Википедија

Evrotunel

Evrotunel (engl. Channel Tunnel, franc. Le tunnel sous la Manche) je železnički tunel ispod Lamanša 50,5 km dug koji povezuje Fokston u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kokel u Francuskoj. Na najnižoj tački tunel je na dubini od 75 metara.[3][4][5] Sa svojih 37,9 km (23,5 mi), tunel ima najdužu podvodnu sekciju od bilo kog tunela na svetu i treći je najduži železnički tunel na svetu. Ograničenje brzine za vozove kroz tunel je 160 km/h (100 mph).[6] Kanalski tunel je u vlasništvu i njime upravlja Getlink.

Evrotunel
Mapa tunela
Pregled
LokacijaLamanš (Doverski tesnac)
Koordinate51° 00′ 45″ S; 1° 30′ 15″ I / 51.0125° S; 1.5041° I / 51.0125; 1.5041
Statusaktivan
PočetakFokston, Kent, Engleska,
Ujedinjeno Kraljevstvo
(51° 05′ 50″ S; 1° 09′ 21″ I / 51.0971° S; 1.1558° I / 51.0971; 1.1558 (Folkestone Portal))
KrajKokel, Pa de Kale, O de Frans, Francuska
(50° 55′ 22″ S; 1° 46′ 49″ I / 50.9228° S; 1.7804° I / 50.9228; 1.7804 (Coquelles Portal))
Istorija
Otvoren
  • 6. maj 1994. (1994-05-06) (tunnel)
  • 1 June 1994 (freight)
  • 14 November 1994 (passenger service)
VlasnikGetlink
Operator
Tip (namena)Through-rail passenger and freight. Vehicle shuttle.
Tečnički podaci
Dužina koloseka50,45 km (31,35 mi)
Broj koloseka2 single track tunnels
1 service tunnel
Širina koloseka1.435 mm (4 ft 8 1⁄2 in) (standard gauge)
Elektrifikacija25 kV AC overhead lines, 5.87 m[1]
Operativna brzina160 km/h (99 mph) (track safety restrictions)
200 km/h (120 mph) (possible by track geometry, not yet allowed)[2]
Geološki profil tunela

Tunel se koristi za prolaz brzih putničkih vozova Eurostar, Evrotunel šatl za prevoz drumskih vozila[7] i međunarodne teretne vozove.[8] Tunel je povezan od kraja do kraja sa brzim železničkim linijama LGV Nord u Francuskoj i Haj Spid 1 u Engleskoj. U 2017. godini železničkom službom prevezeno je 10,3 miliona putnika i 1,22 miliona tona tereta, a šatl je prevezao 10,4 miliona putnika, 2,6 miliona automobila, 51.000 autobusa i 1,6 miliona kamiona (što odgovara 21,3 miliona tona tereta).[9] Ovo se poredi sa 11,7 miliona putnika, 2,6 miliona kamiona i 2,2 miliona automobila morskim putem kroz Luku Dover.[10]

Ideja za potkanalnu vezu pojavila se još 1802,[11][12] ali su britanska politička elita i javni pritisak uvek odgađali izgradnju tunela zbog nacionalne sigurnosti.[13] Jedan rani neuspešni pokušaj izgradnje tunela napravljen je krajem 19. veka, na engleskoj strani, „u nadi da će iznuditi podršku engleske vlade“.[14] Konačni uspešni projekat izgradnje Evrotunela, počeo je 1988, i završen je 1994. Početna predviđanja budžeta su bila 4,650 milijardi funti što je pokrilo oko 80% cene izgradnje tunela. Poduhvat koji je bio procenjen na 5,5 milijardi funti 1985. godine,[15] bio je u to vreme najskuplji građevinski projekat koji je ikad predložen. Trošak je konačno iznosio 9 milijardi funti (ekvivalentno 16 milijardi funti u 2019. godini), što je znatno više od predviđenog budžeta.[16][17]

Od izgradnje, tunel je imao nekoliko problema. Požar je zaustavio izgradnju tunela.[18][19] Ilegalni emigranti pokušali su da iskoriste tunel kako bi ušli u Veliku Britaniju,[20][21][22] što je izazvalo manje diplomatske probleme oko izbegličkog kampa u neposrednoj blizini tunela sa francuske strane i njegovog zatvaranja 2002.[23]

Poreklo uredi

Raniji predlozi uredi

Godine 1802, Albert Matje-Favier, francuski rudarski inženjer, izneo je predlog za tunel ispod Lamanša, sa osvetljenjem od uljnih lampi, konjskim zapregama i veštačkom ostrvom postavljenim na sredini kanala zarad promene konja.[11] Dizajn Matje-Faviera predviđao je prokopani tunel na dva nivoa sa gornjim tunelom koji se koristi za transport, a donjim za protok podzemnih voda.[24]

Godine 1839, Francuz Eme Tome de Gamond, izvršio je prva geološka i hidrografska istraživanja na Kanalu, između Kalea i Dovera. Tome de Gamond je istražio nekoliko šema i 1856. godine izneo je predlog Napoleonu III za iskopavanje železničkog tunela od rta Gris-Nez do Ist Vir Pojnta sa lukom/vazdušnim oknom na Varn sprudu[25][26] po ceni od 170 miliona franaka, ili manje od 7 miliona funti.[27]

Reference uredi

  1. ^ Institution of Civil Engineers (Great Britain) (1995). The Channel Tunnel: Transport systems, Volume 4. 108. Thomas Telford. str. 22. ISBN 9780727720245. 
  2. ^ The Channel Tunnel: Terminals. Thomas Telford. 1993. ISBN 978-0-7277-1939-3. 
  3. ^ „Folkestone Eurotunnel Trains”. Transworld Leisure Limited. Pristupljeno 11. 2. 2017. 
  4. ^ Institute of Civil Engineers p. 95Šablon:Inconsistent
  5. ^ Wise, Jeff (1. 10. 2009). „Turkey Building the World's Deepest Immersed Tube Tunnel”. Popular Mechanics. Arhivirano iz originala 17. 5. 2014. g. 
  6. ^ Dumitrache, Alina (24. 3. 2010). „The Channel Tunnel – Traveling Under the Sea”. AutoEvolution. Pristupljeno 2. 8. 2014. 
  7. ^ Anderson, pp. xvi–xvii
  8. ^ Chisholm, Michael (1995). Britain on the edge of Europe. London: Routledge. str. 151. ISBN 0-415-11921-9. 
  9. ^ „Traffic figures”. GetLink Group. Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  10. ^ „About/Performance”. Port of Dover. Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  11. ^ a b Whiteside 1962, str. 17
  12. ^ „The Channel Tunnel”. library.thinkquest.org. Arhivirano iz originala 12. 12. 2007. g. Pristupljeno 19. 7. 2009. 
  13. ^ Wilson pp. 14–21
  14. ^ Paddy at Home ("Chez Paddy") (2nd izd.). Chapman & Hall Covent Garden, London. 1887. 
  15. ^ Veditz, Leslie Allen. „The Channel Tunnel – A Case Study” (PDF). Fort McNair, Washington, D.C., U.S.: The Industrial College of the Armed Forces, National Defense University. str. 8. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 12. 2016. g. Pristupljeno 9. 12. 2016. 
  16. ^ „How the Channel Tunnel was Built”. Folkestone, England / Coquelles Cedex France: Eurotunnel Group. Pristupljeno 9. 12. 2016. „It was at the time the most expensive construction project ever proposed and the cost finally came in at £9 billion.” 
  17. ^ Flyvbjerg et al. p. 12
  18. ^ „Channel tunnel fire worst in service's history”. The Guardian. 12. 9. 2008. Pristupljeno 21. 2. 2014. 
  19. ^ „Thousands freed from Channel Tunnel after trains fail”. BBC News. 19. 12. 2009. Pristupljeno 21. 2. 2014. 
  20. ^ „Four men caught in Channel Tunnel”. BBC News. 4. 1. 2008. Pristupljeno 19. 7. 2009. 
  21. ^ „Sangatte refugee camp”. The Guardian. UK. 23. 5. 2002. Pristupljeno 19. 7. 2009. 
  22. ^ „French Channel Tunnel train drivers 'haunted' by migrant deaths”. The Daily Telegraph. 1. 10. 2015. Pristupljeno 18. 1. 2017. 
  23. ^ „Sangatte refugee camp”. The Guardian. UK. Pristupljeno 19. 7. 2009. 
  24. ^ „Channel Tunnel History”. Eurotunnel. Arhivirano iz originala 22. 07. 2012. g. Pristupljeno 7. 6. 2017. 
  25. ^ Whiteside 1962, str. 18–23
  26. ^ Wilson, Keith (januar 1994). Channel Tunnel Visions, 1850-1945. London: Hambledon Press. str. 6. ISBN 978-1852851323. 
  27. ^ „The Proposed Tunnel Between England and France” (PDF). The New York Times. 7. 8. 1866. Pristupljeno 3. 1. 2008. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Evrotunel na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Евротунел&oldid=27614246”