Empirija
Empirija, praktično iskustvo je znanje, zasnovano na naučnim činjenicama, prikupljenim iskustvenim posmatranjem. Pojam potiče iz grčkog jezika i prevodi se kao „nauka o iskustvu“.[1] Empiriju često mešaju sa pojmom indukcije, što je pogrešno jer za razliku od indukcije ona ima sigurnu vrednost. Svaka empirija u sebi sadrži i dedukciju (tj postupak kojim se iz opšteg suda izvodi neki drugi, posebni ili pojedinačni sud, a ovaj pojedinačni sud logički nužno sledi iz opštijeg, ali ne mora biti i istinit). Tako empirija može biti premisa očigledne dedukcija, dok sama ima u sebi skrivenu dedukciju.
Empirija, analogija indukcija, dedukcija i logika uredi
Za vrednost analogije smatra se da je pretpostavljena vrednost, dok je vrednost indukcije, ukoliko je potpuna, sigurna vrednost, ali ako je nepotpuna, onda je ona pretpostavljena vrednost. Naime u analogiji nema garancije za istinit zaključni sud, ali je veća verovatnoća ako se upoređuju bitne osobine ili svojstva. Dok je indukcija logička metoda tj. vrsta posrednog zaključka kod kojeg se polazi od pojedinačnog ka opštem.[2]
Empiriju često brkaju sa pojmom indukcije, što je pogrešno jer za razliku od indukcije ona ima sigurnu vrednost. Svaka empirija u sebi sadrži i dedukciju (tj postupak kojim se iz opšteg suda izvodi neki drugi, posebni ili pojedinačni sud, a ovaj pojedinačni sud logički nužno sledi iz opštijeg, ali ne mora biti i istinit). Tako empirija može biti premisa očigledne dedukcija, dok sama ima u sebi skrivenu dedukciju.
Empirija je kako Ibn Sina, ili Abu Ali el Husein ibn Sina (latinizovano: Avicena; 980 — 1037), navodi u svojoj knjizi „Šifa“, spoj radnje čulnih organa i direktnog opažanja i razmišljanja silogističke vrste, ne induktivne, ili analoške procese. Razmišljanje nema četvrti oblik (a da nije dedukcija, indukcija i analogija) iako su matematičari logičari utvrdili nešto tako.[3]
Vrednost empirije se ne mogu negirati iako su neki filozofi logičari to pokušavali (npr Aristotel). Empirija sadrži u sebi jednu vrstu dedukcije, ali kao i sama dedukcija nije deo logike, ali je logika zasnovana na vrednosti empirije. Svi logičari potvrđuju da je empirija jedan od sigurnih načela, i da jedan od šest načela koje koristimo u demonstracijama.[4]
Značaj empirija za proces objektivnog razmišljanja uredi
Da bi u svojim razmišljanjima korigovali subjektivnost, ljudi su uveli nauku kao kriterijum objektivnosti. Objektivno razmišljanje spoznaje ograničava sopstveno razmišljanje i tada se stvari posmatraju šire, ali nikada potpuno objektivno. Uticaje iz sredine čovek registruje preko čula. Rezultati spoljnih uticaja manifestuju se kroz emotivne centre interesno za nekog pojedinca. U ravnoteži uticaja i rezultata kod pojedinca se formira ravnoteža razmišljanja jedinke. Ravnotežno razmišljanje je objektivno razmišljanje, o tome kako stvari funkcionišu. Razmišljanje pomereno od stvarnosti je subjektivno interesno razmišljanje.
Poznato je iz literature da se razmišljanje jedinke zasniva na pretpostavkama, zato što je ono kombinacija iskustva (koje je uvek nedovoljno) i neznanja jedinke koje je ogromno, a pod pritiskom potreba koje treba brzo rešiti. U tome se ogleda uloga empirijskih iskustva koja koriguju pretpostavke pojedinca tj. njihovu subjektivnost i uvodi ga u objektivnije razmišljanje.
Nastanak objektivnog, empirijski dokazivog razmišljanja, početak je posmatranja šire slike stvarnosti i izlazak iz egoističnog subjektivno-interesnog posmatranja stvarnosti. Međutim i u empirijskom razmišljanju postoje razne istine. Pa tako filozfije i religije imaju svoje, a empirijske nauke svoje istine.
Značaj empirije za razvoj svesti uredi
Simbolska predstava posmatranog sistema čoveka je način kako njegova svest razume čulne informacije. Dostignuti nivo svesti čoveka nastao je kao geneza razvoja po generacijskoj dubini. Taj proces prati razvoj više čula kao razvoj sistema višestruke detekcije stvarnosti. Deponovanje simbolskih predstava i brojnih iskustava kroz razvoj mozga povećava kapacitet svesti. To je uticaj iskustva koji utiče na sistem biološkog razvoja.
Sposobnost grupisanja iskustvenih predstava u misli, misli u ideje, u sadejstvu sa simbolizmom pisma, omogućili su čoveku današnji razvoj. Simbolizmom pisma čovek je vršio obuku mozga u proživljenim iskustvima prethodnih generacija. Razumevanje predstave simbola zavisi od empirijskog iskustva. Jedinke biološkog sistema razumeju stvarnost preko simbolskih predstava koje se grupišu sa svesnim iskustvom u misli koje proizvode zaključke u obliku ideja svesti. Proces deponovanja simbolskih predstava ograničen je čulima jedinke i njenim dostignutim svesnim kapacitetom. Ovo je posebno izraženo kod jedinki koje poseduju manji broj čula.
Svest je rezervoar iskustava i iz njih postavljenih zaključaka preko kojih čovek razume stvarnost. To je proces u razvoju. Misli su neprekinuti tok iskustvenih simbolskih predstava koje se grupišu. Misli se grupišu u ideje. Misli se grupišu u svesti i razvijaju u razumevanje. Razumevanje je ograničeno. Svest čoveka razumeva stvarnost preko simbolskih predstava sa ciljem razvoja pojedinca (inutar sistema razvoja grupe). Svest pojedinca razume stvarnost, između ostalog, preko brojnih iskustava i na osnovu njih dostignutih zaključaka (ideja).
Izvori uredi
- ^ Mihajlo Popović Teorija i empirija, Krug Commerce. ISBN 978-86-80269-04-7.
- ^ Cajetan, Tommaso De Vio, (1498), De Nominum Analogia, P.N. Zammit (ed.), 1934, The Analogy of Names, Koren, Henry J. and Bushinski, Edward A (trans.), 1953, Pittsburgh: Duquesne University Press.
- ^ Burhan [برهان - demonstracija] iz knjigeMantikuš-Šifa [منطق الشفاء], Egiptsko izdanje. str. 223.
- ^ Burhan, str. 95–97, 223, 331.
Literatura uredi
- CAMPBELL, D.T. and STANLEY, J.C. (1966): Experimental and Quasi-Experimental Designs for Research, Houghton Mifflin College.
- DUBIN, R. (1978): Theory Building (Revised Edition), The Free Press, New York.
- YIN, R. K. (1994) Case Study Research: Design Methods. Second Edition, Sage Publications, San Francisco
Spoljašnje veze uredi
- Empirical Research - Ithaca College Library (jezik: engleski)