odlaganje dok se ne napravi korak ka dijagnozi bolesti ili stanja. Vrste vremena kašnjenja su uglavnom:

  • Vreme kašnjenja od početka do medicinskog susreta, vreme od pojave simptoma do posete lekaru[13]
  • Vreme kašnjenja od susreta do dijagnoze, vreme od prvog medicinskog susreta do dijagnoze[13]
    • Vreme kašnjenja zbog kašnjenja u čitanju rendgenskih snimaka navedeno je kao veliki izazov u pružanju nege. Odeljenje za zdravstvo i socijalne usluge je navodno otkrilo da je tumačenje rendgenskih snimaka retko dostupno lekarima hitne pomoći pre otpuštanja pacijenta.[14]

Istorija uredi

Prvi zabeleženi primeri medicinske dijagnoze nalaze se u spisima Imhotepa (2630–2611. p. n. e.) u starom Egiptu (Papirus Edvina Smita).[15] Vavilonski medicinski udžbenik, Dijagnostički priručnik koji je napisao Esagil-kin-apli (delovao 1069–1046. p. n. e.), uveo je upotrebu empirizma, logike i racionalnosti u dijagnozi bolesti ili bolesti.[16] Tradicionalna kineska medicina, kao što je opisano u unutrašnjem kanonu žutog cara ili Huangdi neiđing, navodi četiri dijagnostičke metode: inspekciju, auskultaciju-olfakciju, ispitivanje i palpaciju.[17] Poznato je da Hipokrat postavlja dijagnoze tako što je probao urin svojih pacijenata i mirisao njihov znoj.[18]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Antić R. Interna propedevtika, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.
  2. ^ Ristić. S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  3. ^ „Edwin Smith Papyrus”. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
  4. ^ H. F. J. Horstmanshoff; Stol, Marten; Cornelis Tilburg (2004). Magic and Rationality in Ancient Near Eastern and Graeco-Roman Medicine. Brill Publishers. str. 97—98. ISBN 978-90-04-13666-3. 
  5. ^ Jingfeng, C. (2008). „Medicine in China”. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. str. 1529—1534. ISBN 978-1-4020-4559-2. doi:10.1007/978-1-4020-4425-0_8500. 
  6. ^ „What Would Hipocrates Do?”. 23. 9. 2008. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
  7. ^ „Diagnostic errors are leading cause of successful malpractice claims”. The Washington Post. 30. 4. 2012. Arhivirano iz originala 05. 12. 2018. g. Pristupljeno 31. 10. 2016. 
  8. ^ „What is overdiagnosis?”. NCBI. 
  9. ^ Coon, Eric; Moyer, Virginia; Schroeder, Alan; Quinonez, Ricardo (2014). „Overdiagnosis: How Our Compulsion for Diagnosis May Be Harming Children”. Pediatrics. 134 (5): 1013—1023. PMID 25287462. S2CID 10441386. doi:10.1542/peds.2014-1778. 
  10. ^ Gawande, Atul (4. 5. 2015). „America's Epidemic of Unnecessary Care”. The New Yorker. 
  11. ^ National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine (2015). Balogh, Erin P; Miller, Bryan T; Ball, John R, ur. Improving Diagnosis in Health Care. Washington, DC: The National Academies Press. str. S-1. ISBN 978-0-309-37769-0. PMID 26803862. doi:10.17226/21794.   
  12. ^ Johnson, P. E.; Duran, A. S.; Hassebrock, F.; Moller, J.; Prietula, M.; Feltovich, P. J.; Swanson, D. B. (1981). „Expertise and Error in Diagnostic Reasoning”. Cognitive Science. 5 (3): 235—83. doi:10.1207/s15516709cog0503_3  . 
  13. ^ a b Chan, K. W.; Felson, D. T.; Yood, R. A.; Walker, A. M. (1994). „The lag time between onset of symptoms and diagnosis of rheumatoid arthritis”. Arthritis and Rheumatism. 37 (6): 814—20. PMID 8003053. doi:10.1002/art.1780370606. 
  14. ^ Office of Health and Human Services: Office of Inspector General (1993). „Medicare's Reimbursement for Interpretations of Hospital Emergency Room X-Rays” (PDF). Department of Health and Human Services Office of Inspector General. 
  15. ^ „Edwin Smith Papyrus”. Pristupljeno 2015-02-28. 
  16. ^ H. F. J. Horstmanshoff, Marten Stol, Cornelis Tilburg (2004), Magic and Rationality in Ancient Near Eastern and Graeco-Roman Medicine, pp. 97–98, Brill Publishers. . ISBN 90-04-13666-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  17. ^ Jingfeng, C. (2008). „Medicine in China”. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. str. 1529—34. ISBN 978-1-4020-4559-2. doi:10.1007/978-1-4020-4425-0_8500. 
  18. ^ „What Would Hipocrates Do?”. 23. 9. 2008. Pristupljeno 28. 2. 2015. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијагностика&oldid=27549299”