Dušan Kostić
Dušan Kostić (Peć, 23. januar 1917 — Meljine, 19. oktobar 1997) bio je srpski književnik.[1][2]
Dušan Kostić | |
---|---|
Datum rođenja | 23. januar 1917. |
Mesto rođenja | Peć, Kraljevina Crna Gora |
Datum smrti | 19. oktobar 1997.80 god.) ( |
Mesto smrti | Meljine, Savezna Republika Jugoslavija |
Biografija
urediRođen je u Peći. Detinjstvo je proveo u Plavu gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Beranama, a potom Filozofski fakultet u Beogradu.[3][4] Još kao student, pre Drugog svetskog rata, pisao je revolucionarne pesme. Učestvovao je u ratu kao partizan. Posle rata je bio urednik Radio Beograda, lista „Borba“, „Književnih novina“, časopisa „Mladost“, „Književnost“, „Savremenik“.
Napisao je više zbirki pesama: „Pjesme“, „Zemlji voljenoj“, „Poema o gradu i ljubavi“, „Proljeće nad rovom“, „Govor zemlje i mreže“. Napisao je zatim više romana: „Gluva pećina“, „Sutjeska“, „Modro blago“ i „Gora koštanova“.[3]
Za svoj rad dobio je više nagrada, među kojima i nagradu Udruženja književnika Srbije za dečju poemu „Gradić Jelengaj“ i za zbirku pesama „Zov lišća“. Dobio je 1979. Zmajevu nagradu za delo „Postojbina masline“. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Herceg Novi.[5]
Reference
uredi- ^ Poezija/Dušan Kostić[mrtva veza]
- ^ „Dušan Kostić”. poezijasustine.rs. Pristupljeno 31. 1. 2022.
- ^ a b Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 377.
- ^ Selo/Dušan Kostić
- ^ „fake-poet/Dušan Kostić”. Arhivirano iz originala 14. 08. 2014. g. Pristupljeno 20. 07. 2014.
Literatura
uredi- TIHA ŽETVA, Izbor i pogovor Risto Tošović. Biblioteka Brazde, Savremeni jugoslovenski pisci. Urednik Gvido Tartalja. Prosveta, Beograd, 1959.