Википедија

Državna uprava

извршни орган који спроводи закон на територији одређене државе.

Državna administracija ili državna uprava, ili, ponekad jednostavno, administracija ili uprava, je izraz pod kojim se podrazumevaju sve ili redovne aktivnosti koje vrši neka država, odnosno pojedinci - državni službenici, funkcionari ili nameštenici, i institucije (državni organi; državne agencije) koje ih obavljaju. S obzirom da se te delatnosti vrše u javnom interesu.

Državna uprava se u savremenim zemljama tradicionalno smatra delom izvršne vlasti, iako je neki teoretičari smatraju zasebnim.[1][2] Način organizacije, delatnosti i metode rada državne uprave se razlikuju od zemlje do zemlje, zavisno od socioe-ekonomskim ili političkim prilikama, ali i državnom uređenju; tako u nekoj zemlji može postojati više državnih uprava sa različitim ovlastima (npr. federalna i državne uprave); najniža razina državne uprave se naziva lokalna uprava ili lokalna samouprava.

Vlast je institucionalna moć, a zasnovana je na normativnim pretpostavkama koje imaju za sobom autoritet, koji proizilazi iz volje građana ili društvene organizacije.[3] Normativni poredak je osnova konstituisanja vlasti. Bez organizacije nema vlasti. Vlast je legitimni oblik moći. Gde je vlast tu su uspostavljeni odnosi između prava i dužnosti njenih nosilaca, ali i onih koji su joj potčinjeni. Vlast je takav odnos u kome nema mesta samovolji niti slepoj poslušnosti nego su odnosi međusobno jasno uspostavljeni. Moć je difuzno rasprostranjena, a vlast se kreće u određenim granicama. Ona nikada ne znači potpunu kontrolu. Vlast izdaje određeno upozorenje i zabrane što zavisi od prirode, društva i vlasti. Ona štiti uspostavljenu društvenu organizaciju i služi toj svrsi. Da bi to postigla mora biti sankcionisana, a da bi sankcionirala mora imati instrumente - koristi prinudu (bez obzira na moralnu saglasnost i volju građana). Postoje razni oblici vlasti i državnog uređenja.[4][5]

Definicije i etimologija uredi

Državna uprava je sistem koji upravlja državom ili zajednicom.[6]

Engleska reč government potiče od grčkog glagola κυβερνάω [kubernáo] (što znači da se upravlja gubernakulumom (kormilom), metaforički smisao čega je potvrđen u Platonovom radu Brod države).[7]

Kolumbijska enciklopedija definiše vladu kao „sistem društvene kontrole prema kome pravo na donošenje zakona, i pravo na njihovo sprovođenje ima određena grupa u društvu”.[8]

Iako sve vrste organizacija imaju vladavinu, reč vlada se često koristi specifičnije da se odnosi na približno 200 nezavisnih nacionalnih vlada na Zemlji, kao i njihove supsidijarne organizacije.[9]

U Komonveltu nacija, reč vlada takođe se koristi u užem smislu da se odnosi na ministarstva (kolektivne izvršne organe), kolektivne grupe ljudi koje sprovode izvršna vlast u državi ili, metonimno, vladajući kabinet u sastavu izvršne vlasti..

Konačno, državna uprava se ponekad koristi i kao sinonim za vladavinu.

Istorija uredi

Glavni članci: Politička istorija sveta i Politička filozofija

Vreme i mesto prvobitnog razvoja fenomena ljudske vlade nisu poznati, mada istorija opisuje formiranje državne uprave u dalekoj prošlosti. Pre oko 5000 godina, pojavile su se prve male gradske države.[10] Od trećeg do drugog milenijuma pre nove ere, neke od njih su se razvile u veće regulisane oblasti: Sumer, stari Egipat, civilizacija doline Inda, i civilizacija Žute reke.[11]

Razvoj poljoprivrede i projekti kontrole vodenih tokova su bili katalizatori za razvoj državne uprave.[12] Tokom nekoliko hiljada godina kada su ljudi bili lovci-sakupljači i poljoprivrednici malih razmera, ljudi su živeli u malim, nehijerarhijskim i samoodrživim zajednicama. Povremeno je poglavar plemena bio biran različitim ritualima ili testovima snage da upravlja svojim plemenom, ponekad sa grupom starijih suplemenika kao savetom. Ljudska sposobnost precizne komunikacije apstraktnih, naučenih informacija omogućila je ljudima da postanu sve efikasniji u poljoprivredi,[13] i to je omogućilo sve veće gustine stanovništva.[10] Dejvid Hristijan objašnjava kako je to dovelo do pojave država sa zakonima i vladama:[14]
Šablon:Quote2

Počevši od kraja 17. veka, prevalencija republičkih formi vlade je rasla. Slavna revolucija u Engleskoj, Američka revolucija, i Francuska revolucija doprineli su razvoju reprezentativnih oblika vlasti. Sovjetski Savez je bio prva velika zemlja koja je imala komunističku vladu.[9] Od vremena pada Berlinskog zida, liberalna demokratija je postala još prevalentnija forma vlade.[15]

U devetnaestom i 20. veku, došlo je do značajnog povećanja veličine i obima vlasti na nacionalnom nivou.[16] Ovim je obuhvaćena regulacija korporacija i razvoj države blagostanja.[15]

Političke nauke uredi

Klasifikovanje vlade uredi

U političkoj nauci, već dugo je bio cilj da se stvori tipologija ili taksonomija oblika vladavine, jer tipologije političkih sistema nisu očigledne.[17] To je posebno važno u poljima političkih nauka: komparativnoj politici i međunarodnim odnosima. Kao i sve kategorije koje su prepoznatljive unutar oblika vlasti, granice vladinih klasifikacija su bilo tečne ili su loše definisane.

Površno, sve vlade imaju zvanični ili idealan oblik. Sjedinjene Države su ustavna republika, dok je bivši Sovjetski Savez bio socijalistička republika. Međutim, samoidentifikacija nije objektivna, a kako tvrde Kopštajn i Ličbah, definisanje režima može biti varljivo.[18] Na primer, izbori su definišuća karakteristika izborne demokratije, ali u praksi izbori u bivšem Sovjetskom Savezu nisu bili „slobodni i pošteni” i održavani su u jednopartijskoj državi. Volter tvrdi da „Sveto rimsko carstvo nije ni sveto, ni rimsko, niti carstvo”.[19] Mnoge vlade koje zvanično nazivaju sebe demokratskom republikom nisu demokratske niti republike; one su obično defakto diktatura. Komunističke diktature su posebno sklone da koriste ovaj izraz. Na primer, zvanično ime Severnog Vijetnama je bilo „Demokratska Republika Vijetnam”. Kina koristi varijantu, „Narodna Republika Kina”. U mnogim praktičnim klasifikacijama ove države se ne bi mogle smatrati demokratskim.

Prepoznavanje oblika vlasti je takođe teško, jer su mnogi politički sistemi nastali kao društveno-ekonomski pokreti, a potom su preneti u vlade putem stranaka koje sebe nazivaju po tim pokretima; sve sa konkurentskim političkim ideologijama. Iskustvo sa ovim pokretima na vlasti i snažne veze koje oni mogu imati sa određenim oblicima vlasti, mogu da ih uzrokuju da se oni sami po sebi smatraju oblicima vladavine.

Ostale komplikacije uključuju generalno nesaglasna ili namerna „izobličenja ili pristrasnosti” razumnih tehničkih definicija političkih ideologija i srodnih oblika upravljanja, zbog prirode politike u savremenoj eri. Na primer: značenje „konzervativnosti” u Sjedinjenim Državama nema mnogo zajedničkog sa načinom na koji se definicija reči koristi na drugim mestima. Kao što Ribufo napominje, „ono što Amerikanci sada zovu konzervativizam veliki deo sveta naziva liberalizam ili neoliberalizam”.[20] Od 1950-ih konzervativizam u Sjedinjenim Državama je uglavnom povezan sa Republikanskom strankom. Međutim, tokom ere segregacije, mnogi južni demokrati su bili konzervativci, i oni su odigrali ključnu ulogu u konzervativnoj koaliciji koja je kontrolisala Kongres od 1937. do 1963. godine.[21]

Socijalno-politička nejasnost uredi

Svakom zemljom u svetu rukovodi sistem upravljanja koji kombinuje najmanje tri ili više političkih ili ekonomskih atributa. Dodatno, mišljenja se razlikuju među pojedincima u pogledu tipova i svojstava državnih uprava koje postoje. „Nijanse sive boje” su uobičajene u bilo kojoj vladi i njenoj korespondirajućoj klasifikaciji. Čak i najliberalnije demokratije ograničavaju rivalske političke aktivnosti na jedan ili drugi način, dok najtiranskije diktature moraju da organizuju široku bazu podrške, čime se stvaraju poteškoće pri svrstavanju državnih uprava u uske kategorije. Primeri uključuju tvrdnje da su Sjedinjene Države plutokratija, a ne demokratija, s obzirom da neki američki glasači veruju da izbore manipuliše bogati Super PAC.[22]

Dijalektički oblici vlasti uredi

Glavni članak: Platonovih pet režima

Klasični grčki filozof Platon raspravlja o pet vrsta režima: aristokratija, timokratija, oligarhija, demokratija i tiranija. Platon takođe dodeljuje čoveka svakom od ovih režima kako bi ilustrovao šta oni predstavljaju. Tiranski čovek bi na primer predstavljao tiraniju. Ovih pet režima progresivno se degenerišu počev od aristokratije na vrhu i tiranije na dnu.

Oblici vlasti uredi

Za sveobuhvatniji spisak, pogledajte Spisak oblika vlasti.

Jedan metod klasifikovanja državne uprave je kroz ljude imaju ovlašćenja da vladaju. To može biti jedna osoba (autokratija, kao što je monarhija), izabrana grupa ljudi (aristokratija) ili ljudi u celini (demokratija, kao što je republika).

Podela državne uprave kao monarhija, aristokratija i demokratija je bila korištena od vremena Aristotelovih Politika. U svojoj knjizi Levijatan, Tomas Hobs objašnjava ovu klasifikaciju.

Različiti Komonvelti se sastoje od različitih suverena, odnosno predstavnika svih i svakog iz mnoštva. I zato što je suverenitet bilo u jednom čoveku ili u skupu više od jednog; i u taj skup svaki čovek ima pravo da uđe, ili nema svako, već se određeni ljudi razlikuju od ostalih; očigledno je da mogu postojati samo tri vrste Komonvelta. Za predstavnika mora biti potreban jedan čovek ili više; i ako je više, onda je to skup svih, ali samo dela. Kada je predstavnik jedan čovek, onda je Komonvelt monarhija; kada se skup svih okupi, onda je to demokratija, ili narodni Komonvelt; kada je skup samo dela, onda se to zove aristokratija. Druge vrste Komonvelta ne može biti: pošto jedan, ili više, ili svi, moraju imati celu suverenu moć (za koju sam pokazao da je nedeljiva). (engl. The difference of Commonwealths consisteth in the difference of the sovereign, or the person representative of all and every one of the multitude. And because the sovereignty is either in one man, or in an assembly of more than one; and into that assembly either every man hath right to enter, or not every one, but certain men distinguished from the rest; it is manifest there can be but three kinds of Commonwealth. For the representative must needs be one man, or more; and if more, then it is the assembly of all, or but of a part. When the representative is one man, then is the Commonwealth a monarchy; when an assembly of all that will come together, then it is a democracy, or popular Commonwealth; when an assembly of a part only, then it is called an aristocracy. Other kind of Commonwealth there can be none: for either one, or more, or all, must have the sovereign power (which I have shown to be indivisible) entire.)[23]

Prema obliku vladavine uredi

U ovom obliku vlasti gledaju se osobine koje imaju nosioci vlasti, načinu dolaska na vlast, te prema odnosu vlasti i vladara prema građanima. U ovu podelu spada: monarhija,[24][25] diktatura,[26][27] republika[28][29][30] i kalifat.[31][32]

Prema državnom uređenju uredi

Vidovi vlasti se mogu podeliti po karakteru unutrašnje strukture države i o tome da li su unutrašnji mehanizmi jednostavni ili složeni. Razlikuju se jednostavne države i složene države.

Prema stepenu centralizacije uredi

Ova podela se bavi odnosom centralnih i lokalnih organa. U centralističkim državama lokalni organi imaju malu samostalnost (u unitarnim državama koje nisu sastavljene od saveznih država - glavni grad posjeduje sve institucije). U decentraliziranim državama lokalni organi imaju samostalnost. Danas ne postoji isključivo jedna ili druga varijanta već se u državama susreću i jedni i drugi elementi.

Funkcije uredi

Državna uprava se bavi raznim stvarima uključujući: ekonomiju, obrazovanje, zdravstvo, nauku, teritoriju i bezbednost.

Teritorija

Moderna standardna jedinica teritorije je zemlja. U toj teritoriji mogu postojati subnacionalni organi koji mogu upravljati nekim delovima teritorija, ali nemaju punu moć koju ima nacionalna državna uprava.

Sprovedba zakona

Vlade koriste razne metode da održe red i mir, kao što su policija i vojska (pogotovo u despotizmu i policijskim državama[33]), dogovori sa drugim državama, i održavanje podrške u državi. Tipične metode održavanja podrške i legitimiteta su izgradnja infrastrukture za sudstvo, administraciju, transport, socijalnu pomoć i druge. Različite političke ideologije imaju različite ideje o tome šta državna uprava može, a šta ne može činiti.

Niže jedinice vlasti

Različite forme vlade i vlasti su bile predložene i prihvaćene. Državna uprava u razvijenim zemljama ima neke niže organizacije kao što su službe, biroi, ministarstva, agencije, koje vode politički izabrani funkcioneri, često zvani ministri ili sekretari. Ministri mogu biti i savetnici, ali u praksi i oni lično imaju jedan nivo moći koji mogu direktno ispoljiti. U modernim demokratijama, izabrano zakonodavstvo ima moć da raspusti vladu, iako državni poglavar generalno ima opseg da izabere novu vladu. U takvim državama, moguće je smeniti i poglavara države. U SAD postoji proces impičmenta[34][35][36] kojim se može smeniti predsednik (Ričard Nikson je trebalo da bide smenjen na takav način,[37] ali je dao ostavku pre toga).

Reference uredi

  1. ^ Thompson, Della, ur. (1995). „State”. Concise Oxford English Dictionary (9th izd.). Oxford University Press. „3 (also State) a an organized political community under one government; a commonwealth; a nation. b such a community forming part of a federal republic, esp the United States of America” 
  2. ^ anne (18. 8. 2014). „Anatomy of the State” (PDF). mises.org. 
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 67. ISBN 86-331-2112-3. 
  4. ^ Teoriя gosudarstva i prava / Pod red. Pigolkina A. S. — Izd-vo: Gorodec, 2003. — pp. 42.
  5. ^ Melehin A. V. Teoriя gosudarstva i prava: učeb. / A. V. Melehin. — M. : Market DS, 2007. — pp. 154.
  6. ^ „government”. OxfordDictionaries.com. 2010. Arhivirano iz originala 30. 06. 2012. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  7. ^ The Encyclopædia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Encyclopædia Britannica Company. 1911. 
  8. ^ Columbia Encyclopedia, 6th edition. Columbia University Press. 2000. 
  9. ^ a b International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences. Elsevier. 2001. ISBN 978-0-08-043076-8. 
  10. ^ a b Christian 2004, str. 245.
  11. ^ Christian 2004, str. 294.
  12. ^ The New Encyclopædia Britannica (15th edition)
  13. ^ Christian 2004, str. 146–147.
  14. ^ Christian 2004
  15. ^ a b Adam Kuper and Jessica Kuper, ur. (1985). The Social Science Encyclopedia. Routledge. ISBN 978-0-415-47635-5. 
  16. ^ The Oxford Handbook of State and Local Government, 2014, ISBN 978-0-19-957967-9 
  17. ^ Lewellen, Ted C. Political Anthropology: An Introduction Third Edition. Praeger Publishers; 3rd edition (2003)
  18. ^ Kopstein, Jeffrey; Lichbach, Mark, ur. (2005). Comparative politics : interests, identities, and institutions in a changing global order (2nd izd.). Cambridge University Press. str. 4. ISBN 978-0-521-70840-1. 
  19. ^ Renna, Thomas (septembar 2015). „The Holy Roman Empire was neither holy, nor Roman, nor an empire”. Michigan Academician. 42 (1): 60—75. doi:10.7245/0026-2005-42.1.60. 
  20. ^ Leo P. Ribuffo, "20 Suggestions for Studying the Right now that Studying the Right is Trendy," Historically Speaking Jan 2011 v.12#1 pp. 2–6, quote on pp. 6
  21. ^ Frederickson 2000, str. 12.
  22. ^ "Plutocrats – The Rise of the New Global Super-Rich and the Fall of Everyone Else" Arhivirano 2014-04-07 na sajtu Wayback Machine Chrystia Free land is Global Editor-at-Large at Reuters news agency, following years of service at the Financial Times both in New York and London. She was the deputy editor of Canada's Globe and Mail and has reported for the Financial Times, Economist, and Washington Post. She lives in New York City.
  23. ^ Hobbes, Thomas. Leviathan — preko Vikizvornika. 
  24. ^ Stuart Berg Flexure and Lenore Carry Hack, editors, Random House Unabridged Dictionary, 2nd Ed., Random House, New York (1993)
  25. ^ Veenendaal 2016, str. 183–198.
  26. ^ Power 2008, str. 1
  27. ^ Coppa, Frank J. (2006). Encyclopedia of Modern Dictators: From Napoleon to the Present. Peter Lang. str. xiv. ISBN 978-0-8204-5010-0. Pristupljeno 25. 3. 2014. 
  28. ^ Bohn 1849, str. 640.
  29. ^ „Definition of Republic”. Merriam-Webster Dictionary (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 2. 2017. „a government having a chief of state who is not a monarch ... a government in which supreme power resides in a body of citizens entitled to vote and is exercised by elected officers and representatives responsible to them and governing according to law” 
  30. ^ „The definition of republic”. Dictionary.com. Pristupljeno 18. 2. 2017. „a state in which the supreme power rests in the body of citizens entitled to vote and is exercised by representatives chosen directly or indirectly by them. ... a state in which the head of government is not a monarch or other hereditary head of state.” 
  31. ^ Rubin 2015, str. 478.
  32. ^ Nigosian 2004, str. 18.
  33. ^ Tipton 2013, str. 14
  34. ^ Milton, Buckner F. (1998). The First Impeachment. Mercer University Press. ISBN 9780865545977. 
  35. ^ „Impeachment History”. Infoplease. Pristupljeno 12. 7. 2013. 
  36. ^ „U.S. Senate: 1 Briefing on Impeachment”. Senate.gov. Arhivirano iz originala 8. 12. 2010. g. Pristupljeno 13. 11. 2016. 
  37. ^ „Nixon vs. United States”. Illinois Institute of Technology, Chicago-Kent School of Law. Pristupljeno 29. 7. 2014. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Državna uprava na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Државна_управа&oldid=27676023”