Državni savet Kraljevine Jugoslavije

Državni savet Kraljevine Jugoslavije je bio vrhovni upravni sud u Kraljevini Jugoslaviji.

DelokrugUredi

Državni savet Kraljevine Jugoslavije je kao vrhovni upravni sud nasledio Državni savet iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca čije je uređenje bilo propisano Zakonom o Državnom savetu i upravnim sudovima od 17. maja 1922. Zatim, prema Vidovdanskom ustavu (1921) postojao je Državni savet sa sledećim dužnostima: kao najviši upravni sud rešavao je o sporovima upravne prirode, kao upravni organ vrhovne državne uprave rešavao je o aktima upravne prirode za koje je bilo potrebno njegovo odobrenje, vršio je nadzornu vlast nad samoupravnim jedinicama, rešavao je sukobe o nadležnosti između državnih upravnih vlasti i između državnih i samoupravnih vlasti, rešavao je i o drugim pitanjima koja bi mu bila stavljena u nadležnost.[1]

Državni savet je radio u sastavu odeljenja, a podela rada među njima se određivala svake godine. Odeljenja Državnog saveta:[2]

  • Prvo odeljenje — predmeti Predsedništva Ministarskog saveta, Ministarstva spoljnih poslova, predmeti Odeljenja vera Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, sve samoupravne stvari po zakonu o opštinama, samoupravni budžeti i sukobi nadležnosti;
  • Drugo odeljenje — predmeti Ministarstva trgovine i industrije, Ministarstva prosvete, Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja, Ministarstva poljoprivrede sa svim predmetima agrarne reforme bilo da je po istim odluku doneo ministar ili upravni sud;
  • Treće odeljenje — predmeti Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva građevina i Odeljenja pošta i telegrafa Ministarstva saobraćaja;
  • Četvrto odeljenje — carinski predmeti, trošarinski predmeti, svi sporovi po zakonu o taksama, predmeti po devizama i valutama, monopolske krivice bez obzira koji je upravni sud doneo odluku;
  • Peto odeljenje — predmeti Ministarstva saobraćaja, Ministarstva šuma i rudnika, disciplinske krivice;
  • Šesto odeljenje — personalni predmeti Ministarstva finansija (postavljenja, razvrstavanja, unapređenja, otpusti, penzije) i ostali administrativni predmeti Ministarstva finansija, svi predmeti po zakonu o neposrednom porezu bilo da je odluku doneo ministar ili upravni sud, kao i predmeti Ministarstva pravde.

Presude upravnih sudova su dolazile u odeljenja u koja su po samom predmetu spadale.

Predsednik Državnog saveta je mogao u cilju održavanja jednoobraznosti u pravosuđu u Državnom savetu prema potrebi sazivati Opštu sednicu Državnog saveta. Ona je mogla rešavati ako je bilo prisutno bar dve trećine svih članova. Odluke Opšte sednice bile su obavezne za odeljenja.[3]

SastavUredi

Prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Državnom savetu i upravnim sudovima (1929) Državni savet je imao trideset članova. Članove je postavljao kralj na predlog predsednika Ministarskog saveta.[4] Članovi Državnog saveta i upravnih sudova su mogli biti uklonjeni sa svoga mesta, prevedeni u druga zvanja državne službe i stavljeni u penziju kraljevim ukazom na predlog predsednika Ministarskog saveta odnosno ministra pravde.

Svaki upravni sud je imao svoga predsednika i potreban broj sudija. Oni su se postavljali kraljevim ukazom na predlog ministra pravde. Upravni sudovi su rešavali u odeljenjima od trojice sudija od kojih je jedan predsedavao. Raspored sudija u odeljenjima upravnih sudova su vršili predsednici upravnih sudova odnosno njihovi zamenici.[5]

Vidi jošUredi

IzvoriUredi

  1. ^ Član 103. Ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1921)
  2. ^ Sastav odeljenja Državnog saveta i podela rada za 1932. godinu
  3. ^ Član 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom savetu i upravnim sudovima (1929)
  4. ^ Članovi 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom savetu i upravnim sudovima (1929)
  5. ^ Članovi 4. i 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom savetu i upravnim sudovima (1929)