Википедија

Donjecka Narodna Republika

делимично призната и самопроглашена држава на територији Украјине
Za oblast u Ukrajini pogledajte stranicu Donjecka oblast.

Donjecka Narodna Republika (rus. Донецкая Народная Республика, skraćeno Donjecka NR ili DNR) bila je jednostrano proglašena država na teritoriji Ukrajine koju Ruska Federacija, Sirija i Severna Koreja priznaju kao nezavisnu.[1][2] Glavni i najveći grad Donjecke Narodne Republike je Donjeck, a službeni jezik ruski. Šef države od 2018. do 2022. godine bio je Denis Pušilin.

Donjecka Narodna Republika
rus. Донецкая народная республика
Himna: 
Državna himna Donjecke Narodne Republike
(rus. Государственный гимн Донецкой Народной Республики)
Proglašene i kontrolisane teritorije DNR. Tamno zelena — teritorija pod kontrolom od 23. februara 2022, zelena — osvojena od 24. februara 2022., svetlo zelena — teritorija pod kontrolom Ukrajine
Glavni gradDonjeck
Službeni jezikruski
Vladavina
Oblik državeVojna okupacija i aneksija
 — GlavaDenis Pušilin
 — PremijerVitalij Hocenko
 — Predsednik Narodnog savetaVladimir Bidjovka
Zakonodavna vlastNarodni savet
Istorija
Okupirana teritorijaUkrajine
 — Uspostavljena7. april 2014.
 — "Referendum o nezavisnosti"11. maj 2014.
 — Minski protokol5. septembar 2014.
 — Minski protokol II12. februar 2015.
 — Dejure priznata od strane Rusije21. februar 2022.
 — Aneksija od Rusije30. septembar 2022.
Geografija
Površina‍
 — ukupno8.902 km2 (-)
Stanovništvo‍
 — 2018 (procena)2.302.444 (-)
 — gustina258,64 st./km2
Ekonomija
Valutaruska rublja
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +3
Pozivni broj+380 62

Ukrajina je DNR i Lugansku Narodnu Republiku (LNR) proglasila terorističkim organizacijama.[3] Ukrajina ih smatra delom „privremeno okupiranih teritorija Ukrajine“ kao rezultat ruske vojne intervencije, zajedno sa Autonomnom Republikom Krim i Sevastopoljem.[4][5] Vlasti DNR i Vlada Ukrajine procenjuju da oko 2 miliona ljudi, više od polovine ukupnog stanovništva Donjecke oblasti, živi u regionima pod kontrolom DNR. Iako pobunjenici ne upravljaju većim delom Donjecke oblasti u smislu površine i kontrolišu samo 7.853 km², oni drže veće gradove kao što su Donjeck, Makejevka i Gorlovka.[6]

Rusija je 21. februara 2022. godine zvanično priznala DNR i LNR kao nezavisne države, postavši prva država članica UN koja je to učinila.[2][7] Sirija je priznala DNR i LNR 29. juna 2022. godine.[8] Severna Koreja je priznala DNR 13. jula 2022. godine.[9]

Donjecka Narodna Republika prestaje sa postojanjem 30. septembra 2022. godine nakon pripajanja Ruskoj Federaciji.

Geografija uredi

Teren je brdovita ravnica, raščlanjena rečnim dolinama. Prosečna nadmorska visina je 140 m, a dostupni minerali su ugalj, krečnjak, gips, glina, stakleni pesak, šljunak.

Klima je umereno kontinentalna. Zima je blaga i kratka, leto vruće i dugo. Prosečna temperatura u januaru je -4 °C, u julu +21 °C. Apsolutni minimum je -36 °C, a maksimum +42 °C. Prosečna godišnja količina padavina kreće se od 380-550 mm.

Istorija uredi

Vidi još: Evromajdan, Ruska aneksija Krima i Rat na istoku Ukrajine

Luganska i Donjecka Narodna Republika se nalaze u istorijskom regionu Donbas u istočnoj Ukrajini. Od nezavisnosti Ukrajine od Sovjetskog Saveza 1991. godine, istočna i zapadna Ukrajina su obično glasale za različite kandidate na predsedničkim izborima. Viktor Janukovič, rodom iz Donjecka, izabran je za predsednika Ukrajine 2010. godine. Nezadovoljstvo istočnih Ukrajinaca vladom može se pripisati i evromajdanskim protestima koji su počeli u novembru 2013. godine,[10] kao i podršci Rusije[11] zbog napetosti u odnosima Rusije i Ukrajine oko geopolitičke orijentacije Ukrajine.[12]

Zbacivanje predsednika Janukoviča u ukrajinskoj revoluciji 2014. godine dovelo je do protesta u istočnoj Ukrajini, koji su postepeno eskalirali u oružani sukob između novoformirane ukrajinske vlade i lokalnih oružanih milicija.[13] Proruske nemire u Ukrajini prvobitno su karakterisali neredi i protesti koji su na kraju prerasli u juriš na vladine kancelarije[14] i uspostavljanje kontrolnih punktova i barikada.

Osnivanje uredi

 
Proruski separatisti zauzimaju zgradu RSA u Donjecku 7. aprila 2014. godine

U nedelju, 6. aprila 2014. godine, između 1,000 i 2,000[15] proruskih pobunjenika prisustvovali su mitingu u Donjecku, zahtevajući referendum o nezavisnosti Donjecka od Ukrajine sličan referendumu na Krimu.[traži se izvor] Ukrajinski mediji su tvrdili da predloženi referendum nema opciju status kvo.[16] Nakon toga, 200 do 1,000 separatista upali su i preuzeli kontrolu nad prva dva sprata vladinog sedišta Regionalne državne uprave (RSA), razbijajući vrata i prozore. Separatisti su zahtevali referendum za pridruživanje Rusiji i rekli da će u suprotnom preuzeti jednostranu kontrolu i razrešiti izabranu vladu.[17][18][19] Kada sednica nije održana, separatisti su održali glasanje u zgradi RSA i velikom većinom podržali proglašenje Donjecke Narodne Republike.[20] Kako prenosi ruski ITAR-TASS, deklaraciju su izglasali pojedini regionalni zakonodavci, dok ukrajinski mediji tvrde da ni gradsko veće Donjecka ni okružna veća grada nisu delegirali nijednog predstavnika na sednicu.[21][22] Vladine zgrade su zauzete u gradovima Donjeck, Marijupolj, Gorlovka, Slavjansk, Kramatorsk, Jenakijeve, Makejevka, Druškivka i Ždanivka. Pored delova Donjecke oblasti koje su zauzeli aktivisti privrženi Donjeckoj Narodnoj Republici, delovi regije su ostali pod kontrolom ukrajinske vlade. Na nekim mestima došlo je i do oružanih sukoba.[traži se izvor]

Političko rukovodstvo su u početku činili Denis Pušilin, samoimenovani predsednik vlade,[23][24] dok je Igor Kakidzjanov imenovan za komandanta „Narodne armije“.[25] Aleksandar Borodaj, ruski državljanin, imenovan je za premijera, dok je Igor Girkin postavljen za ministra odbrane. Lideri DNR su 6. aprila najavili da će se referendum o tome da li se Donjecka oblast treba pridružiti Ruskoj Federaciji održati najkasnije 11. maja 2014. godine.[26] Pored toga, lideri grupe su apelovali na ruskog predsednika Vladimira Putina da pošalje ruske mirovne snage u region.[26][27]

Dana 25. aprila, rukovodstvo Donjecke Narodne Republike zatražilo je pomoć od Rusije, Belorusije i Srbije.[28]

Referendum o nezavisnosti 11. maja 2014. uredi

 
Ljudi sa zastavom DNR u Donjecku, 9. maj 2014.

Planirani referendum održan je 11. maja 2014. godine, bez obzira na Putinov apel da se odloži.[29] Organizatori su tvrdili da je 89% glasalo za nezavinost, a 10% protiv, uz izlaznost od skoro 75%. U nekim krajevima kijevska vlast nasilno je ometala glasanja. Rezultate referenduma nije zvanično priznala nijedna država.[30] Nemačka i Sjedinjene Države su izjavile da referendum nema „demokratski legitimitet“,[31] dok je ruska vlada izrazila „poštovanje“ za rezultate i pozvala na „civilizovanu“ implementaciju.[32]

Dan nakon referenduma, Narodni savet DNR je proglasio Donjeck za suverenu državu sa neodređenom granicom i zatražio od Rusije da razmotri pitanje pristupanja republike Ruskoj Federaciji.

Prva puna Vlada DNR imenovana je 16. maja 2014. godine.[33]

Konfederacija Novorusija uredi

Konfederacija Novorusija (konfederacija DNR i LNR) proglašena je 22. maja 2014. godine,[34] a mesec dana kasnije portparoli DNR i LNR republike su proglasili njihovo spajanje u konfederalnu „Uniju narodnih republika“.[35] U roku od godinu dana projekat je ugašen.[36]

Mirovni predlozi, zastoj i priznanje nezavisnosti uredi

Dana 5. septembra 2014. godine u Minsku, ukrajinske i separatističke vlasti su potpisale sporazum (Minski protokol) o primirju u istočnoj Ukrajini. Sporazum je sadržao 14 tačaka koje se tiču nadgledanja primirja, razmene zarobljenika i druga pitanja.[37]

Dana 12. februara 2015, lideri DNR i LNR, Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki, potpisali su sporazum Minsk II. Prema sporazumu, trebalo bi da se uvedu amandmani na ukrajinski ustav, uključujući „ključni element decentralizacije“ i održavanje izbora u LNR i DNR u skladu sa Minskim protokolom. Zauzvrat, teritorija koju drže pobunjenici bi bila reintegrisana u Ukrajinu.[38][39]

 
Potpisivanje ukaza o priznanju nezavisnosti DNR i LNR, 21. februar 2022.

Dana 16. oktobra 2016. godine, istaknuti ruski državljanin i vojni komandant DNR Arsen Pavlov ubijen je od improvizovane eksplozivne naprave u liftu svog stana u Donjecku.[40] Drugi vojni komandant DNR, Mihail Tolstih, poginuo je u eksploziji u svojoj kancelariji u Donjecku 8. februara 2017. godine,[41] dok je 31. avgusta 2018. godine glava i premijer DNR Aleksandar Zaharčenko poginuo je u eksploziji u kafiću u Donjecku.[42]

U januaru 2021. godine DNR i LNR su u "doktrini ruski Donbas“ navele da imaju za cilj da zauzmu sve teritorije Donjecke i Luganske oblasti pod kontrolom ukrajinske vlade u bliskoj budućnosti.[43]

Ministarstvo za vanredne situacije DNR objavilo je 18. februara 2022. godine planiranu evakuaciju oko 700 hiljada ljudi iz republike.[44] Vlada DNR ovo povezuje sa mogućom ofanzivom Ukrajine na DNR i LNR,[45] a 19. februara, glava republike, Denis Pušilin potpisao je ukaz o organizovanju opšte mobilizacije u DNR.[46] Dana 21. februara 2022. godine, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o priznavanju nezavisnosti i suvereniteta DNR i LNR,[47] a narednog dana Rusija i DNR su potpisale Ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći.[48] Rusija je priznanjem nezavisnosti DNR i LNR postala prva država članica UN koja je to učinila.

Invazija Rusije na Ukrajinu uredi

Vidi još: Invazija Rusije na Ukrajinu 2022.

Dana 24. februara 2022. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin je saopštio da Rusija pokreće „specijalnu vojnu operaciju“ u Donbasu i Ukrajini.[49] Pripadnici Narodne Milicije DNR od početka operacije učestvuju u borbama protiv ukrajinskih snaga na teritoriji Donbasa.[50] Do 22. marta 2022. godine, snage DNR su preuzele kontrolu nad 99 naseljenih mesta na teritoriji Donjecke oblasti.[51]

U DNR je od 23. do 27. septembra održan referendum o pripajanju Ruskoj Federaciji.[52] 30. septembra 2022. Donjecka Narodna Republika prestaje da postoji nakon zvaničnog ujedinjenja sa Rusijom.

Vlada i politički sistem uredi

 
Denis Pušilin, aktuelna glava DNR

Najviši zvaničnik i šef izvršne vlasti je glava Donjecke Narodne Republike. Na ovu funkciju 11. novembra 2018. godine izabran je Denis Pušilin. Glava DNR se bira na pet godina tajnim glasanjem na opštim neposrednim izborima; isto lice ne može obavljati dužnost duže od dva uzastopna mandata. Šef DNR-a formira vladu, koja uključuje ministre i šefove resora koji nemaju ministarstva, ali su po statusu zvanično ravnopravni sa ministrima. Kvantitativni sastav i struktura vlade nisu regulisani zakonom i utvrđuje ih glava republike.

Najviši zakonodavni organ je Narodni savet Donjecke Narodne Republike (do novembra 2014. zvao se Vrhovni savet; korišćen je i naziv Republička skupština). Trenutno je predsednik Narodnog saveta Vladimir Bidjovka. Poslanici se biraju na petogodišnji mandat na neposrednim opštim parlamentarnim izborima koji se održavaju po proporcionalnom sistemu u višečlanim izbornim jedinicama. Kvantitativni sastav Saveta, regulisan važećim zakonodavstvom, je 100 ljudi.

Vladajuća stranka u DNR je Donjecka republika.

Spoljni odnosi uredi

Za više informacija pogledajte: Međunarodnopravni status Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike

Sve države članice UN, osim Rusije, Sirije i Sevene Koreje[53][54] smatraju teritoriju koju kontroliše DNR legalnim delom Ukrajine. Nikaragva, Belorusija i Venecuela izrazile su podršku ruskom priznanju nezavisnosti DNR.[55][56][57] Južna Osetija, koja je takođe država sa ograničenim priznanjem, uglavnom međunarodno priznata kao deo Gruzije, priznala je DNR kao suverenu državu nakon što je proglasila nezavisnost od Ukrajine 2014. godine.[58] Abhazija je priznala DNR 25. februara 2022.[59] DPR neguje odnose sa evropskim desničarskim i nacionalističkim političarima i piscima.[60][61]

 
Policija u Donjecku 2014. godine

Vojska uredi

Narodnu miliciju DNR formirali su Pavel Gubarev, koji je izabran za „narodnog guvernera“ Donjecke oblasti i Igor Girkin, postavljen za ministra odbrane Donjecke Narodne Republike.[62] Narodna milicija učestvuje od 2014. godine u ratu na istoku Ukrajine.

Mnogi strani dobrovoljci, uključujući i više od 300 srpskih dobrovoljaca, priključili su se separatističkoj vojsci.[63] Jedan od najpoznatijih stranih dobrovoljaca u DNR je Dejan Berić, dobrovoljac iz Srbije.[64]

Red i zakon uredi

Ministarstvo unutrašnjih poslova je resor DNR-a odgovoran za sprovođenje zakona i reda.[65] DNR je 2014. uvela smrtnu kaznu za slučajeve izdaje, špijunaže i ubistava političkih lidera. Već su postojale optužbe za vansudsko pogubljenje.[66]

U izveštaju Visokog komesarijata za ljudska prava iz početka marta 2016. godine navedeno je da ljudi koji žive u oblastima pod kontrolom separatista doživljavaju „potpuno odsustvo vladavine zakona, izveštaje o proizvoljnom pritvoru, mučenju i pritvoru bez komunikacije, i da nemaju pristup pravim mehanizmima obeštećenja“.[67]

Fridom haus ocenjuje istočne teritorije Donbasa koje kontrolišu DNR i LNR kao „neslobodne“, dobivši 4 od 100 u indeksu slobode u svetu za 2021. godinu.[68] Gardijan je 17. februara 2022. godine izjavio da „javna opozicija u DPR praktično ne postoji“.[69]

Administrativna podela uredi

 
Administrativna podela DNR

Donjecka Narodna Republika je podeljena na 17 administrativnih jedinica:[70]

Državni simboli uredi

Za više informacija pogledajte: Zastava Donjecke Narodne Republike i Grb Donjecke Narodne Republike

Državni simboli DNR regulisani su ustavom i važećim zakonodavstvom.

Pesma „Ustani Donbase” je nezvanično korišćena kao himna 2014. godine. Od februara 2017. godine[71] zvanično se koristi pesma „Veliki Donbas, čast i ponos naroda“, zasnovana na himnama SSSR-a i Rusije.[72]

Demografija uredi

Prema popisu stanovništva iz 2001. godine, Ukrajinci čine većinu od 56,9% stanovništva, a slede Rusi sa 38,2% ukupnog stanovništva Donbasa.[73] Službeni,[74] a ujedno i većinski jezik Donjecke Narodne Republike je ruski jezik koji 74,9% stanovništva Donbasa govori kao maternji jezik.[73]

Većinski deo stanovništva je pravoslavne veroispovesti.

Privreda uredi

 
Proizvodi iz fabrike u Čistjakovu na sajmu u Donjecku 2018.

Donjecka Narodna Republika ima mešovitu privredu. Nakon procesa privatizacije velikih razmera kasnih 90-ih, većina kompanija u Donjeckoj Narodnoj Republici sada je u privatnom vlasništvu. Ekonomija se zasniva na mešavini teške industrije (proizvodnja čelika), proizvodnje električne energije i proizvodnja tekstila, koje zajedno čine oko 80% ukupne industrijske proizvodnje.[traži se izvor]

DNR ima svoju centralnu banku, Centralnu republičku banku.[75]

Ekonomija Republike se često opisuje kao zavisna od krijumčarenja i trgovine oružjem,[76] a neki je nazivaju "mafijaškom državom". Pridruživanje vojnim formacijama DNR ili njenim civilnim službama postalo je jedna od retkih garancija za stabilan prihod u DNR.[77]

Obrazovanje uredi

Do početka školske godine 2015–2016, vlasti DNR-a su revidirali nastavni plan i program.[78] Časovi ukrajinskog jezika smanjeni su sa oko osam sati sedmično na dva sata; dok je vreme posvećeno časovima ruskog jezika i književnosti povećano.[79] Časovi istorije su promenjeni kako bi se dao veći naglasak na istoriju Donbasa.[80] Sistem ocenjivanja je promenjen sa (ukrajinske) šeme od 12 poena na sistem ocenjivanja od pet poena koji se takođe koristi u Rusiji.[81]

U aprilu 2016. godine vlasti DNR-a su uvele „časove podizanja svesti o državnosti“.[82]

Kultura uredi

Praznici uredi

 
Stanovnici Donjecka nose portrete predaka koji su se borili u Drugom svetskom ratu, 9. maj 2016.

Glavni praznici u republici su Dan pobede (9. maj) i Dan Republike (11. maj).[83] Potonji slavi proglašenje DPR-a, što predstavlja neku vrstu nacionalnog dana.

Sport uredi

Ministarstvo omladine, sporta i turizma nadležno je za razvoj sporta na teritoriji DNR.[84] Fudbalska reprezentacija Donjecke Narodne Republike predstavljala je zemlju na međunarodnim utakmicama koje organizuje Konfederacija nezavisnih fudbalskih saveza.[85]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „Ukraine-Russia crisis: Putin to recognise breakaway Ukraine regions”. BBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 21. 2. 2022. 
  2. ^ a b „Ukraine crisis: Russia orders troops into rebel-held regions”. BBC News (na jeziku: engleski). 22. 2. 2022. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  3. ^ „Ukraine's prosecutor general classifies self-declared Donetsk and Luhansk republics as terrorist organizations - May. 16, 2014”. KyivPost. 16. 5. 2014. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  4. ^ „Nabuv činnostі zakon pro okupovanі teritorії Ukraїni”. Zerkalo nedeli | Dzerkalo tižnя | Mirror Weekly. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  5. ^ „Novini NEWSru.ua :: Višі na timčasovo okupovanій teritorії Ukraїni pracюvati ne budutь - mіnіstr osvіti”. web.archive.org. 25. 11. 2014. Arhivirano iz originala 25. 11. 2014. g. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  6. ^ „Self-proclaimed Luhansk People's Republic governs most residents”. TASS. Pristupljeno 2022-02-21. 
  7. ^ Wamsley, Laurel (21. 2. 2022). „U.N. leaders condemn Putin after he orders 'peacekeepers' to Ukraine”. NPR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  8. ^ „Sirija priznala otcepljene DNR i LNR”. N1 (na jeziku: srpski). 29. 6. 2022. Pristupljeno 29. 6. 2022. 
  9. ^ Novosti, R. I. A. (20220713T1537). „KNDR priznala nezavisimostь DNR”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). Pristupljeno 13. 7. 2022.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ „Fight For Dignity: Remembering The Ukrainian Revolution”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2022-02-09. g. Pristupljeno 4. 1. 2020. 
  11. ^ Wilson, Andrew (20. 4. 2016). „The Donbas in 2014: Explaining Civil Conflict Perhaps, but not Civil War”. Europe-Asia Studies (na jeziku: engleski). 68 (4): 631—652. ISSN 0966-8136. S2CID 148334453. doi:10.1080/09668136.2016.1176994. 
  12. ^ Walker, Shaun (22. 9. 2013). „Ukraine's EU trade deal will be catastrophic, says Russia”. The Guardian. Arhivirano iz originala 2020-07-24. g. Pristupljeno 25. 2. 2015. 
  13. ^ Petro, Nicolai N. (13. 3. 2015). „Understanding the Other Ukraine: Identity and Allegiance in Russophone Ukraine”. E-International Relations. SSRN 2574762  . Pristupljeno 4. 1. 2024. 
  14. ^ „Pro-Russia Protesters Storm Donetsk Offices”. NBC News (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-06-21. g. Pristupljeno 4. 1. 2020. 
  15. ^ Kendall, Bridget (6. 4. 2014). „Ukraine: Pro-Russians storm offices in Donetsk, Luhansk, Kharkiv”. BBC News. Arhivirano iz originala 2019-08-20. g. Pristupljeno 22. 5. 2015. 
  16. ^ „Pro-Russians fortify barricade of gubernatorial building in Donetsk”. Kyiv Post. 10. 4. 2014. Arhivirano iz originala 11. 4. 2014. g. 
  17. ^ Voskresnый šturm DonOGA v fotografiяh. novosti.dn.ua (na jeziku: ruski). 6. 4. 2014. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. 
  18. ^ Donecьkі separatisti gotuюtьsя sformuvati "narodnu oblradu" ta priєdnatisя do RF [Donetsk separatists are preparing to form a "people's regional council" and join Russia]. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ukrajinski). 6. 4. 2014. Arhivirano iz originala 24. 2. 2021. g. Pristupljeno 22. 5. 2015. 
  19. ^ Separatistы vыstavili ulьtimatum: referendum o vhoždenii Doneckoй oblasti v sostav RF. Donbas News (na jeziku: ruski). 6. 4. 2014. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  20. ^ „Ukraine crisis: Protesters declare Donetsk 'republic'”. BBC News. 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 7. 4. 2014. g. 
  21. ^ Donecьka mіsьkrada prositь gromadяn ne brati učastь u protipravnih dіяh [Donetsk city council asks citizens not to participate in unlawful activities]. NGO.Donetsk.ua (na jeziku: ukrajinski). 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 8. 4. 2014. g. 
  22. ^ „Donetsk City Council urges leaders of protests held in the city to hold talks, lay down arms immediately – statement”. Interfax-Ukraine. 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 8. 4. 2014. g. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  23. ^ „Donetsk's pro-Russian activists prepare referendum for 'new republic'”. The Guardian. 8. 4. 2014. Arhivirano iz originala 9. 4. 2014. g. Pristupljeno 8. 4. 2014. 
  24. ^ „Donetsk separatists hold oblast government headquarters”. Kyiv Post. 11. 4. 2014. Arhivirano iz originala 10. 4. 2014. g. Pristupljeno 16. 4. 2014. 
  25. ^ „Demonstrators in Donetsk plan to create 'people's army'”. Information Telegraph Agency of Russia. 10. 4. 2014. Arhivirano iz originala 16. 4. 2014. g. Pristupljeno 14. 4. 2014. 
  26. ^ a b „Regional legislators proclaim industrial center Donetsk People's Republic”. ITAR-TASS. 7. 4. 2014. Arhivirano iz originala 8. 4. 2014. g. Pristupljeno 7. 4. 2014. 
  27. ^ „obraщenie naroda Donbassa k Putinu V.V.”. Arhivirano iz originala 20. 4. 2021. g. Pristupljeno 25. 6. 2020 — preko YouTube. 
  28. ^ „Doneckaя narodnaя respublika obratilasь za pomoщью k Rossii, Belorussii i Serbii - Ukraina, besporяdki, armiя, Rossiя, Belorussiя, Serbiя - BaltInfo.ru”. Baltinfo.ru. 25. 4. 2014. Arhivirano iz originala 27. 4. 2014. g. Pristupljeno 15. 5. 2014. 
  29. ^ Chivers, C. J.; Herzenhorn, David M. (8. 5. 2014). „Separatists in Ukraine Vow to Proceed With Autonomy Vote”. The New York Times. Arhivirano iz originala 8. 5. 2014. g. Pristupljeno 8. 5. 2014. 
  30. ^ Kramer, Andrew E.; Cowell, Alan (12. 5. 2014). „Russia Keeps Its Distance After Ukraine Secession Referendums”. The New York Times. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 13. 5. 2014. 
  31. ^ „Ukraine: Donetsk polling stations gear up for Sunday referendum”. Euronews. 10. 5. 2014. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 10. 5. 2014. 
  32. ^ „Russia Calls for 'Civilized Implementation' of East Ukraine Referendum Results”. The Wall Street Journal. 12. 5. 2014. Arhivirano iz originala 15. 5. 2014. g. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  33. ^ V samoprovozglašennoй Doneckoй narodnoй respublike (DNR) izbrali pravitelьstvo. Premьer-ministrom stal graždanin Rossii Aleksandr Borodaй [The self-proclaimed Donetsk People's Republic (DNR) elected a government. Russian citizen Alexander Boroday became Prime Minister.] (na jeziku: ruski). RBC Information Systems. 16. 5. 2014. Arhivirano iz originala 29. 9. 2014. g. Pristupljeno 7. 8. 2014. 
  34. ^ Babiak, Mat (22. 5. 2014). „Welcome to New Russia”. Ukrainian Policy. Arhivirano iz originala 8. 6. 2014. g. Pristupljeno 26. 5. 2014. 
  35. ^ Babiak, Mat (24. 6. 2014). „Terrorist organizations declare New Russian "Union of People's Republics"”. Euromaidan Press. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 25. 6. 2014. 
  36. ^ „Russian-backed 'Novorossiya' breakaway movement collapses”. Ukraine Today. 20. 5. 2015. Arhivirano iz originala 21. 5. 2015. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. Vladimir Dergachev; Dmitriy Kirillov (20. 5. 2015). Proekt «Novorossiя» zakrыt [Project "New Russia" is closed]. Gazeta.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 22. 5. 2015. g. Pristupljeno 20. 5. 2015. 
  37. ^ „Minsk: Potpisan dogovor o primirju”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-02-22. 
  38. ^ „Package of Measures for the Implementation of the Minsk Agreements” (Saopštenje) (na jeziku: ruski). Organization for Security and Co-operation in Europe. 12. 2. 2015. Arhivirano iz originala 13. 2. 2015. g. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  39. ^ „Minsk agreement on Ukraine crisis: text in full” . The Daily Telegraph. 12. 2. 2015. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  40. ^ „Prominent rebel warlord Arseny 'Motorola' Pavlov dies in Donetsk blast”. The Guardian. Arhivirano iz originala 6. 8. 2019. g. Pristupljeno 9. 2. 2020.  (17 October 2016)
  41. ^ CBC. „Separatist commander Mikhail Tolstykh, 'Givi', killed in eastern Ukraine”. Canadian Broadcasting Corporation. Arhivirano iz originala 30. 4. 2019. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  42. ^ „Rebel leader in east Ukraine killed in blast”. Reuters (na jeziku: engleski). 31. 8. 2018. Arhivirano iz originala 31. 8. 2018. g. Pristupljeno 31. 8. 2018. 
  43. ^ Militants presented the "doctrine": provides capture of all Donbas Arhivirano 28 januar 2021 na sajtu Wayback Machine, Ukrayinska Pravda (28 January 2021)
  44. ^ „Iz DNR v Rossiю planiruюt эvakuirovatь okolo 700 tыs. čelovek”. TASS. Pristupljeno 2022-02-19. 
  45. ^ „Glava DNR Pušilin nazval kritičeskoй situaciю v Donbasse”. RT na russkom. Pristupljeno 2022-02-19. 
  46. ^ „Glava DNR Pušilin podpisal ukaz o vseobщeй mobilizacii v respublike”. RT na russkom. Pristupljeno 2022-02-19. 
  47. ^ „Putin podpisal ukazы o priznanii LNR i DNR”. RBK. Pristupljeno 2022-02-21. 
  48. ^ „Pušilin podpisal zakon o ratifikacii dogovora o družbe s Rossieй”. RBK. Pristupljeno 2022-02-22. 
  49. ^ „Ukrajina: Cilj Rusije blokirati Kijev i stvoriti koridor prema Krimu”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-03-21. 
  50. ^ „RAT U UKRAJINI: Vojska DNR izbacila iz stroja 1.530 ukrajinsih vojnika; Pogođeno 2.800 vojnih objekata, uništeno 974 tenka (VIDEO)”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-21. 
  51. ^ „Po sostoяniю na 22 marta 2022 g. na territorii Doneckoй Narodnoй Respubliki gruppirovka voйsk DNR osvobodila 99 naselennыh punktov, vklюčaя Slavnoe.”. DNR Onlaйn (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-03-22. 
  52. ^ D, Vesna (2022-09-20). „Od 23. septembra referendumi o ulasku DNR, LNR, Zaporožja i Hersona u sastav Rusije”. Novi Standard (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-09-27. 
  53. ^ „Sirija priznala otcepljene DNR i LNR”. N1 (na jeziku: srpski). 2022-06-29. Pristupljeno 2022-06-29. 
  54. ^ Srbija, Euronews (2022-07-13). „Severna Koreja priznala nezavisnost samoproklamovane Donjecke Narodne Republike”. Euronews.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-07-13. 
  55. ^ „Global Reactions to Russia's Recognition of East Ukraine Separatists”. The Moscow Times. Arhivirano iz originala 22. 2. 2022. g. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  56. ^ „Belarusь ne stala priznavatь DNR i LNR”. URA.RU. Arhivirano iz originala 22. 2. 2022. g. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  57. ^ „Ucrania: Nicolás Maduro reafirma "todo el respaldo" a Vladimir Putin” (na jeziku: španski). Deutsche Welle. Arhivirano iz originala 23. 2. 2022. g. Pristupljeno 23. 2. 2022. 
  58. ^ „South Ossetia recognizes Donetsk People's Republic”. Kyiv Post. 27. 6. 2014. Arhivirano iz originala 28. 6. 2014. g. Pristupljeno 1. 8. 2015. 
  59. ^ „ABHAZIJA PRIZNALA DONjECK I LUGANSK: "Naše sudbine su slične"”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-06-29. 
  60. ^ Pierre Vaux (14. 5. 2015). „Marine Le Pen's Closest Advisor Comes Out of the Shadows in Donetsk”. The Daily Beast. Arhivirano iz originala 16. 5. 2015. g. Pristupljeno 16. 5. 2015. 
  61. ^ „German neo-Nazi demonstrators with a Kremlin-backed militant cause”. khpg.org. Arhivirano iz originala 5. 10. 2015. g. Pristupljeno 29. 8. 2015. 
  62. ^ „In northeast Ukraine, pro-Maidan occupiers are routed by counter-demonstrators”. The Washington Post. 1. 3. 2014. Arhivirano iz originala 20. 3. 2017. g. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  63. ^ „Dobrovoljci iz Srbije u Ukrajini: Politička i vojna smetnja”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2022-02-25. 
  64. ^ U Srbiji dužnik, u Ukrajini plaćenik (na jeziku: srpskohrvatski), Pristupljeno 2022-03-23 
  65. ^ „O Ministerstve | MINISTERSTVO VNUTRENNIH DEL DONECKOЙ NARODNOЙ RESPUBLIKI”. xn–b1aea3ais.xn–p1acf. Arhivirano iz originala 24. 6. 2021. g. Pristupljeno 20. 6. 2021. 
  66. ^ The Moscow Times Articles (18. 8. 2014). „Donetsk Separatists Introduce Death Penalty for Treason”. themoscowtimes.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 8. 2018. g. Pristupljeno 3. 9. 2018. 
  67. ^ Ukraine: growing despair among over three million civilians in a conflict zone – UN report Arhivirano 20 mart 2017 na sajtu Wayback Machine, United Nations (3 March 2016) Report on the human rights situation in Ukraine 16 November 2015 to 15 February 2016 (PDF). Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. 3. 3. 2016. Arhivirano (PDF) iz originala 6. 3. 2016. g. Pristupljeno 3. 3. 2016. 
  68. ^ „Eastern Donbas: Freedom in the World 2021 Country Report”. Freedom House (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 3. 3. 2021. g. Pristupljeno 3. 3. 2021. 
  69. ^ Roth, Andrew (17. 2. 2022). „What is the background to the separatist attack in east Ukraine?”. The Guardian. Arhivirano iz originala 21. 2. 2022. g. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  70. ^ „Priem graždan”. Oficialьnый saйt Narodnogo Soveta DNR (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 07. 02. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-21. 
  71. ^ „Zakon Doneckoй Narodnoй Respubliki «O Gosudarstvennom gimne Doneckoй Narodnoй Respubliki»”. Oficialьnый saйt Narodnogo Soveta DNR. Arhivirano iz originala 03. 04. 2019. g. Pristupljeno 2018-12-17. 
  72. ^ „Tekst Gosudarstvennogo gimna Doneckoй Narodnoй Respubliki”. Oficialьnый saйt Narodnogo Soveta DNR. Arhivirano iz originala 25. 09. 2020. g. Pristupljeno 2018-12-17. 
  73. ^ a b „Vseukraїnsьkiй perepis naselennя 2001 | English version | Results | General results of the census | National composition of population:”. web.archive.org. 2011-12-17. Arhivirano iz originala 17. 12. 2011. g. Pristupljeno 2022-02-21. 
  74. ^ „Russkiй priznali v DNR edinstvennыm gosudarstvennыm яzыkom”. Rossiйskaя gazeta (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2022-02-21. 
  75. ^ „Centralьnый Respublikanskiй Bank”. Centralьnый Respublikanskiй Bank. Arhivirano iz originala 22. 02. 2022. g. Pristupljeno 22. 02. 2022. 
  76. ^ „Enrіke Menendes: Či є sens u blokadі Donbasu?” [Enrique Menendez: Does it make sense to blockade Donbas?]. Ukrayinska Pravda (na jeziku: ruski). 6. 6. 2015. Arhivirano iz originala 28. 9. 2015. g. Pristupljeno 6. 6. 2015. 
  77. ^ Piechal, Tomasz (17. 6. 2015). „The War republics in the Donbas one year after the outbreak of the conflict”. Centre for Eastern Studies. Arhivirano iz originala 29. 6. 2015. g. Pristupljeno 27. 5. 2016. 
  78. ^ Losh, Jack (16. 8. 2015). „Rebel-held Ukraine overhauls education system as it aligns itself with Russia”. The Guardian. Arhivirano iz originala 16. 8. 2015. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  79. ^ Losh, Jack (16. 8. 2015). „Rebel-held Ukraine overhauls education system as it aligns itself with Russia”. The Guardian. Arhivirano iz originala 16. 8. 2015. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  80. ^ Losh, Jack (16. 8. 2015). „Rebel-held Ukraine overhauls education system as it aligns itself with Russia”. The Guardian. Arhivirano iz originala 16. 8. 2015. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  81. ^ Losh, Jack (16. 8. 2015). „Rebel-held Ukraine overhauls education system as it aligns itself with Russia”. The Guardian. Arhivirano iz originala 16. 8. 2015. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  82. ^ „Self-proclaimed Donetsk republic introduces 'statehood lessons' at schools”. Ukrainian Independent Information Agency. 8. 4. 2016. Arhivirano iz originala 11. 4. 2016. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  83. ^ „Denь Respubliki”. mincult.govdnr.ru. 6. 5. 2017. Arhivirano iz originala 30. 6. 2020. g. Pristupljeno 27. 6. 2020. 
  84. ^ „Ministerstvo molodёži, sporta i turizma Doneckoй Narodnoй Respubliki”. Arhivirano iz originala 1. 3. 2021. g. Pristupljeno 22. 2. 2022. 
  85. ^ „Donetsk People's Republic”. Arhivirano iz originala 31. 5. 2020. g. Pristupljeno 4. 6. 2020. 

Spoljašnje veze uredi

 
Donjecka Narodna Republika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доњецка_Народна_Република&oldid=26692553”