Википедија

Dijego Armando Maradona

аргентински фудбалер и фудбалски тренер

Dijego Armando Maradona (šp. Diego Armando Maradona; Lanus, 30. oktobar 1960 — Tigre, 25. novembar 2020) bio je argentinski fudbaler i fudbalski trener. Podelio je titulu najboljeg fudbalera 20. veka s brazilskim fudbalerom Peleom.[1]

Dijego Maradona
Maradona sa trofejom sa Svetskog prvenstva 1986. godine
Lični podaci
Puno ime Dijego Armando Maradona
Nadimak El Dijego, El Pibe
Datum rođenja (1960-10-30)30. oktobar 1960.
Mesto rođenja Lanus, Buenos Ajres, Argentina
Datum smrti 25. novembar 2020.(2020-11-25) (60 god.)
Mesto smrti Tigre, Argentina
Visina 1,65 m
Pozicija napadač / ofanzivni vezni
Juniorska karijera
1969—1976. Argentinos juniors
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1976—1981. Argentinos juniors 166 (15)
1981—1982. Boka juniors 40 (28)
1982—1984. Barselona 36 (22)
1984—1991. Napoli 188 (81)
1992—1993. Sevilja 26 (5)
1993. Njuels old bojs 5 (0)
1995—1997. Boka juniors 30 (7)
Reprezentativna karijera
1977—1979. Argentina do 20 15 (8)
1977—1994. Argentina 91 (34)
Trenerska karijera
1994. Mandiju
1995. Rasing Aveljaneda
2008—2010. Argentina
2011—2012. El Vasl
2013—2017. Deportivo Riestra (asistent)
2017—2018. Fudžaira
2018—2019. Dorados de Sinaloa
2019—2020. Himnasija de la Plata
Nagrade
Fudbal
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1986. Meksiko Argentina
Srebrna medalja — drugo mesto 1990. Italija Argentina
Američki kup
Bronzana medalja — treće mesto 1989. Brazil Argentina
Svetsko prvenstvo do 20. godine
Zlatna medalja — prvo mesto 1979. Japan Argentina

Karijeru je počeo u Argentinos juniorsima a zatim je igrao za Boku juniors, Barselonu, Napoli i Sevilju. U klupskoj karijeri najviše uspeha imao je noseći dres Napolija, sa kojim je osvojio dve titule prvaka Italije i jedan Kup UEFA. U drugom delu igračke karijere Maradona je imao problem sa kokainskom zavisnošću. Kažnjen je sa 15 meseci zabrane igranja fudbala pošto je 1991. bio pozitivan na doping kontroli. Kratko je igrao i za Njuels old bojse da bi profesionalnu igračku karijeru završio 1997, na 37. rođendan i to u dresu Boke juniors.

U dresu seniorske reprezentacije Argentine je odigrao 91 utakmicu i postigao 34 gola. Nastupio je na četiri Svetska prvenstva. Debitantski nastup na Svetskim prvenstvima, zabeležio je 1982. godine u Španiji. Kao kapiten je predvodio reprezentaciju Argentine do titule prvaka sveta 1986. na Mundijalu u Meksiku. Godine 1990, na Mundijalu u Italiji predvodio je Argentinu do još jednog finala, ali je tada trijumfovala Zapadna Nemačka sa 1:0 u meču u Rimu. Četiri godine kasnije igrao je na Mundijalu u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je posle dve utakmice poslat kući jer je na doping testu bio pozitivan na efedrin.

U dva navrata je vodio klubove u Argentini kao trener, a onda je 2008. imenovan za selektora reprezentacije te zemlje. Sa funkcije je otišao 2010. pošto je Argentina ispala u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Posle toga je vodio timove u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Meksiku, a potom se vratio u Argentinu da vodi ekipu Himnasije.

Preminuo je 25. novembra 2020. od posledica srčanog udara, u 60. godini života.[2]

Detinjstvo uredi

 
Maradona 1973. godine na juniorskom turniru Evita u Rio Terseru

Maradona je rođen u Lanusu, predgrađu Buenos Ajresa, kao peto od osmoro dece Dijega Maradone Seniora i Dalme Salvadore Franko.[3] Njegova dva mlađa brata Ugo i Raul, obojica su bili profesionalni fudbaleri.[4] Na Dijegovu fudbalsku karijeru najviše je uticao ujak Kirilo, nekad golman nižerazrednog kluba Korijentes. Fransisko Kornejo, skaut Argentinos juniorsa, prvi je uočio Dijegov talenat. Kornejo je bio zabrinut izgledom sićušnog dečaka, morao je ojačati da bi opstao u fudbalu. Uz dopuštenje roditelja odveo je Dijega lekaru sumnjive reputacije. Kačo Paladino je injekcijama tretirao Dijegove mišiće.[5]

Ubrzo je postao glavni igrač Los Sebolitasa, juniorskog tima Argentinos juniorsa iz Buenos Ajresa. Kao dvanaestogodišnji dečak je zabavljao gledaoce pokazujući svoje umeće sa loptom tokom poluvremena na utakmicama prve divizije Argentine.[6] Među njegovim fudbalskim uzorima tokom odrastanja, navodio je brazilskog plejmejkera Rivelinja i krilo Mančester junajteda Džordža Besta.[7][8]

Karijera uredi

Argentinos juniors i Boka juniors uredi

Dana 20. oktobra 1976. (10 dana pre 16. rođendana) Dijego je odigrao svoj prvi susret za seniore Argentinos juniorsa.[9] Tada je postao najmlađi prvoligaški fudbaler u istoriji argentinskog fudbala. Usledile su tri godine odličnih nastupa kako za klub tako i za reprezentaciju.[10]

Prvi gol u Primeri division je postigao protiv ekipe Marplatense San Lorenco 14. novembra 1976. godine.[11] Maradona je proveo pet godina u Argentinos juniorsu, od 1976. do 1981. godine, postigavši 115 golova u 167 prvenstvenih nastupa.[12]

 
Maradona slavi gol na svom debitantskom meču za Boku juniors

U februaru 1981. je prešao u Boku juniors. Debitovao je za Boku 22. februara 1981. kada je na Bombonjeri dočekana ekipa Taljeres de Kordoba. Boka je slavila rezultatom 4:1 a Maradona je bio dvostruki strelac na svom debitantskom nastupu.[13] Na svom prvom odigranom Superklasiku (derbi između Boke i River Plejta), 10. aprila 1981. godine, Maradona je postigao gol u pobedi svog tima rezultatom 3:0.[14]

Boka juniors je predvođena Maradonom osvojila titulu prvaka Argentine 1981. godine. To je bio i jedini trofej koji je Maradona osvojio u argentinskom klupskom fudbalu.[15]

Barselona uredi

Maradona je 4. juna 1982. godine zvanično potpisao ugovor sa Barselonom.[16]

Zvanično je debitovao u dresu Barselone u septembru 1982. kada je bio i strelac u pobedi 2:1 nad Valensijom. Barselona je te godine u okviru 2. kola Kupa pobednika kupova gostovala na beogradskoj Marakani Crvenoj zvezdi i slavila sa 4:2, a Maradona je postigao dva gola od kojih je drugi bio pravo remek delo kada je lobovao istrčalog golmana Stojanovića posle čega je aplaudirao čitav stadion.[17] Maradona je na prvih 13 prvenstvenih utakmica postigao šest golova. Ipak, dobar start u Barseloni je prekinut u decembru 1982. kada mu je otkriven hepatitis.[18] Maradona je otišao na pauzu a Barselona je tokom njegovog odsustva pružala slabije partije i eliminisana je iz Kupa pobednika kupova. Dok se oporavljao od hepatitisa došlo je do smene na trenerskoj klupi. Otišao je dotadašnji trener Udo Latek a na njegovo mesto je došao Argentinac Sesar Luis Menoti, koji je vodio Argentinu do titule svetskog prvaka 1978. Prvu utakmicu nakon oporavka od hepatitisa, Maradona je odigrao 12. marta 1983. protiv Betisa. Barselona je sezonu 1982/83. završila na četvrtom mestu sa šest bodova manje od prvoplasiranog Atletik Bilbaa. Maradona je sezonu u La Ligi završio sa 11 postignutih golova na 20 odigranih utakmica.[19]

 
Maradona i Mario Kempes pred meč između Barselone i Valensije

U junu 1983. Barselona je osvojila Kup Španije nakon što je u finalu savladan Real Madrid rezultatom 2:1. Kasnije tog meseca Barsa je osvojila i španski Liga kup, savladavši u dvomeču opet Real Madrid. Maradona je tada bio strelac u obe utakmice finala, a na susretu odigranom na Santijago Bernabeu je nagrađen aplauzom od strane domaćih navijača.[20]

U septembru 1983. Maradona je doživeo tešku povredu nakon što mu je Andoni Gojkočea, defanzivac Atletik Bilbaa, opasnim startom slomio nogu.[21] Maradona je otišao na pauzu i vratio se na teren u januaru 1984. godine, postigavši pritom dva gola u pobedi 3:1 nad Seviljom. Barselona je sezonu 1983/84. završila na trećem mestu La Lige, sa samo jednim bodom manje od prvoplasiranog Atletik Bilbaa. Maradona je tokom ove sezone, zbog problema sa povredom, zabeležio samo 16 prvenstvenih nastupa uz 11 postignutih golova. Tokom dve sezone u Barseloni u kojima je dva puta bio teže povređen, Maradona je ukupno postigao 38 golova na 58 utakmica.[22]

Dva rivala, Barselona i Atletik Bilbao, su se sastali u finalu Kupa Španije 1984. godine. Susret se na kraju završio minimalnom pobedom Bilbaa, ali je tek tada atmosfera došla do usijanja. Maradona je po završetku utakmice odlučio da se obračuna sa protivnicima, najpre udarivši Migela Solu glavom, odnosno njegove saigrače laktom i kolenom. Zatim se našao u krugu igrača Atletika, Gojkočea – poznatiji kao „Mesar iz Bilbaa” – šutnuo ga je u grudi, što je bio i definitivni znak za početak haosa – pred očima kralja Huana Karlosa, 100.000 gledalaca i 'pola' Španije pred malim ekranima.[23]

To je bio i poslednji Maradonin meč u dresu Barselone.[24]

Napoli uredi

 
Maradona sa saigračima iz Napolija

U julu 1984. godine Maradona je potpisao za italijanski Napoli.[25] Dijego je na rimski Aerodrom Leonardo da Vinči sleteo 24. jula 1984. godine. Dočekan je i predstavljen na prepunom Stadionu San Paolo u Napulju. Prvi trening u planinskoj pripremnoj bazi Kaste del Piano je odradio 25. jula 1984. godine.[26]

Napoli je dve godine do Maradoninog dolaska jedva uspevao da se spase ispadanja iz lige. Argentinac je došao u skroman tim sa kojim se mučio u prvim mesecima. Osvojili su devet bodova u prvih 13 kola (za pobedu su se tada još dodeljivala dva boda). Bilo je potrebno pola godine da se Maradona privikne na Napoli. Napoli je u januaru savladao Udineze sa 4:3 i do kraja sezone upisao samo jedan poraz. Maradona je prvu sezonu u klubu završio sa 14 golova kao treći strelac lige, a Napoli na osmom mestu.[27]

Pred početak nove sezone Napoli je pojačao tim. Došao je novi trener, Otavio Bjanki. Od igračkih pojačanja doveli su Reniku, ali i golmana Garelu iz šampionskog tima Verone kao i napadača Bruna Đordana iz Lacija kojem će Maradona često asistirati za golove. U prvi tim se probio tada mladi štoper Čiro Ferara. Tokom ove sezone Maradona je dao volej sa 40 metara protiv Verone.[28] Njegov slobodnjak je doneo Napoliju prvu pobedu protiv Juventusa posle 12 godina. Napoli je Maradoninu drugu sezonu završio na trećem mestu.[27]

Napoli je potom doveo još pojačanja poput Karnevalea, Romana i De Napolija. Dve godine posle dolaska u Napulj, Dijego je dobio kvalitetna pojačanja sa kojima je mogao da krene u pohod na osvajanje titule. Tog leta 1986. se vratio pun samopouzdanja posle partija karijere na Svetskom prvenstvu u Meksiku. Napoli je osvojio titulu prvaka Italije, prvu u klupskoj istoriji. Titula je overena u pretposlednjem kolu remijem protiv Fjorentine. Pored toga u ovoj sezoni je osvojen i italijanski Kup.[27]

U sezoni 1987/88, Napoli nije odbranio titulu. Završili su sezonu na drugom mestu, iza Milana, ponajviše zbog loših rezultata u poslednjih pet mečeva sezone u kojima je osvojen samo jedan bod.[29] I sledeće godine su završili kao drugi, ovoga puta iza milanskog Intera. Ipak, u ovoj sezoni Napoli je osvojio svoj prvi evropski trofej u istoriji. Osvojen je Kup UEFA, nakon što je u finalu savladan nemački Štutgart.[30]

Zbog sve više problema sa narkoticima, Maradona je sezonu 1989/90. počeo sa klupe za rezerve. Polako je hvatao zalet i na kraju je Napoli opet postao prvak Italije na krilima trilinga Ma-Đi-Ka (Maradona – Đordano – Kareka).[31] U neizvesnoj trci sa Milanom, Napolitanci su za samo dva boda bili ispred „Rosonera”.[32]

Već tada je došlo do prvih sukoba Maradone sa čelnicima Napolija, a njegovo konzumiranje kokaina postaje sve veće. Sukob se produbio nakon što je, na Mundijalu u Italiji 1990, Argentina izbacila domaćina iz polufinala posle izvođenja jedanaesteraca. Maradona je tada postao najomraženija osoba u Italiji, često je izostajao s treninga, propuštao i utakmice pod izgovorom da je pod velikim stresom, pa se klub odlučio na finansijske kazne.[33]

U međuvremenu Olimpijski savez Italije kaznio ga je 1991. godine sa 15 meseci suspenzije zbog toga što su mu na doping kontroli pronađeni tragovi kokaina u krvi. U vreme dok je izdržavao suspenziju Napoli odbija da mu preda ispisnicu jer je imao ugovor do kraja sezone 1991/92, a za to vreme ugojio se dvadeset kilograma. Za propuštene treninge kaznili su ga sa 70.000 dolara. Maradona je odgovorio zahtevom da mu se plaća milion dolara po odigranoj utakmici budući da je imao informacije kako klub na njemu zarađuje duplo više od toga.[34]

Sevilja uredi

Selektor argentinske reprezentacije koja je osvojila Mundijal 1986, Karlos Bilardo, je preuzeo špansku Sevilju na leto 1992. godine. Argentinski trener je želeo da dovede Maradonu, čoveka oko kojeg je gradio tim sa kojim se šest godina ranije popeo na svetski tron. Predsednik Sevilje Luis Kuervas obećao je njegovo dovođenje, ali je ponuda od oko 3.000.000 evra odbijena. Bilardo je sa druge strane vršio pritisak da će otići, ako velika zvezda ne dođe u Andaluziju. Ipak, sezona je počela bez Maradone. Da bi se došlo do dogovora bila je potrebna intervencija Sepa Blatera i Fife. Maradoni je pored toga bilo potrebno vreme da se vrati i spremi za Mundijal 1994. godine. Petosatni sastanak u sedištu Fife bio je uspešan. Krajem septembra 1992. godine Dijego je stigao u Sevilju.[35]

Maradona se vraćao posle 15 meseci zabrane zbog upotrebe kokaina, imao je 31 godinu, svi su se nadali da bi sa Karlosom Bilardom, sa kojim je pokorio planetu u dresu Argentine 1986. godine, ponovo mogao da napravi veliki uspeh. Nekoliko dana nakon njegovog dolaska broj klupskih članova skočio je sa 26.000 na 40.000. Klub je zaradio oko 2.500.000 evra od prodaje karata. Jutarnji trening je pomeren na podne, jer se Maradonine noćne navike nisu mogle promeniti. Dok je živeo u gradskom hotelu slupao je svoj mercedes u dva sata ujutru.[36]

Maradona je debitovao na utakmici sa Bajernom 28. septembra 1992. godine. U pitanju je bila prijateljska utakmica, a Sevilja je pobedila sa 3:1. Postigao je pobednički jedanaesterac na svom debiju protiv Saragose. Sevilja je bila u gornjem delu tabele i tražila mesto u Evropi, ali su se problemi nagomilavali. Sve je kulminiralo pred utakmicu protiv Logronjesa, na kojoj se Maradona nije pojavio. Od tog trenutka njegove veze sa Seviljom više nisu bile toliko jake. Klub je već počeo da planira njegov odlazak, bilo je priča da ga je pratio i privatni detektiv. Napravljen je dosije na osnovu kojeg će mu se uskratiti bilo kakva isplata na kraju sezone. Pored toga, policija ga je uhvatila kako svoj porše vozi ogromnom brzinom kroz grad.[37]

Prelomni trenutak se dogodio remijem protiv Burgosa (1:1). Bilardo je početkom drugog poluvremena zamenio Maradonu i on više nikada nije zaigrao za Sevilju. Napustio je grad 23. juna 1993. godine, a Sevilja je sezonu okončala na sedmom mestu. Završni čin je predstavljala tužba zbog neisplaćenog novca. Maradona je za Sevilju u Primeri odigrao 26 utakmica uz pet postignutih golova.[38]

Povratak u Argentinu uredi

Tokom 1993. godine potpisuje za argentinskog prvoligaša Njuels old bojs.[39] Za ovaj klub je odigrao samo pet utakmica, s obzirom da mu je 1994. raskinut ugovor zbog nedolaženja na treninge. Kući, u Boku juniors, se vraća 1995. godine, gde u prvoj sezoni igra sa svojim velikim prijateljem, takođe povratnikom iz Evrope – Klaudijom Kaniđom. Iako u zrelim igračkim godinama, Maradona uspeva da u svojoj poslednjoj sezoni aktivnog igranja osvoji drugo mesto u Aperturi 1997. godine, samo bod iza najvećeg rivala, River Plejta.[40]

Poslednji meč u igračkoj karijeri odigrao je 25. oktobra 1997, upravo protiv najvećeg rivala Rivera. Zadobio je povredu zbog koje je izašao iz igre na poluvremenu.[41] Na svoj 37. rođendan, 30. oktobra 1997, je objavio da završava igračku karijeru.[42]

Oproštajnu utakmicu je organizovao četiri godine nakon poslednjeg meča. Na prepunoj Bombonjeri, 10. novembra 2001, su se sastali Argentina i selekcija sveta.[43] Selekciju sveta su činili između ostalog Mateus, Stoičkov, Valderama, Šuker, Ferara i drugi. Iako rezultat nije bio važan Argentina je pobedila sa 6:3, a Maradona je postigao dva gola, oba sa jedanaesterca.[44]

Reprezentacija uredi

Maradona je prvi put nastupio za reprezentaciju Argentine 27. februara 1977. godine na prijateljskoj utakmici protiv Mađarske.[45] Ipak, 1978. selektor Luis Sesar Menoti nije ga uvrstio u nacionalnu selekciju za Svetsko prvenstvo u Argentini rekavši kako je Dijego premlad da bi izdržao pritisak.[46] Godine 1979. bio je kapiten reprezentacije Argentine koja je u Japanu osvojila titulu juniorskog prvaka sveta. Prvi gol u dresu sa državnim grbom je postigao 2. juna 1979. godine u Glazgovu protiv Škotske.[47] Godine 1982. ponovo dolazi do seniorske reprezentacije i nastupa na Svetskom prvenstvu u Španiji.[48]

 
Maradona slavi posle postizanja drugog gola protiv Engleske na SP 1986.

Gol rukom je obeležio ne samo jednu godinu nego i njegovu čitavu karijeru. Na Svetskom prvenstvu 1986. u Meksiku dvostruki je strelac u utakmici Argentine s Engleskom. Oba njegova gola na toj utakmici se i dan danas prepričavaju. Kod prvog je reč o pogotku koji je Dijego kasnije nazvao Božjom rukom.[49] Drugi je na mnogim rang listama proglašen za najlepši gol svih svetskih prvenstava. Sam je predriblao polovinu engleskog tima i golmana Šiltona.[50] Engleski komentator je uzviknuo da je prvi gol sigurno neregularan jer je postignut rukom, ali zato drugi vredi za deset. Na tom prvenstvu je Argentinu doveo do naslova prvaka sveta u dramatičnom dvoboju sa reprezentacijom Zapadne Nemačke (3:2).[51]

 
Maradona drži pehar osvajača Svetskog prvenstva u fudbalu 1986.

Na Svetskom prvenstvu 1990. u Italiji sa reprezentacijom je došao do finala, ali su poraženi od SR Nemačke 1:0. Godine 1993. vratio se i u reprezentaciju i to sa kapitenskom trakom. Na Svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Državama 1994. nastupio je samo na prve dve utakmice, jer je na doping kontroli opet bio pozitivan i morao je napustiti selekciju uz 15-mesečnu zabranu igranja.[52]

Poslednji gol za reprezentaciju postigao je protiv Grčke,[53] a poslednji meč je odigrao protiv Nigerije 30. juna 1994. godine. Ukupno je postigao 34 gola za državni tim, a odigrao 91 utakmicu.[54]

Trenerska karijera uredi

Prvi trenerski posao je imao tokom zabrane igranja. Prvo je 1994. godine sa svojim saigračem iz Argentinosa, Karlosom Frenom predvodio niželigaša Mandiju, da bi posle godinu dana zajedno vodili i Rasing.

U oktobru 2008. imenovan je za selektora reprezentacije Argentine.[55] Pobedio je na prva tri duela na kormilu „gaučosa“, ali u svom četvrtom nastupu je ostvario jedan od najvećih poraz u istoriji selekcije Argentine, kada je na preko 3000 metara nadmorske visine njegova reprezentacija poražena od Bolivije sa čak 6:1.[56] Dva meča pre kraja kvalifikacija za SP u Južnoj Africi, Argentina je bila na petoj poziciji, a pretilo joj je i da se ne kvalifikuje. Međutim, pobede u poslednja dva meča, naročito pretposlednja protiv Perua, kada je Martin Palermo postigao gol u završnici utakmice, su donele plasman na Mundijal.[57] U Južnoj Africi, sve tri pobede u grupi, pa duel sa Meksikom u osmini finala (prolazak kroz produžetke) je vodio do četvrtfinala gde je Argentina ubedljivo poražena od Nemačke sa 4:0.[58] U julu 2010. Maradona je napustio selektorsku funkciju nakon što mu nije ponuđen novi ugovor.[59]

 
Maradona je od 2008. do 2010. godine bio selektor reprezentacije Argentine

U maju 2011. je imenovan za trenera El Vasla iz Dubaija, sa kojim je potpisao dvogodišnji ugovor.[60] Dobio je otkaz u julu 2012. posle razočaravajuće sezone u kojoj je njegova ekipa završila na osmom mestu u ligi koja ima 12 klubova. Upravni odbor Al Vasla je nakon održanog sastanka izdao saopštenje u kojem se navodi da su Maradona i njegovi saradnici "oslobođeni dužnosti".[61]

U maju 2017. godine je imenovan za trenera Fudžaire, drugoligaša iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.[62] Maradona je došao u klub ne bi li ga doveo do elite nakon dve godine. Ipak, njegov tim je u poslednjem kolu odigrao 1:1 na svom stadionu sa Kalidžom, dok je jedini rival za drugu poziciju, Itihad Kaliba slavio 2:0 nad Urubom. Tako je Maradonin klub ostao treći sa 44 boda, dva manje od Al Itihada i bez automatske promocije. Za povratak u najviši rang UAE fudbala trebali su da se bore sa prvoligašem Hatom u dvomeču 9. i 13. maja. Ipak, Maradona nije poveo Fudžairu u ove utakmice, jer je krajem aprila 2018. raskinuo saradnju sa klubom.[63]

U septembru 2018. je postavljen za trenera Dorados de Sinaloe, drugoligaša iz Meksika,[64] da bi u junu 2019. zbog zdravstvenih problema napustio klub.[65]

U septembru 2019. je postavljen za trenera Himnasije de la Plate. Maradona je tako posle 24 godine dobio priliku da radi kao klupski trener u Argentini. U momentu njegovog dolaska, Himnasija se nalazila na poslednjem 24. mestu na tabeli argentinskog prvenstva sa samo jednim bodom iz pet utakmica.[66] Tokom novembra 2019. je promenjeno rukovodstvo kluba, nakon čega je Maradona odlučio da napusti svoju funkciju.[67] Ipak nakon samo dva dana se predomislio i vratio na mesto trenera kluba.[68] Sa Maradonom na trenerskoj klupi klub se malo popravio, upisao je sedam pobeda, pet remija i osam poraza, ali je i dalje bio u zoni ispadanja. Međutim, Fudbalski savez Argentine je krajem aprila 2020. odlučio da proglasi kraj sezone zbog pandemije korona virusa i doneo odluku da neće biti ispadanja u niži rang takmičenja. Maradona je u junu 2020. potpisao novi ugovor sa Himnasijom, prema kome je trebalo da ostane u klubu do kraja sezone 2020/21.[69]

Kontroverze uredi

„Za takav život, malo je jedno srce.”

— srpski režiser Emir Kusturica, na vest da je Maradona preminuo.[70]

U Barseloni je prvi put probao kokain.[71] U klubu svi su sumnjali ali su ćutali jer Maradona je bio prevelika investicija.[72] Za to vreme čak je nastupao u dobro plaćenim reklamama protiv droge.[73]

Godine 1991. bio je pozitivan na doping kontroli (otkriven kokain), te je kažnjen sa 15 meseci zabrane igranja.[74] Iste godine, nakon povratka u Argentinu, uhvaćen je zbog posedovanja kokaina. Sudska presuda je glasila — kontrolisan medicinski tretman. Godine 1994. ponovo je došao na naslovne stranice nakon što je iz vazdušne puške gađao (i pogodio) jednog novinara.[75] U januaru 2000, dolazi na Kubu u novom pokušaju izlečenja zavisnosti od droge. Svi raniji pokušaji nisu bili uspešni.[76][77]

Film uredi

Glavni članak: Maradona (film)

Dana 18. marta 2005. Emir Kusturica je u Buenos Ajresu započeo snimanje dugometražnog dokumentarnog filma o Dijegu Armandu Maradoni.[78] Maradona je insistirao da taj film snima baš Kusturica. Prva klapa filma pala je na stadionu “Bombonjera” u Buenos Ajresu, na proslavi stogodišnjice FK Boka kada je Maradona trčao sa bakljom u ruci počasni krug. Snimanje je nastavljeno u porodičnom krugu, na proslavi osamnaestog rođendana ćerke ove fudbalske legende. Za ovaj projekat zainteresovao se i Fidel Kastro, Maradonin prijatelj, i pozvao Kusturicu da ga poseti.

Film je premijerno prikazan na festivalu u Kanu 2008. godine.[79]

Privatno uredi

 
Maradonina starija kćerka Dalma

Rođen je u rimokatoličkoj porodici, roditelji su mu bili Dijego Maradona senior i Dalma Salvadora Franko. Maradona se oženio dugogodišnjom verenicom Klaudijom Viljafan 7. novembra 1989. u Buenos Ajresu.[80] Dobili su dve kćerke, Dalmu (rođ. 2. aprila 1987) i Đaninu (rođ. 16. maja 1989), koja je bila udata za argentinskog fudbalera Serhija Agvera.[81]

Maradona i Klaudija su se razveli 2004. godine. Kći Dalma je od tada tvrdila da je razvod najbolje rešenje za sve, jer su njeni roditelji ostali u prijateljskim odnosima.[82]

Tokom postupka razvoda, Maradona je priznao da je otac Dijega Sinagre (rođen u Napulju 20. septembra 1986). Sinagra se prvi put susreo sa Maradonom u maju 2003. godine.[83] Sinagra je takođe fudbaler koji igra u Italiji.[84] Maradona je imao osmoro dece, početkom 2019. godine priznao je troje dece na Kubi.[85]

Nakon razvoda, Klaudija je započela karijeru pozorišnog producenta, a Dalma se posvetila glumačkoj karijeri; prethodno je izrazila želju da pohađa Glumački studio u Los Anđelesu.[86][87]

Maradona je bio blizak sa užom porodicom, za koju je veoma vezan. U intervjuu datom 1990. godine za časopis Sports Ilustrejted pokazao je telefonske račune gde je mesečno trošio najmanje 15.000 američkih dolara pozivajući svoje roditelje, braću i sestre.[88] Maradonina majka, Dalma, umrla je 19. novembra 2011. godine. Tada je bio u Dubaiju i očajnički je pokušavao da odleti nazad da je vidi, ali je bilo prekasno. Imala je 81 godinu. Njegov otac „Don” Dijego, preminuo je 25. juna 2015. u 87. godini.[89]

Smrt uredi

Maradona je primljen u bolnicu 2. novembra 2020. u La Plati, navodno zbog psiholoških razloga. Predstavnik bivšeg fudbalera rekao je da njegovo stanje nije ozbiljno.[90] Dan kasnije, podvrgnut je hitnoj operaciji mozga.[91] Pušten je 12. novembra nakon uspešne operacije na kućno lečenje i ostao je pod nadzorom lekara.[92]

Dana 25. novembra 2020, u dobi od 60 godina, Maradona je pretrpeo srčani udar i preminuo u svom domu u Tigreu u provinciji Buenos Ajres.[93] Maradonin kovčeg — zaogrnut argentinskom nacionalnom zastavom i tri dresa Maradone sa brojem 10 (Argentinos juniorsa, Boke juniors i Argentine) — bio je izložen u predsedničkoj palati Kasa Rosada, a hiljade ožalošćenih navijača su prošli kraj njegovog kovčega.[94] Dana 26. novembra 2020. godine održana je privatna ceremonija sahrane i Maradona je sahranjen pored roditelja na groblju Žardin de Bela Vista u mestu Bela Vista kod Buenos Ajresa.[95]

Van terena uredi

Postoji religija, koju su stvorili navijači pokojnog argentinskog fudbalera Dijega Armanda Maradone, za kojeg veruju da je najbolji fudbaler svih vremena.[96] Crkvu su osnovali Alehandro Veron i Ernan Amez, dva novinara koji vode radio program o fudbalu.[97] Osnovana je 30. oktobra 1998 (Maradonin 38. rođendan) u gradu Rosario. Do 2008. godine, crkva je imala oko 120 hiljada vernika.[98]

Znak „D10S” takođe su navijači posvetili Maradoni — što je igra rečima za špansku reč „dios“ koja znači „bog“, a ujedno je i formulisana i kao njegov broj na dresu.[99]

Maradona nije skrivao da je po političkom opredeljenju levičar.[100] Veliki prijatelj mu je bio nekadašnji vođa Kube Fidel Kastro.[101] Podržavao je Uga Čavesa i Nikolasa Madura iz Venecuele i bio protivnik globalizma.[102]

Fudbalski klub Napoli je 4. decembra 2020. godine zvanično promenio naziv stadiona San Paolo u stadion Dijego Armando Maradona.[103]

Statistika uredi

Klupska uredi

Klub Sezona Liga Kup Kontinentalni Ostalo Ukupno
Divizija Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova
Argentinos juniors[104] 1976. Prva liga Argentine 11 2 – – – 11 2
1977. 49 19 – – – 49 19
1978. 35 26 – – – 35 26
1979. 26 26 – – – 26 26
1980. 45 43 – – – 45 43
Ukupno 166 116 – – – 166 116
Boka juniors[104] 1981. Prva liga Argentine 40 28 – – – 40 28
Barselona[104] 1982/83. La Liga 20 11 5[a] 3 4[b] 5 6[v] 4 35 23
1983/84. 16 11 4[a] 1 3[b] 3 – 23 15
Ukupno 36 22 9 4 7 8 6 4 58 38
Napoli[104] 1984/85. Serija A 30 14 6[g] 3 – – 36 17
1985/86. 29 11 2[g] 2 – – 31 13
1986/87. 29 10 10[g] 7 2[d] 0 – 41 17
1987/88. 28 15 9[g] 6 2[đ] 0 – 39 21
1988/89. 26 9 12[g] 7 12[e] 3 – 50 19
1989/90. 28 16 3[g] 2 5[ž] 0 – 36 18
1990/91. 18 6 3[g] 2 4[z] 2 1[i] 0 26 10
Ukupno 188 81 45 29 25 5 1 0 259 115
Sevilja[104] 1992/93. La Liga 26 5 3[a] 3 – – 29 8
Njuels old bojs[104] 1993/94. Prva liga Argentine 5 0 – – – 5 0
Boka juniors[104] 1995/96. 24 5 – – – 24 5
1996/97. 1 0 – – 1[j] 0 2 0
1997/98. 5 2 – – – 5 2
Ukupno 70 35 – – 1 0 71 35
Ukupno u karijeri 491 259 57 36 32 13 8 4 588 312

Napomene

  1. ^ a b v Nastupi u Kupu Španije
  2. ^ a b Nastupi u Kupu pobednika kupova
  3. ^ Nastupi u Liga kupu Španije
  4. ^ a b v g d đ e Nastupi u Kupu Italije
  5. ^ Nastupi u Kupu UEFA
  6. ^ Nastupi u Ligi šampiona
  7. ^ Nastupi u Kupu UEFA
  8. ^ Nastupi u Kupu UEFA
  9. ^ Nastupi u Ligi šampiona
  10. ^ Nastupi u Superkupu Italije
  11. ^ Nastupi u Superkupu Libertadores

Reprezentativna uredi

 
Maradona je odigrao 91 meč u dresu sa državnim grbom, postigao je 34 pogodaka za Argentinu
Utakmice i golovi u reprezentaciji
Reprezentacija Godina Takmičarske Prijateljske Ukupno
Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi
Argentina do 20[105] 1977. 3[a] 0 – 3 0
1978. – – –
1979. 11[b] 7 1 1 12 8
Ukupno 14 7 1 1 15 8
Argentina[104][47] 1977. – 3 0 3 0
1978. – 1 0 1 0
1979. 2[v] 1 6 2 8 3
1980. – 10 7 10 7
1981. 2[g] 1 – 2 1
1982. 5[d] 2 5 0 10 2
1983. – – –
1984. – – –
1985. 6[đ] 3 4 3 10 6
1986. 7[e] 5 3 2 10 7
1987. 4[v] 3 2 1 6 4
1988. 2[ž] 1 1 0 3 1
1989. 6[v] 0 1 0 7 0
1990. 7[z] 0 3 1 10 1
1991. – – –
1992. – – –
1993. 3[i] 0 1 0 4 0
1994. 2[j] 1 5 1 7 2
Ukupno 46 17 45 17 91 34
Ukupno u karijeri 60 24 46 18 106 42

Napomene

  1. ^ Nastupi na južnoameričkom prvenstvu do 20 godina
  2. ^ Pet nastupa i jedan gol na južnoameričkom prvenstvu do 20 godina i šest nastupa i šest golova na Svetskom prvenstvu u fudbalu do 20 godina
  3. ^ a b v Nastupi na Kopa Americi
  4. ^ Nastupi na Mundijalitu
  5. ^ Nastupi na Svetskom prvenstvu
  6. ^ Nastupi u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1986.
  7. ^ Nastupi na Svetskom prvenstvu
  8. ^ Nastupi na „Turniru četiri nacije”
  9. ^ Nastupi na Svetskom prvenstvu
  10. ^ Jedan nastup na Trofeju Artemio Franki i dva nastupa u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994.
  11. ^ Nastupi na Svetskom prvenstvu

Trenerska statistika uredi

Tim Država Od Do Rezultati
U P N P Proc. %
Tekstil Mandiju   januar 1994. jun 1994. 12 1 6 5 008,33
Rasing Aveljaneda   maj 1995. novembar 1995. 11 2 6 3 018,18
Argentina   novembar 2008. jul 2010. 24 18 0 6 075,00
Al Vasl   maj 2011. jul 2012. 23 11 3 9 047,83
Fudžaira   april 2017. april 2018. 11 7 3 1 063,64
Dorados de Sinaloa   septembar 2018. jun 2019. 38 20 9 9 052,63
Himnasija de la Plata   septembar 2019. novembar 2020. 21 8 4 9 038,10
Ukupno 140 67 31 42 047,86

Uspesi uredi

 
Ekipa Argentine na meču protiv Engleske 22. juna 1986. godine. Maradona je bio kapiten Argentine i najbolji igrač Svetskog prvenstva 1986.

Klupski uredi

Boka juniors

Barselona

Napoli

Reprezentativni uredi

Argentina

Individualni uredi

 
Otisak stopala Maradone, Nagrada Zlatno stopalo na promenadi šampiona u Monaku
  • Najbolji strelac Prve lige Argentine: 1978. Metropolitano, 1979. Metropolitano, 1979. Nasional, 1980. Metropolitano, 1980. Nasional.[106]
  • Zlatna lopta Svetsko prvenstvo do 20 godina: 1979.[107]
  • Srebrna kopačka Svetsko prvenstvo do 20 godina: 1979.[107]
  • Nagrada Najbolji fudbaler Argentine: 1979, 1980, 1981, 1986.[108]
  • Nagrada najbolji fudbaler u Južnoj Americi: 1979, 1980.[106]
  • Nagrada Olimpija de Oro: 1979, 1986.[109]
  • Nagrada za najboljeg fudbalera u Seriji A: 1985.[110]
  • Zlatna lopta: Svetsko prvenstvo 1986.[106]
  • Srebrna kopačka: 1986.
  • Najbolji asistent Svetskog prvenstva: 1986.[111]
  • Najbolji tim na Svetskom prvenstvu: 1986, 1990.
  • Onze d'Or: 1986, 1987.[112]
  • Šampion šampiona od strane lista L'Ekip: 1986.
  • Međunarodna nagrada za sportistu godine Junajted Presa: 1986
  • Najbolji fudbaler godine od strane časopisa World Soccer (Svetski fudbal): 1986.
  • Najbolji strelac Serije A: 1987/88.[106]
  • Najbolji strelac Kupa Italije: 1987/88.
  • Bronzana lopta: 1990.[106]
  • Najbolji tim Svetskog prvenstva svih vremena: 1994.[113]
  • Najbolji tim Južne Amerike: 1995.[114]
  • Balon d'Or za zasluge u fudbalu (Frans fudbal): 1995.[115]
  • Uvršten u Svetski tim 20. veka: 1998.[106]
  • Najbolji fudbaler 20. veka po časopisu World Soccer: (#2) 1999.[116]
  • Argentinski sportista veka od strane sportskih novinara: 1999.
  • Marka legenda, dodeljuje španski sportski list Marka: 1999.[117]
  • Broj 10 povukao iz upotrebe FK Napoli kao priznanje za njegov doprinos klubu: broj je povučen 2000. godine[118]
  • FIFA igrač veka: 2000.[106]
  • Gol veka (za njegov drugi pogodak protiv Engleske 1986. u četvrtfinalu FIFA Svetskog kupa): 2002.[106]
  • FIFA Drim tim na Svetskim prvenstvima: 2002.[119]
  • Zlatno stopalo: 2003, kao fudbalska legenda[120]
  • FIFA 100: 2004.[106]
  • Priznanje za životno delo Domingo Faustino Sarmiento od strane argentinskog Senata: 2005
  • Najbolji fudbaler u istoriji Svetskih prvenstava: Br. 1, od strane časopisa Tajms, 2010.[121]
  • Najbolji sportista u istoriji: Br. 1, od strane lista Korijere delo Sport, 2012.[122]
  • Glob Soker nagrada za igračku karijeru: 2012.[123]
  • Najbolji tim svih vremena od strane časopisa World Soccer: 2013.[124]
  • Najbolji fudbaler svih vremena: Br. 1 od strane časopisa FourFourTwo, 2017.[125]
  • Najbolji fudbaler u istoriji Svetskih prvenstava: Br. 1 od strane časopisa FourFourTwo, 2018.[126]
  • Najbolji strelac FK Napoli svih vremena (1991–2017)[127][128]
  • Italijanska fudbalska kuća slavnih: 2014.[129]
  • Najbolji tim svih vremena od strane fudbalskog saveza Argentine: 2015.[130]
  • L'Ekipovih top 50 fudbalera Južne Amerike: #2[131]
  • Legenda IFFHS (Međunarodna federacija za fudbalsku istoriju i statistiku)[132]

Reference uredi

  1. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 04. 2012. g. Pristupljeno 18. 10. 2013. 
  2. ^ „Preminuo Dijego Maradona”. B92. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  3. ^ „Maradonin život. Od Božje ruke do Božje-tuge”. sportklub.rs. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  4. ^ Paul Doyle (11. 7. 2012). „Does Diego Maradona have a more famous brother?”. The Guardian. 
  5. ^ Burns 2011, str. 20.
  6. ^ „The Hand of God”. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  7. ^ „"Maradona hails 'inspirational' Best"”. RTE Sport. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  8. ^ "Football's Greatest – Rivelino". Pitch International LLP. 2012. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  9. ^ „A summary of Maradona's life”. vivadiego.com. Arhivirano iz originala 11. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  10. ^ „Maradona, zauvek ćemo te pamtiti!”. direktno.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  11. ^ „Los primeros gritos de D10S”. laseleccion.com.ar. Arhivirano iz originala 08. 10. 2015. g. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  12. ^ „„Aquella jugada que llevó a Maradona a Boca” by Daniel Arcucchi”. canchallena. Arhivirano iz originala 30. 09. 2015. g. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  13. ^ „The season Maradona conquered Argentina”. ronaldo.com. Arhivirano iz originala 02. 12. 2020. g. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  14. ^ „39 anos del primer superclasico de Maradona y su legendario gol fue la noche sonada”. tn.com.ar. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  15. ^ „LEGENDO, ŽIVEO! Neponovljivi Dijego Maradona danas slavi 60. rođendan! OVO SU ZANIMLJIVE ČINJENICE O ARGENTINSKOM BOGU FUDBALA”. kurir.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  16. ^ „The big read: Maradona, the FC Barcelona years”. fcbarcelona.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  17. ^ „Maradonin lob na „Marakani””. sportskasecanja.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  18. ^ „El Maradona que yo conocí el año que descubrió la cocaína”. sport.es. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  19. ^ „Diego Armando Maradona dies”. fcbarcelona.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  20. ^ „"Real Madrid 0 Barcelona 3: Bernabeu forced to pay homage as Ronaldinho soars above the galacticos"”. independent.co.uk. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  21. ^ „Brutalan start „Mesara iz Bilbaa” nad Maradonom”. sportskasecanja.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  22. ^ „Backgrounder: Diego Maradona”. cbc.ca. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  23. ^ „Dan kad je Maradona morao da se izvini španskom kralju: Izazvao je masovnu tuču i patosirao dvojicu!”. telegraf.rs. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  24. ^ „BITKA ZA SANTIJAGO BERNABEU Na poslednjoj utakmici Maradone u Barseloni, nastala je takva makljaža! Čuli ste za "Božiju ruku", a da li ste videli njegov udarac kolenom?”. alo.rs. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  25. ^ Published at 12:00AM, February 20 2012 (20. 02. 2012). „Snapshot: Maradona is toast of the town after signing for Napoli”. The Times. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  26. ^ „Maradona i Napoli istorija u slikama”. rts.rs. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  27. ^ a b v „PRIČE IZ KRAJA: Dovoljno je reći – Maradona!”. meridianbetsport.rs. Arhivirano iz originala 02. 12. 2020. g. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  28. ^ „Trideset godina od Maradonine magije protiv Verone”. vijesti.me. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  29. ^ „Vreme je da mrtvi saznaju kakvu su priču-propustili”. mozzartsport.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  30. ^ „The Diego Maradona magic that helped Napoli lift the 1989 UEFA cup”. thesefootballtimes.co. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  31. ^ Richardson, James (3. 4. 2007). „Serie A's comeback kid eyes another miracle”. Guardian Unlimited. Pristupljeno 23. 3. 2016. 
  32. ^ „Maradona brings success to Napoli”. espn.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  33. ^ „SPORTS PEOPLE; Maradona Fined”. The New York Times. 13. 1. 1991. Pristupljeno 1. 4. 2010. 
  34. ^ „Diego Maradona život i karijera najvećeg Argentinca”. dnevnik.hr. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  35. ^ „Maradona transfers to Sevilla”. upi.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  36. ^ „Zaboravljena sezona u Sevilji”. mozzartsport.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  37. ^ Maradona 2001, str. 243.
  38. ^ „Maradona's forgotten year in Seville”. skysports.com. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  39. ^ „Best Moments From Maradona's Newell's Old Boys Debut”. beinsports.com. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  40. ^ „Bombonjera se poklonila Dijegu: Gracias!”. mozzartsport.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  41. ^ „Kokain, afere i nevjerojatna priča o oproštaju Maradone!”. goal.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  42. ^ „Fudbal i Dijego Maradona: Legendarni fudbaler preminuo u 60. godini”. bbc.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  43. ^ Rookwood, Dan (10. 11. 2001). „Maradona finishes on a personal high”. The Guardian. Pristupljeno 29. 7. 2018. 
  44. ^ „Buenos Aires, 10 November 2001: THE MARADONA TRIBUTE MATCH”. vivadiego.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  45. ^ „When Maradona made his international debut”. whatahowler.com. 27. 2. 2017. Pristupljeno 7. 12. 2020. 
  46. ^ Dijego Armando Maradona na sajtu Enciklopedija Britanika
  47. ^ a b Pierrend, José Luis (30. 7. 2001). „Diego Armando Maradona – International Appearances”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Arhivirano iz originala 2. 11. 2001. g. Pristupljeno 25. 6. 2018. 
  48. ^ Brewin, John (9 June 2010) "Diego Maradona: God's gift" Arhivirano 8 novembar 2012 na sajtu Wayback Machine. ESPN Soccernet.
  49. ^ McCarthy, David (18. 11. 2008). „Terry Butcher: Maradona robbed England of World Cup glory”. Daily Record. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  50. ^ „NA DANAŠNJI DAN: Maradona, Božija ruka i slalom za sva vremena (VIDEO)”. Mozzartsport.com. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  51. ^ Molinaro, John (9. 6. 2018). „History of the World Cup: 1986 – Maradona puts on a show in Mexico”. Sportsnet. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  52. ^ Hylands, Alan (9. 6. 2018). „Diego Maradona about.com.”. Arhivirano iz originala 30. 03. 2009. g. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  53. ^ Jon Carter (26. 5. 2010). „First XI: World Cup celebrations”. ESPN. Arhivirano iz originala 3. 6. 2010. g. 
  54. ^ „„Argentina's tribute to Maradona””. BBC. 14. 5. 2014. Pristupljeno 7. 12. 2020. 
  55. ^ „Dijego Maradona selektor Argentine”. b92.net. 28. 10. 2008. Pristupljeno 25. 11. 2020. 
  56. ^ „Ludnica u La Pazu: Bolivija – Argentina 6:1.”. sport.blic.rs. 2. 4. 2009. Pristupljeno 25. 11. 2020. 
  57. ^ „Martin Palermo's last-gasp strike saves Diego Maradona and Argentina”. theguardian.com. 11. 10. 2009. Pristupljeno 25. 11. 2020. 
  58. ^ „Maradona: "Nemam energije ni za šta"”. b92.net. 5. 7. 2010. Pristupljeno 25. 11. 2020. 
  59. ^ „Maradona nije više selektor Argentine”. mondo.rs. 27. 7. 2010. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  60. ^ „Maradona preuzeo Al Vasl”. vijesti.me. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  61. ^ „RTS: Otkaz El Pibeu”. rts.rs. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  62. ^ „Maradona našao angažman”. mozzartsport.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  63. ^ „El Pibe više nije trener Fudžaire”. mozzartsport.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  64. ^ „Predstavljen Maradona: Kada sam ostavio drogu pre 15 godina mnogi su rekli da neću znati šta da radim sa sobom”. mozzartsport.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  65. ^ „Maradona zbog zdravlja napustio Dorados”. sportklub.rs. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  66. ^ „Zvanično Maradona trener u Argentini posle 24 godine”. rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 14. 09. 2019. g. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  67. ^ „Maradona napustio Himnaziju”. b92.net. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  68. ^ „Maradona se vratio u Himnasiju nakon samo dva dana”. sportklub.rs. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  69. ^ „Maradona ostaje trener Himnasije”. b92.net. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  70. ^ „Kusturica o Maradoni: Za takav život malo je jedno srce”. RTS. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  71. ^ „Maradona's fall from grace”. BBC. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  72. ^ „„Life and crimes of Diego Armando Maradona””. telegraph.co.uk. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  73. ^ „Legenda je otišla: Kralj fudbala, žena, droge i alkohola”. atvbl.com. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  74. ^ „Fudbal i Dijego Maradona: Legendarni fudbaler preminuo u 60. godini”. danas.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  75. ^ Pressonline. „Press Online :: Fudbal :: (FOTO) Maradona vežbao slobodnjake na fotoreporteru magazina Hente”. Pressonline.rs. Arhivirano iz originala 16. 09. 2014. g. Pristupljeno 22. 5. 2014. 
  76. ^ „Zbogom majstore! Preminuo Maradona!”. ucentar.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  77. ^ „Otišao je Maradona, jedan od najvećih fudbalera svih vremena”. rs.n1info.com. Pristupljeno 4. 12. 2020. [mrtva veza]
  78. ^ Broj pregleda : 2942 (05. 05. 2014). „Maradona ceo domaci film (Kusturica) besplatno gledanje online”. Domacifilmovi.info. Arhivirano iz originala 07. 05. 2014. g. Pristupljeno 22. 05. 2014. 
  79. ^ „Kusturičin film o Maradoni u Kanu”. mondo.rs. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  80. ^ Batson, Chris (25. 11. 2020). „Diego Maradona — his life in pictures”. Financial Times. Pristupljeno 27. 11. 2020. 
  81. ^ La Liga (19. 2. 2009). „Diego Maradona Becomes A Grandfather As Sergio Aguero Junior Is Born”. Goal.com. Pristupljeno 12. 6. 2010. 
  82. ^ „ESPN Deportes – „Llega en son de paz””. ESPN. 19. 5. 2006. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  83. ^ „ESPN Deportes – "El amor al ídolo"”. ESPN. 19. 5. 2006. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  84. ^ „Diego Maradona Junior”. Resport.it. Arhivirano iz originala 6. 10. 2010. g. Pristupljeno 12. 6. 2010. 
  85. ^ „Maradona priznao troje dece na Kubi, sad ih ima osmoro”. b92.net. 8. 3. 2019. Pristupljeno 5. 12. 2020. 
  86. ^ „Clarin.com – "Había una vez... un elenco para la selección"”. clarin.com. 19. 5. 2006. Arhivirano iz originala 10. 04. 2022. g. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  87. ^ „Clarin.com – "Dalma Maradona: diario de una princesa"”. clarin.com. 19. 5. 2006. Arhivirano iz originala 30. 04. 2010. g. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  88. ^ „Prima Dona”. Sports Illustrated. Pristupljeno 19. 8. 2018. 
  89. ^ „“Diego Maradona’s father Don Diego dies aged 87””. theguardian.com. 19. 8. 2018. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  90. ^ Rey, Deborah; McStay, Kirsten (3. 11. 2020). „Football legend Diego Maradona admitted to hospital with signs of depression”. Daily Record (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 11. 2020. 
  91. ^ „Argentina great Maradona to have emergency brain surgery”. ESPN. 3. 11. 2020. Pristupljeno 3. 11. 2020. 
  92. ^ CNN, Tatiana Arias and Hugo Correa (12. 11. 2020). „Diego Maradona discharged from clinic following successful brain surgery”. CNN. Pristupljeno 12. 11. 2020. 
  93. ^ „Diego Maradona dies aged 60”. The Independent. 25. 11. 2020. Pristupljeno 25. 11. 2020. 
  94. ^ „Diego Maradona: Footballer laid to rest as Argentina grieves”. BBC News. 26. 11. 2020. Pristupljeno 27. 11. 2020. 
  95. ^ „Diego Maradona laid to rest in private ceremony in Buenos Aires”. Sky Sports. 27. 11. 2020. Pristupljeno 27. 11. 2020. 
  96. ^ „La Santa Iglesia de Maradona – Historia”. iglesiamaradoniana.com.ar. Arhivirano iz originala 16. 04. 2016. g. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  97. ^ Selhi, Myriam (9. 11. 2017). „Church of Maradona: Worshipping a (Former) Demi-God With Unusual Athletic Abilities”. Arhivirano iz originala 27. 11. 2020. g. Pristupljeno 6. 12. 2020. 
  98. ^ „Maradonina crkva ima 120.000 vernika”. svevesti.com. Arhivirano iz originala 18. 04. 2021. g. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  99. ^ „Upoznajte zvaničnu crkvu Dijega Armanda Maradone”. vice.com. Pristupljeno 3. 12. 2020. 
  100. ^ „"ON JE ZA MENE BOG" Maradona umro na isti dan kad i njegov prijatelj Kastro”. direktno.rs. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  101. ^ „Maradona umro na isti dan kad i Kastro, imali su poseban odnos”. standard.co.me. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  102. ^ „Maradona podržao Madura, spreman da se bori za „slobodnu Venecuelu””. Politika. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  103. ^ „Zvanično: Stadion Dijego Armando Maradona”. b92.net. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  104. ^ a b v g d đ e ž De Calò, Alessandro (2011). Il calcio di Maradona ai raggi X (na jeziku: italijanski). La Gazzetta dello Sport. str. 94—95. 
  105. ^ „Estadísticas con la Selección Argentina”. diegomaradona.com. Arhivirano iz originala 11. 10. 2009. g. Pristupljeno 23. 10. 2020. 
  106. ^ a b v g d đ e ž z „The Albiceleste underdog who conquered the world”. FIFA. Arhivirano iz originala 31. 05. 2018. g. Pristupljeno 27. 2. 2015. 
  107. ^ a b „FIFA World Youth Tournament 1979 Technical Study Report” (PDF). FIFA. str. 97—109. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 7. 2014. g. Pristupljeno 23. 10. 2020. 
  108. ^ „„Argentina – Player of the Year””. rsssf.com. Pristupljeno 7. 12. 2020. 
  109. ^ „Todos los ganadores del oro, desde 1954” [All gold winners since 1954]. La Nación (na jeziku: Spanish). Buenos Aires. 18. 12. 2007. Arhivirano iz originala 05. 01. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2012. „1986 Diego Maradona (Fútbol)” 
  110. ^ „Guerin d'Oro”. RSSSF. Pristupljeno 10. 9. 2015. 
  111. ^ „World Cup 1986 – Statistics”. Planetworldcup. Pristupljeno 28. 2. 2015. 
  112. ^ Pierrend, José Luis (6. 3. 2012). „"Onze Mondial" Awards”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 26. 12. 2015. 
  113. ^ „World All-Time Teams”. RSSSF. Pristupljeno 30. 6. 2017. 
  114. ^ „South American Team of the Year”. 16. 1. 2009. Arhivirano iz originala 21. 1. 2015. g. Pristupljeno 10. 3. 2015. 
  115. ^ „Combien de Ballon(s) d'Or France Football aurait pu remporter Diego Maradona ?”. France Football (na jeziku: francuski). 29. 10. 2020. Arhivirano iz originala 14. 11. 2020. g. Pristupljeno 14. 11. 2020. 
  116. ^ „World Soccer Players of the Century”. World Soccer. Pristupljeno 29. 8. 2014. 
  117. ^ “Marca Leyenda: Diego Maradona” Arhivirano 17 jul 2018 na sajtu Wayback Machine. Marca. Retrieved 28 July 2018
  118. ^ Nápoli retira camiseta número 10 en homenaje a Maradona, Caracol, 24 August 2000
  119. ^ “FIFA Dream Team: Maradona voted top player” Arhivirano 6 oktobar 2012 na sajtu Wayback Machine. Reuters. 19 June 2002.
  120. ^ „Golden Foot – Diego Armando Maradona”. Goldenfoot.com. Arhivirano iz originala 9. 2. 2015. g. Pristupljeno 1. 3. 2015. 
  121. ^ “Un diario inglés eligió a Maradona como el mejor jugador de la historia de los mundiales” Arhivirano 30 decembar 2017 na sajtu Wayback Machine. El Comercio. Retrieved 28 July 2018
  122. ^ “CdS, Maradona meglio di tutti, batte anche Valentino Rossi“ Arhivirano 12 jul 2018 na sajtu Wayback Machine. Corriere dello Sport. Retrieved 28 July 2018
  123. ^ „Wall of Fame”. Globe Soccer.com. Pristupljeno 28. 12. 2015. 
  124. ^ Jamie Rainbow (2. 7. 2013). „The Greatest XI: how the panel voted”. World Soccer. Arhivirano iz originala 01. 01. 2015. g. Pristupljeno 03. 12. 2020. 
  125. ^ Murray, Andrew (26. 9. 2017). „FourFourTwo's 100 Greatest Footballers EVER: No.1, Diego Maradona”. FourFourTwo. Arhivirano iz originala 29. 9. 2017. g. Pristupljeno 29. 9. 2017. 
  126. ^ “Ranked! The 25 best World Cup players EVER” Arhivirano 18 jun 2018 na sajtu Wayback Machine. Four Four Two. Retrieved 28 July 2018
  127. ^ "The Albiceleste underdog who conquered the world" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jun 2015). FIFA.com Retrieved 16 May 2014
  128. ^ „Marek Hamsik breaks Diego Maradona's Napoli scoring record”. ESPN FC. 23. 12. 2017. Pristupljeno 23. 12. 2017. 
  129. ^ „Italian football Hall of Fame to induct ten new stars”. 25. 10. 2016. Arhivirano iz originala 26. 10. 2016. g. Pristupljeno 25. 10. 2016. 
  130. ^ „La Selección de Todos los Tiempos” [The Team of All Time] (na jeziku: Spanish). Argentine Football Association. 4. 1. 2016. Arhivirano iz originala 14. 8. 2018. g. Pristupljeno 29. 1. 2018. 
  131. ^ „Top 50 des joueurs sud-américains de l'histoire” [Top 50 South-American footballers in history]. L'Équipe (na jeziku: French). 4. 7. 2015. Arhivirano iz originala 4. 7. 2015. g. Pristupljeno 6. 7. 2015. 
  132. ^ „IFFHS announce the 48 football legend players”. IFFHS. 25. 1. 2016. Arhivirano iz originala 24. 09. 2019. g. Pristupljeno 14. 9. 2016. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дијего_Армандо_Марадона&oldid=27684925”