Википедија

Elen Svolou Ričards

Elen Henrieta Svolou Ričards (Danstebl, 3. decembar 1842 — Jamajka Plejn, 30. mart 1911) bila je industrijski inženjer i inženjer bezbednosti, hemičar u oblasti životne sredine i član univerzitetskog fakulteta u Sjedinjenim Državama tokom 19. veka. Njen pionirski rad u sanitarnom inženjerstvu i eksperimentalna istraživanja u nauci o domaćinstvu, postavili su osnovu za novu nauku o ekonomiji kuće.[1][2] Bila je osnivač pokreta za ekonomiju kuće koju karakteriše primena nauke u kući i prva je primenjivala hemiju za proučavanje ishrane.[3]

Elen Svolou Ričards
Elen Svolou Ričards
Lični podaci
Datum rođenja(1842-12-03)3. decembar 1842.
Mesto rođenjaDanstebl, Masačusets, SAD
Datum smrti30. mart 1911.(1911-03-30) (68 god.)
Mesto smrtiJamajka Plejn, Masačusets, SAD
ObrazovanjeVasat koledž, Masačusetski tehnološki institut
Porodica
SupružnikRobert H. Ričards
RoditeljiPitera Svolou
Fani Gould Tejlor
Naučni rad
Poljehemičar, profesor
Poznat poekonomija domaćinstva, eutenika, školski obroci
Potpispotpis_alt}}}

Ričards je diplomirala na Akademiji Vestford (druga najstarija srednja škola u Masačusetsu) 1862. godine. Bila je prva žena koja je primljena na Masačusetski tehnološki institut. Diplomirala je 1873. godine i kasnije postala njena prva žena - instruktorka.[1][4] Ričardsova je bila prva žena u Americi koja je primljena na svaku školu nauke i tehnologije, i prva Amerikanka koja je stekla zvanje iz hemije, koje je stekla na koledžu Vasar 1870. godine.[5][6][7]

Elen Ričards je bila pragmatična feministkinja, kao i osnivačica ekofeministkinja, koja je verovala da je ženski rad u domu važan aspekt ekonomije.[8]

Biografija uredi

Rano detinjstvo uredi

 
Dagertip Elen Henriete Svolou, oko 1848.

Ričards je rođena u Dansteblu, Masačusets. Bila je jedino dete Pitera Svoloua (27. jun 1813, Danstebl - mart 1871, Litleton, Masačusets) i Fani Gould Tejlor (9. april 1817, Nju Ipsvič, Nju Hampšir); oboje su poticali iz porodica skromnih sredstava i verovali su u vrednost obrazovanja.[9]

Detinjstvo, mladost i obrazovanje uredi

Ričards se u svojim ranim godinama školovala kod kuće. Porodica se 1859. godine preselila u Vestford i ona je pohađala Vestford Akademiju.[10] Studije na akademiji uključivale su matematiku, kompoziciju i latinski jezik, slično ostalim tadašnjim akademijama Nove Engleske. Poznavanje latinskog jezika omogućilo joj je da studira francuski i nemački, koji je bio redak jezik severno od Njujorka.[11] Zbog svog jezičkog znanja bila je tražena kao nastavnica, a zarađeni prihodi omogućili su joj da nastavi studije.

 
Stara Vestford Akademija

U martu 1862. godine napustila je akademiju. Dva meseca kasnije, u maju, dobila je morbile koje su joj fizički oštetile leđa i zato je prekinula pripreme za početak predavanja.

 
Gospođica Elen Henrieta Svolou, oko 1864.

U proleće 1863. godine porodica se preselila u Litlton, Masačusets, gde je g. Svolou kupio veću prodavnicu i proširio posao. U junu 1864. godine, Elen, koja tada ima dvadeset i jednu godinu, prihvatila je nastavničko mesto.[10]

Nije ponovo predavala 1865. godine, već je tu godinu provela vodeći porodičnu prodavnicu i brinući o svojoj bolesnoj majci. Tokom zime 1865–66. studirala je i pohađala predavanja u Vusteru.[10]

Fakultetsko obrazovanje uredi

Septembra 1868. upisala je koledž Vasar klasifikovana kao poseban student. Nešto više od godinu dana kasnije primljena je u višu klasu, diplomirajući 1870. godine. Potom je stekla mastersku diplomu sa tezom o hemijskoj analizi rude gvožđa. Tokom njenih fakultetskih godina na nju su najviše uticali Marija Mičel, astronom i profesor Čarls S. Farar (1826—1908[12]), koji je bio na čelu Odeljenja za prirodne nauke i matematiku.[10]

1870. godine pisala je Meriku i Greju, komercijalnim hemičarima iz Bostona, tražeći da je prime kao pripravnicu. Odgovorili su da nisu u stanju da uzimaju učenike i da je najbolje za nju da pokuša da upiše Tehnološki institut u Bostonu kao student. 10. decembra 1870, nakon rasprave i glasanja, Tehnološki fakultet preporučuje korporaciji da primi gospođicu Svolou kao specijalnu studentkinju hemije. Elen je tako postala prva žena primljena na Masačusetski tehnološki institut (MIT) gde je mogla da nastavi studije, "pod tim što se podrazumeva da njen prijem ne predstavlja presedan za opšti prijem žena", prema zapisima sa sastanka MIT-a 14. decembra 1870. godine. 1873. Svolou je stekla zvanje magistra nauke na MIT-u sa svojom tezom „Beleške o nekim sulfarsenitima i sulfantimonitima iz Kolorada“. Nastavila je studije na MIT-u i bila bi joj dodeljena prva napredna diploma, ali MIT je odustao od dodele ovog priznanja ženama i svoj prvi napredni stepen, magistar nauka iz hemije, dobila je tek 1886. godine.

Ričards je dugi niz godina služila u starateljskom odboru koledža Vasar, a 1910. godine dobila je titulu počasnog doktora nauka.

Brak i dom uredi

 
Robert i Elen Ričards, 1904

4. juna 1875. gđica Svolou se udala za Roberta H. Ričardsa (1844—1945), predsedavajućeg Odeljenja za rudarsko inženjerstvo na MIT-u, sa kojim je radila u laboratoriji za mineralogiju. Smestili su se na Jamajka Plejnu, Masačusets. Uz suprugovu podršku ostala je povezana sa MIT-om, volontirajući i doprinoseći sa 1.000 dolara godišnje „Ženskoj laboratoriji“, programu u kojem su njeni studenti uglavnom bili nastavnici škola, kojima je nedostajao laboratorijski rad, a koji su želeli da rade hemijske eksperimente i da uče mineralogiju.[7][13]

Karijera uredi

Njena prva karijera posle fakulteta bila je kao neplaćeni predavač hemije na MIT-u od 1873. do 1878. godine.[14]

 
Dodatak na Lorens ekperimentalnoj stanici 2011. godine

Od 1884. do njene smrti, Svolou, sada Ričards, bila je instruktor u novoosnovanoj laboratoriji sanitarne hemije u eksperimentalnoj stanici Lorens, prvoj u Sjedinjenim Državama, kojom je rukovodio njen bivši profesor Vilijam R. Nikols.

1884. godine postavljena je za instruktora sanitarne hemije u novoformiranoj laboratoriji MIT-a za proučavanje zaštite zdravlja.[15]

G-đa Ričards je bila hemičar-konsultant za Državni odbor za zdravstvo Masačusetsa od 1872. do 1875. godine i zvanični analitičar vode u Komonveltu od 1887. do 1897. godine.[16] Takođe je bila ekspert za ishranu u Ministarstvu poljoprivrede SAD.

Naučni eksperimenti uredi

Kvalitet vazduha i vode uredi

U 1880-im, njena interesovanja su se okrenula pitanjima sanitarne zaštite, naročito kvalitetu vazduha i vode.[14] Na zahtev Državnog odbora za zdravstvo Masačusetsa [7] izvršila je seriju ispitivanja vode u 40.000 uzoraka lokalnih voda koje su služile kao pitka voda za najbližu populaciju. To je dovelo do takozvane "Ričards mape normalnog hlora" koja je predviđala zagađenje unutrašnjih voda u državi Masačusets. Na ovoj mapi naznačene su koncentracije hlorida u vodama države. Ilustrovala je prirodnu distribuciju hlorida iz okeana. Njena mapa prikazala je više od 6,5 ppm hlorida u blizini obale, sa koncentracijom kod Kejp Koda većom od 10 ppm i skoro neprekidnim opadajućim gradijentom na manje od 1 ppm oko Berkšir Hilsa na krajnjem zapadnom delu države. Pri tome bi se kod voda sa koncentracijama hlorida koje odstupaju moglo posumnjati na zagađenje od ljudi. Kao rezultat toga, Masačusets je uspostavio prve standarde kvaliteta vode u Americi, a prvo moderno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je napravljeno u Louelu, Masačusets.[17]

Mineralogija uredi

Magistarska teza E. Ričards u Vasaru bila je analiza količine vanadijuma u rudi gvožđa.[17] Izvela je brojne eksperimente u mineralogiji, uključujući otkriće nerastvorljivog ostatka retkog minerala samarskita. Kasnije su drugi naučnici utvrdili da se radi o samarijumu i gadolinijumu.[18] Godine 1879. priznao ju je Američki institut za rudarske i metalurške inženjere kao njihovu prvu žensku članicu.[14]

Zaštita zdravlja u domaćinstvu uredi

Ričards je svoje naučno znanje primenjivala i kod kuće. Pošto su žene bile odgovorne za kuću i ishranu porodice u to vreme, Ričards je smatrala da bi sve žene trebalo da budu obrazovane. Napisala je knjige o primeni nauke u kući, poput Hemije kuvanja i čišćenja, objavljene 1882. godine.[19] Njena knjiga Hrana i njeno kvarenje (1885) dovela je do donošenja prvog Zakona o čistoj hrani i lekovima u Masačusetsu.[17]

Koristila je vlastiti dom kao svojevrsnu eksperimentalnu laboratoriju za zdraviji život kroz nauku. Zabrinuta zbog kvaliteta vazduha u svom domu, prešla je, sa grejanja na ugalj i lož-ulje, na gas. Ona i njen suprug postavili su ventilatore da izvlače vazduh iz kuće ka spolja i kreiraju čistije vazdušno okruženje u kući. Takođe je utvrdila kvalitet vode bunara na imanju kroz hemijska ispitivanja i osigurala da otpadne vode ne kontaminiraju pitku vodu.[19]

Eutenika uredi

U svojoj knjizi Eutenika: nauka o kontrolisanom okruženju (1910),[20] ona je termin definisala kao poboljšanje životnih uslova, svesnim nastojanjem, u cilju obezbeđenja efikasnih ljudskih bića.

Snažna rasprava o tačnom značenju termina, konfuzija sa pojmom eugenika, praćena Velikom depresijom i dva svetska rata, bili su među mnogim faktorima koji su doveli do toga da pokret nikada nije zaista dobio finansijska sredstva, niti pažnju potrebnu za sastavljanje trajnog, multidisciplinarnog plana i programa kako ga je definisala Ričards.

Ričards je bila prvi pisac koji je koristila termin eutenika u knjizi Troškovi skloništa (1905), sa značenjem "nauka o boljem životu".[21]

Laboratorijski rad uredi

Nakon svog prvog iskustva kao analitičar vode kod profesora Nikolsa, Ričards je započela veliku privatnu praksu iz sanitarne hemije, uključujući ispitivanje vode, vazduha i hrane i testiranje tapeta i tkanina na arsen. 1878. i 1879. pregledala je veliki broj osnovnih namirnica za državu. Rezultati njene istrage objavljeni su u prvom godišnjem izveštaju Odbora za zdravlje, ludilo i dobročinstvo, koji je nasledio raniji Odbor za zdravstvo.[10]

1900. godine napisala je udžbenik Vazduh, voda i hrana sa aspekta sanitarne zaštite, sa A.G. Vudman. Njeno interesovanje za životnu sredinu dovelo ju je do uvođenja reči ekologija u engleski jezik oko 1892. godine. Reč je skovao nemački biolog Ernst Hekel da bi opisao "domaćinstvo prirode".

Interesovanja Ričardsove takođe su uključivala primenu naučnih principa na objekte iz domaćinstva, poput ishrane, odeće, fizičke kondicije, sanitarne zaštite i efikasnog upravljanja kućama, stvarajući polje kućne ekonomije. Objavila je 1881. godine Hemiju kuvanja i čišćenja: Priručnik za domaćice, dizajnirala je i demonstrirala modele kuhinja, osmislila program i organizovala konferencije.[22]

Obrazovanje žena uredi

Ženska laboratorija uredi

Gospođa Ričards se pojavila pred Udruženjem za obrazovanje žena iz Bostona 11. novembra 1875. godine, a u obraćanju koje je ostavilo dubok utisak, iznela je potrebe žena. Ona je izrazila uverenje da će upravni odbor Tehnološkog instituta obezbediti prostor za žensku laboratoriju ako Udruženje obezbedi potreban novac za instrumente, aparate i knjige.[10]

Udruženje za žensko obrazovanje imenovalo je komitet koji će započeti razgovore sa Tehnološkim institutom, što je dovelo do stvaranja MIT-ove ženske laboratorije u novembru 1876. Institut je obezbedio malu zgradu koja je bila planirana za gimnaziju, kao lokaciju za laboratoriju. Ričards je postala neplaćeni asistent instruktor 1879. godine u hemijskoj analizi, industrijskoj hemiji, mineralogiji i primenjenoj biologiji kod profesora Džona M. Ordveja. Udruženje za žensko obrazovanje pristalo je da prikupi novac za kupovinu opreme za laboratoriju.[7][10]

Nova zgrada, koju je institut podigao 1883. godine, rezervisala je prostor za sve studente laboratorije, žene i muškarce. Originalna ženska laboratorija je zatvorena, a zgrada srušena.[7]

1884. Ričards je imenovana za instruktora sanitarne hemije na samom Tehnološkom institutu, radno mesto koje je zauzimala do smrti. Pored svojih fakultetskih obaveza i instruktivnog rada, bila je i „bez titule“ dekan za žene.[10]

Američki instruktor dopisne škole uredi

U januaru 1876. Ričards je započela dugo druženje sa prvom američkom dopisnom školom, Društvom za podsticanje studija kod kuće, kao instruktor, i razvila svoj naučni odeljak.[10]

1886. osnovano je novo odeljenje, Sanitarna nauka, koje je promovisala Ričards. To je bilo u vreme kada su pogodnosti domaćinstava u kojima su se koristili voda, gas ili struja postajale sve češće, ali domaćice su retko poznavale opasnosti ili poteškoće povezane sa korišćenjem ovih novih uređaja. Videla je da je potrebna instrukcija i Društvo je počelo da pruža informacije o tome kako organizovati kuću na zaista naučnim principima.[10]

Američka asocijacija univerzitetskih žena uredi

 
Sedište asocijacije u Vašingtonu

Ričards i Marion Talbot (klasa na Univerzitetu u Bostonu iz 1880) postale su „majke-osnivači“ onoga što je trebalo da postane Američko udruženje univerzitetskih žena[23] kada su pozvale petnaest koleginica na sastanak u kući Talbotove u Bostonu, 28. novembra 1881. Grupa je predviđala organizaciju u kojoj će se diplomci zajedno okupljati kako bi otvorili vrata visokog obrazovanja drugim ženama i pronašli šire mogućnosti za svoje obrazovanje.

Učiteljska škola nauke uredi

Lukrecija Kroker, zajedno sa ženskim klubovima i drugom pomoći u oblasti Boston, stvorila je "Učiteljsku školu nauke" u Bak Beju, u Novom muzeju bostonskog društva. Uz Ričards, Kroker je kreirala kurs mineralogije za nastavnike. Naučnici iz Bostonske oblasti nudili su svoje nastavne usluge za školu, omogućavajući nastavnicima da lako pohađaju takve kurseve.[24]

Novo-engleska kuhinja Bostona uredi

1. januara 1890. godine Ričards je sarađivala sa Meri Hinman Abel (1850—1938) u osnivanju Novo-engleske kuhinje Bostona. Koristeći volontere u skromnim okolnostima, eksperimentisali su sa načinima kako da pripreme najjeftiniju, najukusniju i najhranljiviju hranu.[10]

Ramford kuhinja uredi

 
Grof Ramford na letku Ramford kuhinje

1893. godine, kada je Ričards bila na čelu Ramford kuhinje na Svetskom sajmu u Čikagu, prihvatila je dodatni rad i odgovornost da priredi izložbu radova Studije kod kuće.[10]

Prvi komercijalno dostupni „moderni“ kuhinjski ormarići počeli su se pojavljivati oko 1800. godine, a bili su pronalazak Amerikanca po imenu Sir Bendžamin Tompson, grof fon Ramford.

Program ručka američke javne škole uredi

Prvi, glavni program pokrenut je u nekim bostonskim srednjim školama 1894. godine kako bi se deci koja je inače ne bi mogla nabaviti obezbedila hranljiva ishrana po niskim cenama. Zahvaljujući Elen Ričards i Edvardu Atkinsonu, Novo-engleska kuhinja je pokrenula Program kao "privatno preduzeće", koji se mnogo puta isplatio. Ručkovi nikada nisu postali efikasni instrumenti za podučavanje Nove ishrane koju su osnivači predvideli. Ali, pošto je program obezbedio hranljive obroke koje deca inače ne bi imala, to je postalo glavno opravdanje za slične programe za ručak u drugim gradovima."[25]

1946, predsednik Harri S. Truman potpisao je zakon o Nacionalnom programu za ručak u školama kako bi kvalifikovanim učenicima kroz subvencije školama obezbedio jeftine ili besplatne obroke za školski ručak.[26] Program je uspostavljen kao način da se podstaknu cene hrane tako što će se apsorbovati viškovi na farmama, uz istovremeno obezbeđivanje hrane školskoj deci. Ime je dobio po Ričardu Raselu, mlađem.[27]

Konferencija Lejk Plesid uredi

Početkom septembra 1899. poverenici Lejk Plesid Kluba (Morningsajd, Njujork) smatrali su da je pravo vreme da okupe one koji su najviše zainteresovani za ekonomiju domaćinstava i poslali su brojne pozivnice za konferenciju koja je trebalo da se održi 19–25. septembra 1899. Melvil Djui, jedan od poverenika kluba, lično je pozvao Ričardsovu da prisustvuje. Predavala je životne standarde i izabrana je za predsednika konferencije.[28]

Američko udruženje za kućnu ekonomiju uredi

Godine 1908. Ričards je izabrana za prvog predsednika novoosnovanog američkog udruženja za kućnu ekonomiju, koje je 1994. preimenovano u Američko udruženje porodične i potrošačke nauke. Osnovala je i finansirala časopis Udruženja, Časopis za domaću ekonomiju, koji je počeo da se objavljuje 1909. Preimenovan je u Časopis za porodične i potrošačke nauke 1994. godine, kada je Udruženje promenilo ime.[10]

Njene knjige i spisi na ovu temu uključuju Hrana i njeno kvarenje (1886); Očuvanje sanitarnom zaštitom; Hemija kuvanja i čišćenja; Troškovi života (1899); Vazduh, voda i hrana (1900); Troškovi hrane; Troškovi skloništa; Umetnost ispravnog življenja; Troškovi čistoće; Sanitacija u svakodnevnom životu (1907); i Eutenika, nauka o kontrolisanoj sredini (1910). Neki od njih imali su nekoliko izdanja.

Smrt uredi

Ričards je umrla 30. marta 1911. u svojoj kući na Jamajka Plejnu, Masačusets, od angine.[1] Sahranjena je na porodičnom groblju u Gardineru, Mejn.

Zbirke rukopisa uredi

Rukopisi Ričardsove se nalaze u raznim zbirkama širom Sjedinjenih Država i šire. Njeni rukopisi se mogu naći u zbirkama vezanim za organizacije sa kojima je bila povezana.[29][30]

Odabrana dela uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v „Mrs. Ellen H. Richards Dead. Head of Social Economics in Massachusetts Institute of Technology” (PDF). The New York Times. 31. 3. 1911. Pristupljeno 8. 3. 2014. 
  2. ^ „Richards, Ellen Swallow, Residence”. National Historic Landmarks Program. 7. 4. 1991. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 4. 9. 2013. 
  3. ^ Mozans, H. J. (1913). Woman in science . London: University of Notre Dame Press. str. 217. ISBN 0-268-01946-0. 
  4. ^ „Campus Life: M.I.T.; Salute to Women At a School Once 99.6% Male”. The New York Times. 7. 4. 1991. Pristupljeno 8. 3. 2014. „When Ellen Swallow Richards came to the Massachusetts Institute of Technology in January 1871, she was the first woman to attend the institute, then based in Boston.” 
  5. ^ Ford, Lynne E. (12. 5. 2010). „Ellen Swallow Richards”. Encyclopedia of Women and American Politics. ISBN 9781438110325. 
  6. ^ Bowden, Mary Ellen (1997). Chemical achievers : the human face of the chemical sciences . Philadelphia, PA: Chemical Heritage Foundation. str. 156–158. ISBN 9780941901123. 
  7. ^ a b v g d „Ellen H. Swallow Richards”. Science History Institute. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  8. ^ Richardson, Barbara (2002). „Ellen Swallow Richards: 'Humanistic Oekologist,' 'Applied Sociologist,' and the Founding of Sociology”. American Sociologist. 33 (3): 21—58. S2CID 144939987. doi:10.1007/s12108-002-1010-6. 
  9. ^ Dyball, Robert. „Ellen Swallow Richards: Mother of Human Ecology?” (PDF). press-files.anu.edu.au. 
  10. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Hunt, Caroline Louisa (1912). The life of Ellen H. Richards (1st izd.). Boston: Whitcomb & Barrows. 
  11. ^ Kennedy, June W. (2006). Westford Recollections of Days Gone By: Recorded Interviews 1974-1975 A Millennium Update (1st izd.). Bloomington, IN: Author House. ISBN 1-4259-2388-7. LCCN 2006904814. 
  12. ^ Vassar Historian. „Charles Farrar”. Vassar Encyclopedia. Pristupljeno 26. 8. 2013. 
  13. ^ Rossiter, Margaret W. (1982). Women Scientists in America . Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 68. ISBN 0801824435. 
  14. ^ a b v Linda Zierdt-Warshaw (2000). American Women in Technology . Bloomsbury Academic. ISBN 9781576070727. 
  15. ^ Marilyn Bailey Ogilvie (1986). Women in science: antiquity through the nineteenth century. Cambridge, Mass: MIT Press. ISBN 026215031X. 
  16. ^ „Ellen H. Swallow Richards (1842–1911) - American Chemical Society”. American Chemical Society. Pristupljeno 2. 11. 2016. 
  17. ^ a b v Elizabeth H. Oakes (2002). International Encyclopedia of Women Scientists (Facts on File Science Library). Facts on File. ISBN 9780816043811. 
  18. ^ Charbonneau, Joanne A.; Rice, Richard E. (2019). „From Miss Swallow’s “In soluble Residue” to the discovery of Samarium and Gadolinium”. Ur.: Lykknes, Annette; Van Tiggelen, Brigitte. Women in Their Element: Selected Women's Contributions To The Periodic System. Singapore: World Scientific. str. 145—157. 
  19. ^ a b Clarke, Robert (1973). Ellen Swallow. Chicago: Follett Pub. Co. ISBN 0695803883. 
  20. ^ Ellen H. Richards (1910). Euthenics, the science of controllable environment. Boston: Whitcomb & Barrows. OL 7171559M. 
  21. ^ Grandy, John K. (2006). Birx, H.J., ur. Euthenics. Encyclopedia of Anthropology. 5 Vols. Thousand Oaks, CA: SAGE Publications. ISBN 9781412952453. doi:10.4135/9781412952453. 
  22. ^ „Ellen Swallow Richards: Rumford Kitchen: Institute Archives & Special Collections: MIT”. Arhivirano iz originala 3. 7. 2019. g. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  23. ^ „Our History”. AAUW.org. AAUW. Pristupljeno 13. 4. 2015. 
  24. ^ Kohlstedt, Sally Gregory (2005). „Nature, Not Books: Scientists and the Origins of the Nature-Study Movement in the 1890s.”. Isis. 96 (3): 324—352, p. 328. PMID 16465727. S2CID 24228418. doi:10.1086/447745. 
  25. ^ Levenstein, Harvey (1988). Revolution at the Table: The Transformation of the American Diet . New York: Oxford University Press. str. 116. ISBN 978-0-19-504365-5. 
  26. ^ „National School Lunch Act, 1946”. Federal Education Policy History. 19. 2. 2011. Pristupljeno 7. 4. 2020. 
  27. ^ „The National School Lunch Program Background and Development”. Arhivirano iz originala 7. 9. 2013. g. Pristupljeno 4. 9. 2013. 
  28. ^ Richards, Ellen H., ur. (1901—1908), Lake Placid Conference proceedings, Lake Placid Conference, Lake Placid, NY: American Home Economics Association 
  29. ^ „Guide to the Collection on Ellen Swallow Richards, MC.0659” (PDF). MIT, Cambridge, MA: MIT Institute Archives and Special Collections. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 7. 2019. g. Pristupljeno 7. 6. 2020. 
  30. ^ „Ellen Swallow Richards Papers, 1882-1910.”. Sophia Smith Collection, Smith College, Northampton, MA: Five College Archives & Manuscript Collections. Arhivirano iz originala 28. 05. 2013. g. Pristupljeno 07. 06. 2020. 

Literatura uredi

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елен_Сволоу_Ричардс&oldid=27676883”