Egipatski kalendar

Drevni egipatski kalendar poznatiji kao Annus Vagus ili „Pomična godina“ je imao godinu podijeljenu u 12 mjeseci po 30 dana, a na kraju svake godine se dodavalo pet dana. Mjeseci su bili grupisani u tri godišnja doba, odnosno tri poljoprivredna ciklusa: vreme poplave (Akhet), setve (Proyet) i žetve (Shomu).

Odeljak hijeroglifskog kalendara u hramu Kom Ombo, koji prikazuje prelaz iz meseca XII u mesec I bez pominjanja pet epagomenalnih dana.

Gornji Egipat]]; faksimil sačuvan u Metropolitenskom muzeju umetnosti.

Boginja neba Nut i ljudske figure koje predstavljaju zvezde i sazvežđa sa zvezdane karte u grobnici Ramzesa VI.

Kalendar se svake sunčeve godine razlikovao za jedan dan, pa se više nije podudarao s godišnjim razdobljima.

Tek posle 1460 godina (tzv. Sotis-perioda) bi godina opet počela u pravo doba. To je ispravljeno davanjem jednog dana svake četvrte godine (prestupna godina).

Rimski pisac Cenzorin je tvrdio da je egipatska Nova godina počela 20. 7. po julijanskom kalendaru 139. godine p. n. e. kada je zabeleženo helijakalno uzdizanje Siriusa. Na temelju toga se izračunalo da je pre toga Nova godina počela u taj dan 1322. p. n. e., a pre toga 2782. p. n. e.. Smatra se da je upravo tada izmišljen kalendar, ali neki autori tvrde da se koristio od godine 4442. p. n. e.

Počeci kalendara

Za jednu tablicu iz vremena vladavine kralja Djera (Prva dinastija) iz oko 3000. p. n. e., prvi egiptolozi su pretpostavili da ukazuje na to da su Egipćani već ustanovili vezu između helijakalnog izlaska Sothis-a (Sirijusa) i početka godine. Međutim, novija analiza slikovne scene na ovoj tablici je dovela u pitanje da li ona uopšte upućuje na Sothis. Naše poznavanje ovog perioda ostaje više stvar špekulacije nego utvrđene činjenice.

Vrste kalendara

U starom Egiptu su znali za građansku godinu (dužine 365 dana, bez izuzetka) i dva lunisolarna kalendara - jedan regulisan pojavom Sirijusa i drugi šematski, usklađen sa građanskom godinom.

Egipćani su u ranijem periodu mogli koristiti lunarni kalendar, ali kada su otkrili nesklad između lunarnog kalendara i smene godišnjih doba, verovatno su prešli na kalendar zasnovan na izlivanju Nila. Prvo izlivanje prema ovom kalendaru je opaženo u prvoj egipatskoj prestonici, Memfisu, u isto vreme kada i helijakalni izlazak Sirijusa (egipatski Sopdet, grčki Sothis). Egipatska godina je bila podeljena u tri sezone (godišnja doba): akhet (Izlivanje ili Poplava), peret (Rast - Zima) i shemu (Žetva - Leto).

Razlika između sezonske i građanske godine je bila oko 1 dan svake 4 godine, pa se helijakalni izlazak Sothisa vraćao na istu tačku kalendara svakih oko (4×365=) 1460 godina (Sotis-period). Pošto je ovo lutajuća godina, ipak je zadržan i lunarni kalendar, regulisan izlascima Sirijusa, za verske, poljoprivredne i svakodnevne svrhe, dok je građanski 365-dnevni kalendar korišćen u upravi i administraciji. Egipćani su takođe znali da je 309 lunacija skoro jednako 9125 dana, ili 25 egipatskih godina, što je verovatno korišćeno u konstrukciji sekundarnog lunarnog kalendara, na koji je preneseno određivanje verskih proslava i dužnosti. Prestupni mesec je umetan onda kada bi lunarna godina počinjala pre građanske.

Brojanje godina

Nije postojala neka univerzalna kalendarska era, već samo vladavina faraona, npr. „Godina 1 Kralja N. N.". Brojanje se vraćalo na Jedan sa svakim novim ustoličenjem.

Meseci i dani

Većim delom egipatske istorije, meseci nisu nazivani pojedinačnim imenima, već numerisani unutar tri sezone. Ali, već u Srednjem kraljevstvu, svaki mesec je imao sopstveno ime. Ova su se razvila u nazive iz Novog kraljevstva, od kojih su kasnije nastala helenizovana imena koja je, između ostalih, Ptolemej koristio za hronologiju u Almagestu. Konvencija među modernim egiptolozima je da se meseci redom numerišu rimskim brojevima.

Dani u mesecu građanske godine su takođe bili redom nabrojani, pa bi građanski datum mogao glasiti: „Vladarska godina 1, četvrti mesec Poplave, dan 5, pod veličanstvom Kralja N. N.". U lunarnom kalendaru je svaki dan bio imenovan, a bile su prepoznate i četiri Mesečeve mene, mada nije postojala podela na manje jedinice poput nedelja. Za razliku od većine drugih naroda koji su koristili lunarni kalendar, Egipćani su dan započinjali izlaskom Sunca, jer se početak meseca (a time i dana) računao od nestanka starog Meseca pred zoru. Obdanica i noć su bili podeljeni na po 12 časova, čija se dužina menjala tokom godine i koji su mereni vodenim (klepsidra) i sunčanim satovima

Meseci

Br.	Imena sezona	Srednje kraljevstvo	Novo kraljevstvo	Grčki	Koptski	Egipatski arapski
I	Prvi Akhet-a	Tekh	Dhwt	Thoth	Thout	Tout
II	Drugi Akhet-a	Menhet	Pa-n-ip.t	Phaophi	Paopi	Baba
III	Treći Akhet-a	Hwt-hwr	Hwt-hwr	Athyr	Hathor	Hatour
IV	Četvrti Akhet-a	Ka-hr-ka	Ka-hr-ka	Choiak	Koiak	Kiahk
V	Prvi Peret-a	Sf-bdt	Ta-'b	Tybi	Tobi	Touba
VI	Drugi Peret-a	Rekh wer	Mḫyr	Mechir	Meshir	Amshir
VII	Treći Peret-a	Rekh neds	Pa-n-amn-htp.w	Phamenoth	Paremhat	Baramhat
VIII	Četvrti Peret-a	Renwet	Pa-n-rnn.t	Pharmouthi	Paremoude	Baramouda
IX	Prvi Shemu-a	Hnsw	Pa-n-ḫns.w	Pachon	Pashons	Bashans
X	Drugi Shemu-a	Hnt-htj	Pa-n-in.t	Payni	Paoni	Ba'ouna
XI	Treći Shemu-a	Ipt-hmt	Ipip	Epiphi	Epip	Abib
XII	Četvrti Shemu-a	Wep-renpet	Msw-r'	Mesore	Mesori	Mesra

Ptolemejski i rimski period

Prema rimskom piscu Cenzorinu, dan egipatske nove godine je pao 20. jula 139. n. e. po julijanskom kalendaru, kada je u Egiptu bio i helijakalni izlazak Sirijusa. Iz ovoga je moguće izračunati da se ovo poklapanje prethodno dogodilo 1322. p. n. e., a pre toga 2782. p. n. e. Ovaj drugi datum je postuliran kao vreme kada je kalendar izmišljen, ali gore pomenuta Djerova vladavina prethodi tomu. Drugi istoričaji pomeraju početak kalendara za još jedan ciklus, do 4242. p. n. e.

Ptolemejski vladari Egipta su 238. p. n. e. dekretirali da će svaka četvrta godina biti dugačka 366 dana umesto 365, ali to nije zaživelo. Reforma će stupiti na snagu tek kada Oktavijan Avgust uvede „Aleksandrijski kalendar“ 26/25. p. n. e., koji je uključivao šesti epagomenalni dan i to 22. p. n. e po prvi put. Ovim je skoro zaustavljeno pomeranje prvog dana godine (1 Thoth) u odnosu na godišnja doba, ostavljajući ga fiksiranim na 29. avgustu po julijanskom kalendaru, odn. 30. pred julijansku prestupnu godinu.

Reformisani kalendar

Ovaj reformisani egipatski kalendar se i danas koristi u Egiptu kao koptski kalendar egipatske crkve, a i šire egipatske populacije, naročito zemljoradnika (fellah) za računanje poljoprivrednih sezona. Savremeni egipatski farmeri, poput njihovih drevnih predaka, dele godinu u tri sezone: zimu, leto i poplavu. Kalendar je takođe povezan sa lokalnim festivalima poput godišnjeg Izlivanja Nila i starim prolećnim festivalom sham en nisim.

Astronomi u srednjem veku su koristili egipatski kalendar zbog njegove matematičke pravilnosti — Kopernik je npr. konstruisao svoje tablice kretanja planeta na osnovu egipatske godine.

Etiopski kalendar je zasnovan na ovom kalendaru, samo što koristi amharska imena za svoje mesece i koristi drugačiju eru. Francuski revolucionarni kalendar je imao istu strukturu (12×30+ 5 ili 6 dana), ali je započinjao godinu jesenjom ravnodnevicom. Britanski tvorac planetarijuma John Gleave je predstavio egipatski kalendar u rekonstrukciji Antikiterskog mehanizma.

Literatura

• Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt. Oxford: Blackwell Publishers, 1997.
• Shaw, Ian. ed. The Oxford Illustrated History of Ancient Egypt. Oxford: Oxford University Press, 2000.
• Watterson, Barbara. The Egyptians. Oxford: Blackwell Publishers. 1997.
• Youssef, Ahmad Abdel-Hamid. From Pharaoh's Lips: Ancient Egyptian Language in the Arabic of Today. Cairo: American University in Cairo Press, 2003.
• Clagett, Marshall (1995), Ancient Egyptian Science: A Source Book, Vol. II: Calendars, Clocks, and Astronomy, Memoirs of the APS, No. 214, Philadelphia: American Philosophical Society, ISBN 9780871692146 .
• Everson, Michael (1999), Encoding Egyptian Hieroglyphs in Plane 1 of the UCS (PDF), Unicode .
• Forisek, Péter (2003), Censorinus and His Work De Die Natali (PDF), Debrecen: University of Debrecen . (Full Hungarian version.)
• Grafton, Anthony Thomas; et al. (1985), „Technical Chronology and Astrological History in Varro, Censorinus, and Others”, The Classical Quarterly, Vol. XXXV, No. 2, str. 454—465 .
• Høyrup, Jens, „A Historian's History of Ancient Egyptian Science” (PDF), Physis , a review of Clagett's Ancient Egyptian Science, Vols. I & II.
• Jauhiainen, Heidi (2009), Do Not Celebrate Your Feast without Your Neighbors: A Study of References to Feasts and Festivals in Non-Literary Documents from Ramesside Period Deir el-Medina (PDF), Publications of the Institute for Asian and African Studies, No. 10, Helsinki: University of Helsinki .
• Krauss, Rolf; et al., ur. (2006), Ancient Egyptian Chronology, Handbook of Oriental Studies, Sect. 1, Vol. 83, Leiden: Brill .
• Luft, Ulrich (2006), „Absolute Chronology in Egypt in the First Quarter of the Second Millennium BC”, Egypt and the Levant, Vol. XVI, Austrian Academy of Sciences Press, str. 309—316 .
• Neugebauer, Otto Eduard (1939), „Die Bedeutungslosigkeit der 'Sothisperiode' für die Älteste Ägyptische Chronologie”, Acta Orientalia, No. 16, str. 169 ff .
• O'Mara, Patrick F. (januar 2003), „Censorinus, the Sothic Cycle, and Calendar Year One in Ancient Egypt: The Epistemological Problem”, Journal of Near Eastern Studies, Vol. LXII, No. 1, Chicago: University of Chicago Press, str. 17—26 CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Parker, Richard Anthony (1950), The Calendars of Ancient Egypt (PDF), Studies in Ancient Oriental Civilization, No. 26, Chicago: University of Chicago Press .
• Schaefer, Bradley Elliott (2000), „The Heliacal Rise of Sirius and Ancient Egyptian Chronology”, Journal for the History of Astronomy, Vol. XXXI, Pt. 2, 31, str. 149–155, Bibcode:2000JHA....31..149S, S2CID 118433565, doi:10.1177/002182860003100204 .
• Spalinger, Anthony (januar 1995), „Some Remarks on the Epagomenal Days in Ancient Egypt”, Journal of Near Eastern Studies, Vol. 54, No. 1, str. 33—47 CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Tetley, M. Christine (2014), The Reconstructed Chronology of the Egyptian Kings, Vol. I, Arhivirano iz originala 2017-02-11. g., Pristupljeno 2017-02-09 .
• Winlock, Herbert Eustis (1940), „The Origin of the Ancient Egyptian Calendar”, Proceedings of the American Philosophical Society, No. 83, New York: Metropolitan Museum of Art, str. 447—464 .
• Vygus, Mark (2015), Middle Egyptian Dictionary (PDF) .

Spoljašnje veze

• Istorijska biblioteka: Egipatski kalendar
• Date Converter for Ancient Egypt (jezik: engleski)
• CIVIL4.0 On this page CIVIL4.0 may be found, a tiny DOS program (Zipped, 25kB) to convert Egyptian Civil dates into Julian and Gregorian dates, B.C. and A.D. (jezik: engleski)
• Detailed information about the Egyptian calendars, including lunar cycles (jezik: engleski)
• Detailed information about the Egyptian calendars, including lunar cycles
• Date Converter for Ancient Egypt
• Calendrica Includes the Egyptian civil calendar with years in Ptolemy's Nabonassar Era (year 1 = 747 BC) as well as the Coptic, Ethiopic, and French calendars.
• Civil, ver. 4.0, is a 25kB DOS program to convert dates in the Egyptian civil calendar to the Julian or Gregorian ones