Википедија

Dragan Labović

српски кошаркаш

Dragan Labović (Prokuplje, 20. april 1987) je bivši srpski košarkaš. Igrao je na poziciji krilnog centra.

Dragan Labović
Labović kao igrač Jeniseja 2010. godine
Lični podaci
Puno ime Dragan Labović
Datum rođenja (1987-04-20)20. april 1987. (37 god.)
Mesto rođenja Prokuplje, SFRJ
Državljanstvo Srbija
Visina 2,07 m
Informacije o karijeri
Pro karijera 2003—2019
Pozicija krilni centar
Juniorska karijera
1999—2002 Zdravlje
Seniorska karijera
Godine Klub
2003—2010
2005—2006
2010
2010
2010—2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014
2014
2014—2015
2015
2015—2016
2016—2017
2017—2019		 FMP
→ Borac Čačak
Aris
Skajlajners Frankfurt
Jenisej Krasnojarsk
Krasnaja Krila
Nižnji Novgorod
Košalin
Alijaga
Al Rijadi
Asesoft Ploešti
Istanbul BB
Nokija
Karpoš Sokoli
Nokija
Reprezentativna karijera
 Srbija

Karijera uredi

Košarkom je počeo da se bavi u rodnom Prokuplju,[1] da bi 1999. godine prešao u Zdravlje iz Leskovca. U Zdravlju je proveo tri godine, kada ga je primetio Ratko Radovanović, tadašnji sportski direktor FMP-a, i pozvao ga da pređe u klub iz Železnika.[2] Za prvi tim FMP-a (tada pod imenom Refleks) je debitovao u sezoni 2003/04,[3] ali kao mlad igrač nije dobijao puno prilike da igra. Prvu pravu seniorsku šansu dobio je u Borcu iz Čačka, koji je u to vreme bio filijala FMP-a i služio je za razigravanje talentovanih igrača iz Železnika. U Čačku je proveo sezonu 2005/06, igrajući pod trenerom Milovanom Stepandićem.[4] Nastupajući u dresu Borca, Labović je dobio nagradu za najkorisnijeg igrača Naše Sinalko lige u sezoni 2005/06.[5][6]

Leta 2006. se vraća u FMP i počinje da dobija veću minutažu kod trenera Vlade Vukoičića. U sezoni 2006/07. u Jadranskoj ligi beleži prosečno 9,1 poen po meču,[7] i sa klubom stiže do finala ovog takmičenja, gde su poraženi od Partizana.[8] U februaru 2007. sa FMP-om osvaja Kup Radivoja Koraća.[9] U narednoj 2007/08. sezoni pruža još bolje partije u Jadranskoj ligi, beležeći prosečno 13,1 poen po meču.[7] Ipak najbolje partije je pružao u sezoni 2008/09. kada je sa 18 poena prosečno po meču bio najbolji strelac Jadranske lige.[10][11] Ipak na početku sezone 2009/10. statistika mu je bila dosta slabija. Na 13 odigranih utakmica u Jadranskoj ligi, beležio je tek 4,3 poena i 3,1 skok po meču. Početkom januara 2010. napušta FMP i prelazi u grčki Aris.[12]

Labović se u ekipi Arisa kratko zadržao. Njega je u klub doveo trener Focis Kacikaris, koji je u međuvremenu smenjen, a srpski košarkaš se nije uklapao u koncepciju novog trenera Dejvida Blata, pa mu je data sloboda da potraži novi klub.[13] Labović je u dresu Arisa odigrao samo četiri meča u Evrokupu i tri u grčkom prvenstvu, ali bez zapaženijeg učinka.[14] Od marta 2010. godine je zaigrao za Skajlajners Frankfurt, u čijem dresu je proveo ostatak sezone nastupajući u nemačkoj Bundesligi.[14]

U julu 2010. prelazi u Jenisej iz Krasnojarska, kod srpskog trenera Stevana Karadžića.[15] U dresu Jeniseja je tokom sezone 2010/11. na 33 odigrane utakmice u PBL ligi beležio prosečno 13,8 poena i 5 skokova po meču.[16] Narednu sezonu takođe provodi u Rusiji, ali nastupa za ekipu Krasnaja Krila iz Samare.[17] U ovoj ekipi je beležio prosečno 12,7 poena uz 4,9 skokova, da bi u junu 2012. potpisao dvogodišnji ugovor sa ekipom Nižnjeg Novgoroda.[18] Za Nižnji je nastupio na samo osam utakmica, jer je već u novembru 2012. povredio Ahilovu tetivu zbog čega je propustio ostatak sezone.[19] Nakon jedne sezone je raskinuo ugovor sa Nižnjim, a potom je pred početak sezone 2013/14. bio na probi u Baskoniji,[20] ali ipak nije uspeo da se izbori za ugovor.[21]

U novembru 2013. je potpisao ugovor sa poljskim Košalinom.[22] U dresu Košalina je odigrao deset utakmica, na kojima je prosečno beležio 12,1 poena i 4,3 skoka za 25 minuta na parketu, nakon čega je krajem januara 2014. zbog privatnih razloga napustio klub.[23] Par dana nakon napuštanja Košalina, Labović potpisuje ugovor sa Alijagom, koja se u tom momentu nalazila na poslednjem mestu prvenstva Turske.[24] Ipak ni u Alijagi se nije dugo zadržao, jer je već sredinom aprila iste godine napustio klub zbog neizmirenih finansijskih obaveza kluba.[25] Na sedam odigranih utakmica u dresu Alijage u proseku je beležio 15,7 poena, 6,7 skokova.[25] Nedelju dana nakon napuštanja Alijage, Labović pronalazi i treći angažman u ovoj sezoni, i potpisuje ugovor sa libanskom ekipom Al Rijadi.[26] U Rijadu je odigrao samo dve utakmice, nakon čega je napustio klub.[27]

U julu 2014. je potpisao jednogodišnji ugovor sa rumunskim klubom Asesoft Ploešti.[28] U ovom klubu je bio do februara 2015. kada je došlo do raskida ugovora.[29] Na 11 utakmica prvenstva Rumunije beležio je 10,7 poena po meču, dok je u Evrokupu na 15 odigranih utakmica beležio 8,3 poena po meču.[30] Sezonu 2015/16. je počeo u turskom prvoligašu Istanbulu, ali je napustio klub nakon četiri odigrane utakmice.[31] Početkom decembra 2015. odlazi u Finsku i potpisuje ugovor sa tamošnjim prvoligašem Nokijom do kraja sezone.[32] U dresu Nokije je beležio 18,6 poena i 7 skokova po meču.[33]

U julu 2016. potpisuje za makedonski klub Karpoš Sokoli.[34] Sa ovim klubom u februaru 2017. osvaja Kup Makedonije, inače prvi trofej u istoriji kluba.[35][36] Labović je u dresu Karpoša nastupao i u Jadranskoj ligi, gde je na 26 odigranih utakmica u sezoni 2015/16. beležio 15,6 poena prosečno po meču.[37] U junu 2017. je potpisao novi jednogodišnji ugovor sa Karpoš Sokolima.[38] Ipak ovaj put nije proveo celu sezonu u makedonskom klubu, jer se već 1. decembra 2017. vratio u finsku Nokiju.[39] U dresu Nokije je do kraja sezone 2017/18. beležio prosečno 19,9 poena i 7,5 skokova po utakmici, nakon čega je potpisao novi dvogodišnji ugovor sa klubom.[40] U sezoni 2018/19. je beležio 13,5 poena i 5,4 skoka po meču.[41] Nakon ove sezone je raskinuo ugovor sa Nokijom.

Reprezentacija uredi

Mlađe kategorije uredi

Sa reprezentacijom do 16 godina je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 2003, beležeći prosečno 18 poena i 5,6 skokova po meču.[42] Naredne 2004. godine sa reprezentacijom do 18 godina osvaja 8. mesto na Evropskom prvenstvu.[42] Zatim 2005. opet nastupa za reprezentaciju do 18 godina, i osvaja Evropsko prvenstvo koje je održano u Beogradu.[43] Labović je na finalnoj utakmici protiv Turske zabeležio 21 poen, a tokom celog takmičenja je beležio prosečno 14,1 poen i 8,5 skokova pa je proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva.[43][42]

U julu 2006. sa reprezentacijom do 20 godina osvaja zlato na Evropskom prvenstvu u Izmiru.[44] Naredne 2007. godine sa istom uzrasnom kategorijom opet osvaja zlato, ovoga puta na Evropskom prvenstvu u Gorici,[45] beležeći prosečno 16,9 poena i šest skokova po meču.[42] Laboviću je ovo bilo peto zlato za šest godina: bio je pionirski prvak 2001, kadetski 2003, juniorski 2005. i šampion u konkurenciji do 20 godina 2006. i 2007.[45]

Seniori uredi

Selektor seniorske reprezentacije Srbije Zoran Slavnić je uvrstio Labovića na konačan spisak igrača za Evropsko prvenstvo 2007. u Španiji.[46] Reprezentacija Srbije je takmičenje završila već u grupnoj fazi, nakon što je zabeležila tri poraza u tri utakmice. Labović je na ovom prvenstvu imao malu minutažu. Protiv Rusije je za četiri minuta postigao jedan poen, protiv Grčke je bio samo dva minuta na terenu, dok je na poslednjoj utakmici protiv Izraela na terenu proveo pet minuta tokom kojih je postigao jednu trojku.[47]

Selektor Dušan Ivković je u junu 2012. uvrstio Labovića na širi spisak igrača za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2013. u Sloveniji.[48] Labović je počeo pripreme sa nacionalnim timom, ali je odlukom Ivkovića otpao sa spiska 28. jula 2012.[49]

U septembru 2012. Labović je poslao medijima pismo u kojem je optužio selektora Dušana Ivkovića da se na njega vrši uticaj jedne menadžerske agencije.[50] Par nedelja posle pisma kažnjen je od strane svog kluba, Nižnjeg Novgoroda, koji vodi srpski trener Zoran Lukić.[51]

Uspesi uredi

 
Labović kao igrač Jeniseja

Klupski uredi

Pojedinačni uredi

Reprezentativni uredi

Reference uredi

  1. ^ „SADA JE U FINSKOJ Labović pomaže rodnom Prokuplju”. sport.blic.rs (na jeziku: engleski). 24. 11. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  2. ^ „Dragan Labovic, FMP”. eurocupbasketball.com (na jeziku: engleski). 2. 1. 2010. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  3. ^ „Dragan Labović”. adriaticbasket.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 08. 2011. g. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  4. ^ „Labović nova zvezda”. novosti.rs. 16. 5. 2006. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  5. ^ „Super i naša!”. novosti.rs. 13. 5. 2006. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  6. ^ „Sinalco Superliga spremna za start”. sportskacentrala.com. 13. 5. 2006. Arhivirano iz originala 06. 05. 2020. g. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  7. ^ a b „Dragan Labović”. euroleague.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  8. ^ „Partizan osvojio NLB ligu!”. b92.net. 18. 4. 2007. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  9. ^ „Panterska levica”. novosti.rs. 11. 2. 2007. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  10. ^ „Dragan Labović za MVP: Dva meseca napornog rada”. mvp.rs. 10. 2. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  11. ^ „Labović za MONDO: Grešio jesam, kajati se neću”. mondo.rs. 28. 12. 2016. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  12. ^ „Aris BSA 2003 adds big man Dragan Labovic”. eurocupbasketball.com (na jeziku: engleski). 3. 1. 2010. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  13. ^ „Labović prešao iz Arisa u Frankfurt”. b92.net. 28. 2. 2010. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  14. ^ a b „Labović se preselio u Nemačku”. vesti-online.com. 1. 3. 2010. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  15. ^ „Dragan Labović prelazi u Rusiju”. sport.blic.rs. 29. 7. 2010. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  16. ^ „Unikaha hoće Labovića”. novosti.rs. 6. 7. 2011. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  17. ^ „Labović u Samari”. novosti.rs. 11. 8. 2011. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  18. ^ „Labović u Nižnji Novgorodu”. novosti.rs. 18. 6. 2012. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  19. ^ „Labović operisan, pauza od 4 do 6 meseci”. novosti.rs. 27. 11. 2012. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  20. ^ „Labović se na pripremama bori za ugovor sa Laboralom”. novosti.rs. 25. 8. 2013. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  21. ^ „Labović: Laboral mi je pomogao”. novosti.rs. 28. 10. 2013. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  22. ^ „Labović u Košalinu”. zurnal.rs. 11. 11. 2013. Arhivirano iz originala 22. 11. 2013. g. Pristupljeno 22. 11. 2013. 
  23. ^ „Labović iznenada napustio Košalin”. kosarka24.com. 29. 1. 2014. Arhivirano iz originala 15. 07. 2014. g. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  24. ^ „NOVI POČETAK: Dragan Labović potpisao za Alijagu”. kurir.rs. 1. 2. 2014. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  25. ^ a b „Labović napušta Alijagu”. b92.net. 15. 4. 2014. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  26. ^ „Labović u Libanu”. mondo.rs. 22. 4. 2014. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  27. ^ „Labović ponovo bez kluba”. kosarka24.com. 15. 5. 2014. Arhivirano iz originala 25. 08. 2014. g. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  28. ^ „Labović u Rumuniji”. novosti.rs. 12. 7. 2014. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  29. ^ „Dragan Labovic and Jarvis Hayes leaving CSU Asesoft Ploiesti”. sportando.com (na jeziku: engleski). 12. 2. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  30. ^ „Dragan Labovic s-a despărțit oficial de CSU Asesoft Ploiești, Jarvis Hayes mai are contract până pe 20 februarie”. baschet.ro (na jeziku: rumunski). 12. 2. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  31. ^ „Dragan Labović”. tblstat.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  32. ^ „Meritoitunut serbijätti BC Nokian vahvuuteen”. basket.fi (na jeziku: finski). 3. 12. 2015. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  33. ^ „Dragan Labovic”. basket.fi (na jeziku: finski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  34. ^ „Karpoš Sokoli donese golemo zasiluvanje vo Srbinot Dragan Laboviќ”. gol.mk (na jeziku: makedonski). 7. 7. 2016. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  35. ^ „Nikolić za istoriju Karpoša - Sokoli osvojili makedonski kup”. mozzartsport.com. 19. 2. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  36. ^ „Karpošu istorijski trofej u Kupu Makedonije”. b92.net. 20. 2. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  37. ^ „Dragan Labović”. aba-liga.com. Arhivirano iz originala 07. 04. 2020. g. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  38. ^ „Karpoš Sokoli čuvaju srpskog internacionalca”. sportskacentrala.com. 18. 6. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2020. [mrtva veza]
  39. ^ „Labović se vratio u Finsku”. mozzartsport.com. 1. 12. 2017. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  40. ^ „Labović potpisao dvogodišnji ugovor”. sportske.net. 24. 8. 2018. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  41. ^ „Dragan Labovic”. basket.fi (na jeziku: finski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  42. ^ a b v g „Dragan LABOVIC (SRB) participated in 13 FIBA / FIBA Zones events”. fiba.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  43. ^ a b „Plavi juniori šampioni Evrope”. sportskacentrala.com. 24. 7. 2005. Arhivirano iz originala 06. 05. 2020. g. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  44. ^ „Iz Izmira zlato sija”. novosti.rs. 23. 7. 2006. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  45. ^ a b „Naši mladi košarkaši opet zlatni”. politika.co.rs. 16. 7. 2007. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  46. ^ „Otpali Ilić i Rašić”. politika.rs. 27. 8. 2007. Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  47. ^ „Dragan Labovic Eurobasket 2007”. fiba.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 4. 2020. 
  48. ^ „Dušan Ivković skratio spisak”. novosti.rs. 28. 6. 2012. Pristupljeno 14. 5. 2020. 
  49. ^ „Duda precrtao Labovića i Jaramaza”. mondo.rs. 28. 7. 2012. Pristupljeno 9. 4. 2012. 
  50. ^ „Ovo još niste videli: Labović opleo po Dudi i "reprezentaciji menadžerske agencije"”. sport.blic.rs. 15. 9. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. 
  51. ^ „Uprava Novgoroda kaznila Labovića: Tvoje je da igraš, ne da kritikuješ Ivkovića”. sport.blic.rs. 3. 10. 2012. Pristupljeno 25. 8. 2014. 

Spoljašnje veze uredi

 
Dragan Labović na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Лабовић&oldid=26871160”