Dragoljub Jovanović Ljube
Dragoljub Jovanović - Ljube (1924 — 2018) bio je osnivač i prvi direktor Spomen-parka Kragujevački oktobar, društveni radnik koji se bavio izgradnjom kulture sećanja na Kragujevački masakr, a u javnosti je ostao poznat kao poslednji Kragujevčanin koji je preživeo streljanje.[1][2]
Dragoljub Jovanović | |
|---|---|
| Nadimak | Ljube |
| Datum rođenja | 6. februar 1926. |
| Mesto rođenja | Mečkovac, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 16. oktobar 2018. (92 god.) |
| Mesto smrti | Kragujevac, Srbija |
| Zanimanje | Drušveni radnik |
| Delovanje | Direktor Spomen-parka Kragujevački oktobar |
| Supruga | Radmila Jovanović |
Biografija
urediLični život
urediDragoljub Jovanović rođen je u Mečkovcu (današnje Ilićevo) 6. februara 1924. godine, u seljačkoj porodici.[3] Preživeo je streljanje 1941. godine, kada je pogođen sa 12 metaka.[4] Nakon rata jedno vreme je bio učitelj, da bi se kasnije uključio u izgradnju Spomen parka Kragujevački oktobar i zatim postao njegov dugogodišnji direktor.[4] Njegovo iskustvo je tokom 2010ih , dobilo veliku medijsku pažnju, kada Dragoljub ostaje jedan od poslednjih preživelih svedoka Kragujevačkog masakra. Bio je aktivan član SUBNOR-a Srbije.[4] Živeo je zajedno sa suprugom Radmilom Jovanović.[4]
Streljanje
urediNemci su ga pokupili u nedelju 19. oktobra 1941. dok je ocu pomagao u seoskim poslovima.[5] Zajedno sa oko 200 seljaka odveden je ispred seoske škole, gde su Nemci odvojili starije od 60 i mlađe od 16 godina, a ostale, uključujući Dragoljuba su streljali.[5] Dragoljub je pogođen 12 puta u noge, nakon čega ga je među leševima pronašla njegova majka.[5] U trenutku streljanja je imao svega 17 godina.[6] Međutim, uspeo je uspeo da se oporavi uz angažovanje porodice i lokalnog lekara.[6]
Dragoljub je svoje iskusvo izneo u dokumentarnom filmu Krvavo brojanje, koji daje svedočanstva živih svedoka streljanja u Kragujevcu i okolini tokom 19. 20. i 21. oktobra.[7][5]
Direktor Spomen parka Kragujevački oktobar
urediBio je prvi direktor Spomen parka Kragujevački oktobar, i jedan od inicijatora njegovog osnivanja.[4] Funkciju direktora je obavljao od 1971. do 1983.[8] Tokom njegovog mandata izgrađen je Spomen-muzej „21. oktobar“, postavljen Spomenik „Sto za jednog“ i Spomen-obeležje naroda Hrvatske, kao i tri skulpture – „Srne“, „Suđaje“ i, „Čovek bez iluzija“.[8]
Odlikovanja
urediDragoljub Jovanović je 2011. odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge, zbog zasluga u očuvanju vrednosti i antifašističke borbe naroda Srbije.[9]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ „Sećanje na streljanje u Kragujevcu”. N1 (na jeziku: srpski). 2019-10-21. Pristupljeno 2021-10-23.
- ^ „RTK | Preminuo Dragoljub Jovanović - Ljube” (na jeziku: srpski). 2018-10-17. Pristupljeno 2021-10-23.
- ^ „Preminuo poslednji đak šumaričke "Krvave bajke" (video)”. srpskenovinecg.com. 22. 10. 2018. Pristupljeno 23. 10. 2021.
- ^ a b v g d „NIJE MRZEO NI SVOJE DŽELATE: Kako je svedok nacističkog masakra u Kragujevcu govorio o krvnicima”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-10-23.
- ^ a b v g „Ispovest čoveka koji je preživeo streljanje u Kragujevcu” (na jeziku: engleski). 2021-10-21. Arhivirano iz originala 26. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-23.
- ^ a b „Preminuo poslednji đak koji je preživeo streljanje u Šumaricama”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-10-23.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Krvavo brojanje”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-10-23.
- ^ a b „In Memoriam Dragoljub Jovanović Ljube (1924 - 2018)”. http://споменпарк.срб. 16. 2. 2018. Arhivirano iz originala 23. 10. 2021. g. Pristupljeno 23. 10. 2021.
- ^ „Zlatna medalja za zasluge - Kragujevac online - Sve o gradu na jednom mestu”. www.kragujevaconline.rs. Pristupljeno 2021-10-23.