Doklandska laka železnica

Doklandska laka železnica (DLR) je laki šinski sistem koji opslužuje područje Doklanda u Istočnom Londonu u Engleskoj. Počela je sa radom 31. avgusta 1987. godine. Šine i vozovi ovog sistema nisu kompatibilni sa sistemom Londonskog metora, ali ova dva sistema javnog prevoza imaju isti sistem za karte i stanice DLR-a se prikazuju na mapi metroa.

Doklandska laka železnica

Docklands Light Railway (DLR)

Opšti podaci
Oblast prevozaširi London
Tip prevozalaka železnica, metro
Broj stanica39
Funkcionisanje sistema
Početak rada31. avgust 1987.
Operator(i)Transport for London (TfL)
Tehnički podaci
Dužina mreže31 kilometar

Vozove kontrolišu računari i obično nemaju vozača: agent za uslugu (en. Passenger Service Agent - PSA)[1][2] na svakom vozu brine o proveri karata, davanju obaveštenja i kontroli vrata. PSA može i da preuzme kontrolu nad vozom u hitnom slučaju ili u slučaju kvara sistema. Na stanicama uglavnom nema osoblja, osim na podzemnim stanicama, gde je osoblje potrebno u slučaju evakuacije.

DLR sistem ima 39 stanica i nastavlja da se širi. U 2006. je kroz sistem prošlo 60 miliona putnika[3]. Doklandska laka železnica je proslavila 20. rođendan 31. avgusta 2007. godine.

Istorija uredi

Doklandska laka železnica je puštena u rad 1987. godine. Tada je imala 11 vozova i 15 stanica. Danas, zahvaljujući brojnim proširenjima i radovima na jednom od prvih lakih šinskih sistema u Velikoj Britaniji, doklandska laka železnica opslužuje i područja Benka, Bektona, Levišama i London Siti aerodroma[4].

Izgradnja uredi

Radovi na Doklandskoj lakoj železnici su počeli 1984. i to na linijama između Tauer Gejtveja i Ajland Gardensa i između Stratforda i Ajland Gardensa. Kompletan sistem je završen za 3 godine[5].

 
DLR voz na Tauer Gejtvej stanici
 
Novi DLR voz na Poplar stanici

Vozovi uredi

DLR koristi visokopodna bidirekcionalna vozila sa četvora vrata na svakoj strani. Svaki voz se sastoji od dva vagona. Vagoni imaju malu vozačku konzolu prikrivenu iza zaključane ploče. Koristeći tu konzolu, PSA može da upravlja vozom. Kontrole kraj vrata omogućavaju PSA-u da kontroliše njihovo otvaranje i zatvaranje. Maksimalna brzina vozova je 80 km/h, dok prosečna iznosi 64 km/h[6].

Stanice uredi

Doklandska laka železnica ima 39 stanica. Stanice koje su na površini uopšte nemaju osoblje, dok je u podzemnim stanicama osoblje prisutno samo kako bi organizovalo evakuaciju ako bude potrebna. Sve stanice imaju video nadzor i mašine za izdavanje karti, dok većina ima i mesto na kom se može odložiti bicikl, telefonske govornice itd[7].

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Technology | Transport for London Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2007), Pristupljeno 2. 4. 2013.
  2. ^ h2g2 - Oops, Pristupljeno 2. 4. 2013.
  3. ^ Media - Transport for London
  4. ^ History | Transport for London Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. januar 2014), Pristupljeno 2. 4. 2013.
  5. ^ [1]
  6. ^ [„Docklands Light Railway Capacity Upgrading - Railway Technology[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 05. 05. 2009. g. Pristupljeno 17. 11. 2008.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Docklands Light Railway Capacity Upgrading - Railway Technology]
  7. ^ Station facilities | Transport for London, Pristupljeno 2. 4. 2013.

Spoljašnje veze uredi