Drakonidi

Dragonidi
Dragonidi
	Drakonid (autor - NASA)
Roditeljsko telo	21P/Gicobini-Zinner
Radijant
Rektascenzija	262°
Deklinacija	+57°
Meteorski roj
Vreme aktivnosti	6 — 10. oktobar
Datum maksimuma	8. oktobar
Brzina	20 km/s
Zenitna časovna aktivnost	varijabilno (v. tekst)
	Vidi još: Spisak meteorskih rojeva

Drakonidi, ranije poznati i kao Đakobinidi, su meteorski roj čije je matično telo kometa 21P/Gicobini-Zinner (Đakobini-Ciner), otkrivena 20. juna 1900. godine. Drakonidi su aktivni od 6. do 10. oktobra, sa maksimum aktivnosti na 195°,4 solarne longitude, što približno odgovara 8. oktobru. Na severnim geografskim širinama, radijant Drakonida je cirkumpolaran (vidi se cele noći cele godine). Drakonidi spadaju u najsporije meteore, sa brzinom od oko 20 km/s. ^[1]

Matična kometa uredi

Đakobini je otkrio matičnu kometu Drakonida 1900. godine iz Nice, a ponovo ju je nezavisno otkrio Ciner 23. oktobra 1913. iz Bamberga. Perihel komete je u blizini silaznog čvora, a oba se nalaze blizu Zemljine orbite. Afel komete je u blizini Jupitera, pa dolazi do povremenih perturbacija u orbiti komete. Tako je pri prolasku pored Jupitera 1958. silazni čvor komete pomeren duboko unutar orbite Zemlje, ali je 1969. novi prolazak (na 0,58 AJ od Jupitera) vratio silazni čvor u blizinu Zemljine orbite. ^[1]

Istorija uredi

Tokom 1933. ^[2] i 1946. Drakonidi su imali svoj pik pojavljivanja na nebu. U te dve godine mogle su se videti na hiljade meteora u toku jednog sata.

Zemlja je 1933. prošla kroz silazni čvor komete samo 80 dana nakon komete, zbog čega se očekivao pljusak meteora. I zaista, iz Belgije su stigli izveštaji da je pljusak počeo 9. oktobra oko 19 časova po univerzalnom vremenu (UT), a da je pri maksimumu aktivnosti u 20 časova i 8 minuta UT bilo moguće videti do 78 meteota u minuti. Zbog uticaja Meseca, broj viđenih meteora je varirao od lokacije do lokacije u Evropi, a kretao se između 50 i 450 u minuti. Ukupno trajanje događaja je bilo oko 4,5 časova. ^[1]

Tokom pljuska 1946, u Kanadi je fotografskim posmatranjem tokom jedne ekspozicije od 13 minuta zabeleženo 29 tragova Drakonida. Posmatrači iz opservatorije Skalnate Pleso (Skalnaté Pleso) u Slovačkoj detektovan maksimalni ZHR u 3:53 UT, od 6800. U Džordel Bank opservatoriji u Engleskoj je testirana nova tehnika u to vreme — radarska posmatranja — i radarski maksimum je detektovan u 3:40 UT sa 168 detekcija u minuti. U 6 sati UT, aktivnost je zamrla. ^[1]

Reznikov je 1993. ispravno predvideo nov pljusak za 1998. godinu. ZHR je u maksimumu bio 720±90, a vreme maksimuma je bilo 8. oktobra u 13:10 UT (solarna longituda 195°, 07). Za ovaj pljusak je odgovoran prolazak komete 1926. godine. ^[1]

Poslednji pljusak se dogodio 8. oktobra 2011. godine oko 20 časova UT i zabeležen je i vizuelnim i video posmatranjima. ZHR u maksimumu je iznosio nešto više od 300. ^[3]

Retke pojave ovakvih i sličnih aktivnosti se javljaju kada se Zemlja kreće kroz gušći roj kometnog materijala, na primer, u 1988. godini stopa aktivnosti se povećala ^[4]^[5] i pik se pojavio ponovo u 2005. godini ^[6]. Gotovo svi meteori koji padaju na Zemlju izgore i dezintegrišu se pre nego što stignu do zemljine površine.

Vidi još uredi

Reference uredi

^ ^a ^b ^v ^g ^d Jürgen Rendtel and Rainer Arlt (2011). Handbook for Meteor Observations. Potstdam: International Meteor Organization. ISBN 978-2-87355-020-2.
^ John McFarland and Mark Bailey (07. 10. 2011). „Account of the 1933 Draconids meteor storm”. International Meteor Organization (IMO). Pristupljeno 08. 10. 2011.
^ „Draconids show expected outburst”. 08. 10. 2011. Arhivirano iz originala 12. 11. 2011. g. Pristupljeno 28. 10. 2011.
^ „Giacobinids dazzle observers”. 14. 10. 1998. Arhivirano iz originala 20. 02. 1999. g. Pristupljeno 09. 10. 2011.
^ Arlt, R. "Summary of 1998 Draconid Outburst Observations", WGN, Journal of the International Meteor Organization, Vol. 26. pp. 256-259, 1998.
^ Campbell-Brown, M.; Vaubaillon, J.; Brown, P.; Weryk, R. J.; Arlt, R. "The 2005 Draconid outburst", Astronomy and Astrophysics, Volume 451, pp. 339-344, 2006.