Eldfel (isl. Eldfell) je vulkanska kupa na islandskom ostrvu Heimaey. Formirana je u vulkanskoj erupciji, koja je počela bez upozorenja na istočnoj strani ostrva u arhipelagu Vestmannaeyjar 23. januara 1973. godine. Ime u prevodu sa islandskog znači Brdo vatre.[1]

IstorijaUredi

Vestmannaeyjar je arhipelag koji leži na 20 000 km dugom vulkanski aktivnom rasedu, koji se proteže dnom Atlantskog okeana. Sastoji se od nekoliko ostrva koja su nastala vulkanskom erupcijom za vreme holocena. Ostrvo Heimaey se pojavilo iznad nivoa mora pre 5 000 godina kada je lava podmorskog vulkana izbila na površinu. [2]

ErupcijaUredi

Oko 20:00 sati desila se serija malih potresa u okolini Heimaey-a. Bili su suviše slabi da bi ih stanovnici osetili, ali seizmička stanica udaljena 60 kilometara, blizu kopna, zabeležila je preko 100 većih potresa između 01:00 i 03:00 sledećeg dana. Proređeni seizmički pokreti su se nastavili do 11:00 sati 22. januara, nakon čega su prestali sve do 23:00 te večeri. Od 23:00 do 01:34,

Rased se brzo povećao sa 300 metara do dužine od 2 kilometra, presecajući ostrvo od jedne do druge obale. Spektakularne erupcije lave visine 50 do 150 metara javljale su se duž celog raseda, koji je dostigao maksimalnu dužinu od 3 kilometra tokom prvih nekoliko sati erupcije, ali se aktivnost ubrzo koncentrisala na jedan ventil, oko 0.8 km severno od stare vulkanske kupe Helgafell nadomak istočnog kraja grada.(2)

U ranim danima erupcije, količina izbačene lave i pepela iznosila je oko 100 kubnih metara po sekundi i za dva dana lava je napravila kupu visine preko 100 metara. Erupcije su se nastavile do 19. februara taložeći piroklastični materijal na severnom delu ostrva i povećavajući kupu sve dok nije dostigla 200 metara.[3]

 
Pogled na ostrvo Heimaey

Ovo ostrvo je odlična prirodna luka, jedna je od najprometnijih ribarskih luka Islanda. Kada je došlo do erupcije većina ostrvljana je spavala. Dvojica radnika koja su se vraćala iz noćne smene prvi su videli kako se iznad zemlje pojavljuje plamen i prerasta u veliki vatreni zid.Pet hiljada stanovika zasipano je uskovitlanim crnim pepelom, pa su se brzo skupili u luci i evakuisali. Do sigurnog mesta na kopnu evakuacija je vršena čamcima, brodovima, avionima i helikopterima. Za to vreme, uz veliku buku, pukotina u zemlji se povećavala, skoro deleći ostrvo na dva dela. Posle nekoliko dana pukotinu je zatvorila ohlađena lava. Iz tri otvora i dalje su izbijali pepeo i potoci lave. Tim dobrovoljaca vratio se u grad da pokuša da spase grad od uništenja. Radili su bez predaha, stružući crne naslage peska i pepela sa svojih kuća. Lavu su prskali morskom vodom da ubrzaju njeno stvrdnjavanje i spreče je da zatvori ulaz u luku. Kada je nakon pet meseci kasnije erupcija konačno stala ustanovljeno je da je izlivena lava na dužini od 2 km progutala dobar deo gradske luke, uništila 1200 kuća i odnela jedan život.[1]

Zemlja se zatvorila 26. juna 1973. godine ali je jedna trećina grada bila potpuno uništena. Većina stanovnika vratila se na ostrvo ; pošto je luka bila spasena većina njih mogla je da se vrati ribolovu i da zarađuje za život.[1]

ReferenceUredi

  1. ^ a b v „Atlas of the World's Worst Natural Disa.”. www.goodreads.com. Pristupljeno 22. 12. 2018. 
  2. ^ Oskarsson, N.; Kristmannsdóttir, H.; Einarsson, Th; Steinthórsson, S.; Thorarinsson, S. (1973). „The Eruption on Heimaey, Iceland”. Nature (na jeziku: engleski). 241 (5389): 372—375. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/241372a0.  Nepoznati parametar |month= ignorisan (pomoć)
  3. ^ Walker, G. P. L.; Booth, B.; Sparks, R. S. J.; Self, S. (1974/11). „The 1973 Heimaey Strombolian Scoria deposit, Iceland”. Geological Magazine (na jeziku: engleski). 111 (6): 539—548. ISSN 0016-7568. doi:10.1017/S0016756800041583.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)