Edvard Zis

Edvard Zis (nem. Eduard Suess; 20. avgusta 1831, London26. aprila 1914, Beč) je geolog i ekolog nemačkog porekla koji se prvenstveno bavio proučavanjem Alpa. Poznat je kao tvorac hipoteze o dve glavne geografske strukture u prošlosti — superkontinenta Gondvana i okeana Tetis. U ekologiji je poznat kao naučnik koji je prvi upotrebio pojam biosfere, opisavši je kao koncentričnu ljusku Zemlje koja uključuje čitav živi svet[1].

Edvard Zis
Eduard Sueß.jpg
Edvard Zis, 1869
Rođenje(1831-08-20)20. avgust 1831.
London,
Smrt26. april 1914.(1914-04-26) (82 god.)
Beč,
Eduard Suess00.jpg

Rođen je u porodici saksonskih trgovaca. Sa 3 godine se seli u Prag, a sa 14 u Beč. Još u mladosti je bio zainteresovan za geologiju, tako da već sa 19 godina objavljuje svoj prvi naučni rad o geologiji Karlovih Vari. Od 1857. godine je profesor geologije na univerzitetu u Beču. Tada postepeno počinje da razvija misao o povezanosti Afrike i Evrope; da bi na kraju je došao do zaključka da su Alpi nekada bili na dnu okeana, čij je ostatak današnje Mediteransko more. Iako ova teorija nije u potpunosti tačna (zbog toga što je koristio sada već zastarelu teoriju o geosinklinalama, koja nije u skladu sa teorijom o tektonici ploča) on se smatra tvorcem hipoteze o okeanu Tetis, kome je i dao ime 1893. godine

U drugom tomu svoje knjige Das Antlitz der Erde je izneo mišljenje da se tokom geoloških doba nivo okeana podizao i spuštao i da je ova pojava bila povezana među kontinentima. Zis je izneo teoriju da su se na dnu okeanskih basena postepeno taložili sedimenti tako da se nivo mora postepeno podizao, dok su se povremeno događala brza sleganja dna okeana koja su povećavala kapacitet okeana i uzrokovala nagla opadanja nivoa mora.

Njegova druga bitna teorija je o superkontinentu Gondvana. On je na osnovu pojave fosila semene paprati iz roda Glossopteris, koji su se nalazili u Južnoj Americi, Africi i Indiji (nalaze se i na Antarktiku, mada Zis to nije znao) pretpostavio da su ova tri kopna nekada bila povezna u superkontinent koji je nazvao Gondvana. Zis je verovao da su okeani poplavili niže predele ovog kopna i da su ona tako razdvojena. Ovo nije u skladu sa današnjim saznanjima u nauci i teorijom o tektonici ploča, tako da se danas zna da su se ovi kopneni delovi jednostavno razdvojili. Ipak njegova teorija je dosta slična današnjim saznanjima, tako da su se imena koja je on dao održala do danas.

Edvard Zis se smatra jednm od prvih ekologa. Objavio je knjigu pod nazivom Das Antlitz der Erde (u prevodu „Lice zemlje“), koja je bila popularan udžbenik mnogo godina. U ovoj knjizi Zis je upotrebio pojam biosfera, a 1926. je Vladimir Ivanovič Vernadski dao šire značenje ovom pojmu[2].

Izabran je za člana Švedske kraljevske akademije nauka 1895. godine, a 1903. je od Kraljevskog društva dobio Koplijevu medalju.

Krateri na Mesecu i na Marsu su nazvani po njemu. Njegov sin Edvard Zis Franc (1867-1942) je bio geolog i upravnik Carskog geološkog instituta u Beču[3].

IzvoriUredi

  1. ^ Osnove Ekologije; Snežana Pešić, Kragujevac 2008. pp. 20
  2. ^ Smil, Vaclav. 2002. The earth's biosphere : evolution, dynamics, and change. MIT.
  3. ^ Geological Maps of Europe

Spoljašnje vezeUredi