Dobrilo Nenadić
Dobrilo Nenadić (Vigošte, 23. oktobar 1940 — Vigošte, 15. avgust 2019) bio je srpski književnik.
Dobrilo Nenadić | |
|---|---|
 Dobrilo Nenadić | |
| Puno ime | Dobrilo Nenadić |
| Datum rođenja | 23. oktobar 1940. |
| Mesto rođenja | Vigošte kod Arilja, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 15. avgust 2019. (78 god.) |
| Mesto smrti | Vigošte kod Arilja[1], Srbija |
Život uredi
Diplomirao je na Voćarsko-vinogradarskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i radio kao agronom.[2]
Po njegovom scenariju snimljen je film Dorotej 1981. godine. Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Preminuo je 15. avgusta 2019. u Vigoštu kod Arilja[3] Njegov legat nalazi se u udruženju Adligat.[4]
Nagrade uredi
- Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine:
- za roman Dorotej, 1978.
- za roman Despot i žrtva, 1999.
- Nagrada „Meša Selimović”, za roman Despot i žrtva, 1998.
- Prosvetina nagrada, za roman Despot i žrtva, 1998.
- Nagrada „Zlatni bestseler”:
- za roman Despot i žrtva, 1998.
- za roman Brajan, 2000.
- Nagrada „Račanska povelja”, za romane sa istorijskom temom, povodom romana Brajan.[5]
- Književna nagrada „Biblios”, za ukupno stvaralaštvo, za 2000. i 2001.
- Nagrada „Svetozar Ćorović”, za roman Pobednici, 2005.
- Nagrada „Borisav Stanković”, za roman Mrzovolja kneza Bizmarka, 2006.
- Orden rada sa srebrnim vencem.
- Plaketa kongresa voćara (kao agronom).[2]
Dela uredi
Objavio je romane:
- „Dorotej“ (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Rad, BIGZ, Narodna knjiga. 1977. ISBN 978-86-331-0074-8.,
- „Kiša“,
- „Vreva“,
- „Poplava“,
- „Statist“,
- „Divlje zvezde“,
- „Roman o Obiliću“,
- „Polarna svetlost“,
- Istorijski roman „Despot i žrtva“ (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Prosveta. 1998. ISBN 978-86-331-1695-4.,
- „Uragan“,
- „Brajan“,
- „Sablja grofa Vronskog“, prvi deo trilogije o Srpsko-turskim ratovima (1876-1878),
- „Pobednici“, drugi deo trilogije o Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)[6],
- „Mrzovolja kneza Bizmarka“, završni deo trilogije o Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)
- „Gvozdeno doba“ [7],
- Istorijski roman „Hermelin“ (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Narodna knjiga, Politika. 2006. ISBN 978-86-507-0052-5.,
- U senci crne smrti
- Vreme kokoški
- dramu „Magla“,
- knjigu novela „Ahilije“.
Izvori uredi
- ^ „Preminuo pisac Dobrilo Nenadić”.
- ^ a b Ko je ko u Srbiji 1991. Beograd. 1991. str. 319.
- ^ „Za dopisne članove SANU predloženo 18 književnika”. Radio-televizija Republike Srpske. 30. 3. 2012. Pristupljeno 31. 3. 2012.
- ^ ČOVEK KOJI JE SRBIJI PODARIO "DOROTEJA" I - MALINE: Legat Dobrila Nenadića u "Adligatu" („Večernje novosti”, 27. oktobar 2021)
- ^ Blic Online | Stara arhiva, Pristupljeno 2. 4. 2013.
- ^ Blic Online | Stara arhiva, Pristupljeno 2. 4. 2013.
- ^ RTS :: "Gvozdeno doba" Dobrila Nenadića, Pristupljeno 2. 4. 2013.
Literatura uredi
- Ko je ko u Srbiji 1991. Beograd. 1991. str. 319.
- Miroslav Todorović, "Dobrilo Nenadić neopozivo", Biblioteka Arilje, 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Zvanična internet prezentacija književnika Dobrila Nenadića
- Dobrilo Nenadić na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Dobrilo Nenadić (www.filmovi.com)
- Dobrilo Nenadić: Dorotej na Antologiji srpske književnosti (.docx format)
- Intervju sa Dobrilom Nenadićem („Politika“, 14.4.2002)
- Ne dam da me stave pod zvono (intervju za „Novine vranjske“, 6. april 2006)
- Lošoj knjizi nema spasa („Glas javnosti“, 27. januar 2000)
- Intervjui sa Dobrilom Nenadićem
- Intervju: Dobrilo Nenadić
- http://www.arilje.org.rs/o-arilju/kultura/dobrilo-nenadic
- http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:355021-Dobrilo-Nenadic-Volim-uspravne-ljude
- Zahvalan sam Kišu što je "Dorotej" objavljen („Večernje novosti”, 15. jul 2018)
