Egipatsko demotsko pismo

Egipatsko demotsko pismo ili egipatsko demotičko pismo (od grč. δημοτικός [dēmotikós] — „narodni“), je posebno staroegipatsko pismo, koje predstavlja kasni i pojednostavljeni kurzivni oblik hijeratskoga pisma, a razvilo se od severnih oblika ovog pisma korišćenog u Delti Nila. U početku je bio službeno, a kasnije opšte prihvaćeno pismo. Stari Egipćani su ga nazivali „pisanje dokumenata“, a Kliment iz Aleksandrije ἐπιστολογραφική — „pisanje pisama“.

Egipatsko demotsko pismo: Ostrakon iz Ptolemejskog perioda

Izraz je prvi upotrebio grčki istoričar Herodot, razlikujući ga od hijeratskog i hijeroglifa.

Postoje tri etape demotskog pisma:

  • rano (saisko i presijsko) demotsko pismo (650. - 400. pne) koje se razvilo u Donjem Egiptu, pod faraonom Amasisom zamenilo hijeratsko i hijeroglifsko kao službeno pismo;
  • srednje (ptolemejsko) demotsko pismo (400. - 30. pne) uglavnom je korišćeno u religijske svrhe
  • kasno (rimsko) demotsko pismo (30. p. n. e. - 452) kada se povlači iz javne upotrebe.

Demotska hronikaUredi

Demotska hronika je papirus, pisan demotskim pismom, koji je bitan za istoriju 29. i 30. dinastije. Ova hronika sadrži pseudoproročanstva i omogućava rekonstrukciju političkih događaja iz tog vremena.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

Spoljašnje vezeUredi