Tolkinov legendarijum
Elvinga
Elwing.jpg
Rasa Poluvilenjakinja
Godina rođenja 503. prvog razdoblja
Naseljen u Osirijand, Dorijat, Luke Siriona
Knjiga/e Silmarilion


Elvinga je lik iz dela „SilmarilionDž. R. R. Tolkina. Ona je bila Poluvilenjakinja, potomak Čoveka Berena i Vilenjakinje Lutijene. Njen muž je bio Earendil, a sinovi Elrond i Elros. Elvinga je dugo čuvala dragulj Silmaril koji je izvađen iz krune Mračnog gospodara Morgota.

Biografija likaUredi

Elvingin otac je bio Dior, sin Čoveka Berena i Vilenjakinje Lutijene, a majka Nimlota iz kraljevstva Dorijat. Njena braća su bila Elured i Elurin. Elvinga je, zajedno sa ocem i braćom, pripadala Poluvilenjacima, potomcima Vilenjaka i Ljudi. Rođena je u Osirijandu, Zemlji sedam reka. Tu je odrasla sa svojom porodicom.

Kada su Patuljci iz grada Nogroda ubili kralja Tingola od Dorijata, Lutijeninog oca i Diorovog dedu, presto kraljevstva Vilenjaka je ostao upražnjen. Dior je pomogao svom ocu Berenu u uništavanju vojske Patuljaka i prisvajanju dragulja Silmarila koji su bili ukrali od Tingola. Zatim je otišao da nasledi presto svoga dede. Sa sobom je poveo ženu i decu, tako da je Elvinga neko vreme živela u Dorijatu.

Beren i Lutijena su čuvali Silmaril do svoje smrti, a zatim je poslat Dioru u Dorijat. Za to su saznali sedmorica sinova Feanora, tvorca Silmarila, koji su se zakleli da će ubiti svakog ko bude stajao između njih i dragulja koji im pripadaju. Zbog toga su napali Dorijat. U napadu su poginuli Dior i Nimlota, kao i Elurin i Elured. Ostala je jedino Elvinga, koja je, noseći Silmaril, pobegla sa preživelim narodom na ušće reke Sirion.

Na Sirionu je, nedugo potom, utočište našao i ostatak naroda Gondolina. Među njima je bio Earendil, takođe Poluvilenjak, sin Tuora i Idrile. Elvinga i on su se potom venčali i dobili sinove Elronda i Elrosa. Earendil je preuzeo vlast nad narodom koji se nastanio kraj ušća Siriona i krenuao da plovi oko obala Srednje zemlje, i dalje odatle, tražeći put do Neumirućih Zemalja. Elvinga nije išla sa njim i tugovala je zbog njihove razdvojenosti.

Godinama kasnije, Feanorovi sinovi su saznali da je Silmaril na ušću Siriona i napali narod koji je tamo živeo. Earendil je bio odsutan zbog svog putovanja, i Elvinga se sa Silmarilom u očajanju bacila u more. Međutim, Ulmo, jedan od Valara, nije želeo da Elvinga umre i pretvorio ju je u veliku belu pticu sa draguljem na grudima. Ona je letela po moru sve dok nije, iscrpljena od oluje, našla brod svoga muža. Earendil je spasao pticu koja mu je pala na palubu i zaprepastio se kada je sledećeg jutra našao svoju ženu na njenom mestu. Elvinga mu je ispričala za napad i zarobljavanje njihove dece. Earendil više nije želeo da se vraća u Srednju zemlju, i odlučio je da još jednom potraži put za Valinor. Sada je imao Silmaril koji je njegova žena donela. Dragulj je probio magijsku zaštitu Neumirućih Zemalja i Earendilov brod je uspeo da pristane u zaliv Eldamar.

Elvinga je želela da se sa Earendilom iskrca na obale, ali joj on to nije dozvolio, plašeći se gneva Valara. Elvinga ga je čekala u zalivu sve dok nije preneo svoju poruku Valarima i ubedio ih da pomognu narodima Srednje zemlje u borbi protiv Mračnog gospodara Morgota. Oni su takođe odlučili da Elvingi i Earendilu, Poluvilenjacima, dozvole da biraju da li će nastaviti život kao Starija ili Mlađa deca Iluvatara. Elvinga je odabrala život Vilenjaka zbog svoje bake Lutijene, a njen muž je iz ljubavi prema njoj izabrao isto.

Earendilov brod je kasnije poslat u nebeske okeane, a Elvinga se nastanila u beloj kuli na granici mora koje je razdvajalo Aman i Srednju zemlju. Ona nije želela da ide na putovanja sa svojim mužem, jer je više volela zemlju i vetrove od nebeskih praznina. Zadržala je svoj dar pretvaranja u pticu i sprijateljila se sa drugim pticama koje su živele u blizini. Ponekad, kada se Earendil u obliku zvezde približavao Ardi, vraćajući se sa svojih plovidbi, Elvinga je radosno uzletala da ga pozdravi. Njihova deca su oslobođena i takođe dobila izbor između života Ljudi i Vilenjaka. Elrond je izabrao besmrtni život Starije Iluvatarove dece i ostao u Srednjoj zemlji, a Elros je postao prvi kralj Ljudi Numenora.

Porodično stabloUredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Tingol
 
Melijana
 
 
 
 
Turgon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Lutijena
 
Beren
 
 
Idrila
 
Tuor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Nimlota
 
Dior
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Earendil
 
 
 
Elvinga
 
Elured
 
Elurin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Elros
 
Elrond
 
 
 
 
 
Kelebrijana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Kraljevi Numenora
Gospodari Anduina
Kraljevi Arnora
Poglavari Dunedaina
(6430 godina)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Aragorn
 
Aruena
 
Eladan
 
Erlohir
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Eldarion
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

EtimologijaUredi

Prema Tolkinovom izmišljenom jeziku, reč Elvinga sastoji se od elemenata el (zvezda) i ving (pena). Bukvalan prevod imena je Zvezdana Pena. Elvinga je nazvana tako jer se rodila u noći punoj zvezda, čija je svetlost svetlucala u peni vodopada Lantir Lamata koji se nalazio kraj Diorove kuće[1].

ReferenceUredi

  1. ^ Tolkin, Dž. R. R. (2007) [1973]. Silmarilion. Dubravka Popadić Grebenarović (prevodilac). Novi Sad: Stilos art. ISBN 978-86-7473-361-5. 

LiteraturaUredi

  • Tolkin, Dž. R. R. (2007) [1973]. Silmarilion. Dubravka Popadić Grebenarović (prevodilac). Novi Sad: Stilos art. ISBN 978-86-7473-361-5. 

Spoljašnje vezeUredi