Википедија

Endi Rodik

бивши амерички тенисер

Endru Stiven Rodik (engl. Andrew Steven Roddick; 30. avgust 1982. u Omahi, Nebraska) je bivši američki teniser, nekada najbolji teniser planete. Do prve pozicije na ATP listi došao je 3. novembra 2003, a iste godine je osvojio svoju prvu i jedinu grend slem titulu, Otvoreno prvenstvo SAD. Još četiri puta je dolazio do finala grend slem turnira, a osvojio je i pet trofeja na turnirima iz ATP Masters 1000 serije, kao i sa reprezentacijom SAD Dejvis kup 2007. godine.

Endi Rodik
Endi Rodik, US Open 2010.
Lični podaci
NadimakEj-Rod
Datum rođenja(1982-08-30)30. avgust 1982. (41 god.)
Mesto rođenjaOmaha, Nebraska
DržavljanstvoSAD
Visina1,88 m
Masa88 kg
PrebivališteOstin, Teksas
Informacije o karijeri
Pro. karijeraod 2000. do 2012. (u dublu do 2015)
IgraDesnom rukom dvoručni bekhend
Zarada20.640.030 $
ATP profilwww.atpworldtour.com/Tennis/Players/Top-Players/Andy-Roddick.aspx
Pojedinačno
Pobede—porazi612–213 (74,18%)
Osvojeni turniri32
Izgubljena finala20
Najbolji plasman1. (3. novembar 2003)
Uspeh na grend slem turnirima
OP AustralijePF (2003, 2005, 2007, 2009)
Rolan Garos4. kolo (2009)
VimbldonF (2004, 2005, 2009)
OP SADP (2003)
Parovi
Pobede—porazi68–51 (57,14%)
Osvojeni turniri4
Izgubljena finala4
Najbolji plasman50. (11. januar 2010)
Timska takmičenja
Dejvis kupP (2007)
Zvanični veb-sajt
http://www.andyroddick.com/
Ažurirano: 5. juna 2019..

Svoj poslednji meč odigrao je 2012. godine, na istom grend slemu, kada ga je u četvrtom kolu pobedio Huan Martin Del Potro. Jedna od glavnih karakteristika ovog igrača je bila specifična tehnika serviranja, zahvaljujući kojoj je zvanično bio i najbolji server sveta.[1]

Teniska karijera uredi

2000—2003. uredi

Endi Rodik je nagovestio uspešnu karijeru još od juniorske konkurencije, u kojoj je bio skoro nenadmašan. Bio je prvi junior sveta 2000. godine. Iste godine, osvojio je prestižni turnir za juniore Banana Boul u Sao Paulu, a takođe je osvojio i Otvoreno prvenstvo Australije u juniorskoj konkurenciji, pobedivši u finalu Marija Ančića.

2000. godine Rodik je odigrao svoj prvi meč na jednom profesionalnom ATP turniru, na Majami Mastersu. Dobio je svoj prvi meč, ali je bio lak zalogaj za Andrea Agasija, sa kojim se susreo u drugom kolu. Takođe je došao do svog prvog četvrtfinala, na turniru u Vašingtonu, gde ga je ponovo pobedio Agasi. Zahvaljujući uspešnim rezultatima u 2000. godini, postao je najmlađi teniser među 200 najboljih tenisera sveta, i to sa samo osamnaest godina.

Tokom 2001. godine Rodik je osvojio svoju prvu titulu, na turniru u Atlanti. Takođe je osvojio i turnire u Hjustonu i Vašingtonu, i tako postao najmlađi igrač među najboljih dvadeset tenisera sveta. 2001. je debitovao za Dejvis kup reprezentaciju SAD i to veoma uspešno. Postao je najbolji igrač po procentu ubačenog prvog servisa (čak 90%) i po broju spasenih brejk lopti (72). Takođe je ostvario pobedu nad tada najboljim teniserom sveta, Pitom Samprasom. 2002. godine, Rodik je osvojio dve titule, u Memfisu i Hjustonu, i ušao među deset najboljih tenisera planete.

U 2003. godini Rodik je nastavio seriju dobrih rezultata i dostigao polufinale Otvorenog prvenstva Australije. Te godine je osvojio čak šest titula, među kojima su dva iz ATP Masters serije — Kanada Masters i Sinsinati Masters — i jedan grend slem turnir, Otvoreno prvenstvo Amerike. Takođe je dostigao i polufinale Vimbldona, u kojem ga je porazio Rodžer Federer. 3. novembra 2003. Endi Rodik zauzima prvu poziciju na ATP rang listi, postavši najmlađi broj jedan u istoriji tenisa, nakon Lejtona Hjuita. Rodik je postao prvi američki teniser od Andrea Agasija 1999. godine koji je godinu završio na prvom mestu ATP liste. Za svoja dostignuća u 2003. godini, Rodik dobija nagrade Asocijacije teniskih profesionalaca i Međunarodne teniske federacije za najboljeg tenisera godine.

2004—2006. uredi

2004. godine Rodik je osvojio četiri titule, uključujući i Majami Masters. Takođe je po prvi put stigao do finala Vimbldona, u kome ga je Rodžer Federer porazio u četiri seta (4–6, 7–5, 7–6, 6–4). Dostigao je četvrtfinala Otvorenog prvenstva Australije i Amerike, dok je na Rolan Garosu izgubio već u drugom kolu. Dostigao je treće kolo na Olimpijskim igrama 2004. godine u Atini, kada je izgubio od Fernanda Gonzaleza, koji je kasnije osvojio bronzanu medalju. Rodik je takođe igrao za Dejvis kup reprezentaciju SAD, zajedno sa Mardijem Fišom i Bobom i Majkom Brajanom. Poraženi su u finalu od Španije.

1. februara 2004. godine, Rodžer Federer je zauzeo prvu poziciju na ATP listi, na kojoj se zadržao neverovatnih 237 uzastopnih nedelja. 18. avgusta 2008. tu poziciju je zauzeo Rafael Nadal. Rodik se nikada više nije vratio na tu poziciju.

2005. Rodik osvaja pet titula, i to na sve četiri podloge — turnire u San Hozeu i Vašingtonu na tvrdoj, u Londonu na travnatoj, u Hjustonu na šljaci, i u Lionu na tepihu. Na Rolan Garosu i Otvorenom prvenstvu Amerike izgubio je u ranim fazama, ali je dostigao polufinale Otvorenog prvenstva Australije (porazio ga Lejton Hjuit) i još jedno finale Vimbldona (porazio ga Federer). Na kraju sezone je bio treći igrač planete, iza Federera i Rafaela Nadala. Uprkos dobrim rezultatima te godine, -{TENNIS Magazine} i drugi mediji kritikovali su Rodika zbog „loše igre“ u 2005. godini.

2006. godine, Rodik gubi u ranim fazama na tri od četiri grend slem turnira — Otvorenom prvenstvu Australije (4. kolo), Rolan Garosu (1. kolo) i Vimbldonu (3. kolo). Ali, zato je dostigao finale Otvorenog prvenstva Amerike, u kojem ga je pobedio Federer u četiri seta (6–2, 4–6, 7–5, 6–1). Te godine, Rodik je osvojio samo jednu titulu, Sinsinati Masters. Kvalifikovao se za Tenis masters kup, ali ga je Federer porazio već u prvom meču. Na kraju sezone 2006, Rodik je zauzimao 6. poziciju na ATP listi.

2007. uredi

 
Endi Rodik na turniru u Vašingtonu (avgust 2007).

Rodik je bio šesti nosilac na Otvorenom prvenstvu Australije. Nakon maratonskog meča u prvom kolu, pobedio je Francuza Žo-Vilfreda Conge u četiri seta. U trećem kolu je porazio 26. nosioca Marata Safina, u četvrtom 9. Marija Ančića, a u četvrtfinalu Mardija Fiša. U polufinalu ga je savladao prvi nosilac Rodžer Federer, sa 6-4, 6-0, 6-2. Nakon Otvorenog prvenstva Australije, igrao je za reprezentaciju SAD u prvom kolu Dejvis kupa, pobedivši u oba meča protiv Iva Minara i Tomaša Berdiha.

Kao i prethodne godine, Endi Mari ga je savladao u polufinalu turnira u San Hozeu, a zatim je Rodik pobedio Marija u polufinalu turnira u Memfisu. U finalu ga je porazio Tomi Has sa 6-3, 6-2. Uprkos dobrim rezultatima, Nikolaj Davidenko je zauzeo treće mesto na ATP listi, što je bilo prvi put od 6. marta 2006. da se Rodik ne nalazi u top 3. Na prvom turniru iz ATP Masters serije, Indijan Vels Mastersu, Rodik je dostigao polufinale, u kom ga je porazio Rafael Nadal sa 6-4, 6-3. Rodik je zatim igrao u četvrtfinalu Majami Mastersa, ali je zbog povrede taj meč predao Endiju Mariju.

Zahvaljujući Rodikovoj pobedi nad Fernandom Verdaskom, SAD se plasirala u polufinale Dejvis kupa, pobedom na Španijom. Ipak, tokom igranja Dejvis kupa, Rodik je ponovo povredio levu butinu, i morao da otkaže učešće na turniru u Hjustonu i Monte Karlo Mastersu. Nakon oporavka, igrao je na Rim Mastersu, gde ga je u trećem kolu porazio Huan Ignasio Čela. Nije igrao na Hamburg Mastersu usled priprema za Otvoreno prvenstvo Francuske. Na drugom grend slemu u sezoni ga je porazio Igor Andrejev već u prvom kolu.

Po četvrti put u karijeri, Rodik je osvojio titulu u Kvins Klabu. Na Vimbldonu 2007. Rodik je bio treći nosilac, iza Federera i Nadala. Dostigao je četvrtfinale, izgubivši od Rišara Gaskea, uprkos tome što je dobio prva dva seta. Meč je završen rezultatom 4–6, 4–6, 7–6(2), 7–6(3), 8–6. Igrajući na turnirima u SAD, Rodik je dostigao polufinale turnira u Indijanapolisu, četvrtfinale Kanada Mastersa i treće kolo Sinsinati Mastersa, i osvojio je titulu u Vašingtonu. U četvrtfinalu Otvorenog prvenstva Amerike, Rodik se u četvrtfinalu po petnaesti put sastao sa Rodžerom Federerom, koji je trijumfovao po četrnaesti put u njihovim međusobnim susretima, sa 7–6(5), 7–6(4), 6–2. Dve nedelje kasnije, igrao je za Dejvis kup reprezentaciju SAD, koja se, zahvaljujući pobedom na Švedskom, plasirala u finale Dejvis kupa.

Zbog povrede kolena, Rodik je otkazao učešće na Madrid Mastersu. Takođe je otkazao i učešće na Pariz Mastersu, zbog čega je morao da plati 22.600 američkih dolara.[2] Rodik se kvalifikovao za Tenis masters kup, zabeleživši jednu pobedu i dva poraza. Dostigao je polufinale, u kojem ga je porazio svetski broj pet David Ferer. Nakon Tenis masters kupa, Rodik se priključio Dejvis kup reprezentaciji SAD u finalu Dejvis kupa protiv Rusije. Sjedinjene Države su trijumfovale sa 3-1.

2009. uredi

Rodik je započeo sezonu igrajući na egzibicionom turniru u Abu Dabiju. Njegov prvi profesionalni ATP turnir u godini bio je turnir u Dohi, u čijem je finalu izgubio od britanskog tenisera Endija Marija (6-4, 6-2). Na Otvorenom prvenstvu Australije 2009, Rodik je dostigao polufinale, u kom ga je savladao drugi nosilac Rodžer Federer. U četvrtfinalu se sastao sa braniocem titule, Novakom Đokovićem, ali je Đoković predao meč usled udara sunčanice.

2012. uredi

Poslednja sezona u karijeri Endija Rodika. Na otvorenom prvenstvu Australije je poražen u drugom kolu od Lejtona Hjuita (6:3, 3:6, 4:6). Još lošiji rezultat je zabeležio na Rolan Garosu, gde je poražen u prvom kolu od Nikole Maija, tadašnjeg 88. tenisera sveta. Na Vimbldonu završava takmičenje u trećem kolu porazom od Davida Ferera 3-1 u setovima. Ni na US openu nije uspeo da postigne zapažen rezultat. U osmini finala ga je savladao Huan Martin del Potro sa 7:6, 6:7, 2:6, 4:6 u meču koji je trajao 3 sata i 21 minut. Upravo taj meč koji je odigran 5. septembra je poslenji Rodikov meč u kratkoj karijeri.

Oprema i sponzori uredi

Endi Rodik je na kraju karijere nosio opremu marke Lacoste i koristi reket marke Babolat. Prethodno je nosio i opremu marke Reebok. Njegove Babolat patike, modela Babolat Propulse, njegov su zaštitni znak.[3]

Rodik je bio promoter satova Roleks, japanske automobilske kompanije Lexus, proizvođača softvera i provajdera SAP AG, i američke finansijske kompanije American Express.

Nagrade uredi

  • 2001: Nagrada ATP za najboljeg novog tenisera
  • 2003: Nagrada ATP za tenisera godine
  • 2003: Nagrada ITF za tenisera godine
  • 2004: Nagrada "ESPY" za najboljeg tenisera godine

Grend slem finala uredi

Pojedinačno (4) uredi

Pobeda (1) uredi

Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
2003. Otvoreno prvenstvo SAD   Huan Karlos Ferero 6–3, 7–6, 6–3

Porazi (4) uredi

Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
2004. Vimbldon (1)   Rodžer Federer 6–4, 5–7, 6–7, 4–6
2005. Vimbldon (2)   Rodžer Federer 2–6, 6–7, 4–6
2006. Otvoreno prvenstvo SAD   Rodžer Federer 2-6, 6–4, 5–7, 1–6
2009. Vimbldon (3)   Rodžer Federer 7–5, 6–7(6), 6–7(5), 6–3, 14–16

Finala ATP Masters serije (7) uredi

Pojedinačno (7) uredi

Pobede (4) uredi

Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
2003 Montreal   David Nalbandijan 6–1, 6–3
2003 Sinsinati (1)   Mardi Fiš 4–6, 7–6, 7–6
2004 Majami   Giljermo Korija 6–7, 6–3, 6–1, predat meč
2006 Sinsinati (2)   Huan Karlos Ferero 6–3, 6–4

Porazi (3) uredi

Godina Turnir Protivnik u finalu Rezultat
2002 Toronto (1)   Giljermo Kanjas 4–6, 5–7
2004 Toronto (2)   Rodžer Federer 5–7, 3–6
2005 Sinsinati   Rodžer Feder 3–6, 5–7

Osvojeni turniri uredi

Osvojeni turniri u singlu uredi

  • 2001. Atlanta, Hjuston, Vošington
  • 2002. Hjuston, Memfis
  • 2003. Sinsinati, Indijanoplois, London / Kuins Klab, Montreal / Toronto, St. Poltn, Otvoreno prvenstvo Amerike
  • 2004. Indijanopolis, London / Kuins Klab, Majami, San Hoze
  • 2005. Hjuston, London / Kuins Klab, Lion, San Hoze, Vošington
  • 2006. Sinsinati
  • 2007. London / Kuins Klab, Vošington

Osvojeni turniri u dublu uredi

Privatan život uredi

Rodik i njegova višegodišnja devojka, model Bruklin Deker, venčali su se 17. aprila 2009. godine.[4]

Reference uredi

  1. ^ „Fastest Men's Tennis Serves”. Listafterlist.com. Arhivirano iz originala 29. 09. 2007. g. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  2. ^ November 30, 2007 12:00AM (30. 11. 2007). „Andy Roddick slams $22,600 fine for missing Paris event | Herald Sun”. News.com.au. Arhivirano iz originala 13. 09. 2012. g. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  3. ^ „Babolat Propulse”. Babolat.com. Pristupljeno 24. 9. 2011. 
  4. ^ Triggs, Charlotte (17. 4. 2009). „Andy Roddick and Brooklyn Decker Tie the Knot - Weddings, Andy Roddick, Elton John”. People.com. Pristupljeno 24. 9. 2011. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Енди_Родик&oldid=26124436”